Ministarstvo finansija dalo je odgovore na najčešća pitanja o isplati pomoći koja su u nastavku teksta:

1. Ko ima pravo na jednokratnu novčanu pomoć?

Svi punoletni državljani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu Uredbe o formiranju privremenog registra i načinu uplate jednokratne novčane pomoći svim punoletnim državljanima Republike Srbije u cilju smanjivanja negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom kovida 19 izazvane virusom SARS-kov-2 (24. april 2020. godine) imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom.

2. Kako građani mogu da se prijave?

Svi primaoci penzija i primaoci novčane socijalne pomoći će automatski biti prijavljeni za dobijanje novčane pomoći, tako da nije potrebno da se prijavljuju. Pod primaocima penzija smatraju se i korisnici privremene naknade – invalidi rada druge i treće kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti. Ostali punoletni građani Republike Srbije, koji imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije i važeću ličnu kartu, mogu da se prijave putem portala Uprave za trezor, ili putem kontakt-centra, čiji će broj biti objavljen neposredno pred početak prijave 15. maja.

3. Kad počinje prijava i koliko dugo traje?

Prijava će početi 15. maja i trajaće do 5. juna 2020. godine.

4. Kada će početi isplata?

Isplata za primaoce penzija i primaoce novčane socijalne pomoći će početi 15. maja 2020. godine. Ukoliko primalac penzija ili primalac novčane socijalne pomoći nema tekući račun, biće mu u ovu svrhu otvoren jednokratni namenski račun u Banci Poštanska štedionica, koji će biti ugašen nakon što državljanin podigne novac. Isplata za sve druge punoletne građane Republike Srbije, koji su se prethodno prijavili preko portala Uprave za trezor ili putem kontakt-centra, počeće najkasnije 1. juna 2020. godine.

5. Kako će dobiti novac državljanin koji nema tekući račun?

Ukoliko državljanin nema tekući račun, potrebno je da se pri podnošenju prijave izjasni u kojoj banci želi da mu se otvori jednokratni namenski račun. Nakon toga, račun će automatski biti otvoren, bez ikakvih troškova. Nakon što državljanin podigne novac, namenski račun će biti ugašen.

6. Da li sredstva sa namenskog računa moraju da se podignu u gotovini na šalteru banke ili mogu direktno da se preusmere na neka plaćanja?

Sredstva sa namenskog računa se podižu u gotovini. Nakon što sredstva budu podignuta, namenski račun, koji je otvoren samo u tu svrhu, biće ugašen. Ipak, državljanin nije ograničen, te može da u ugovornom odnosu sa bankom definiše i dodatne usluge koje bi koristio kod konkretne banke, a koje bi se odnosile na navedena sredstva.

Ukoliko je državljanin novac primio na svoj tekući račun, koji je prethodno već bio aktivan, sa njime može da raspolaže kao što to i inače čini.

7. Da li državljanin koji nema tekući račun može 100 evra da primi na tuđi račun?

Ne postoji mogućnost da se jednokratna pomoć uplati na račun drugog lica. Ukoliko državljanin nema otvoren tekući račun, biće mu bez dodatnih troškova otvoren jednokratni namenski račun u banci koju je izabrao prilikom prijave.

8. Da li državljani koji su tek napunili 18 godina i nemaju ličnu kartu moraju da izvade taj lični dokument kako bi mogli da se prijave?

U skladu sa važećim Zakonom o ličnoj karti, državljanin stariji od 16 godina života, koji ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije, dužan je da ima ličnu kartu. Pravo na jednokratnu pomoć (pored korisnika penzija, i svih primalaca novčane socijalne pomoći), imaju punoletni državljani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu ove uredbe imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom, i koji se prijave za dobijanje jednokratne novčane pomoći preko portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt-centra, dostavljanjem podataka: svog JMBG, registarskog broja važeće lične karte i naziva banke kod koje je otvoren ili će biti otvoren račun tog državljanina na koji će se uplatiti jednokratna novčana pomoć.

9. Na koji način mogu da se prijave državljani kojima je istekla lična karta, a zbog vanrednog stanja nisu u mogućnosti da dobiju novu?

Privremeni registar punoletnih građana Republike Srbije, koji je formiran Uredbom, se odnosi na punoletne građane sa važećom ličnom kartom na dan stupanja na snagu Uredbe, odnosno na dan 24. april 2020. godine. Ukoliko je državljaninu lična karta istekla za vreme trajanja vanrednog stanja, imaće pravo da koristi jednokratnu novčanu pomoć.

10. Da li samo nosilac novčane socijalne pomoći dobija isplatu, a ostali članovi iste porodice se prijavljuju, ili cela porodica dobija automatski po 100 evra? Da li ostali primaoci socijalnih davanja treba da se prijave?

Isključivo primaoci novčane socijalne pomoći, dakle i nosilac novčane socijalne pomoći i ostali punoletni članovi njegove porodice, dobijaju isplatu po automatizmu, odnosno bez prijavljivanja. Svi ostali korisnici socijalnih davanja treba da se prijave za ovu jednokratnu novčanu podršku, putem portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt-centra.

11. Da li se primaoci privremene novčane nadoknade usled nezaposlenosti prijavljuju ili dobijaju isplatu kao korisnici penzija automatski?

Potrebno je da se prijave, putem portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt-centra.

12. Da li pravo na 100 evra imaju državljani Srbije koji žive u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini?

Pravo na jednokratnu pomoć (pored korisnika penzija, i svih primalaca novčane socijalne pomoći) imaju punoletni državljani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu ove uredbe imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom, i koji se prijave za dobijanje jednokratne novčane pomoći preko portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt-centra.

13. Da li državljani koji su rođeni u Republici Srbiji, sa prebivalištem u Srbiji, a radili su i primaju penziju iz inostranstva imaju pravo na 100 evra?

