Zakon o budžetskom sistemu

"Službeni glasnik RS", br.​​ 54/2009,​​ 73/2010​​ (čl. 42-44. nisu u prečišćenom tekstu),​​ 101/2010,​​ 101/2011​​ (čl. 21. nije u prečišćenom tekstu),​​ 93/2012​​ (čl. 46-53. nisu​​ u prečišćenom tekstu),​​ 62/2013​​ (čl.​​ 19.​​ nije u prečišćenom tekstu),​​ 63/2013,​​ 108/2013​​ (čl. 4-7. nisu u prečišćenom tekstu),​​ 142/2014​​ (čl. 18,​​ nije u prečišćenom tekstu),​​ 68/2015​​ - drugi zakon,​​ 103/2015​​ (čl.​​ 16.​​ i​​ 17.​​ nisu u prečišćenom tekstu),​​ 99/2016​​ (čl. 43.​​ i​​ 44.​​ nisu u prečišćenom tekstu),​​ 113/2017​​ (čl. 15-17.​​ nisu​​ u prečišćenom tekstu),​​ 95/2018,​​ 31/2019​​ i​​ 72/2019. Vidi:​​ Odluku​​ US RS - 33/2019. Vidi:​​ Rešenje​​ US RS - 48/2019.

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1. ​​ 

Ovim zakonom uređuje se: planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije; planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: budžet lokalne vlasti); priprema i donošenje finansijskih planova Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: organizacije za obavezno socijalno osiguranje);​​ budžetsko računovodstvo i izveštavanje, finansijsko upravljanje, kontrola i revizija korisnika javnih sredstava i budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje; nadležnost i organizacija Uprave za trezor, kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija (u daljem tekstu: Uprava za trezor) i trezora lokalne vlasti; druga pitanja od značaja za funkcionisanje budžetskog sistema.​​ 

Ovim zakonom utvrđuju se fiskalni principi, pravila i procedure na osnovu kojih se ustanovljava fiskalni okvir, kako bi se obezbedila dugoročna održivost fiskalne politike.​​ 

Ovim zakonom ustanovljava se Fiskalni savet, koji nezavisno ocenjuje kredibilitet fiskalne politike sa aspekta poštovanja utvrđenih fiskalnih pravila i na taj način obezbeđuje javnost i odgovornost u njenom vođenju.​​ 

Pojedine odredbe ovog zakona uređuju budžetske odnose i pravila koja se primenjuju na vanbudžetske fondove, privredne subjekte i druga pravna lica u kojima država, na svim nivoima vlasti, ima odlučujući uticaj na upravljanje, i to na: izradu finansijskih planova, upravljanje novčanim sredstvima, zaduživanje i davanje garancija, računovodstvo, izradu i podnošenje izveštaja i izvršenje budžetske kontrole, a koji se, s obzirom na izvore finansiranja i kontrole, uključuju u opšti nivo države (u daljem tekstu: vanbudžetski korisnici).​​ 

Ovim zakonom se uređuju i vrste i pripadnost javnih prihoda i primanja i javnih rashoda i izdataka.

Definicije

Član 2. ​​ 

Definicije koje se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)​​ Zakon o budžetu Republike Srbije​​ jeste zakon kojim se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine​​ (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine), a donosi ga Narodna skupština; sadrži i odredbe bitne za izvršenje tog zakona; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno;

2)​​ Odluka o budžetu​​ jeste odluka kojom se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi​​ i izdaci za jednu ili tri godine​​ (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine), a donosi ga skupština autonomne pokrajine, odnosno skupština opštine, odnosno grada ili grada Beograda (u daljem tekstu: skupština lokalne vlasti); sadrži i odredbe bitne za izvršenje te odluke; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno;

3)​​ Finansijski plan​​ jeste akt direktnog ili indirektnog korisnika budžetskih sredstava, kao i akt organizacije za obavezno socijalno osiguranje, koji uključuje i finansijske planove indirektnih korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, izrađen na osnovu uputstva za pripremu budžeta, u skladu sa smernicama za izradu srednjoročnih planova i projekcijama srednjoročnog okvira rashoda predviđenih Fiskalnom strategijom, koji sadrži procenu obima prihoda i primanja i obim rashoda i izdataka za period od jedne ili tri godine​​ (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine);

4)​​ Javna sredstva​​ su sredstva na raspolaganju i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

5)​​ Korisnici javnih sredstava​​ su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda​​ ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, kao i javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama;

6)​​ Korisnici budžetskih sredstava​​ su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti;

7)​​ Direktni korisnici budžetskih sredstava​​ su organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi i službe lokalne vlasti;

8)​​ Indirektni korisnici budžetskih sredstava​​ jesu: pravosudni organi; mesne zajednice; ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja;

9)​​ Korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje​​ su organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast);

10)​​ Vanbudžetski fondovi​​ obuhvataju pravna lica osnovana zakonom koja se finansiraju iz specifičnih poreza, namenskih doprinosa i neporeskih prihoda;

11)​​ Centralni nivo države​​ obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na nivou zemlje kao celine; obuhvata budžet Republike Srbije i vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja;

12)​​ Opšti nivo države​​ obuhvata sve​​ subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na svim nivoima države; obuhvata budžet Republike Srbije, budžete lokalnih vlasti, vanbudžetske fondove,​​ uključujući i fondove socijalnog osiguranja na​​ svim nivoima vlasti, kao i netržišne i neprofitne institucije koje su kontrolisane i finansirane od strane države na svim nivoima vlasti;

13)​​ Javni sektor​​ je deo nacionalne ekonomije koji obuhvata opšti nivo države, kao i nefinansijska preduzeća pod kontrolom države (javna preduzeća) koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima;

14)​​ Javni prihodi​​ su svi prihodi ostvareni obaveznim plaćanjima poreskih obveznika, pravnih i fizičkih lica koja koriste određeno javno dobro ili javnu uslugu, kao i svi drugi prihodi koje ostvaruju korisnici budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

14a)​​ Opšti prihodi i primanja budžeta​​ su prihodi, odnosno primanja kojima se finansira javna potrošnja i koji nemaju prethodno utvrđenu namenu;

15)​​ Namenski prihodi i primanja​​ su javni prihodi, odnosno primanja čije je korišćenje i namena utvrđena ugovorom o donaciji, kreditu, odnosno zajmu, kao i sredstva samodoprinosa čija se namena utvrđuje odlukom jedinice lokalne samouprave;

16)​​ - brisana -

17)​​ Poreski prihodi​​ su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima poreskih obveznika bez obaveze izvršenja specijalne usluge zauzvrat;

18)​​ Neporeski prihodi​​ su vrsta javnih prihoda koji se naplaćuju pravnim ili fizičkim licima za korišćenje javnih dobara (naknade), pružanje određene javne usluge (takse), zbog kršenja ugovornih ili zakonskih odredbi (penali i kazne) kao i prihodi koji se ostvare upotrebom javnih sredstava;

18a)​​ Javna dobra​​ su prirodna bogatstva čije je korišćenje uređeno​​ posebnim zakonom, kao i dobra koja su posebnim zakonom utvrđena kao dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi;​​ 

18b)​​ Javne usluge​​ su sve usluge koje su korisnici javnih sredstava u skladu sa zakonom obavezni da pružaju pravnim i fizičkim licima;

19)​​ Primanja države​​ su sredstva koja država ostvaruje prodajom nefinansijske i finansijske imovine i zaduživanjem;

20)​​ Javni rashodi​​ su rashodi za robe, usluge i druga davanja koje država obezbeđuje bez direktne i neposredne nadoknade;

21)​​ Izdaci države​​ su​​ izdaci države za nabavku nefinansijske i finansijske imovine i otplatu kredita;

21a)​​ Kapitalni projekti​​ su projekti izgradnje i kapitalnog održavanja zgrada i građevinskih objekata infrastrukture od interesa za Republiku Srbiju, odnosno lokalnu vlast, uključujući usluge projektnog planiranja koje su sastavni deo projekta, obezbeđivanje zemljišta za izgradnju, kao i projekti koji podrazumevaju ulaganja u opremu, mašine i drugu nefinansijsku imovinu, a u funkciji su javnog interesa;

22)​​ Poreski rashodi​​ su olakšice i oslobođenja od standardne poreske strukture, koji umanjuju iznos naplaćenih prihoda i koji se mogu uvoditi samo zakonima kojima se uvodi odgovarajući porez. Očekivani iznos poreskih rashoda na godišnjem nivou iskazuje se u opštem delu zakona o budžetu Republike Srbije;

23)​​ Budžet​​ je sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka, organizovan u dva odvojena računa: a) račun prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine i b) račun finansiranja; budžet je osnovni dokument ekonomske politike Vlade;

24)​​ Budžetski suficit, odnosno deficit​​ je razlika između ukupnog iznosa prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa rashoda​​ i izdataka za nabavku nefinansijske imovine;

25)​​ Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit​​ je budžetski suficit, odnosno budžetski deficit korigovan za transakcije u imovini i obavezama koje su izvršene u cilju sprovođenja javnih politika;​​ primanja ostvarena privatizacijom imaju tretman finansijske imovine i uključuju se u račun finansiranja; subvencije date u formi kredita, ili nabavke finansijske imovine smatraju se rashodima;

25a)​​ Fiskalna politika​​ predstavlja odluke koje donose ili radnje koje sprovode organi vlasti u vezi sa javnim prihodima i primanjima i rashodima i izdacima i akumulacijom javne imovine i obaveza sa ciljem uticanja na privredna kretanja i ostvarivanje ciljeva fiskalne politike;​​ 

25b)​​ Ciljevi fiskalne politike​​ označavaju precizne numerički iskazane ciljne vrednosti glavnih fiskalnih agregata koje Vlada nastoji da ostvari u budžetu;​​ 

25v)​​ Anticiklična fiskalna politika​​ podrazumeva da je fiskalni deficit veći​​ od ciljnog u godinama kada je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP) manja od potencijalne, dok je u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, fiskalni deficit manji od ciljnog ili se ostvaruje suficit;

25g)​​ Potencijalna stopa rasta BDP​​ je najveća stopa rasta koja može biti dostignuta u određenom periodu, bez povećanja stope inflacije;​​ 

25d)​​ Fiskalni principi​​ označavaju principe odgovornog fiskalnog upravljanja;

25đ)​​ Fiskalne procedure​​ sadrže izradu, podnošenje i objavljivanje izveštaja, prognoza, ocena i saopštenja propisanih ovim zakonom;​​ 

25e)​​ Fiskalni rizici​​ su kratkoročna i srednjoročna odstupanja fiskalnih promenljivih u odnosu na vrednosti koje su predviđene u budžetu, finansijskim ili drugim izveštajima ili projekcijama javnih finansija;​​ 

25ž)​​ Fiskalna pravila​​ predstavljaju postavljanje ograničenja na fiskalnu politiku, kako bi se ojačala budžetska disciplina, poboljšala koordinacija između različitih nivoa vlasti i smanjila nesigurnost kada je u pitanju buduća fiskalna politika;​​ 

25z)​​ Fiskalni savet​​ je nezavisan organ koji se obrazuje sa ciljem da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji, i to nezavisnom analizom fiskalne politike i podsticanjem stručnih rasprava o fiskalnoj politici;​​ 

25i)​​ Fiskalna strategija​​ je dokument u kome se navode ciljevi fiskalne politike Vlade i daje ocena održivosti fiskalne politike, koji Vlada podnosi Narodnoj skupštini;

25j)​​ Fiskalna održivost​​ označava mogućnost sprovođenja date fiskalne politike u dužem vremenskom periodu, bez značajnijih promena u poreskoj politici ili rashodima i izdacima;​​ 

25k)​​ Izveštaj o ostvarenom napretku​​ je dodatak Fiskalnoj strategiji koji sadrži ostvarene rezultate predviđene fiskalne politike u Izveštaju o fiskalnoj strategiji koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini;

26)​​ Konsolidacija​​ je iskazivanje prihoda i primanja i rashoda i izdataka više međusobno povezanih budžeta i vanbudžetskih fondova, kao da se radi o jedinstvenom subjektu; da bi se izbeglo dvostruko računanje, konsolidacijom se isključuju međusobni transferi između istih, kao i između različitih nivoa vlasti;

