На јучерашњој седници Социјално-економског савета (СЕС) није било речи о захтеву синдиката за повећање минималца, а та тема највероватније ће бити на дневном реду СЕС-а на првој наредној седници у марту, саопштио је данас председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић.
Он је новинарима на конференцији у Влади Србије након седнице СЕС-а рекао да је та иницијатива синдиката стигла у СЕС и да ће бити разматрана на првој следећој седници колегијума тог тела.
„Онда ће вероватно минималац бити тема прве наредне седнице која ће бити одржана у току идућег месеца“, рекао је Атанацковић.
Наиме, Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикати „Независност“ упутили су прошле недеље СЕС-у иницијативу за повећање висине минималне цене рада са 121 динар на 140 динара по радном часу, захваљујући чему би и минимална зарада била повећана и износила 24.360 динара.
Атанацковић је казао да је на данашњој седници на дневном реду било 10 тачака, међу којима извештаји експерата који раде на пројекту унапређења социјалног дијалога, о анализи Закона о раду и прописа о социјалном партнерству и колективном преговарању, као и о информацијама о уоченом спречавању синдикалних организовања у неким фирмама.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да се Закон о раду добро показао у пракси и да је његова примена допринела унапређењу пословне климе у земљи, јачању колективног преговарања и јачању капацитета за борбу против сиве економије.
Вулин је рекао да одмах после избора очекује да ће се у скупштинској процедури наћи закони којима је регулисано питање организовања штрајкова, решавања радних спорова, ваучера за сезонски рад и рад агенција за привремено запошљавање.
„То су веома важни закони који треба да помогну да се уреди стање на тржишту рада и заштите радници, али и да се послодавцу јасно омогући да ради и привређује“, казао је Вулин. Говорећи о примерима сузбијања синдикалног организовања у фирмама и непоштовања права радника, Вулин је рекао да инспекција одмах реагује, али да је нека дела тешко доказати.
„Увек је потребан још један доказ или реч, а радници који се суочавају са проблемима и злоупотребама често неће да говоре јер из разумљивих разлога страхују за свој посао“, рекао је Вулин.Он је казао да би послодавци требало да имају у виду да су синдикати корисни и за њих и да је установљено да у неким фирмама постоје „различити начини избегавања синдикалног деловања“ и да је то некад ненасилно, а некада насилно.
Како је казао, потребне су заједничке активности да би се откриле и казниле злоупотребе и додао да је некада тешко доказати зашто је радник добио отказ или ако је трпео нека малтретирања.
Он је казао да се радници чешто раде прековремено а да им се то не плаћа и једини начин да се то утврди је да се од радника који се са тиме суочава, добије изјава. Како је казао, радници се углавном плаше да ако то кажу да ће остати без посла.
Вулин је навео да Министарству рада, односно инспекцији рада често стижу анонимне пријаве.
„Оне некада могу бити предмет пословне подметачине, а некада су истините, али су тешко доказиве, јер радник нема храбрости да то каже“, рекао је министар и додао да инспекција увек по пријави одмах излази на терен да утврди чињенице.
Он је важним оценио и да чиниоци социјалниог дијалога буду на истој страни како би се положај оних који живе од свог рада унапредио и њихова права поштовала.
Председник ШШ Љубисав Орбовић рекао је да Закон о раду није произвео тако негативне ефекте у мери у којој су за то страховали синдикати, посебно када је у питању отпуштање радника.
Он је казао да, међутим, има случајева где послодавци користе то право и да се неретко, како је казао и „иживљавају над радницима“.
Орбовић је казао да су синдикати страховали да неће доћи до потписавања колективних уговора за различите гране, али да су они ипак потписани и да је њима покривено око 500.000 људи у јавном сектору.
Орбовић је казао да, међутим, у реалном сектору има проблема. Он је навео да постоје чести примери непоштовања права радника, да су они често изложени мобингу и да им се у неким фирмама не дозвољава синдикално деловање, прети отказима ако оду на боловање и слично.
Извор: Каматица