Da, ukoliko imaju državljanstvo Republike Srbije, aktivno prebivalište u Republici Srbiji i važeću ličnu kartu. Potrebno je da se prijave preko portala Uprave za trezor ili putem kontakt-centra.

14. Da li će državljani koji nisu penzioneri, a imaju preko 65 godina, primiti direktnu uplatu ili je potrebna prijava?

Da, ukoliko imaju državljanstvo Republike Srbije, aktivno prebivalište u Republici Srbiji i važeću ličnu kartu na dan stupanja na snagu Uredbe. Potrebno je da se prijave putem portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt-centra.

15. Da li sredstva za namenskog računa mogu direktno da se preusmere humanitarnim organizacijama?

Ova mogućnost nije predviđena. Ipak, to ne ograničava korisnike da sredstva doniraju humanitarnim organizacijama, nakon što ih podignu sa računa.

16. Da li građani sa KiM imaju pravo na 100 evra?

Pravo na jednokratnu pomoć imaju svi punoletni državljani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu ove uredbe imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom, i koji se prijave za dobijanje jednokratne novčane pomoći preko portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt-centra dostavljanjem podataka: JMBG, registarskog broja važeće lične karte i naziva banke kod koje je otvoren ili će biti otvoren račun tog državljanina na koji će se uplatiti jednokratna novčana pomoć.

17. Da li državljani Srbije koji imaju srpski pasoš, a koji žive u Republici Srpskoj i nemaju ličnu kartu Republike Srbije imaju pravo na prijavu?

Pravo na jednokratnu pomoć (pored primalaca penzija, i svih primalaca novčane socijalne pomoći), imaju punoletni državljani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu ove uredbe imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom, i koji se prijave za dobijanje jednokratne novčane pomoći preko portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt-centra.

18. Na koji način se može poslati zahtev ukoliko neko od penzionera ne želi uplatu?

S obzirom na to da su primaoci penzija automatski prijavljeni za dobijanje novčane podrške u iznosu od 100 evra, ova mogućnost nije predviđena. Ipak, ukoliko ne žele da koriste tu pomoć, mogu da je doniraju u humanitarne svrhe.

Izvor: sajt RTS-a
Naslov: Redakcija

Članak Kako da dobijem 100 evra – odgovori na pitanja o isplati pomoći se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

„Službeni glasnik RS“ br. 65/2020

Zakon o važenju uredaba koje je Vlada uz supotpis predsednika Republike donela za vreme vanrednog stanja i koje je Narodna skupština potvrdila
Odluka o ukidanju vanrednog stanja

„Službeni glasnik RS“ br. 63/2020

Uredba o ponudi zamenskog putovanja za turističko putovanje koje je otkazano ili nije realizovano usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Odluka o ublažavanju mere ograničenja kretanja tokom vanrednog stanja
Odluka o ublažavanju mera za vreme vanrednog stanja – dozvola kretanja u parkovima i na javnim površinama namenjenim za rekreaciju i sport građana
Odluka o ublažavanju mera zabrane obavljanja javnog prevoza putnika za vreme vanrednog stanja
Odluka o dopunama Odluke o ograničenju pružanja usluga u oblasti trgovine na malo, koje obuhvataju prodaju robe i vršenje usluga u trgovinskim centrima i lokalima u koje se ulazi iz zatvorenog prostora
Odluka o dopunama Odluke o posebnim merama pružanja usluga u oblasti trgovine na malo, koja obuhvata prodaju hrane i pića u ugostiteljskim objektima i prodaju hrane za nošenje
Odluka o izmenama i dopuni Odluke o privremenoj zabrani izvoza osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo
Odluka o osnivanju Posebne radne grupe za pripremu aplikacije za Fond solidarnosti Evropske unije za podršku javnim rashodima nastalim reagovanjem u zdravstvenoj krizi izazvanoj virusom SARS-CoV-2

„Službeni glasnik RS“ br. 62/2020

Zakon o potvrđivanju uredaba koje je Vlada uz supotpis predsednika Republike donela za vreme vanrednog stanja
Odluka o potvrđivanju Odluke o proglašenju vanrednog stanja

„Službeni glasnik RS“ br. 60/2020

Uredba o formiranju privremenog registra i načinu uplate jednokratne novčane pomoći svim punoletnim državljanima Republike Srbije u cilju smanjivanja negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Uredba o dopunama Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19
Uredba o pomeranju roka za sticanje statusa kvalifikovanog novozaposlenog lica
Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja
Uredba o izmeni opštih prihoda i primanja, rashoda i izdataka budžeta Republike Srbije za 2020. godinu radi otklanjanja štetnih posledica usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Odluka o izmeni Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću
Odluka o dopuni Odluke o ograničenju organizovanja igara na sreću
Odluka o prestanku važenja Odluke o zabrani izvoza lekova

„Službeni glasnik RS“ br. 59/2020

Uredba o izmeni i dopuni Uredbe o ograničavanju maloprodajne cene zaštitnih sredstava za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Odluka o dopuni Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću
Odluka o izmenama Odluke o privremenoj zabrani izvoza osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo

„Službeni glasnik RS“ br. 58/2020

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja
Zaključak Vlade 05 broj 53-3259/2020
Aneks Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave

„Službeni glasnik RS“ br. 57/2020

Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Uredba o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2
Uredba o pomeranju rokova za održavanje redovne sednice skupštine privrednog društva i dostavljanje godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja privrednih društava, zadruga, drugih pravnih lica i preduzetnika, kao i rokova za podnošenje prijava za porez na dobit i poreza na prihod od samostalne delatnosti, važenja licenci ovlašćenih revizora i licenci za vršenje procene vrednosti nepokretnosti koje ističu za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Uredba o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Uredba o izmenama i dopuni Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja
Uredba o izmeni i dopuni Uredbe o utvrđivanju Programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Odluka o otvaranju privremenog objekta za smeštaj i lečenje lica obolelih od zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 – Srednja medicinska škola „Dva heroja” Novi Pazar
Odluka o otvaranju privremenog objekta za smeštaj i lečenje lica obolelih od zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 – „Dom studenata Medicinskog fakulteta Niš”
Odluka o izmenama i dopuni Odluke o ograničenju visine cena i marži osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme
Zaključak Vlade (05 broj 53-3162/2020)

„Službeni glasnik RS“ br. 56/2020

Uredba o dopuni Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja
Pravilnik o sadržini obrasca u kome se iskazuju podaci o licima za koja veliko pravno lice ostvaruje pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava

„Službeni glasnik RS“ br. 55/2020

Uredba o merama u drumskom saobraćaju za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Uredba o ispravama koje moraju da prate robu u prevozu za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Odluka o zabrani izvoza lekova
Odluka o izmenama Odluke o ograničenju visine cena i marži osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme
Poseban kolektivni ugovor o dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe
Poseban kolektivni ugovor o dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave

„Službeni glasnik RS“ br. 54/2020

Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19
Uredba o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti
Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti COVID-19
Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti COVID-19
Uredba o utvrđivanju Programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Uredba o pomeranju roka za podnošenje tromesečnih izveštaja o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Uredba o organizovanju rada ustanova socijalne zaštite za smeštaj korisnika i organizacija socijalne zaštite za pružanje usluge domskog smeštaja za vreme vanrednog stanja
Odluka o privremenoj zabrani izvoza osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo
Odluka o izmeni Odluke o otvaranju privremenog objekta za smeštaj i lečenje lica obolelih od zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 – „Beogradski sajam”

„Službeni glasnik RS“ br. 53/2020

Uredba o dopunama Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja

„Službeni glasnik RS“ br. 52/2020

Uredba o dodatnom zaduživanju za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 uzimanjem kredita, emitovanjem državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu i davanjem garancija Republike Srbije
Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za sprovođenje Programa ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom zarazne bolesti COVID-19 i podršku privredi Republike Srbije
Zaključak Vlade (05 broj 53-3041/2020)

„Službeni glasnik RS“ br. 50/2020

Uredba o dopuni Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava
Odluka o otvaranju privremenog objekta za smeštaj i lečenje lica obolelih  od zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 – „Beogradski sajam”
Odluka o otvaranju privremenog objekta za smeštaj i lečenje lica obolelih od zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 – „Novosadski sajam”
Odluka o otvaranju privremenog objekta za smeštaj i lečenje lica obolelih od zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 – „Hala Čair”
Zaključak Vlade (05 broj 53-2926/2020)
Zaključak Vlade (05 broj 53-3008/2020-2)
Zaključak Vlade (05 broj 53-3010/2020)
Naredba o izmenama i dopunama Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije
Odluka o utvrđivanju dinamike isplate penzija i novčanih davanja

„Službeni glasnik RS“ br. 49/2020

Uredba o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku koji se održava za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine
Uredba o dopuni Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja
Odluka o dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću
Odluka o isticanju državne zastave Republike Srbije na pola koplja odnosno jarbola
Odluka o ograničenju organizovanja igara na sreću

“Sl. glasnik RS“, br. 48/2020

Uredba o izmenama Uredbe o ograničavanju maloprodajne cene zaštitnih sredstava za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Uredba o dodatku na osnovnu platu zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i određenih zaposlenih koji obavljaju poslove u oblasti zdravlja, odnosno zaštite zdravlja stanovništva Republike Srbije, odnosno lečenja i sprečavanja širenja epidemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Odluka o izmeni Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću
Odluka o uslovima za izuzimanje od plaćanja carinskih dažbina za određenu robu
Zaključak Vlade (05 broj 53-2928/2020)

“Sl. glasnik RS“, br. 47/2020

Uredba o pomeranju rokova za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Uredba o izmeni i dopunama Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja
Odluka o izmeni Odluke o zatvaranju graničnih prelaza
Odluka o dopunama Odluke o zabrani izvoza lekova

“Sl. glasnik RS“, br. 46/2020

Naredba o izmeni Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije

“Sl. glasnik RS“, br. 45/2020

Odluka o dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću

“Sl. glasnik RS“, br. 43/2020

Uredba o dopuni Uredbe o ograničavanju maloprodajne cene zaštitnih sredstava za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Uredba o dopuni Uredbe o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja
Odluka o dopuni Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću
Odluka o izmenama Odluke o privremenoj zabrani izvoza osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo
Odluka o važenju dozvole za rad izdate strancu za vreme vanrednog stanja
Uputstvo o načinu i mestu sprovođenja pojačanog zdravstvenog nadzora u objektima za zdravstveno siguran smeštaj

“Sl. glasnik RS“, br. 42/2020

Uredba o ulaganju za vreme vanrednog stanja deviznih sredstava kojima upravlja Agencija za osiguranje depozita
Odluka o naknadama u platnom prometu kod uplata i prenosa novčanih sredstava radi prijema donacija u borbi protiv epidemije bolesti COVID-19

“Sl. glasnik RS“, br. 41/2020

Uredba o posebnim tehničkim zahtevima, standardima i primeni medicinskih sredstava za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Uredba o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja
Odluka o statusu stranih državljana u Republici Srbiji za vreme vanrednog stanja
Odluku o dopunama Odluke o privremenoj zabrani izvoza osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo

“Sl. glasnik RS“, br. 40/2020

Uredba o ograničavanju maloprodajne cene zaštitnih sredstava za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Naredba o izmeni i dopuni Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije

“Sl. glasnik RS“, br. 39/2020

Uredba o izmeni i dopuni Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja
Uredba o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije
Odluka o posebnim merama pružanja usluga u oblasti trgovine na malo, koja obuhvata prodaju hrane i pića u ugostiteljskim objektima i prodaju hrane za nošenje
Odluka o ograničenju pružanja usluga u oblasti trgovine na malo, koje obuhvataju prodaju robe i vršenje usluga u trgovinskim centrima i lokalima u koje se ulazi iz zatvorenog prostora
Odluka o izmeni i dopuni Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću
Odluka o izmenama Odluke o privremenoj zabrani izvoza osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo
Naredba o izmeni i dopunama Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije
Naredba o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnim mestima u zatvorenom prostoru

“Sl. glasnik RS“, br. 38/2020

Uredba o dopuni Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja
Uredba o poreskim merama za vreme vanrednog stanja radi ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Uredba o korišćenju finansijskih sredstava budžeta Republike Srbije za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2
Uredba o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine
Odluka o dopuni Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću

“Sl. glasnik RS“, br. 37/2020

Odluka zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbiju
Odluka o izmenama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću
Odluka o izmeni Odluke o privremenoj zabrani izvoza osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo
Zaključak Vlade 05 broj 53-2658/2020
Naredba o proglašenju epidemije zarazne bolesti COVID-19

“Sl. glasnik RS“, br. 36/2020

Uredba o dopuni Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja

“Sl. glasnik RS“, br. 35/2020

Odluka o ograničenju visine cena i marži osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme
Odluka o dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću
Odluka o izmeni i dopuni Odluke o zatvaranju graničnih prelaza
Zaključak Vlade 05 broj 53-2561/2020

“Sl. glasnik RS“, br. 34/2020

Naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije

“Sl. glasnik RS“, br. 33/2020

Odluka o izmeni i dopunama Odluke o privremenoj zabrani izvoza osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo
Odluka o izmeni Odluke o zabrani izvoza lekova
Zaključak Vlade (05 broj 53-2551/2020)
Naredba o organizovanju i sprovođenju mere karantina
Odluka o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema
Odluka o privremenim merama za davaoce lizinga u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema

“Sl. glasnik RS“, br. 32/2020

Odluka o privremenom ograničavanju kretanja tražilaca azila i iregularnih migranata smeštenih u centrima za azil i prihvatnim centrima u Republici Srbiji
Odluka o važenju ličnih dokumenata državljana Republike Srbije za vreme vanrednog stanja
Odluka o obustavi rada ustanova učeničkog i studentskog standarda čiji je osnivač Republika Srbija
Odluka o izmeni Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću
Odluka o zabrani izvoza lekova

“Sl. glasnik RS“, br. 31/2020

Uredba o merama za vreme vanrednog stanja
Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja

“Sl. glasnik RS“, br. 30/2020

Odluka o izmenama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću
Odluka o obustavi izvođenja nastave u visokoškolskim ustanovama, srednjim i osnovnim školama i redovnog rada ustanova predškolskog vaspitanja i obrazovanja
Odluka o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme
Odluka o obrazovanju Komisije za davanje dozvole za ulazak na teritoriju Republike Srbije u režimu primene zaštitnih mera od bolesti COVID-19
Naredba o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnim mestima u zatvorenom prostoru

“Sl. glasnik RS“, br. 29/2020

Odluka o proglašenju vanrednog stanja

Članak Propisi RS doneti u toku vanrednog stanja (korona virus – COVID-19) se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Ako vaš poslodavac nije u mogućnosti da nastavi sa procesom rada za vreme trajanja vanrednog stanja, zakon mu dozvoljava da donese rešenje o kolektivnom godišnjem odmoru za sve zaposlene. Ovo rešenje se u redovnim okolnostima ne dostavlja zaposlenima, već se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca, ali s obzirom na proglašenje pandemije, poslodavci pribegavaju dostavljanju rešenja elektronskim putem. Zakon o radu zahteva da se rešenje objavi, odnosno dostavi zaposlenom 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, što se pokazalo kao problematično u praksi, jer su poslodavci bili prinuđeni da hitno reše status zaposlenih po proglašenju vanrednog stanja.

Godišnji odmor zaposlenog

Poslodavac može da bira i odluči da nastavi sa radom u smanjenom obimu, tako da neki zaposleni koriste godišnji odmor, dok drugi zaposleni rade. Ovo pitanje je izazivalo dosta nedoumica u praksi, s obzirom na to da su mnogi zaposleni isplanirali drugi period za korišćenje godišnjeg odmora, a neki čak i uplatili turističke aranžmane u određenom kasnijem mesecu. Zakon o radu propisuje da je, u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac taj koji odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Dakle, ukoliko poslodavac odluči da ćete koristiti godišnji odmor u periodu vanrednog stanja i dostavi vam rešenje o tome, vi nemate mogućnosti da se takvoj odluci protivite. Isto tako, ukoliko podnesete zahtev za korišćenje godišnjeg odmora, zakon dozvoljava da poslodavac takav zahtev ne odobri zbog potreba organizacije posla tokom vanrednog stanja. Ipak, s obzirom na neizvesnost situacije u kojoj se svi nalazimo, zaposleni koji odlukom poslodavca koriste godišnji odmor, nalaze se u nešto povoljnijem položaju u odnosu na zaposlene kod poslodavca koji se odlučio da radnike uputi na prinudni odmor.

Tokom vanrednog stanja možete koristiti i tzv. stari godišnji odmor, odnosno preostale dane godišnjeg odmora iz 2019. godine, sve do 30. juna 2020. godine. Zaključkom Vlade Republike Srbije preporučeno je poslodavcima da omoguće korišćenje preostalog „starog“ godišnjeg odmora do 31. decembra 2020. godine onoj kategoriji zaposlenih koja ima obavezu redovnog obavljanja rada, odnosno koji poslove obavlja u prostorijama poslodavca.