27)​​ Konsolidovani budžet centralne države​​ je budžet nakon isključivanja međusobnih transfera između različitih subjekata na centralnom nivou vlasti, kako bi se izbeglo dvostruko računanje, pri čemu se principi za utvrđivanje rezultata za budžet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budžet centralne države;

28)​​ Konsolidovani budžet opšte države​​ je budžet nakon isključivanja međusobnih transfera između različitih subjekata na istom nivou vlasti, kao i između različitih nivoa vlasti, pri čemu se principi za utvrđivanje rezultata za budžet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budžet opšte države; ovo je realni indikator finansijske pozicije države, prihoda, rashoda i zaduženosti;

29)​​ Konsolidovani bilans grada, odnosno grada Beograda​​ je​​ bilans ukupnih prihoda i primanja i ukupnih rashoda i izdataka budžeta grada, odnosno grada Beograda i budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji donosi nadležni organ grada, odnosno grada Beograda i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo) u roku od petnaest dana od dana donošenja odluke o budžetu grada, odnosno grada Beograda;

30)​​ Rebalans budžeta​​ je promena zakona o budžetu Republike Srbije, odnosno odluke o budžetu lokalne vlasti u toku budžetske godine, kojom se menja, odnosno dopunjuje budžet, a rebalans finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje promena finansijskog plana kojom se u toku budžetske godine, menja, odnosno dopunjuje finansijski plan;

31)​​ Aproprijacija​​ je od strane​​ Narodne skupštine, odnosno skupštine lokalne vlasti, zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti, dato ovlašćenje Vladi, odnosno nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, za trošenje javnih sredstava do određenog iznosa i za određene namene za budžetsku godinu, odnosno iznos sredstava utvrđen u finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje za određene namene; stalna aproprijacija je aproprijacija u budžetu kojom se obavezno utvrđuju sredstva na ime otplate​​ duga i datih garancija; aproprijacije za indirektne korisnike budžetskih sredstava se iskazuju zbirno po vrstama indirektnih korisnika i namenama sredstava u okviru razdela direktnog korisnika koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za te indirektne korisnike budžetskih sredstava;

31a)​​ Kvota​​ predstavlja ograničenje potrošnje aproprijacije za određeni period;

32)​​ Račun finansiranja​​ obuhvata primanja od prodaje finansijske imovine i zaduživanja, te izdatke za nabavku finansijske imovine i za otplatu kredita​​ i zajmova;

33)​​ Finansijska imovina​​ obuhvata novčana sredstva, potraživanja, akcije i udele u kapitalu pravnih lica, hartije od vrednosti i druga ulaganja u pravna lica;

34)​​ Zaduživanje​​ predstavlja ugovaranje kredita, odnosno izdavanje hartija od vrednosti,​​ u skladu sa posebnim zakonom;

35)​​ Državna garancija​​ je instrument osiguranja kojim Republika Srbija garantuje ispunjenje obaveza za koje se daje garancija;

36)​​ Zaduživanje zbog tekuće likvidnosti​​ predstavlja ugovaranje kratkoročnih kredita, odnosno emitovanje kratkoročnih državnih hartija od vrednosti za finansiranje privremene nelikvidnosti budžeta, nastale usled neuravnoteženih kretanja u prihodima i rashodima i izdacima tokom izvršenja budžeta;

37)​​ Preuzimanje obaveza​​ predstavlja angažovanje sredstava od strane korisnika budžetskih sredstava​​ i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje po osnovu pravnog akta, za koje se, u momentu angažovanja, očekuje da predstavljaju gotovinski trošak, neposredno ili u budućnosti;

38)​​ Plaćanja​​ označavaju sve transakcije koje imaju za rezultat smanjenje stanja finansijskih sredstava na računima;

39)​​ Sistem konsolidovanog računa trezora​​ je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava konsolidovanih računa trezora Republike Srbije i trezora lokalne vlasti, preko kojeg se vrše plaćanja između korisnika budžetskih sredstava, sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora, s jedne strane i subjekata koji nisu​​ obuhvaćeni sistemom konsolidovanog računa trezora, s druge strane, obračunavaju međubankarska plaćanja i vodi kod Narodne banke Srbije;

40)​​ Konsolidovani račun trezora Republike Srbije​​ je objedinjeni račun dinarskih i deviznih​​ sredstava korisnika sredstava​​ budžeta Republike Srbije, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su​​ uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, a koji se otvara Republici Srbiji i vodi u Upravi za trezor;

41)​​ Konsolidovani račun trezora lokalne vlasti​​ je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava pripadajućih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, a​​ koji se otvara lokalnoj vlasti i vodi u Upravi za trezor;

42)​​ Glavna knjiga trezora​​ je poslovna knjiga skupa svih računa koja se vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva, u kojoj se sistematski obuhvataju stanja i evidentiraju sve promene na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima;

43)​​ - brisana -

44)​​ Transferna sredstva​​ su sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti prenose budžetu na drugom nivou vlasti, budžetu na istom nivou vlasti i organizacijama za obavezno​​ socijalno osiguranje, kao i između organizacija za obavezno socijalno osiguranje za doprinose za osiguranje;

45)​​ Donacija​​ je namenski bespovratan prihod, koji se ostvaruje na osnovu pisanog ugovora između davaoca i primaoca donacije;

46)​​ Finansijska pomoć​​ Evropske unije su sredstva Evropske unije koja se koriste za namene i sprovode prema pravilima utvrđenim sporazumima između Republike Srbije i Evropske unije;

47)​​ Finansiranje učešća Republike Srbije,​​ odnosno lokalne vlasti u sprovođenju finansijske pomoći​​ Evropske unije​​ je finansijsko učešće Republike Srbije,​​ odnosno lokalne vlasti u sprovođenju programa finansijske pomoći Evropske unije koje se može obezbediti iz različitih izvora finansiranja;

47a)​​ Administrativne provere​​ su radnje provera, službenih kontrola, nadzora i drugih mera radi utvrđivanja prirode nepravilnosti u cilju zaštite finansijskih interesa Evropske unije, a samim tim i finansijskih interesa Republike Srbije;

48)​​ Državna pomoć​​ je svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim se korisniku državne pomoći, na selektivan način, omogućava povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, čime se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu;

49)​​ Podračun​​ je račun dinarskih i​​ deviznih sredstava korisnika javnih sredstava, preko kojeg se vrši promet sredstava, odnosno izvršavaju platne transakcije, koji se otvara u okviru pripadajućeg konsolidovanog računa trezora, a vodi se u Upravi za trezor;

49a)​​ Evidencioni račun​​ je račun korisnika budžetskih sredstava u okviru sistema izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, na kome se evidentiraju izvršena plaćanja i primanja tog korisnika, za sve transakcije preko računa izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, a koji ne učestvuje u platnom prometu, kao i račun preko kojeg se vrši uplata javnih prihoda i koji učestvuje u platnom prometu;

50)​​ Sistem upravljanja javnim finansijama​​ predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na uspostavljanje finansijskog jedinstva u evidentiranju prihoda i primanja i rashoda i izdataka i izvršavanju rashoda i izdataka korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, čime se obezbeđuju integritet budžetskog sistema i budžetski ciljevi;

50a)​​ Sistem upravljanja javnim sredstvima​​ predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na jedinstveno planiranje, raspolaganje, evidentiranje i izveštavanje o javnim sredstvima, koja koriste i kojima raspolažu korisnici javnih sredstava;

51)​​ Sistem izvršenja budžeta, kao deo sistema upravljanja javnim finansijama, obuhvata procese i postupke koji se sprovode elektronskom komunikacijom sa Upravom za trezor, a kojima se izvršavaju rashodi i izdaci korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, utvrđeni zakonom o budžetu, odnosno odlukom o budžetu, kao i rashodi i izdaci tih korisnika u periodu privremenog finansiranja;

51a)​​ Upravljačka odgovornost​​ je obaveza rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava da sve poslove obavljaju zakonito, poštujući principe ekonomičnosti, efektivnosti, efikasnosti i javnosti, kao i da za svoje odluke, postupke i rezultate odgovaraju onome koji ih je imenovao ili im preneo odgovornost;​​ 

51b)​​ Interna finansijska kontrola u javnom sektoru​​ je sveobuhvatni​​ sistem mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, koji uspostavlja Vlada kroz organizacije javnog sektora sa ciljem da su upravljanje i kontrola javnih sredstava, uključujući i strane fondove, u skladu sa propisima, budžetom, i principima dobrog finansijskog upravljanja, odnosno efikasnosti, efektivnosti, ekonomičnosti i otvorenosti;​​ 

51v)​​ Finansijsko upravljanje i kontrola​​ je sistem politika, procedura i​​ aktivnosti koje uspostavlja, održava i redovno ažurira rukovodilac organizacije, a kojim se upravljajući rizicima obezbeđuje uveravanje u razumnoj meri da će se ciljevi organizacije ostvariti na pravilan, ekonomičan, efikasan i efektivan način;​​ 

51g)​​ Interna revizija​​ je aktivnost koja pruža nezavisno objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost, sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja organizacije; pomaže organizaciji da ostvari svoje ciljeve, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, kontrole i upravljanje organizacijom;

51d)​​ Nepravilnost​​ predstavlja svako kršenje neke odredbe propisanih pravila i ugovora, koje je posledica postupka ili propusta lica zaposlenih kod korisnika javnih sredstava, ugovarača, krajnjih korisnika i krajnjih primalaca, a koje kao posledicu ima, ili bi moglo imati negativan uticaj na ostvarivanje ciljeva korisnika javnih sredstava i/ili neopravdane troškove;

52)​​ Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije​​ je akt kojim Narodna skupština za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultat budžeta Republike Srbije (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;

53)​​ Odluka o završnom računu budžeta lokalne vlasti​​ je akt kojim skupština lokalne vlasti za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke i finansijski rezultat budžeta lokalne vlasti (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;

54)​​ Odluka o završnom računu organizacije za obavezno socijalno osiguranje​​ je akt kojim nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultat organizacije za obavezno socijalno osiguranje (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;

55)​​ Konsolidovani izveštaj grada, odnosno grada Beograda​​ je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta grada, odnosno grada Beograda i završnih računa budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji sastavlja organ nadležan za poslove finansija grada, odnosno grada Beograda i podnosi Upravi za trezor;

56)​​ Konsolidovani izveštaj Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje​​ je konsolidovani izveštaj završnog računa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i finansijskih izveštaja o izvršenju prihoda i primanja i rashoda i izdataka korisnika sredstava tog fonda, koji sastavlja Republički fond za zdravstveno osiguranje i podnosi Upravi za trezor;

57)​​ Konsolidovani izveštaj Republike Srbije​​ je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta Republike Srbije, završnih računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje, konsolidovanog izveštaja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, završnih računa budžeta autonomnih pokrajina, završnih računa budžeta opština i konsolidovanih izveštaja gradova i grada Beograda, koji Vlada dostavlja Narodnoj skupštini radi informisanja;

57a)​​ -​​ prestala da važi -

58)​​ Program​​ je skup mera koje korisnici budžetskih sredstava sprovode u skladu sa svojim​​ ključnim nadležnostima i utvrđenim srednjoročnim ciljevima. Sastoji se od nezavisnih, ali tesno povezanih komponenata - programskih aktivnosti i/ili projekata. Utvrđuje se i sprovodi od strane jednog ili više korisnika budžetskih sredstava i nije vremenski​​ ograničen;

58a)​​ Programska aktivnost​​ je tekuća i kontinuirana delatnost korisnika budžetskih sredstava, koja nije vremenski ograničena. Sprovođenjem programske aktivnosti se postižu ciljevi koji doprinose dostizanju ciljeva programa. Utvrđuje se na osnovu​​ uže definisanih nadležnosti korisnika budžetskih sredstava i mora biti deo programa;

58b)​​ Projekat​​ je vremenski ograničen poslovni poduhvat korisnika budžetskih sredstava čijim sprovođenjem se postižu ciljevi projekta, odnosno programa;

58v)​​ Rodno odgovorno budžetiranje​​ predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces, što podrazumeva rodnu analizu budžeta i restrukturiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti;

59)​​ Srednjoročni plan​​ je sveobuhvatni plan budžetskog korisnika koji sadrži detaljnu razradu svih programa, projekata i​​ programskih aktivnosti za budžetsku godinu sa projekcijama za naredne dve godine, prema utvrđenim srednjoročnim ciljevima i prioritetima, koji služi i kao osnova za izradu obrazloženja finansijskog plana tog korisnika i izrađuje se u skladu sa uputstvom za pripremu budžeta;

60)​​ Srednjoročni okvir rashoda​​ je sastavni deo Fiskalne strategije, kojim Vlada utvrđuje ukupni obim rashoda budžeta Republike u skladu sa utvrđenim prioritetnim oblastima finansiranja; obezbeđuje sveukupnu fiskalnu disciplinu i transparentnost procesa planiranja budžeta i predstavlja osnov za definisanje srednjoročnih obima za planiranje i izradu finansijskih planova budžetskih korisnika.

