Пресуда Вишег суда у Сомбору, којом ће банка клијенту вратити новац од накнаде за обраду кредита и све судске трошкове, отворила је легитимна очекивања свих власника кредита у Србији да правду потраже на исти начин.
Јер, не постоји ниједан кредит, без обзира на износ, валуту или то да ли га је подигло физичко или правно лице, на који ова накнада банке није укалкулисана.
Једина разлика је у томе о коликом износу је реч, будући да се овај „трошак“ банке наплаћује од 0,5 па до 2,5 одсто од износа кредита.
Ако питате банку – ништа није спорно. Сваки клијент приликом потписивања уговора о кредиту потписује и сагласност о накнади за обраду кредита, међутим, по мишљењу правника то не значи да се клијенти слажу са овим трошком, а понајмање да су имали избора.
– Ово је само још једна у низу неправилности за коју се већ дуго зна и за коју је било питање тренутка када ће пасти на суду. Ова накнада није једина на листи и није коначна. Јасно је да ће ово бити озбиљан проблем за банке којима су средства од наплаћених провизија један од значајних и сигурних извора прихода – каже за „Политику” адвокат Војин Биљић.
Према његовом мишљењу накнада за обраду кредита представља скривену цену уговора о кредиту и суштински утиче на висину ефективне каматне стопе. Напомиње да то што су клијенти потписивањем уговора о кредиту пристајали на плаћање ове накнаде не значи њихову вољу нити право избора, јер у Србији све банке на исти начин наплаћују трошак обраде кредита.
– У овом предмету у Сомбору је због мале вредности спора искључена могућност контроле Врховног суда, тако да би ова пресуда требало да отвори велики број судских поступака. Не би требало занемарити ни то да је НБС била свесна ових незаконитости и у време када је доносила Закон о заштити корисника финансијских услуга. Она је покушала да модификује начин плаћања накнаде за обраду кредита, али ни на који начин није казнила банке као што их није јасно упозорила о незаконитом наплаћивању услуге која је очигледно прекомерна – каже Биљић.
На питање да ли се трошак обраде кредита може сматрати реалним трошком банке наш саговорник каже да се то лако може израчунати. Реалан трошак банке се може добити тако што се максимална висина плате банкарског службеника подели са бројем кредитних захтева које обради у току месеца. Под условом да тај службеник ради само то, што је немогуће наћи у пракси.
– Како је могуће да службеник који има 500 евра плату, само на једном кредиту наплати десетине хиљада евра на име накнаде или управо онолико колико износи његова плата. Теоретски ова накнада би могла бити реалан трошак само уколико би банка ангажовала спољне сараднике за обраду кредита, што по закону није могуће – каже он.
Како је реч о непоштеној пословној пракси, како то правници тврде, у оваквим споровима пред судом примењује се Закон о заштити потрошача у складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга.
У удружењима која се баве заштитом корисника финансијских услуга упозоравају да је време да Народна банка Србије почне да решава проблеме, а не да, како кажу, „доноси одлуке које умањују последице проблема“. У одговору за „Политику ” у НБС прекјуче су рекли да ова институција указује на то да је одредбама Закона о заштити корисника финансијских услуга прописана обавеза банака да у предуговорној фази кориснику пруже информације и одговарајућа објашњења о условима под којима банке пружају услуге.
– Прописано је, између осталог, да понуда и уговор о кредиту, односно депозиту, обавезно садрже све врсте и висине свих накнада које падају на терет корисника финансијске услуге уз одређење да ли су фиксне или променљиве, а ако су променљиве – периоде у којима ће их банка мењати, као и врсте и висине других трошкова.
Душан Узелац, директор финансијског портала „Каматица”, каже да постоји доста неправилности у односу банака и клијената, али да постоје два проблема због којих до сада оне нису отклоњене.
– Први је недовољна образованост грађана који и даље нису савладали све правне ставке и банкарске рачунице, а други је то што је борба за правду тешка и дуга. Ми немамо судску праксу која би помогла у сређивању овог дела тржишта – каже Узелац.
Он објашњава да банке у случају различитих накнада које наплаћују консултују више закона и често су у прилици да траже и додатно тумачење од НБС. Међутим, додаје, све накнаде које се наплаћују су већ у старту поприлично некоректно формиране, а у случају ове за обраду кредита непоштено, јер се за исту услугу наплаћује процентуално.
– Опомена тржишта је нешто што банке не смеју занемарити и оне би требало да нађу начин да превазиђу ову ситуацију и избегну потенцијалне тужбе, као и евентуалну казну НБС – закључује Узелац.
Извор: сајт Политике