Za vreme korišćenja godišnjeg odmora, bilo kolektivnog ili individualnog, pripada vam naknada zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, dakle nema promene u vašim primanjima.

Prinudni odmor

Poslodavci se masovno pozivaju na dve odredbe Zakona o radu, u pogledu korišćenja instituta prinudnog odmora i regulisanja statusa zaposlenih. Odredbe člana 116. i člana 117. Zakona o radu izazivaju nedoumice među zaposlenima, ali i među poslodavcima.

Član 116. Zakona o radu reguliše pitanje prekida rada ili smanjenja obima posla bez krivice zaposlenog i predviđa da će naknada zarade u slučaju upućivanja zaposlenog na tzv. prinudni odmor iznositi najmanje 60% prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade. Kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu kod poslodavca ili ugovorom o radu može se predvideti i naknada zarade u većem procentu od onog propisanog zakonom.

U redovnim okolnostima ovakav status zaposlenog može da potraje najduže 45 dana u kalendarskoj godini, osim ako se nadležni ministar saglasi sa tim da radnici budu na prinudnom odmoru po ovom osnovu i duže od 45 dana. S obzirom na to da se nalazimo u vanrednim okolnostima, Vlada Republike Srbije je ovu redovnu proceduru olakšala omogućivši faktički da ovakav status zaposlenih traje do kraja vanrednog stanja. Ova odredba omogućava poslodavcu da, u slučaju smanjenja obima posla, neke zaposlene uputi na prinudni odmor, dok drugi nastavljaju da rade.

Smisao člana 117. Zakona o radu jeste regulisanje statusa zaposlenog u situaciji kada je do prekida rada došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica. Ovo je slučaj u kom poslodavac nije u mogućnosti da obezbedi zaposlenima bezbednost na radnom mestu, a u situaciji pandemije to podrazumeva zaštitne maske, rukavice, propisanu udaljenost zaposlenih pri izvršavanju rada i svu drugu opremu koja je neophodna zaposlenima, s obzirom na prirodu posla koji obavljaju, kako bi se zaštitili od virusa.

Ova odredba nam daje i odgovor na pitanje šta je poslodavac obavezan da uradi ako ne može da obezbedi zaštitnu opremu. Poslodavac ne mora čekati naredbu državnog organa, može prekinuti proces rada sopstvenom odlukom.

Ovakav prekid rada (ne i smanjenje obima posla), za razliku od člana 117. ne garantuje vam pravo na minimalnu zaradu, već dozvoljava da visina naknade zarade bude određena opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu. Ustav vam garantuje pravo na pravičnu naknadu za izvršen rad, a koliko iznosi pravična naknada ostavljeno je poslodavcu da odluči po slobodnoj oceni, uz poštovanje standarda pravične zarade.

Za razliku od člana 116. Zakona o radu, član 117. reguliše drugačiju situaciju koja nema veze sa eventualnim ekonomskim promenama ili organizacijom samog procesa rada kod poslodavca. Ove dve odredbe često se mešaju u praksi, tako da poslodavci koriste hibridna rešenja pozajmljena iz jednog i drugog člana, te pribegavaju recimo isplati minimalne zarade, iako zaposleni odsustvuju sa rada na osnovu naredbe nadležnog organa.

Neplaćeno odsustvo

Izuzetno veliki broj zaposlenih obraćao se Komitetu pravnika za ljudska prava molbom za tumačenje radno-pravnog statusa, navodeći da su ih poslodavci “poslali na neplaćeno”. Ukoliko se i vi nalazite u ovoj situaciji, vrlo je važno da znate da poslodavac nema mogućnost da samostalno donese bilo kakvu odluku kojom bi regulisao vaš status, tako da vam miruju prava i obaveze iz radnog odnosa. Smisao instituta neplaćenog odsustva je da ga zaposleni koristi po sopstvenoj inicijativi i iz ličnih razloga, a zbog toga je neophodan i zahtev zaposlenog kojim traži od poslodavca da mu odobri neplaćeno odsustvo sa rada. S druge strane, poslodavac nije obavezan da ovakav zahtev odobri, već slobodno odlučuje u svakom konkretnom slučaju.

Pre nego što detaljno objasnimo prava i obaveze u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenom, potrebno je pomenuti i mere Vlade koje se tiču fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru. Uredbom Vlade Republike Srbije, pored seta fiskalnih pogodnosti uvedenih u cilju stabilizacije privatnog sektora, predviđena je i uplata minimalnih zarada za zaposlene za period maj, jun i jul 2020. godine. Ovo važi samo za poslodavce koji od 15. marta 2020. godine nisu otpustili više od 10% zaposlenih, ne računajući zaposlene kojima su istekli ugovori o radu na određeno vreme. Navedeno ne znači da je vaš poslodavac ovlašćen da vam na osnovu Uredbe Vlade isplati samo minimalac. Naprotiv, ova mera treba da pomogne poslodavcu u očuvanju finansijske stabilnosti privrednog društva, tako da će država snositi deo zarade zaposlenih u iznosu minimalne zarade, a poslodavac isplaćuje razliku između visine zarade koju inače ostvarujete i minimalne zarade.