Napomena Redakcije:​​ verzija tačke 22)​​ primenjivaće se od pripreme i donošenja zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu. Verzija tački 8) i 47) primenjivaće se od pripreme i donošenja zakona o budžetu Republike Srbije i odluka o budžetima lokalne vlasti za 2020. godinu.


Budžetski sistem

Član 3.

Budžetski sistem čine budžet Republike Srbije, budžeti lokalne vlasti i finansijski planovi organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Integritet budžetskog sistema obezbeđuje se zajedničkim pravnim osnovom, jedinstvenom budžetskom klasifikacijom, upotrebom jedinstvene budžetske dokumentacije za izradu nacrta budžeta, srednjoročnih i finansijskih planova, jedinstvenim sistemom budžetskog računovodstva, jedinstvenim kriterijumima za budžetsku kontrolu i reviziju, prenosom statističkih izveštaja i podataka sa jednog nivoa​​ budžeta na drugi i principima na kojima se zasniva budžetski postupak, u skladu sa ovim zakonom.

Budžetski ciljevi

Član 4. ​​ 

Budžetski sistem treba da ostvari sledeće ciljeve, i to:

1) ukupnu fiskalnu održivost i kontrolu, koja podrazumeva sprovođenje politika bez značajnih izmena u konsolidovanom bilansu sektora države, uz sveobuhvatnu kontrolu ukupnih budžetskih sredstava, kroz uspostavljanje ograničenja na rashode i izdatke koji su zagarantovani zakonom, kako na ukupnom nivou, tako i na nivou korisnika budžetskih sredstava;

2) alokacijsku efikasnost koja podrazumeva mogućnost uspostavljanja prioriteta unutar budžeta, raspoređivanje sredstava u skladu sa prioritetima Vlade unutar budžeta, kao i mogućnost prebacivanja sredstava sa starih na nove ili sa manje produktivnih na više produktivne prioritete;

3) tehničku ili operativnu efikasnost koja podrazumeva korišćenje budžetskih sredstava i mogućnost njihove primene sa što nižim troškovima;

4) alokacijsku efikasnost koja podrazumeva raspoređivanje sredstava budžeta sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti.

Budžetski sistem obezbeđuje sveobuhvatne, relevantne i pouzdane informacije o radu Vlade.

Prioritetni budžetski ciljevi u pripremi i izvršenju budžeta su i makroekonomska stabilnost, niska inflacija, ekonomski razvoj, podsticanje regionalnog razvoja i smanjenje finansijskog rizika Republike Srbije.

Prilikom pripreme i izvršenja budžeta moraju se poštovati principi efikasnosti, ekonomičnosti, efektivnosti, javnosti, potpunosti, tačnosti i jedinstvene budžetske klasifikacije.

Obim budžeta

Član 5. ​​ 

Budžetski prihodi i primanja koji pripadaju Republici Srbiji, odnosno lokalnoj vlasti, raspoređuju se i iskazuju po vrstama.

Budžetski rashodi i izdaci Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti određuju se po pojedinačnoj nameni u budžetu.

Prihodi i primanja se iskazuju u ukupno ostvarenim iznosima, a rashodi i izdaci u ukupno izvršenim iznosima.

Ukoliko se pojedini prihodi i primanja, rashodi i izdaci, kao i budžet lokalne vlasti utvrđuju relativno, kao procenat budžeta ili rashoda budžeta Republike Srbije, odnosno​​ budžeta lokalne vlasti, njihov iznos, odnosno visina utvrdiće se primenjujući, kao osnovicu, poreske prihode.

Izuzetno, u slučaju da viši nivo vlasti svojim aktom opredeli nižem nivou vlasti namenska sredstva za nadoknadu šteta usled elementarnih nepogoda, lokalni organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje izdataka po tom osnovu.

Izuzetno, u slučaju da jedan nivo vlasti svojim aktom opredeli drugom nivou vlasti namenska transferna sredstva, kao i​​ u slučaju ugovaranja donacije, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, odnosno finansijskog plana organizacija za​​ obavezno socijalno osiguranje, organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka po tom osnovu.

Budžetski prihodi i primanja moraju biti u ravnoteži sa budžetskim rashodima i izdacima.

U toku godine Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, može raspolagati sredstvima koja su u budžetu ostvarena do isteka tekuće godine. U slučaju da se radi o sredstvima za sufinansiranje projekata finansiranih od strane Evropske unije, a po osnovu odgovarajućeg finansijskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije, neutrošena sredstva prenose se u narednu godinu.

Korisnik budžetskih sredstava može stvarati obaveze i koristiti budžetsku aproprijaciju do iznosa utvrđenog za pojedinu namenu u budžetu, odnosno do iznosa aproprijacije utvrđene u okviru programa.

Naplata prihoda nije ograničena iznosima iskazanih prihoda u budžetu.

Odgovornost za donošenje budžeta i finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje

Član 6.

Narodna skupština donosi zakon o budžetu Republike Srbije.

Skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti.

Finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje donosi nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom i drugim propisom, uz saglasnost Narodne skupštine.

Odgovornost za izvršenje budžeta i finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje

Član 7.

Narodnoj skupštini za izvršenje budžeta Republike Srbije odgovara Vlada.

Za izvršenje budžeta lokalne vlasti nadležni izvršni organ lokalne vlasti odgovara skupštini lokalne vlasti.

Za izvršenje finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje odgovara Vladi.

Ukoliko se izvršavanjem sredstava koja se iz budžeta Republike Srbije prenose drugim nivoima vlasti ili organizacijama za obavezno socijalno osiguranje ugrozi izvršavanje Ustavom i posebnim zakonima utvrđenih obaveza Republike Srbije, Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar) može privremeno da smanji, odnosno obustavi sredstva koja se prenose drugim nivoima vlasti ili organizacijama za obavezno socijalno osiguranje.

Izveštaj o izvršenju budžeta Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti, podnosi se na način određen ovim​​ zakonom.

Utvrđivanje spiska korisnika javnih sredstava

Član 8. ​​ 

Ministar posebnim aktom, na osnovu predloga Uprave za trezor,​​ utvrđuje spisak korisnika javnih sredstava, u okviru kojeg se posebno evidentiraju direktni i indirektni​​ korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, javne​​ agencije, organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama ili su kontrolisane od strane države, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora (u daljem tekstu: korisnici javnih sredstava koji​​ su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora), na osnovu podataka Agencije za privredne registre, odnosno odgovarajućeg registra, kao i korisnici javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, a pripadaju javnom sektoru.

Ministar bliže uređuje način utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava u spisku iz stava 1. ovog člana koji vodi Uprava za trezor.

Spisak iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici Ministarstva. Svi korisnici javnih sredstava dužni su da na svojoj internet stranici objavljuju svoje finansijske planove za narednu godinu, informator o radu, kao i završne račune i finansijske izveštaje.

Republički organ nadležan za poslove statistike jednom godišnje u saradnji sa Ministarstvom određuje spisak budžetskih i vanbudžetskih korisnika javnih sredstava koji pripadaju sektoru opšteg nivoa države čiji će se podaci o poslovanju koristiti za potrebe statističkog izveštavanja o fiskalnoj poziciji, odnosno politici zemlje.​​ 

Spisak entiteta iz stava 4. ovog člana se utvrđuje na osnovu međunarodno priznatih standarda.​​ 

Republički organ nadležan za poslove statistike propisuje načine izveštavanja i rokove za sve entitete za koje se utvrdi da pripadaju opštem sektoru države.


Konsolidovani račun trezora

Član 9. ​​ 

Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, ovlašćen je za otvaranje konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, koji se vodi posebno za dinarska, a posebno za devizna sredstva.

Konsolidovani računi trezora iz stava 1. ovog člana čine sistem konsolidovanog računa trezora koji se vodi kod Narodne banke Srbije.

Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti, otvara podračune dinarskih i deviznih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne​​ vlasti.

Korisnicima javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, kao i ostalim pravnim licima i drugim subjektima koji ne pripadaju javnom sektoru, a kojima se vrši prenos sredstava iz budžeta, otvara se poseban namenski dinarski račun kod Uprave za trezor za ta sredstva, koji se uključuje u sistem konsolidovanog računa trezora.

Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti, otvara posebne namenske dinarske račune iz stava 4. ovog​​ člana.

Uprava za trezor vodi podračune iz st. 3, 4. i 5. ovog člana.

Izuzetno od stava 6. ovog člana, korisnici javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, mogu imati devizne račune kod Narodne banke Srbije, ako je to posebnim​​ zakonom ili međunarodnim ugovorom propisano, ili kod ovlašćene banke, po odobrenju ministra, za plaćanja koja ne mogu da se izvrše preko Narodne banke Srbije, ako to zahteva specifičnost poslova tog korisnika.

Narodna banka Srbije obezbeđuje podatke o stanju stranih sredstava plaćanja na računima korisnika javnih sredstava iz stava 7. ovog člana, koji se vode kod te banke i dostavlja ih Ministarstvu mesečno, odnosno po zahtevu korisnika ili Ministarstva.

Na kupovinu i prodaju stranih sredstava plaćanja, na plaćanje, naplaćivanje i prenos u stranim sredstvima plaćanja u kome učestvuju korisnici javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje devizno poslovanje.

Novčana sredstva budžeta Republike Srbije, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budžeta, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno​​ osiguranje, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, vode se i deponuju na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije.

Novčana sredstva budžeta lokalne vlasti, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budžeta, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, vode se i deponuju na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti.

Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, bliže uređuje način korišćenja sredstava sa podračuna, odnosno drugih računa iz ovog člana, kao i izveštavanje o korišćenju tih sredstava.

Ministar bliže uređuje način plasiranja slobodnih novčanih sredstava.

Podračuni iz ovog člana otvaraju se i vode u skladu sa planom podračuna koji propisuje ministar.


Investiranje sredstava

Član 10. ​​ 

Ministar, odnosno lice koje on ovlasti, može novčana sredstva na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, osim prihoda za koje je u posebnom zakonu, odnosno međunarodnom ugovoru utvrđena namena koja ograničava upotrebu tih sredstava, investirati na domaćem ili inostranom finansijskom tržištu novca ili kapitala, kao i vršiti konverziju​​ sredstava, u skladu sa zakonom i drugim propisom.

Lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti, može novčana sredstva na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti, osim prihoda za koje je u posebnom zakonu, odnosno lokalnom propisu ili međunarodnom ugovoru utvrđena namena koja ograničava upotrebu tih sredstava, investirati na domaćem finansijskom tržištu novca, u skladu sa zakonom i drugim propisom.

Lokalni organ uprave nadležan za finansije može zaključiti ugovor sa ministrom​​ o investiranju novčanih sredstava na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti.

Lokalni organ uprave nadležan za finansije obavezan je da po​​ izvršenom investiranju sredstava iz stava 2. ovog člana o tome obavesti Upravu za trezor.

Prihodi od investiranja uplaćuju se na odgovarajući konsolidovani račun trezora.

