Ubuduće Ministarstvo finansija, Poreska uprava i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje da preduzmu sve mere na otklanjanju loše prakse kako bi ostvarili međusobnu saradnju radi blagovremene razmene podataka u vezi sa doprinosima, a s ciljem efikasnijeg ostvarivanja prava građana iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, stoji u Mišljenju Zaštitnika građana.

Ministarstvo finansija, Poreska uprava i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nepreduzimanjem svojih ovlašćenja propuštaju da sankcionišu poslodavce koji ne uplaćuju doprinose u javne fondove postupajući time suprotno načelima dobre uprave, pravne sigurnosti, vladavine prava, doprinoseći stvaranju i održavanju pogrešne prakse u radu koja je suprotna važećim propisima.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Ministarstvo finansija, Poreska uprava, zbog propusta u radu njihovih organa, treba da razmotre mogućnost da pritužiocu solidarno nadoknade novčana sredstva koja je uplatio na ime neuplaćenih doprinosa umesto svog nekadašnjeg poslodavca.

Potrebno je da ubuduće Ministarstvo finansija, Poreska uprava i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje preduzmu sve mere i aktivnosti na otklanjanju loše prakse kako bi ostvarili međusobnu saradnju radi blagovremene razmene podataka u vezi sa doprinosima, a s ciljem efikasnijeg ostvarivanja prava građana iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ministarstvo finansija, Poreska uprava treba da blagovremeno preduzme sve raspoložive mere i radnje radi efikasnije kontrole obračuna i plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kako posledice za njihove propuste u radu ne bi snosili savesni zaposleni, kojima bez njihove krivice, nije uplaćen doprinos iako su bili prijavljeni na osiguranje.

Ministarstvo finansija, Poreska uprava treba da preduzme sve potrebne mere iz svoje nadležnosti radi sprečavanja sličnih propusta u radu njenih organizacionih jedinica uključujući vršenje unutrašnje kontrole, čim dođe do saznanja da se blagovremeno ne vrši kontrola naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Izvor: sajt Zaštitnika građana
Naslov: Redakcija

Članak Mišljenje Zaštitnika građana: dugove za doprinose umesto bivših poslodavaca da ne uplaćuju zaposleni se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

U nastavku, klikom na link, možete preuzeti tekst mišljenja:

Mišljenje zaštitnika građana

Članak Zaštitnik građana dao mišljenje na Predlog uredbe o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje i širenje zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

„Na osnovu saznanja Zaštitnika građana o tome da pojedine jedinice lokalne samouprave odbijaju da razmatraju zahteve za kretanje u vreme zabrane kretanja kojima je razlog viđanje deteta po osnovu sudske odluke, Zaštitnik građana upozorava da nije dozvoljeno odstupanje od zajemčenih prava deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi shodno članu 64. i članu 202. Ustava Republike Srbije u vezi člana 61. Porodičnog zakona.

Procedurom za dobijanje dozvole za kretanje u vreme zabrane kretanja koju je Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja izdalo 08.04.2020. godine je upravo omogućeno roditeljima sa kojim dete ne živi, da u svrhu održavanja ličnih odnosa može da ostvari pravo na dozvolu za kretanje u vreme zabrane kretanja.

Zaštitnik građana zbog toga zahteva od jedinica lokalne samouprave, kao i od svih drugih nadležnih državnih organa da poštuju prava deteta i razmatraju zahteve roditelja za kretanje koje podnose roditelji kojima je pravo na održavanje ličnih odnosa priznato pravosnažnom sudskom odlukom.“

Izvor: sajt Zaštitnika građana
Naslov: Redakcija

Članak Zaštitnik građana poziva na poštovanje zajamčenih prava deteta se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Zaštitnik građana konstatuje da su izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 73/2018), koje su stupile na snagu 30.09.2018. godine, u značajnom delu otklonjene štetne posledice nastale usled nepravilnog postupanja organa uprave i nedostataka u propisima. Međutim, Zaštitnik građana konstatuje da postojeća zakonska rešenja nisu u potpunosti otklonila rizike od novih nepravilnosti u načinu evidentiranja osiguranika po osnovu poljoprivrede, njihovog zaduživanja doprinosima i uvođenja u sistem penzijskog i invalidskog osiguranja.

Važeći Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018 i 46/2019 – odluka US) nije adekvatno definisao pojam osiguranika poljoprivrednika, nisu propisani kriterijumi za sticanje i prestanak svojstva osiguranika poljoprivrednika, nije jasno uređen postupak prijavljivanja na osiguranje, utvrđivanja svojstva osiguranika, odjave sa osiguranja i utvrđivanja prestanka svojstva osiguranika, nisu detaljnije uređeni mirovanje svojstva osiguranika, kao i brojna druga pitanja od značaja za ostvarivanje prava poljoprivrednika na penzijsko i invalidsko osiguranje.