Otkaz kao poslednje rešenje

Međunarodni standard radnog prava, potvrđen odredbama domaćeg zakonodavstva, da je otkaz zaposlenom poslednje sredstvo kojem poslodavac pribegava, trebalo bi da se primenjuje i za vreme trajanja vanrednog stanja. Dakle, u situaciji proglašenog vanrednog stanja, poslodavac je sagledao sve zakonske mogućnosti koje ima na raspolaganju i odlučio da otkaže ugovor o radu zaposlenom. I ovde stvari stoje drugačije za zaposlene u odnosu na izbor otkaznog razloga od strane poslodavca. U svakom slučaju prestanka radnog odnosa vrlo je važno da poslodavac ispoštuje zakonom propisanu proceduru, jer je u suprotnom otkaz nezakonit. U takvoj situaciji svoja prava štitite pred nadležnim sudom po završetku vanrednog stanja.

a) Proglašen sam tehnološkim viškom

Ukoliko poslodovac zbog prirode delatnosti ne može da primeni neka od rešenja koje sadrži Zakon o radu kako bi izbegao otkaz ugovora o radu zaposlenima, a istovremeno obezbedio i funkcionisanje posla, on ima ovlašćenje da zaposlenima otkaže ugovor o radu proglašavajući ih tzv. tehnološkim viškom, pa i za vreme trajanja vanrednog stanja.

Zakon dozvoljava proglašavanje zaposlenih tehnološkim viškom u slučaju da usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca prestane potreba za obavljanjem posla ili dođe do smanjenja obima posla. U zavisnosti od broja zaposlenih koje otpušta, poslodavac ima ili nema obavezu donošenja programa rešavanja viška zaposlenih, a u tom aktu definiše jasne i precizne kriterijume kojima će se rukovoditi prilikom utvrđivanja viška zaposlenih. Kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.

Najvažnija obaveza poslodavca prema radniku je isplata otpremnine. Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom, koga proglašava tzv. tehološkim viškom, isplati otpremninu, koja se utvrđuje opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Ukoliko poslodavac zaposlenom kao tehnološkom višku ne isplati propisanu otpremninu, otkaz ugovora o radu po ovom osnovu je nezakonit.

Ukoliko vam je poslodavac otkazao ugovor o radu po ovom osnovu, ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka vašeg radnog odnosa. Takođe, ako pre isteka roka od tri meseca nastane potreba za obavljanjem poslova na kojima ste bili zaposleni, prednost za zaključivanje ugovora o radu imate vi, odnosno poslodavac je u obavezi da vam ponudi zaključenje novog ugovora o radu.

Po dobijanju obrazložene odluke poslodavca kojom Vam je prestao radni odnos zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena poslodavca, stičete pravo na novčanu naknadu, kao i na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, ukoliko ste bili osigurani najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci.

Prema rešenju koje predviđa Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, potrebno je da se prijavite na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje i da podnesete zahtev za primanje novčane naknade u roku od trideset dana po prestanku radnog odnosa.

b) Istekao mi je ugovor zaključen na određeno vreme

Kako radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan, zaposleni na određeno vreme ne uživaju posebnu zaštitu ukoliko ovaj rok ističe u vreme trajnja vanrednog stanja. Od otkaza i u redovnim i u vanrednim okolnostima zaštićene su trudnice, porodilje i zaposlene koje odsustvuju sa rada radi nege deteta i posebne nege detata. Njima se ugovori o radu zaključeni na određeno vreme automatski produžavaju do isteka korišćenja prava na odsustvo. S druge strane, poslodavca ništa ne sprečava da vam ponudi zaključenje novog ugovora, kako biste nastavili saradnju. U slučaju prestanka radnog odnosa po ovom osnovu, ostvarujete pravo na novčanu naknadu za nezaposlene ako ste bili osigurani najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci.

c) „Sporazumni“ prestanak radnog odnosa

U praksi se često dešava da poslodavci neformalnim putem obaveštavaju zaposlene da su dobili otkaz, a istovremeno im šalju sporazume o prestanku radnog odnosa sa nalogom da ih potpišu. Sam smisao reči sporazum govori nam da je za punovažnost ovog akta potrebna saglasnost volja obe strane – i zaposlenog i poslodavca. Niti jedna zakonska odredba ne primorava zaposlenog da potpiše ovakav sporazum ukoliko nije saglasan sa prestankom radnog odnosa. Ovo treba imati u vidu posebno zbog prethodno objašnjenih razloga, odnosno da se nekada zaposleni, a sad nezaposleni, nalazi u nešto povoljnijem položaju u slučaju kada je otkaz ugovora o radu iniciran od strane poslodavca.

d) Ugovori o privremenim i povremenim poslovima i ugovori o delu

U zavisnosti od oblika u kom ste radno angažovani, razlikuje se i Vaš položaj tokom trajanja vanrednog stanja. Ono što je zajedničko za radnike koji nisu zaključili ugovore o radu jeste to da se na njih ne primenjuje zaštitno radno zakonodavstvo, zbog toga što nemaju svojstvo zaposlenih, te u situaciji vanrednog stanja nisu zaštićeni od prestanka važenja ugovora. Brojnost i specifičnosti ovakvih situacija poručuju nam da se iza ovakvih ugovora često krije radni odnos.

Za razliku od sudova koji u uslovima vanrednog stanja rade u smanjenom obimu i postupaju samo u ograničenom broju hitnih slučajeva, Inspekcija rada vrši svoja ovlašćenja u punom obimu, čak i povećanim kapacitetom, te joj se možete obratiti u svakom slučaju kada sumnjate da su vam ugrožena ili povređena radna prava za vreme trajanja vanrednog stanja.

Izvor: sajt Otvorena vrata pravosuđa, Teodora Tomić – Pravna savetnica u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM
Naslov: Redakcija

Članak Radno-pravni odnosi za vreme vanrednog stanja se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je danas da je pripremljena uredba kojom bi trebalo da se reši pitanje uplaćenih aranžmana.

Ljajić je naveo da je ideja da u narednih godinu i po dana, do 31. decembra 2021. godine, oni koji su uplatili aranžmane mogu da ih preko agencije iskoriste, odnosno da dobiju vrednosne vaučere.