Ministar bliže uređuje način izveštavanja o investiranju sredstava iz ovog člana.

Ministar, lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje ovlaste, odgovorni su za efikasnost i sigurnost investiranja novčanih sredstava na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, odnosno konsolidovanom računu trezora lokalnih vlasti.

Glavna knjiga trezora

Član 11.

Ministarstvo - Uprava za trezor, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, vodi glavnu knjigu trezora.

Transakcije i poslovni događaji, uključujući prihode i rashode, kao i stanje i promene na imovini, obavezama i kapitalu, evidentiraju se u glavnoj knjizi trezora, u skladu sa kontnim planom i na nivoima budžetske klasifikacije propisane u članu 29. ovog zakona.

U glavnoj knjizi trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti vodi se posebna evidencija za svakog direktnog i indirektnog korisnika budžetskih sredstava.

U glavnoj knjizi trezora Republike Srbije, vodi se posebna evidencija za organizacije za obavezno socijalno osiguranje.

Transakcije i poslovni događaji evidentirani u poslovnim knjigama direktnog​​ i indirektnog korisnika budžetskih sredstava moraju biti ažurni i u skladu sa transakcijama i poslovnim događajima evidentiranim u glavnoj knjizi trezora.

Transakcije i poslovni događaji evidentirani u poslovnim knjigama organizacija za obavezno socijalno​​ osiguranje moraju biti u skladu sa transakcijama i događajima u glavnoj knjizi trezora.

U glavnoj knjizi trezora vodi se evidencija prihoda sa posebnom namenom, koje upotrebljavaju direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava i koji se ne mogu koristiti za druge namene.

Ministar bliže uređuje način evidentiranja i sadržinu glavne knjige i poslovnih knjiga trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti.

Finansijska služba direktnog korisnika budžetskih sredstava

Član 12.

Direktni korisnik​​ budžetskih sredstava obrazuje službu koja priprema predlog finansijskog plana i zahteve za izvršenje odobrenih aproprijacija, sastavlja izveštaj o njihovom izvršenju i obavlja druge poslove utvrđene zakonom, drugim propisom i opštim aktom (u daljem tekstu:​​ finansijska služba).

Izuzetno od stava 1. ovog člana, finansijska služba direktnog korisnika budžetskih sredstava može da obavlja poslove i za druge direktne korisnike budžetskih sredstava.

Ministar propisuje zajedničke osnove, kriterijume i zadatke za rad finansijske službe, koje direktni korisnici budžetskih sredstava bliže uređuju.

II. JAVNI PRIHODI I PRIMANjA I JAVNI RASHODI I IZDACI

Uvođenje javnih prihoda i primanja

Član 13. ​​ 

Javni prihodi i primanja uvode se zakonom, odnosno odlukom skupštine lokalne vlasti u skladu sa zakonom.

Visina javnih prihoda i primanja utvrđuje se zakonom, odnosno aktom nadležnog organa u skladu sa ovim i posebnim zakonima.


Vrste javnih prihoda i primanja

Član 14. ​​ 

Javni prihodi su:

1) porezi;

2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;

2a) neporeski prihodi, i to:

(1) takse,

(2) naknade,

(3) kazne,

(4) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava;

3)​​ - brisana -

4)​​ - brisana -

5) samodoprinos;

6) donacije, transferi i finansijska pomoć Evropske unije;

7)​​ - brisana -

Primanja države su:

1) primanja od prodaje nefinansijske imovine;

2) primanja od zaduživanja;

3) primanja od prodaje finansijske imovine.


Porezi

Član 15. ​​ 

Porezi se mogu uvoditi samo zakonom i to na potrošnju, dohodak, dobit, imovinu i prenos imovine fizičkih i pravnih lica.​​ 

Poreskim zakonom moraju biti utvrđeni predmet oporezivanja, osnovica, obveznik, poreska stopa ili iznos, sva izuzimanja i olakšice od oporezivanja, kao i način i rokovi plaćanja poreza.

Obaveze i prava poreskih obveznika ne mogu se proširivati ili smanjivati podzakonskim aktima.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ​​ 

Član 16. ​​ 

Zakonom se uvode doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, i to za:

1) penzijsko i invalidsko osiguranje;

2) zdravstveno osiguranje;

3) osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Takse ​​ 

Član 17. ​​ 

Takse se mogu uvoditi samo zakonom kojim se može propisati​​ njihova visina ili se tim zakonom može dati pravo organu lokalne vlasti da utvrdi njihovu visinu.​​ 

Izuzetno od stava 1. ovog člana, posebnim zakonom se može dati pravo korisniku javnih sredstava koji nije korisnik sredstava budžeta Republike Srbije da utvrdi visinu takse za javne usluge koje pruža.

Taksa se naplaćuje za neposredno pruženu javnu uslugu, odnosno sproveden postupak ili radnju, koju je pružio, odnosno sproveo korisnik javnih sredstava.​​ 

Taksa se ne može naplaćivati za izdavanje dokaza i bilo kojih podataka koje lice pribavlja od jednog državnog organa, a po nalogu drugog državnog organa.​​ 

Visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge, odnosno sprovođenja postupka ili radnje i mora biti utvrđena u apsolutnom iznosu, odnosno ne​​ može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice,​​ osim ukoliko je zakonom drugačije propisano.

Ministar će urediti metodologiju i način utvrđivanja troškova pružanja javne usluge.

Visina takse​​ čiji iznos nije propisan zakonom utvrđuje se u tekućoj​​ godini za narednu godinu primenom metodologije iz stava​​ 6. ovog člana i ne može se povećavati tokom godine za tu godinu.

Izuzetno od stava​​ 7. ovog člana, visina takse se može utvrditi u tekućoj godini za tu godinu, ukoliko je ovlašćenom subjektu zakonom data nadležnost za pružanje nove javne usluge, odnosno ako nadležni subjekt prvi put donosi akt o utvrđivanju visine takse u skladu sa zakonom.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, na akt kojim se utvrđuje visina taksi mora se pribaviti saglasnost:

1) ministarstva nadležnog za finansije u slučaju da visinu takse utvrđuje subjekat centralnog nivoa države;

2) organa nadležnog za finansije u slučaju da visinu takse utvrđuje subjekat pod kontrolom lokalne vlasti.

Akt kojim se utvrđuje visina takse dostavlja se na saglasnost nadležnom organu iz stava​​ 9. ovog člana najkasnije do 30. septembra tekuće godine za narednu godinu.

Akt o utvrđivanju visine takse na koji je data saglasnost objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije", odnosno drugom službenom glasilu​​ u kome se objavljuju akti o utvrđivanju visine takse, najkasnije do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu.

Ako se do isteka roka iz stava​​ 11. ovog člana ne objavi akt o visini takse za narednu godinu, u narednoj godini primenjivaće se njihova visina​​ utvrđena za tekuću godinu.

Odredba stava​​ 9. tačka 2) ovog člana ne primenjuje se u slučajevima kada visinu takse utvrđuje nadležni organ lokalne vlasti.

Za jednu javnu uslugu može se naplaćivati samo jedna taksa.


Naknade ​​ 

Član 18. ​​ 

Naknade se mogu uvoditi za korišćenje dobara koja su posebnim zakonom utvrđena kao prirodna bogatstva, odnosno dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi.​​ 

Obveznik plaćanja naknade, osnovica za plaćanje naknade, visina naknade, način utvrđivanja i plaćanja naknade, kao i pripadnost naknade uređuju se posebnim zakonom koji predlaže i sprovodi ministarstvo nadležno za finansije.

Od dana stupanja na snagu zakona iz stava 2. ovog člana, naknade iz​​ stava 1. ovog člana ne mogu se uvoditi nijednim drugim zakonom osim tim zakonom.

Prihodi nastali upotrebom javnih sredstava ​​ 

Član 19. ​​ 

Prihodi nastali upotrebom javnih sredstava su:

1) prihodi od kamata;

2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini;

3) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;

4) prihodi nastali prodajom usluga korisnika javnih​​ sredstava čije je pružanje ugovoreno sa fizičkim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje;

5) prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom,​​ prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred državnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku;

6) prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine lokalne vlasti i oduzeta imovinska korist u tom​​ postupku;

7) koncesiona naknada.


Primanja od prodaje nefinansijske imovine

Član 20.

Primanjima od prodaje nefinansijske imovine smatraju se:

1) primanja od prodaje nepokretnosti i​​ pokretnih stvari u državnoj svojini;

2) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;

3) primanja od prodaje ostalih osnovnih sredstava;

4) primanja od prodaje robnih rezervi;

5) primanja​​ od prodaje dragocenosti;

6) primanja od prodaje prirodne imovine;

7) druga primanja utvrđena zakonom;

Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine

Član 21.​​ 

Primanjima od zaduživanja i prodaje finansijske imovine smatraju se:​​ 

1) primanja od zaduživanja na domaćem tržištu;​​ 

2) primanja od zaduživanja na inostranom tržištu;​​ 

3) primanja od prodaje finansijske imovine na domaćem tržištu;​​ 

4) primanja od prodaje finansijske imovine na inostranom tržištu;​​ 

5) druga primanja utvrđena zakonom.

Iskazivanje sopstvenih prihoda

Član 22. ​​ 

- brisan -


Finansiranje nadležnosti Republike Srbije

Član 23. ​​ 

Za finansiranje nadležnosti Republike Srbije, budžetu Republike Srbije pripadaju javni prihodi i primanja, i to:

1) porezi u delu utvrđenom zakonom:

(1) porez na dodatu vrednost;

(2) akcize;

(3) porez na dohodak građana;

(4) porez na dobit preduzeća;

(5) porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara;

(6) porez na međunarodnu trgovinu i transakcije.

2) takse u​​ skladu sa zakonom;

(1) republičke administrativne takse;

(2) sudske takse;

(3) registracione takse;

(4) takse za specijalne proizvode i aktivnosti;

3) naknade u skladu sa zakonom;

4) donacije i transferi;

4a) finansijska pomoć Evropske unije;

5) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava:

(1) prihodi od kamata;

(2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije, koje koriste državni organi i organizacije i Vojska Srbije;

(3) prihodi nastali prodajom usluga korisnika sredstava budžeta Republike Srbije čije je pružanje ugovoreno sa fizičkim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje;

(4) prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom, prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku;

(5) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom.

6) primanja:

(1) primanja od prodaje nepokretnosti u svojini Republike Srbije, ako zakonom nije drukčije određeno;

(2) primanja od prodaje​​ pokretnih stvari u svojini Republike Srbije koje koriste državni organi i organizacije i Vojska Srbije;

(3) primanja od prodaje republičkih robnih rezervi;

(3a) primanja od prodaje dragocenosti;​​ 

(3b) primanja od prodaje prirodne imovine;

(4) primanja od​​ zaduživanja;

(5) primanja od prodaje finansijske imovine.

Finansiranje nadležnosti autonomnih pokrajina

Član 24. ​​ 

Za finansiranje nadležnosti autonomnih pokrajina, budžetu autonomne pokrajine pripadaju javni prihodi i primanja, i to:

1) deo prihoda od poreza na dobit preduzeća ostvarenog na teritoriji autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;

2) deo prihoda od poreza na dohodak građana - poreza na zarade ostvarenog na teritoriji autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;

2a) drugi porez ili deo poreza u skladu sa posebnim zakonom;

3) pokrajinske administrativne takse;

4) naknade u skladu sa zakonom;

5) donacije i transferi;

5a) finansijska pomoć Evropske unije;

6) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava:

(1) prihodi od kamata;

(2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije, koje koriste organi autonomne​​ pokrajine;

(3) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom;

(4) prihodi nastali prodajom usluga korisnika sredstava budžeta autonomne pokrajine čije je pružanje ugovoreno sa fizičkim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje;

(5) prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine autonomne pokrajine i oduzeta imovinska korist u tom postupku;

(6) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom.