Stoga, Zaštitnik građana nalazi da je u interesu građana da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u što kraćem roku pripremi izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojima će definisati pojam poljoprivrednika u smislu tog zakona, pri tom se rukovodeći realnim parametrima, kao i svrhom koja se želi postići uvođenjem ove kategorije osiguranika u osiguranje. Odgovarajućim izmenama i dopunama navedenog Zakona treba precizno, na osnovu realnih parametara (dohodak, kalkulativna zarada, površina i vrsta zemlje, produktivnost), utvrditi koja lica se smatraju osiguranicima poljoprivrednicima, kao i da li su osigurani samo vlasnici ili i članovi poljoprivrednog domaćinstva, na koji način se obveznik prijavljuje odnosno odjavljuje sa poljoprivrednog osiguranja, ko su članovi poljoprivrednog domaćinstva i druga pitanja relevantna za ovu vrstu osiguranja, navodi se, između ostalog, u Mišljenju Zaštitnika građana o mogućnostima prevazilaženja problema osiguranika poljoprivrednika i korisnika penzija po osnovu poljoprivrednog osiguranja upućenom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Izvor: sajt Zaštitnika građana
Naslov: Redakcija

Članak Mogućnosti prevazilaženja problema osiguranika poljoprivrednika i korisnika penzija po osnovu poljoprivrednog osiguranja se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Mišljenje Zaštitnika građana

Izvor: sajt Zaštitnika građana
Naslov: Redakcija

Članak Zaštitnik građana dao mišljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

U nastavku prenosimo deo teksta iz Inicijative Zaštitnika građana:

Zaštitnik građana dostavio je Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014 i 73/2018).

U cilju efikasnijeg i potpunijeg obezbeđenja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, ministarstvo će razmotriti:

• situaciju kada lice ne može da ostvari pravo na penziju, jer ne ispunjava uslov u pogledu staža osiguranja zbog toga što nisu uplaćeni doprinosi za ceo period rada o čemu postoji prijava na osiguranje i ostali dokazi i istu urediti na način kojim će se period u kome je lice prijavljeno na osiguranje priznati u penzijski staž;
• obavezu obračuna i uplate doprinosa na ugovorenu ili rešenjem određenu zaradu;
• sticanje prava na poseban staž po osnovu rođenja jednog ili dva deteta istovremeno sa ostvarivanjem prava na penziju i proširivanje prava na poseban staž po osnovu rođenja četvrtog deteta;
• pravo vanbračnog partnera na porodičnu penziju;
• ograničenje perioda umanjenja prevremene starosne penzije samo do dana navršenja godina života zakonom propisanih za sticanje prava na starosnu penziju;
• uvođenje posebnog prava na privremenu novčanu naknadu (invalidninu) osiguranicima sa preostalom radnom sposobnošću zbog povrede na radu, za vreme dok nisu zaposleni, u određenom iznosu u odnosu na godine staža osiguranja, u skladu sa zakonom;
• uvođenje strožih kaznenih odredaba prema odgovornim licima koja ne postupaju u skladu sa propisima iz penzijskog i invalidskog osiguranja, kako bi se unapredilo ostvarivanje i zaštita ovih prava.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavom Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006 – dalje: Ustav) se jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima (član 18.). Ustav garantuje svakom pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, pravičnu naknadu za rad i pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, pravo na socijalno obezbeđenje i osiguranje, pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na penzijsko osiguranje. Sprovođenje ovih prava uslov je za ostvarenje ustavnog načela vladavine prava i socijalne pravde.

Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) propisano je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (član 12.).

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 – usklađeni din. izn., 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 – usklađivanje dinarskih iznosa, 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađivanje dinarskih iznosa, 112/2015, 5/2016 – usklađivanje dinarskih iznosa, 7/2017 – usklađivanje dinarskih iznosa, 113/2017, 7/2018 – usklađivanje dinarskih iznosa, 95/2018 i 4/2019 – usklađivanje dinarskih iznosa) (član 51.) propisano je da je poslodavac obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove. Poslodavac je dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja.

Kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa vrši Poreska uprava, u skladu sa propisima koji uređuju poreski postupak i poresku administraciju. Obveznik plaćanja doprinosa dužan je da o plaćenim doprinosima obaveštava Poresku upravu, saglasno zakonu koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, kao i nadležne organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, saglasno propisima koji uređuju obavezno socijalno osiguranje (čl. 69. i 70. istog zakona).

Republika Srbija je dužna da preduzme sve pravne i faktičke mere da omogući delotvorno ostvarivanje ovih prava, kao i da uspostavi efikasan mehanizam kontrole ostvarivanja navedenih prava i primene adekvatnih sankcija u slučajevima kršenja istih. Shodno tome, država treba da bude jemac za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno da na sebe preuzme izvršenje obaveze u situacijama kada preko svojih organa kontrole ne obezbedi poštovanje zakona od strane poslodavaca.

Nevršenjem i neefikasnim preduzimanjem obaveza državni organi nadležni za sankcionisanje poslodavaca koji ne uplaćuju zakonima propisane doprinose u javne fondove postupaju suprotno načelima dobre uprave i pravne sigurnosti, doprinose stvaranju i održavanju faktičke situacije koja je suprotna važećim propisima, odnosno urušavanju principa vladavine prava i doprinose kršenju prava građana.

Nesprovođenje, odnosno neblagovremeno sprovođenje propisa, a ne krivica zaposlenog uzrokuju da nije svim zaposlenima omogućeno ostvarivanje Ustavom zagarantovanog prava na penziju, čime se zaposleni dovode u neravnopravan položaj, navodi se između ostalog u Inicijativi Zaštitnika građana…

Kompletan teksta možete preuzeti klikom na link u nastavu – Inicijativa

Izvor: sajt Zaštitnika građana
Naslov: Redakcija

Članak Zaštitnik građana za izmenu i dopunu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.