Prema njegovim rečima, ukoliko ne žele da iskoriste vaučere, onda je agencija obavezna da im posle isteka tog roka vrati novac.

On je napomenuo da je, prema podacima Ministarstva, do kraja godine uplaćeno 480.000 aranžmana.

Tražimo rešenje i gledamo kako druge zemlje pokušavaju da prevaziđu ovaj problem. Pripremili smo uredbu koju smo poslali na mišljenje ministarstvima i institucijama i čekamo njihove odgovore, rekao je Ljajić.

Potpredsednik Vlade je napomenuo da to sigurno nije najsrećnije rešenje, ali se čini da je jedino moguće kako bi se, pre svega, zaštitili oni koji su svoj novac uplatili agencijama.

Ljajić je ukazao na to da je bilo i ideja da se aranžmani koji su uplaćeni u inostranstvu iskoriste i ovde, međutim, taj novac su agencije već uplatile stranim partnerima, pa je za nove aranžmane u Srbiji takođe potreban „svež novac“ koji agencije nemaju.

Zato smo izašli sa idejom od dve milijarde dinara novih sredstava za korišćenje novih 400.000 vaučera za letovanje u zemlji, rekao je potpredsednik Vlade.

On je objasnio da agencije mogu da umesto aranžmana u inostranstvu ponude i aranžman u zemlji, ali je izrazio sumnju u to da će se u velikoj meri to dogoditi.

Isto rešenje, kako je rekao, važi i za plaćene đačke ekskurzije,

ali je tu lakša situacija, jer se 80 odsto ekskurzija odnosi na putovanja u zemlji, a svega 20 odsto na putovanja u inostranstvo.

Naredne nedelje bi trebalo da bude organizovan sastanak u Ministarstvu prosvete sa predstavnicima agencija i organizatorima putovanja i verujem da može da se pronađe rešenje, istakao je Ljajić i dodao da će se od situacije u vezi sa koronavirusom videti kada će se ekskurzije realizovati.

Izvor: sajt Vlade
Naslov: Redakcija

Članak Priprema se uredba kojom bi trebalo da se reši pitanje uplaćenih turističkih aranžmana se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Prvu sednicu Narodne skupštine za vreme vanrednog stanja za utorak, 28. aprila, sa početkom u 10 časova.

Na dnevnom redu sednice biće Predlog odluke o potvrđivanju Odluke o proglašenju vanrednog stanja, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Narodna skupština razmotriće i Predlog zakona o potvrđivanju uredaba koje je Vlada uz supotpis predsednika Republike donela za vreme vanrednog stanja, koji je podnela Vlada.

Sednica će se održati u Velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu.

Izvor: sajt Narodne skupštine
Naslov: Redakcija

Članak Prva sednica Narodne skuštine za vreme vanrednog stanja, 28.4.2020. godine se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

– Građani mlađi od 65 godina mogu boraviti napolju radnim danima od 5h do 18h, kada počinje zabrana kretanja. Koliko će policijski čas trajati predstojećeg vikenda i za 1. maj još uvek nije poznato.

– Građani stariji od 65 godina moći će, počev od sutra, da utorkom, petkom i nedeljom izlaze u šetnju u trajanju od pola sata. Oni će svojih pola sata za šetnju moći da iskoriste u periodu od 18h do 01h, najviše 600 metara od mesta stanovanja. Za ovu grupu građana određen je i jutarnji termin za kupovinu od 4h do 7h jednom nedeljno.

– Osobe sa autizmom, kao i sve osobe sa smetnjama u razvoju mogu da izlaze u bilo koje vreme sa jednim pratiocem, u krugu od 200 metara od mesta stanovanja. Tokom šetnje je bitno je da se pridržavaju mera koja važe za sve – nema kontakta.

– Građanima koji imaju kućne ljubimce je dozvoljeno šetanje kućnih ljubimaca u periodu od 23h do 1h i to najduže 20 minuta, a najdalje 200 metara od mesta prebivališta, odnosno boravišta, kao i vikendom od 8h do 10 h, pod istim uslovima kao i za večernju šetnju – mora da traje do 20 minuta, a građani sa svojim ljubimcima ne treba da idu dalje od 200 metara od mesta boravišta.

– Zabranjena su javna okupljanja na javnim mestima i u zatvorenim prostorima ne sme biti više od dve osobe, razmak između lica mora biti najmanje dva metra, dok na površini od četiri kvadratna metra ne može biti više od jednog lica.

Od utorka, 21. aprila, počinju sa radom:

– automehaničarske i vulkanizerske radnje
– radnje obućara
– radnje krojača
– hemijska čišćenja
– škole za obuku vozača
– knjižare
– trgovci motornim vozilima
– trgovci biciklima
– trgovci nautičkom robom
– trgovci tehničkom robom
– trgovci građevinskim materijalom
– zelene pijace (na otvorenom i zatvorenom prostoru), uz obaveznu primenu svih mera zaštite
– građevinarstvo (visokogradnja i niskogradnja)

Svi poslodavci su u obavezi da radnicima obezbede zaštitna sredstva (maske, rukavice i dezinfekciona sredstva) i rad se mora obavljati uz poštovanje socijalne distance. Poslodavci su dužni da izrade poseban plan mera rada tokom vanrednog stanja, dok su zaposleni u obavezi da to poštuju.

Rad i dalje nije dozvoljen:

– tržnim centrima
– frizerskim salonima
– salonima za negu lepote
– teretanama i fitnes centrima
– školama
– fakultetima
– vrtićima
– ugostiteljskim objektima koji ne vrše dostavu

Gradski i međugradski prevoz u Srbiji je obustavljen, a grad Beograd uveo je koridorske linije prevoza za zdravstvene radnike i građane koji imaju radnu obavezu tokom perioda vanrednog stanja.