7) primanja:

(1) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije koje koriste organi autonomne pokrajine;

(2) primanja od prodaje nepokretnosti u svojini autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;

(3) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine koje koriste organi autonomne pokrajine;

(4) primanja od prodaje pokrajinskih robnih rezervi;

(4a) primanja od prodaje dragocenosti;​​ 

(4b) primanja od prodaje prirodne imovine;

(5) primanja od zaduživanja;

(6) primanja od prodaje finansijske imovine.

Odredbe stava 1. tačka 6) podtačka (2) i tačka 7) podtačka (1) ovog člana primenjivaće se do dana do koga, u skladu sa zakonom, autonomna pokrajina, odnosno njeni organi imaju svojstvo korisnika nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije.

Finansiranje nadležnosti jedinice lokalne samouprave

Član 25. ​​ 

Za finansiranje nadležnosti jedinice lokalne samouprave, budžetu jedinice lokalne samouprave pripadaju javni prihodi i primanja, i to:

1) porezi u delu utvrđenom zakonom:

(1) porez na dohodak građana;

(2) porez na imovinu;

(3) porez na nasleđe i poklon;

(4) porez na prenos apsolutnih prava;

(5) drugi porez, u skladu sa posebnim zakonom;

2) takse:

(1) lokalne administrativne takse;

(2) lokalne komunalne takse;

(3) boravišna taksa;

3) naknade za u skladu sa zakonom;

4) samodoprinos;

5) donacije i transferi;

5a) finansijska pomoć Evropske unije;

6) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava:

(1) prihodi od kamata;

(2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije, koje koristi jedinica lokalne samouprave, odnosno organi, organizacije i službe jedinice lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta;

(3) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom;

(4) prihodi nastali prodajom usluga korisnika sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave čije je pružanje ugovoreno sa fizičkim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje;

(5) prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine jedinice lokalne samouprave i oduzeta imovinska korist u tom postupku;

(6) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom.

7) primanja:

(1) primanja od prodaje nepokretnosti u svojini jedinice lokalne samouprave;

(2) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini Republike Srbije koje koriste organi, organizacije i službe jedinice lokalne samouprave;

(3) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samouprave koje koriste organi, organizacije i službe jedinice lokalne samouprave;

(4) primanja od prodaje robnih rezervi;

(4a) primanja od prodaje dragocenosti;​​ 

(4b) primanja od prodaje prirodne imovine;

(5) primanja od zaduživanja;

(6) primanja od prodaje finansijske imovine.

Odredbe stava 1. tačka 6) podtačka (2) i tačka 7) podtačka (2) ovog člana primenjivaće se do dana do koga, u skladu sa zakonom, jedinica lokalne samouprave, odnosno njeni organi, organizacije i službe imaju svojstvo korisnika nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije.

Statutom grada, odnosno grada Beograda utvrđuje se deo prihoda iz stava 1. ovog člana koji pripada budžetu gradske opštine, a koji budžetu grada, odnosno grada Beograda.

 

Finansiranje organizacija za obavezno socijalno osiguranje

Član 26.

Za finansiranje prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti, organizacijama za obavezno​​ socijalno osiguranje pripadaju sledeći javni prihodi i primanja, i to:

1) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;

2) donacije i transferi;

3) ostali prihodi i primanja u skladu sa zakonom.

Javni rashodi i izdaci države

Član 27.

Javni rashodi su:

1) rashodi za zaposlene;

2) rashodi za robe i usluge;

3) amortizacija i upotreba sredstava za rad;

4) otplate kamata i pratećih troškova zaduživanja;

5) subvencije;

6) dotacije i transferi;

7) obavezno socijalno osiguranje i socijalna zaštita;

8) ostali rashodi (porezi, obavezne takse, novčane kazne, penali i dr.).

Izdaci države su:

1) izdaci za nabavku nefinansijske imovine;

2) izdaci za otplatu glavnice;

3) izdaci za nabavku finansijske imovine.

IIa OPŠTI FISKALNI OKVIR

Odgovornost​​ 

Član 27a​​ 

Vlada je odgovorna za sprovođenje fiskalne politike i upravljanje javnim finansijama i sredstvima Republike Srbije u skladu sa principima, pravilima i procedurama utvrđenim ovim zakonom.​​ 

Izvršni organ lokalne vlasti je odgovoran za​​ sprovođenje fiskalne politike i upravljanje javnom imovinom, prihodima i primanjima i rashodima i izdacima na način koji je u skladu sa ovim zakonom.​​ 

IIb PRINCIPI, PROCEDURE I PRAVILA ODGOVORNOG FISKALNOG UPRAVLjANjA​​ 

Fiskalni principi​​ 

Član 27b​​ 

Opšti principi odgovornog fiskalnog upravljanja su:​​ 

1) princip polaganja računa podrazumeva da je Vlada, odnosno izvršni organ lokalne vlasti, odgovoran Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti za izvršavanje svojih nadležnosti u vezi sa upravljanjem​​ fiskalnom politikom;​​ 

2) princip pravičnosti podrazumeva da se upravljanje fiskalnom politikom sprovodi tako što će se u obzir uzeti njen uticaj na blagostanje sadašnjih i budućih generacija;​​ 

3) princip odgovornosti podrazumeva da se upravljanje javnom imovinom i obavezama, prirodnim resursima i fiskalnim rizicima, sprovodi na način koji učvršćuje fiskalnu održivost;​​ 

4) princip stabilnosti podrazumeva da se fiskalna politika sprovodi na način koji ne izaziva nagle promene u kretanjima makroekonomskih i fiskalnih indikatora;​​ 

5) princip transparentnosti podrazumeva da su jasno utvrđeni i definisani zadaci i odgovornosti različitih državnih organa, odnosno organa lokalne vlasti i funkcionera u vezi sa upravljanjem fiskalnom politikom; da su obezbeđene ažurne finansijske i nefinansijske informacije koje se odnose na upravljanje fiskalnom politikom, da su dostupne kako bi se omogućila delotvorna javna provera vođenja fiskalne politike i stanja javnih finansija; da oni koji su odgovorni za objavljivanje takvih​​ informacija te informacije ne uskraćuju, osim ako bi njihovo objavljivanje nanelo značajnu štetu nacionalnoj bezbednosti, odbrani ili međunarodnim odnosima Republike Srbije.​​ 

Vlada utvrđuje i sprovodi ciljeve fiskalne politike rukovodeći se sledećim posebnim principima:​​ 

1) održivost duga države;​​ 

2) uredno servisiranje duga;​​ 

3) predvidljivost nivoa poreskih stopa i poreskih osnovica za naredne godine;

4) odgovorno upravljanje fiskalnim rizicima;​​ 

5) upravljanje javnom imovinom i obavezama, prirodnim resursima, na način koji neće opterećivati buduće generacije;​​ 

6) podsticanje privrednog rasta.​​ 

Fiskalna strategija ​​ 

Član 27v ​​ 

Vlada svake fiskalne godine podnosi Narodnoj skupštini Fiskalnu strategiju.​​ 

Glavni ciljevi Fiskalne strategije su:​​ 

1) utvrđivanje kratkoročnih i srednjoročnih ciljeva fiskalne politike Vlade za period od tri uzastopne fiskalne godine, počev od fiskalne godine za koju se Fiskalna strategija podnosi;​​ 

2) pružanje detaljnog objašnjenja o usklađenosti navedenih srednjoročnih ciljeva​​ sa fiskalnim principima i pravilima utvrđenim ovim zakonom;​​ 

3) procena održivosti fiskalne politike.

Procedure u donošenju Fiskalne strategije ​​ 

Član 27g ​​ 

Nacrt Fiskalne strategije priprema ministar i podnosi Vladi radi razmatranja pre nego što se ovaj nacrt dostavi Fiskalnom savetu u roku predviđenim budžetskim kalendarom.​​ 

Fiskalni savet razmatra nacrt Fiskalne strategije i daje mišljenje ministru.​​ 

Sa pribavljenim mišljenjem Fiskalnog saveta, ministar priprema predlog Fiskalne strategije.​​ 

Ukoliko bilo koja preporuka Fiskalnog saveta nije ušla u Fiskalnu strategiju, to se obavezno konstatuje i navode se razlozi za takvu odluku, a dostavljeno mišljenje Fiskalnog saveta u celini se prilaže uz Fiskalnu strategiju.​​ 

Nakon usvajanja Vlada podnosi Fiskalnu strategiju na razmatranje odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Odbor Narodne skupštine nadležan za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmatra Fiskalnu strategiju, kako bi ocenio da li je izrađena u skladu sa fiskalnim principima i pravilima utvrđenim u ovom zakonu.

Odbor Narodne skupštine nadležan za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava izveštava Vladu da li ima komentare i preporuke u vezi sa Fiskalnom strategijom.

Ukoliko Vlada, na predlog ministra odluči da izmeni i dopuni Fiskalnu strategiju na osnovu preporuka koje je dao odbor Narodne skupštine nadležan za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava takve izmene i dopune unose se u revidiranu Fiskalnu strategiju, koja se dostavlja tom odboru pre upućivanja predloga budžeta za narednu godinu. 

Sadržaj Fiskalne​​ strategije ​​ 

Član 27d ​​ 

Fiskalna strategija sadrži:

1) srednjoročne projekcije makroekonomskih agregata i indikatora;

2) srednjoročne projekcije fiskalnih agregata i indikatora, uz analizu fiskalnih implikacija ekonomskih politika i strukturnih reformi;

3) ciljeve i smernice ekonomske i fiskalne politike Vlade za srednjoročni period za koji se donosi Fiskalna strategija;

4) konsolidovani budžet opšteg nivoa države, kao i konsolidovane budžete centralnog i lokalnog nivoa države;

5) srednjoročni okvir rashoda budžeta Republike Srbije, u skladu sa prioritetnim oblastima finansiranja, koje uključuju i srednjoročne prioritete javnih investicija. Srednjoročni okvir rashoda predstavlja ukupne rashode po korisnicima budžetskih sredstava za narednu budžetsku godinu, sa projekcijama za naredne dve godine;

6) procenu i kvantifikaciju fiskalnih rizika i potencijalnih obaveza;

7) poređenje ostvarenja i novih projekcija sa projekcijama objavljenim u prethodnoj fiskalnoj strategiji;

8) strategiju za upravljanje dugom države u periodu za koji se donosi Fiskalna strategija.

Revidirana Fiskalna strategija sadrži i pregled nenamenskih i namenskih transfera iz budžeta Republike Srbije pojedinačno za svaku jedinicu lokalne samouprave.

Fiskalna strategija obavezno sadrži:

1) mišljenje Fiskalnog saveta o nacrtu Fiskalne strategije;

2) mišljenje Narodne banke Srbije o nacrtu Fiskalne strategije.

- naziv brisan - ​​ 

Član 27đ ​​ 

- brisan -

 

Fiskalna pravila​​ 

Član 27e ​​ 

Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna.​​ 

Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji.​​ 

Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2016. godine.​​ 

Opšta fiskalna pravila su:​​ 

1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1% BDP;​​ 

2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45% BDP.​​ 

Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita.​​ 

Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t:​​ 

dt =dt-1 - a(dt-1-d*)-b(gt-g*)​​ 

gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d* je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1% BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g* je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP.​​ 

Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima.​​ 

Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne​​ stope rasta BDP.​​ 

U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g*=4%.​​ 

Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine.​​ 

Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima.​​ 

Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45% BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP.​​ 

Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini​​ obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.​​ 

Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti.​​ 

Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.​​ 

Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda.​​ 

Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija.​​ 

Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%.​​ 

U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca.

U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.

U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.

U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%.

U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%.

U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%.

U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%.

U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%.

U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana.

Principi odgovornog fiskalnog​​ upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%.

Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata.

Od aprila se plate mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad​​ 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.

Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog​​ povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva.

Odredbe st. 28-31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine.

Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec.

Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni​​ odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2020. godine.

Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih.

Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja​​ zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana.

Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4% BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5% BDP.​​ 

Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno​​ povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2% BDP.​​ 

Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima.

Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u:

- Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%;

- ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%;

- ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%;

- predškolskim ustanovama za 4%;

- ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%.

Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2017. godini penzije će se povećati za 1,5%.

Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u:

- Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija - samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona​​ o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 - dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 - dr. zakon, 101/11 - dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine ("Službeni glasnik RS", br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 - dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%;

- ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%;

- ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%;

- naučno-istraživačkoj delatnosti - istraživačima (osim​​ istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%;

- ustanovama kulture za 5%;

- ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%;

- predškolskim ustanovama za 6%.

Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine.

Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini penzije će se povećati za 5%.

Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno​​ korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to kod:

1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva finansija – Poreske uprave, Ministarstva finansija – Uprave carina i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija – za 10%;

2) sudova i tužilaštava:

– državnim službenicima i nameštenicima za 10%, a u sudovima i tužilaštvima osnovanim u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog​​ kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) državnim službenicima i nameštenicima koji ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu – za 5%;

– sudijama, tužiocima i zamenicima tužilaca – za 5%;

3) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova, ustanova socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i ustanova kulture – za 10%;

4) Narodne skupštine, Predsednika Republike,​​ Državnog pravobranilaštva, Predsednika Vlade i potpredsednika Vlade – za 5%;

5) službi Vlade, ostalih organa državne uprave, uključujući i upravne okruge, koji nisu navedeni u tački 1) ovog stava – za 5%;

6) Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca​​ – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%;

7) drugih državnih organa koji nisu navedeni u tač. 1) do 6) ovog stava – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%;

8) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno –​​ istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plate već ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 5%;

9) Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) – za 5%;

10) ostalih javnih službi, osim kod organizacija za obavezno socijalno osiguranje – za 5%;

11) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 3) ovog stava – za 5%.

Povećanje penzija i plata iz st. 47. i 48. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2017. godine.

Plata se neće povećati ni funkcionerima u organima iz stava 48. tačka 7) ovog člana koji bi, prema posebnom zakonu kojim se njihova plata direktno ili indirektno određuje prema plati sudija, odnosno državnih službenika na položaju, imali pravo na uvećanu platu.

Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini neće se vršiti usklađivanje penzija u skladu sa stavom 30. ovog člana.

Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika​​ sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod:

1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane – za 9%;

2) Ministarstva finansija – Poreske uprave i Ministarstva finansija – Uprave carina –​​ za 8,5%;

3) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 9%;

4) ustanova osnovnog​​ i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova i ustanova socijalne zaštite – za 9%;

5) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije – za 7%;

6) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 4) ovog stava – za 7%;

7) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – za 7%;

8) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to:

– doktoru medicine i stomatologu – za 10%;

– doktoru specijalisti – za 10%;

– medicinskom tehničaru i stomatološkom tehničaru – za 12%;

– ostalim zaposlenim – za 7%.

Povećanje plata iz stava 52. ovog člana vršiće se počev od plate za januar 2019. godine.

Izuzetno od st. 29−31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod:

1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane − za 9%;

2) Ustavnog suda − za 9%;

3) sudova, tužilaštava i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija za − 9%;

4) visokoškolskih ustanova, ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanova učeničkog i studentskog standarda − za 9%;

5) istraživača (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnog osoblja u naučno-istraživačkoj delatnosti − za 10%;

6) ustanova kulture − za 10%;

7) predškolskih ustanova − za 9%;

8) ustanova socijalne zaštite (osim​​ zdravstvenih radnika) − za 9%;

9) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije − za 8%;

10) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tač. 6)−8) ovog stava − za 8%;

11) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, osim Fonda za​​ socijalno osiguranje vojnih osiguranika − za 8%;

12) zdravstvenih ustanova, osim vojno-zdravstvenih ustanova, i to:

– doktoru medicine, doktoru stomatologije/doktoru dentalne medicine, magistru farmacije i magistru farmacije − medicinskom biohemičaru sa završenim integrisanim akademskim studijima zdravstvene struke − za 10%;

– medicinskoj sestri, zdravstvenom tehničaru, odnosno drugom licu sa završenom odgovarajućom visokom, odnosno srednjom školom zdravstvene struke − za 15%;

– ostalim zaposlenim (nemedicinskom osoblju) − za 8%.

Zdravstveni radnici zaposleni u ustanovama socijalne zaštite ostvaruju pravo na povećanje plate u procentima iz stava 54. tačka 12) ovog člana.

Povećanje plata iz stava 54. ovog člana vršiće se počev od plate za novembar 2019. godine.

Fiskalna pravila za lokalnu vlast​​ 

Član 27ž​​ 

Fiskalni deficit lokalne vlasti može nastati samo kao rezultat javnih investicija.​​ 

Fiskalni deficit lokalne vlasti je sastavni deo konsolidovanog deficita opšte države.​​ 

Fiskalni deficit lokalne vlasti u određenoj godini ne može biti veći od 10% njenih prihoda u toj godini.​​ 

Izvršni organ lokalne vlasti može da podnese zahtev Ministarstvu za odobrenje fiskalnog deficita iznad navedenog iznosa samo ukoliko je ono rezultat realizacije javnih investicija.​​ 

Zahtev za prekoračenjem se podnosi Ministarstvu najkasnije do 1. maja tekuće godine, za narednu budžetsku godinu.​​ 

Zahtev za prekoračenja​​ treba da sadrži detaljno obrazloženje opravdanosti investicija zbog kojih nastaje prekoračenje, analizu dugoročne održivosti duga lokalne vlasti, kao i druge informacije koje zahteva Ministarstvo.​​ 

Ministarstvo je dužno da najkasnije do 30. juna lokalnoj​​ vlasti odgovori na zahtev uz odgovarajuće obrazloženje.​​ 

Pri odobravanju prekoračenja Ministarstvo će voditi računa kako o opravdanosti zahteva, tako i o mogućnosti da se zahtev uklopi u planirani deficit konsolidovanog sektora države za narednu godinu.​​ 

Ukoliko lokalna vlast prekorači limit za deficit u određenoj godini, bez odobrenja Ministarstva, ministar obustavlja prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajući deo poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća u narednoj budžetskoj godini za iznos prekoračenja.​​ 

Izuzetne okolnosti​​ 

Član 27z ​​ 

Vlada može samo izuzetno i privremeno da odstupi od fiskalnih principa i pravila utvrđenih ovim zakonom, i to u slučajevima prirodnih katastrofa i​​ eksternih šokova koji utiču na ugrožavanje zdravlja ljudi, nacionalne bezbednosti i pad privredne aktivnosti, o čemu donosi odluku.​​ 

Vlada je dužna da podnese Narodnoj skupštini izveštaj u kome će jasno navesti:​​ 

1) razloge za odstupanje od fiskalnih principa ili pravila;​​ 

2) mere koje Vlada namerava da preduzme da bi ponovo poštovala fiskalne principe ili pravila;​​ 

3) vremenski period u kome Vlada očekuje da će početi ponovo da se pridržava fiskalnih principa ili pravila.​​ 

Vlada dostavlja Narodnoj skupštini izveštaj iz stava 2. ovog člana u roku od trideset dana od usvajanja odluke iz stava 1. ovog člana ili u sledećoj godišnjoj Fiskalnoj strategiji, u zavisnosti od toga koji slučaj pre nastupi.

Izjava o odgovornosti​​ 

Član 27i ​​ 

Uz Fiskalnoj strategiji prilaže se izjava o odgovornosti koju potpisuje ministar.​​ 

U izjavi o odgovornosti se obavezno navodi da su svi izveštaji na koje se izjava odnosi:​​ 

1) izrađeni korišćenjem analitičkih tehnika i procena koje ispunjavaju visoke standarde profesionalnog integriteta i stručnosti;​​ 

2) zasnovani na ažurnim i tačnim ekonomskim i fiskalnim informacijama dostupnim u vreme zaključenja izveštaja;​​ 

3) obuhvataju sve odluke koje je donela Vlada, a koje imaju značajan ekonomski ili fiskalni uticaj o kome je ministar imao​​ saznanja u vreme potpisivanja izjave o odgovornosti.

Srednjoročni prioriteti javnih investicija

Član 27j ​​ 

Budžetski korisnici dostavljaju Ministarstvu srednjoročne prioritete javnih investicija u okviru predloga za prioritetne oblasti finansiranja najkasnije do 15. marta.

Srednjoročni prioriteti javnih investicija uključuju se u Fiskalnu strategiju.

Ministarstvo budžetskim korisnicima u okviru uputstva za​​ pripremu budžeta Republike Srbije dostavlja i uputstvo o sadržaju planova kojim se iskazuju srednjoročni prioriteti javnih investicija.

Planovi za sprovođenje srednjoročnih prioriteta javnih investicija izrađuju se kao deo finansijskih planova budžetskih korisnika.

III. PRIPREMA I DONOŠENjE BUDžETA I FINANSIJSKIH PLANOVA

Priprema budžeta i finansijskih planova

Član 28. ​​ 

Budžet se sastoji iz opšteg dela, posebnog dela i obrazloženja.

Opšti deo budžeta obuhvata:

1) račun prihoda i rashoda i neto nabavku nefinansijske imovine (razlika prodaje i nabavke nefinansijske imovine); budžetski suficit, odnosno deficit;

2) ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit;

3) račun finansiranja, odnosno predlog za korišćenje suficita, a u slučaju deficita - izvore za njegovo finansiranje iskazane i kvantifikovane pojedinačno po vrstama izvora;

4) pregled očekivanih sredstava iz finansijske pomoći Evropske unije;

5) procenu neophodnih finansijskih sredstava za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije;

6) procenu ukupnog novog zaduženja, odnosno razduženja Republike Srbije u toku budžetske godine;

7) procenu ukupnog iznosa novih garancija Republike Srbije tokom budžetske godine;

8) pregled planiranih kapitalnih izdataka​​ budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve budžetske godine;

9) stalnu i tekuću budžetsku rezervu.

Posebni deo budžeta iskazuje finansijske planove direktnih korisnika budžetskih sredstava, prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Finansijski planovi iz stava 3. ovog člana uključuju rashode i izdatke direktnog korisnika budžetskih sredstava, u skladu sa ekonomskom, funkcionalnom, programskom i klasifikacijom prema izvorima finansiranja, definisanim u članu 29. ovog zakona.

Obrazloženje budžeta sadrži:

1) obrazloženje opšteg dela budžeta;

2) programske informacije.

Programske informacije iz stava 5. tačka 2) ovog člana sadrže opise programa, programskih aktivnosti i projekata korisnika budžetskih sredstava, ciljeve koji se žele​​ postići​​ u srednjoročnom periodu sprovođenjem programa, programskih aktivnosti i projekata, kao i pokazatelje učinka za praćenje postizanja navedenih ciljeva. Neki od definisanih ciljeva, odnosno pokazatelja učinka programa, programske aktivnosti ili projekta predstavljaju rodno odgovorne ciljeve, odnosno rodne pokazatelje kojima se prikazuju i prate planirani doprinosi programa, programske aktivnosti ili projekta ostvarivanju rodne ravnopravnosti.

Finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje sastoji se od opšteg i posebnog dela, utvrđen na način koji propisuje ministar.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, poseban deo budžeta Republike Srbije koji se odnosi na rashode i izdatke Bezbednosno-informativne agencije i njenih indirektnih korisnika iskazuje​​ se u ukupnom iznosu, bez navođenja aproprijacija iz finansijskog plana.

Budžetska klasifikacija

Član 29.

Budžet se priprema i izvršava na osnovu sistema jedinstvene budžetske klasifikacije.

Budžetska klasifikacija obuhvata ekonomsku klasifikaciju prihoda​​ i primanja, ekonomsku klasifikaciju rashoda i izdataka, organizacionu klasifikaciju, funkcionalnu klasifikaciju, programsku klasifikaciju i klasifikaciju prema izvorima finansiranja, pri čemu:

1) ekonomska klasifikacija prihoda i primanja iskazuje prihode i primanja na osnovu propisa ili ugovora koji određuju izvore prihoda, odnosno primanja;

2) ekonomska klasifikacija rashoda i izdataka iskazuje pojedinačna dobra i usluge i izvršena transferna​​ plaćanja;

3) organizaciona klasifikacija iskazuje rashode i izdatke po korisnicima budžetskih sredstava, sa raspodelom aproprijacija između korisnika;

4) funkcionalna klasifikacija iskazuje rashode i izdatke po funkcionalnoj nameni za određenu oblast i nezavisna je od organizacije koja tu funkciju sprovodi;

5) programska klasifikacija iskazuje klasifikaciju programa korisnika budžetskih sredstava;

6) klasifikacija rashoda i izdataka prema izvorima finansiranja iskazuje prihode i primanja, rashode i izdatke​​ prema osnovu ostvarenja tih sredstava.