Izvor: sajt B92
Naslov: Redakcija

Članak Informacije o najnovijim merama koje važe od 21.4.2020. godine se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Članak Zaključak Visokog saveta sudstva se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Kao što je poznato, do prestanka vanrednog stanja korisnicima su u Agenciji za privredne registre dostupni onlajn eServisi za registraciju osnivanja preduzetnika, jednočlanog i višečlanog DOO-a, kao i za registraciju ugovora o finansijskom lizingu, ali i Centralna evidencija objedinjenih procedura za građevinske dozvole, Poseban informacioni sistem za dostavljanje elektronskih finansijskih izveštaja i Centralna evidencija stvarnih vlasnika.

Sve ostale registracione prijave, dokumentacija i zahtevi šalju se u pisanoj formi, putem poštanskih operatora, na adresu Brankova 25, 11 000 Beograd.

Sva uputstva o procedurama registracije i ostale informacije o radu Agencije objavljene su na www.apr.gov.rs.

Tok prijema i obrade svakog pojedinačnog predmeta može se pratiti na stranici Pretrage, putem Pretrage podataka o primljenim prijavama i žalbama.

U odeljku Registri, na linku Obrasci, objavljene su sve registracione prijave.

Za komunikaciju sa Agencijom, privrednici i građani mogu pozvati Info centar (telefon: 011 20 23 350, info@apr.gov.rs) ili telefone organizacionih jedinica APR-a (spisak telefona na stranici Kontakti).

Za tehnička pitanja, u vezi sa „eServisom” i radom aplikacija u IT sistemu APR-a, korisnici se mogu obratiti Servis desku (sd@apr.gov.rs).

Pravna pomoć se sada pruža samo elektronskim putem, a spisak elektronskih adresa za pitanja, koja se upućuju pojedinačnim registrima, objavljen je u „Kontaktima” na sajtu APR-a.

Izvor: sajt APR
Naslov: Redakcija

Članak APR o primeni rokova u postupcima registracije za vreme vanrednog stanja se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

U vezi sa tim, ukazujemo svim zainteresovanim licima da je Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, koja za potrebe Republičke komisije obavlja poslove pisarnice, objavila obaveštenje o radu pisarnica republičkih oragana uprave za vreme vanrednog stanja, prema kojem je neposredno podnošenje podnesaka zabranjeno, https://www.uzzpro.gov.rs/index.html

U skladu sa navedenim, podnošenje pismena koja su upućena Republičkoj komisiji preko pisarnice Uprave za zajedničke poslove republičkih oragana, na adresi Nemanjina 22-26, Beograd, može se obavljati korišćenjem poštanskih usluga.

Kako bi se obezbedilo dosledno poštovanje svih opštih, posebnih i vanrednih mera koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, a u cilju osiguranja zaštite i zdravlja zaposlenih i stranaka, Republička komisija obaveštava naručioce da je neophodno da dokumentaciju koju prosleđuju ovom organu radi odlučivanja, dostavljaju isključivo u fotokopijama, kako ne bi bilo potrebno vršiti povraćaj/neposredno preuzimanje od strane naručioca. Originalna dokumentacija iz postupka javne nabavke dostavljaće se isključivo na osnovu posebnog zahteva Republičke komisije, ukoliko je isto neophodno za postupanje.

Napominjemo da se u skladu sa odredbama ZJN zahtev za zaštitu prava podnosi naručiocu, a da se Republičkoj komisiji dostavlja kopija zahteva.

Obaveštavamo sva zainteresovana lica da su u svrhu kontakta sa Republičkom komisijom i dalje dostupni telefonski broj 011/2060-902 i imejl adresa republicka.komisija@kjn.gov.rs, kao i telefonski broj 011/2060-912.

Ukoliko u narednom periodu eventualno dođe do promena u organizaciji rada Republičke komisije, o istom će blagovremeno biti objavljeno obaveštenje na internet stranici ovog organa.

Zahvaljujemo na razumevanju.“

Izvor: sajt Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki

Članak Obaveštenje o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za vreme vanrednog stanja se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Ukoliko naručioci nisu u mogućnosti da u skladu sa odredbama ZJN nastave sa sprovođenjem pokrenutih postupaka javnih nabavki, ukazujemo na mogućnost obustave postupka u skladu sa članom 109. stav 2. ZJN. Vanredno stanje se u smislu ove odredbe, može smatrati objektivnim i dokazivim razlogom za obustavu postupka javne nabavke, a koji se nije mogao predvideti u vreme pokretanja postupka i koji onemogućava da se započeti postupak okonča. Ukazujemo, da se obustavljeni postupci mogu ponovo pokrenuti kada se steknu uslovi neophodni za sprovođenje postupka javne nabavke.

Pored navedenog, preporuka je da naručioci, dok traje vanredno stanje, ne pokreću nove postupke javnih nabavki, sve dok se ne steknu uslovi sa potpunu primenu odredaba ZJN.

Ujedno napominjemo da, ukoliko naručilac smatra da postupak javne nabavke može da sprovede i okonča poštujući odredbe ZJN, neophodno je da uzme u obzir da li će ugovor o javnoj nabavci moći da se realizuje u skladu sa ugovornim odredbama.

Posebno napominjemo da naručioci imaju mogućnost primene člana 131e, u vezi sa članom 7. stav 1. tačka 3) ZJN kojim su predviđene nabavke dobara, usluga i radova na koje se ne primenjuju odredbe ZJN.“

Izvor: sajt UJN
Naslov: Redakcija

Članak Uprava za javne nabavke: Sprovođenje postupaka javnih nabavki u toku vanrednog stanja se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.