Inostrani i domaći izvori finansiranja, kao i otplata inostranog i domaćeg duga, čine elemente klasifikacija iz stava 2. ovog člana.

Ministar bliže uređuje budžetsku klasifikaciju, koju primenjuju Republika Srbija i lokalna vlast, korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje u pripremanju finansijskih planova.

Utvrđivanje suficita i deficita

Član 30. ​​ 

Iznos ukupnog fiskalnog suficita i način njegovog raspoređivanja utvrđuje se zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti.

Iznos ukupnog fiskalnog deficita i način njegovog finansiranja utvrđuje se zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti.

Konsolidovani budžet opšte države i ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit opšte države utvrđuje se u Fiskalnoj strategiji.

Budžetski kalendar

Član 31. ​​ 

Postupak pripreme i donošenja budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema budžetskom kalendaru, i to:

1) Kalendar za nivo Republike Srbije:

(1) 15. februar - ministar daje instrukciju za predlaganje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetske korisnike koje uključuju i srednjoročne prioritete javnih investicija;

(2) 15. mart - direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije na osnovu instrukcije iz podtačke (1) ove tačke dostavljaju Ministarstvu predloge za utvrđivanje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetsku i naredne dve fiskalne godine, kao i godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu;

(3) 15. april - ministar u saradnji sa ministarstvima i institucijama nadležnim za ekonomsku politiku i privredni sistem dostavlja Vladi na prethodno razmatranje Fiskalnu strategiju, koja sadrži ekonomsku i fiskalnu politiku Vlade sa projekcijama za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;

(4) 25. april - Vlada daje saglasnost ministru da pripremi nacrt Fiskalna strategija koja sadrži konkretne odluke o prioritetnim oblastima finansiranja, koje obuhvataju i srednjoročne prioritete javnih investicija;

(5) 30. april - ministar dostavlja nacrt Fiskalne strategije Fiskalnom savetu;

(6) 15. maj - Fiskalni savet daje mišljenje o nacrtu Fiskalne strategije;

(7) 1. jun - ministar dostavlja Vladi predlog Fiskalne strategije na usvajanje;

(8) 15. jun - Vlada usvaja Fiskalnu strategiju i dostavlja je odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava na razmatranje, kao i lokalnoj vlasti;

(9) 30. jun - odbor Narodne skupštine nadležan za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava dostavlja Vladi komentare i preporuke u vezi sa Fiskalnom strategijom;

(10) 5. jul - ministar dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budžeta Republike​​ Srbije;

(11) 5. jul - ministar dostavlja uputstvo za pripremu odluke o budžetu lokalnoj vlasti, kao i Fiskalnu strategiju organizacijama za obavezno socijalno osiguranje;

(12) 1. septembar - direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije i organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavljaju predlog srednjoročnog i finansijskog plana Ministarstvu, koji sadrži izveštaj o učinku programa za prvih šest meseci tekuće godine;

(13) 1. oktobar - Vlada, na predlog ministra, usvaja revidiranu Fiskalnu strategiju, sa informacijama o finansijskim i drugim efektima novih politika, uzimajući u obzir posle 15. aprila ažurirani makroekonomski okvir;

(14) 5. oktobar - Vlada dostavlja odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava revidiranu Fiskalnu strategiju;

(15) 15. oktobar - ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije, nacrte odluka o davanju saglasnosti na​​ finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

(16) 1. novembar - Vlada usvaja predlog zakona o budžetu Republike Srbije i dostavlja ga Narodnoj skupštini, zajedno​​ sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

(17) 15. decembar - Narodna skupština donosi zakon o budžetu Republike Srbije i odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

2) Kalendar budžeta lokalne vlasti:

(1) 1. avgust - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budžeta lokalne​​ vlasti;

(2) 1. septembar - direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadležnom za finansije za budžetsku i naredne dve fiskalne godine, koji sadrži izveštaj o učinku programa za prvih​​ šest meseci tekuće godine;

(3) 15. oktobar - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;

(4) 1. novembar - nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budžetu skupštini lokalne vlasti;

(5) 20. decembar - skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti;

(6) 25. decembar - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru odluku o budžetu lokalne vlasti.

Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u budžetskom kalendaru.

Dostavljanje predloga zakona o budžetu Republike Srbije i predloga odluke o budžetu lokalne vlasti

Član 32. ​​ 

Vlada dostavlja Narodnoj skupštini:

1) Fiskalnu strategiju;

2) predlog zakona o budžetu Republike Srbije;

3) predloge odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja skupštini lokalne vlasti predlog odluke o budžetu lokalne vlasti.

- Naslov brisan -

Član 33.

- brisan -

 

- Naslov brisan -

Član 34.

- brisan -

 

Uputstvo za pripremu budžeta Republike Srbije

Član 35. ​​ 

Po donošenju Fiskalne strategije, Ministarstvo dostavlja direktnim korisnicima sredstava budžeta Republike Srbije uputstvo za izradu srednjoročnih i finansijskih planova za pripremu budžeta Republike Srbije.

Uputstvo iz stava 1. ovog člana sadrži:

1) osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu predloga finansijskog plana budžetskog korisnika i nacrta budžeta Republike Srbije;

2) obim sredstava koji može da sadrži predlog finansijskog plana direktnog korisnika sredstava budžeta Republike Srbije za​​ budžetsku godinu, sa projekcijama za naredne dve fiskalne godine, utvrđenim srednjoročnim obimom rashoda iz Fiskalne strategije;

3) smernice za pripremu srednjoročnih planova direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije;

4) smernice i zahteve za​​ obrazloženje, srednjoročnu kvantifikaciju i procenu efekata novih politika i investicionih prioriteta;

5) postupak i dinamiku pripreme budžeta Republike Srbije i predloga finansijskih planova direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije;

6) način​​ na koji će korisnici u predlogu finansijskog plana iskazati rashode i izdatke;

7) način na koji će korisnici u obrazloženju predloga finansijskog plana iskazati rodnu analizu rashoda i izdataka.

Preporuka lokalnim vlastima, organizacijama za obavezno socijalno osiguranje i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava

Član 36. ​​ 

Ministar dostavlja lokalnim vlastima i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje Fiskalnu strategiju.

Nadležna ministarstva obaveštavaju indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije o osnovnim ekonomskim pretpostavkama i smernicama za pripremu budžeta Republike Srbije.

Lokalni organ uprave nadležan za finansije obaveštava direktne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti o osnovnim ekonomskim pretpostavkama i smernicama za pripremu budžeta lokalne vlasti, a direktni korisnik sredstava lokalne vlasti indirektne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti.

Uputstvo za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti

Član 36a ​​ 

Ministarstvo dostavlja lokalnoj vlasti uputstvo​​ za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti.

Uputstvo iz stava 1. ovog člana sadrži:

1) osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti;

2) metodologiju izrade odluke o budžetu lokalne vlasti;

3) metodologiju izrade predloga finansijskog plana korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti.

Ukoliko odluka o budžetu lokalne vlasti bude suprotna smernicama iz uputstva iz stava 1. ovog člana u delu kojim se lokalnoj vlasti daju smernice za planiranje ukupnog obima prihoda, mase​​ sredstava za plate, broja zaposlenih i subvencija u odluci o budžetu, ministar može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta​​ Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica, do momenta dok se​​ odluka o budžetu ne uskladi sa uputstvom.

Predlog finansijskog plana direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije

Član 37. ​​ 

Na osnovu uputstva za pripremu nacrta budžeta Republike i srednjoročnih planova, direktni korisnici budžetskih sredstava izrađuju predlog srednjoročnog i finansijskog plana.

Predlog finansijskog plana iz stava 1. ovog člana obuhvata:

1) rashode i izdatke za trogodišnji period, iskazane po budžetskoj klasifikaciji;

2) detaljno pisano obrazloženje rashoda i izdataka, kao i izvora finansiranja;

3) rodnu analizu rashoda i izdataka;

4) programske informacije;

5) pregled primanja za trogodišnji period na osnovu zaključenih sporazuma o zajmovima, kao i onih čije je zaključivanje izvesno u narednoj fiskalnoj godini, a koji predstavljaju direktnu obavezu budžeta Republike Srbije.

Predlog finansijskog plana budžetskog korisnika podnosi se u iznosu jednakom iznosu obima sredstava prve godine srednjoročnog okvira rashoda, definisanog u Fiskalnoj strategiji.

Delovi predloga finansijskog plana iz stava 2. ovog člana sastoje se iz pisanog objašnjenja, koje obuhvata i obrazloženje, srednjoročnu kvantifikaciju i procenu efekata novih politika i investicionih prioriteta, na osnovu Uputstva za pripremu budžeta Republike i srednjoročnih planova korisnika sredstava Republike Srbije i finansijskog zahteva.

Kao prilog predloga finansijskog plana direktni korisnici budžetskih sredstava dostavljaju izveštaj o učinku programa za prvih šest meseci tekuće godine.

Priprema i dostavljanje finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje i predloga finansijskih planova indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije

Član 38. ​​ 

Organizacije za obavezno socijalno osiguranje​​ obavezne su da pripreme finansijske planove na osnovu smernica utvrđenih Fiskalnom strategijom.

Nadležna ministarstva su obavezna da, u skladu sa smernicama i u rokovima koje propisuje ministar, traže od organizacija za obavezno socijalno osiguranje da dostave podatke potrebne za ocenu dostavljenih predloga finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Ministar može da traži od organizacija za obavezno socijalno osiguranje neposredno podatke u vezi sa njihovim finansiranjem, koji su neophodni za pripremu nacrta budžeta Republike Srbije i za ocenu dostavljenih predloga finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Nadležno ministarstvo obavezno je da finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavi ministru, koji ga, zajedno sa nacrtom budžeta Republike Srbije i nacrtom odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje, odnosno sa predlogom akta za Vladu o neprihvatanju finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje, dostavlja Vladi.

Finansijski plan iz stava 4. ovog člana Vlada dostavlja Narodnoj skupštini, sa predlogom zakona o budžetu Republike Srbije i predlogom odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija​​ za obavezno socijalno osiguranje.

Finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje donosi se u skladu sa članom 6. stav 3. ovog zakona.

Predlozi finansijskih planova indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije pripremaju se na osnovu smernica utvrđenih Fiskalnom strategijom.

Razmatranje budžetskih zahteva

Član 39. ​​ 

Ministarstvo razmatra zahteve korisnika budžetskih sredstava i organizacija za obavezno socijalno osiguranje sadržane u predlozima njihovih finansijskih planova imajući u vidu:

1) ciljeve u pogledu prihoda i primanja i rashoda i izdataka;

2) podatke i objašnjenja u skladu sa članom 37. ovog zakona;

3) usaglašenost sa smernicama utvrđenih Fiskalnom strategijom i prioritetima koje utvrđuje Vlada.

Pre izrade nacrta budžeta, ministar izveštava direktne korisnike budžetskih sredstava o predloženim iznosima prihoda i primanja i rashoda i izdataka, a organizacije za obavezno socijalno osiguranje obaveštava o predlogu finansijskog plana koji nije usaglašen sa smernicama utvrđenim Fiskalnom strategijom.

Direktni korisnici budžetskih sredstava dostavljaju mišljenje ministru na visinu sredstava i na obaveštenje iz stava 2. ovog člana, a organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavljaju mišljenje nadležnom direktnom korisniku budžetskih sredstava.

U slučaju nepostizanja usaglašenosti u smislu st. 2. i 3. ovog člana, Vlada nalaže otklanjanje nepravilnosti u finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje.

Nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje iz člana 6. stav 3. ovog zakona, u obavezi je da izvrši izmene u finansijskom planu u skladu sa stavom Vlade.

Uputstvo za pripremu budžeta lokalne vlasti

Član 40. ​​ 

Po dobijanju Fiskalne strategije, lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja direktnim korisnicima sredstava budžeta lokalne vlasti uputstvo za pripremu budžeta lokalne vlasti.

Uputstvo iz stava 1. ovog člana sadrži:

1) osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti;

2) opis planirane politike lokalne vlasti;

3) procene prihoda i primanja i rashoda i izdataka budžeta lokalne vlasti za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;

4) obim​​ sredstava koji može da sadrži predlog finansijskog plana direktnog korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti za budžetsku godinu, sa projekcijama za naredne dve fiskalne godine;

5) smernice za pripremu srednjoročnih planova direktnih korisnika sredstava​​ budžeta lokalnih vlasti;

6) postupak i dinamiku pripreme budžeta lokalne vlasti i predloga finansijskih planova direktnih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti;

7) način na koji će se u obrazloženju iskazati rodna analiza budžeta lokalne vlasti;

8) način na koji će se iskazati programske informacije.

Priprema i dostavljanje predloga finansijskih planova korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti

Član 41. ​​ 

Na osnovu uputstva za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti, direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti izrađuju predlog finansijskog plana i dostavljaju ga lokalnom organu uprave nadležnom za finansije.

U pogledu sadržine i priloga predloga finansijskog plana direktnih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti shodno se primenjuju odredbe člana 37. ovog zakona.

Indirektni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti obavezni su da pripreme predlog finansijskog plana na osnovu smernica koje se odnose na budžet lokalne vlasti.

Direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti obavezni su da, u skladu sa smernicama i u rokovima koje propisuje nadležni izvršni organ lokalne vlasti, traže od indirektnih korisnika budžetskih sredstava za koje su odgovorni, da dostave podatke neophodne za izradu predloga finansijskog plana direktnog korisnika budžetskih sredstava.

Lokalni organ uprave nadležan za finansije može da traži neposredno od indirektnih korisnika budžetskih sredstava podatke o finansiranju korisnika, koji su neophodni za pripremu predloga budžeta lokalne vlasti.

Utvrđivanje predloga budžeta i predloga odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i dostavljanje Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti

Član 42. ​​ 

Ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije i nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Vlada može da traži od ministra da dostavi dodatne informacije ili objašnjenja koja se tiču nacrta zakona o budžetu Republike Srbije, nacrta odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Vlada odlučuje o izmenama nacrta zakona o budžetu Republike Srbije, usvaja predlog zakona o budžetu Republike Srbije, vrši ocenu finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje, utvrđuje predloge odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i dostavlja ih Narodnoj skupštini, zajedno sa Fiskalnom strategijom.

Lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu lokalne vlasti nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti i istovremeno upoznaje građane sa nacrtom odluke o budžetu.

Nadležni izvršni organ lokalne vlasti može da traži od lokalnog organa uprave nadležnog za finansije dodatne informacije ili objašnjenja koja se odnose na nacrt odluke o budžetu lokalne vlasti.

Nadležni izvršni organ lokalne vlasti utvrđuje predlog odluke o budžetu lokalne vlasti i obavezno ga dostavlja skupštini lokalne vlasti, u roku utvrđenom budžetskim kalendarom.

Ukoliko nadležni izvršni organ lokalne vlasti ne dostavi predlog odluke o budžetu skupštini lokalne​​ vlasti u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, skupština lokalne vlasti može doneti budžet.

Donošenje budžeta i davanje saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje

Član 43.

Narodna skupština, odnosno skupština lokalne​​ vlasti, donosi zakon o budžetu Republike Srbije, odnosno odluku o budžetu lokalne vlasti.

Narodna skupština donosi odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Ograničenja kod donošenja budžeta

Član 44.

Izmena predloga budžeta koju vrši Narodna skupština, odnosno skupština lokalne vlasti, mora biti u okviru maksimuma ukupnog fiskalnog deficita utvrđenog u predlogu budžeta Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa​​ lokalne vlasti.

Suficit utvrđen u predlogu budžeta Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, ne može se koristiti za povećanje rashoda i izdataka predloženih budžetom.

Predlog za smanjenje prihoda, mora da sadrži mere za uvećanje drugih prihoda ili umanjenje rashoda i izdataka za isti iznos.

Predlog za uvećanje rashoda i izdataka, mora da sadrži mere za uvećanje prihoda ili umanjenje drugih rashoda i izdataka za isti iznos.

Objavljivanje budžeta, Fiskalne strategije i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje ​​ 

Član 45. ​​ 

Zakon o budžetu Republike Srbije, revidirana Fiskalna strategija, odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijski planovi organizacija za obavezno socijalno osiguranje objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Odluke o budžetima lokalne vlasti objavljuju se u službenim glasilima lokalne vlasti.

Zakon o budžetu Republike Srbije sa obrazloženjem objavljuje se na internet stranici Ministarstva.

Odluka o budžetu lokalne vlasti sa obrazloženjem objavljuje se na internet stranici nadležnog organa lokalne vlasti.

Odredbe st. 4. i 5. ovog člana odnose se i na rebalans budžeta, zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije, odnosno odluku o završnom računu budžeta lokalne vlasti.

Fiskalna godina i privremeno finansiranje

Član 46.

Budžet se donosi za period od jedne fiskalne godine i važi za godinu za koju je donet.

Fiskalnom godinom smatra se period od dvanaest meseci, od 1. januara do 31. decembra kalendarske godine.

Budžet se može doneti i za period od tri fiskalne godine.

U slučaju da Narodna skupština, odnosno skupština lokalne vlasti, ne donese budžet u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, vrši se privremeno finansiranje u vremenu od najduže prva tri meseca fiskalne godine.

Privremeno finansiranje, u smislu stava 4. ovog člana, vrši se najviše do jedne četvrtine iznosa planiranih rashoda i izdataka u aktu o budžetu prethodne fiskalne godine, s tim što raspoređeni rashodi i izdaci u prethodnoj godini po vrstama i namenama ne predstavljaju ograničenje, izuzev za isplatu prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, koje se vrši do nivoa izvršenih rashoda u zadnjem kvartalu prethodne godine.

Vlada donosi odluku o privremenom finansiranju i daje saglasnost na odluku o privremenom finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje.

Nadležni izvršni organ lokalne vlasti donosi odluku o privremenom finansiranju.

Odluku o privremenom finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje donosi nadležni organ organizacije, u skladu sa zakonom i drugim propisom.

Po isteku privremenog finansiranja plaćene i preuzete obaveze u tom periodu, u skladu sa aktom o privremenom finansiranju, uključuju se u budžet, odnosno finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje za tekuću godinu.

Izuzetno, period privremenog finansiranja se može produžiti za još tri meseca, tako da ukupno traje šest meseci, ako se budžet ne donese ni do 15. marta tekuće budžetske godine. U periodu privremenog finansiranja januar - jun u pogledu obima i rasporeda rashoda i izdataka primenjuje se ograničenje iz stava 5. ovog člana srazmerno periodu privremenog finansiranja.

Odredbe st. 1-5. i stava 10. ovog člana shodno se primenjuju na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Izmene i dopune budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje

Član 47. ​​ 

Ako se u toku godine donese zakon, propis ili drugi akt koji za rezultat ima smanjenje planiranih prihoda ili povećanje planiranih rashoda i izdataka, istovremeno se donosi odluka kojom se utvrđuju dodatni prihodi ili umanjenje rashoda i izdataka, u cilju​​ uravnoteženja budžeta.

Ako u toku fiskalne godine dođe do povećanja rashoda i izdataka ili smanjenja prihoda, budžet se uravnotežuje smanjenjem planiranih rashoda ili uvođenjem novih prihoda.

Uravnoteženje budžeta iz stava 2. ovog člana, a koje nije posledica donošenja novog zakona, se vrši putem rebalansa budžeta, koji se donosi po postupku za donošenje budžeta.

Ne može se doneti zakon ili drugi propis koji predviđa trošenje javnih sredstava van budžeta.

Odredbe st. 1-4. ovog člana shodno se primenjuju na​​ finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Finansijski efekti zakona i drugih propisa

Član 48. ​​ 

Obrazloženje zakona, drugog propisa ili drugog akta dostavljenog Narodnoj skupštini, Vladi ili nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti radi utvrđivanja predloga, odnosno usvajanja, mora sadržati procenu finansijskih efekata koje će takav zakon, drugi propis ili drugi akt, imati na budžet.

Procena iz stava 1. ovog člana mora sadržati podatke o tome da li se predloženim zakonom, drugim propisom ili drugim aktom, povećavaju ili smanjuju budžetski prihodi i primanja ili rashodi i izdaci za budžetsku godinu i za naredne dve fiskalne godine.

Procena iz st. 1. i 2. ovog člana obavezno sadrži:

1) predviđene promene u prihodima i rashodima, te primanjima i izdacima za budžetsku godinu i naredne dve fiskalne godine;

2) predloge za pokrivanja povećanih rashoda i izdataka budžeta;

3) predloge za pokrivanja smanjenih prihoda i primanja budžeta;

4) saglasnost ministarstva, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije.

Ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje način iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Ako se tokom godine donesu zakoni i drugi propisi na osnovu kojih nastaju nove obaveze za budžet, sredstva će se osigurati u budžetu za sledeću budžetsku godinu u skladu s projekcijama i mogućnostima.

Odredbe ovoga člana na odgovarajući se način primenjuju na vanbudžetske korisnike i jedinice lokalne vlasti.

IV. IZVRŠENjE BUDžETA

Naplata prihoda i primanja budžeta

Član 49. ​​ 

Prihodi i primanja budžeta Republike Srbije i budžeta lokalne vlasti prikupljaju se i naplaćuju u skladu sa zakonom i drugim propisima, nezavisno od iznosa utvrđenih u budžetu za pojedine vrste prihoda i primanja.

Javni prihodi i primanja uplaćuju se preko uplatnih računa javnih prihoda koje posebnim aktom propisuje ministar.

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava obavezni su da obezbede potpuno i pravovremeno, na dan realizacije, uplaćivanje prihoda i primanja budžeta iz okvira svoje nadležnosti na propisani račun odgovarajućeg konsolidovanog računa trezora, za potrebe raspoređivanja u budžetu, u skladu sa zakonom.

Javni prihodi i primanja moraju biti naplaćeni isključivo na principu gotovinske osnove, osim ako je zakonom, odnosno aktom Vlade predviđen drugačiji metod.

Odredbe st. 1−4. ovog člana primenjuju se i u periodu privremenog finansiranja.

Dodeljivanje aproprijacija i finansijsko planiranje

Član 50. ​​ 

U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona, odnosno odluke o budžetu, direktni korisnici budžetskih sredstava, koji su, u budžetskom smislu, odgovorni za indirektne korisnike budžetskih sredstava, vrše raspodelu sredstava indirektnim​​ korisnicima u okviru svojih odobrenih aproprijacija i o tome obaveštavaju svakog indirektnog korisnika.

Direktnom korisniku budžetskih sredstava, koji ne postupi u skladu sa odredbama stava 1. ovog člana, neće se dozvoliti korišćenje aproprijacija.

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji donose finansijske planove na osnovu zakona, dužni su​​ da svoje finansijske planove usklade sa odobrenim aproprijacijama u budžetu.

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji po zakonu nemaju utvrđenu obavezu donošenja finansijskih planova, donose plan za korišćenje onih aproprijacija za koje obim i namena nije unapred zakonom određena i to po bližim namenama i aktivnostima, kako bi se omogućilo praćenje ostvarivanja budžetskih principa iz člana 4. stav 3. ovog zakona.

Rok za donošenje akata iz st. 3. i 4. ovog člana je 45 dana od dana stupanja​​ na snagu zakona o budžetu Republike Srbije, odnosno odluke o budžetu lokalne vlasti.

 

Planiranje likvidnosti budžeta

Član 51. ​​ 

Ministarstvo - Uprava za trezor, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, planira likvidnost, odnosno gotovinski tok budžeta na osnovu prihoda i primanja, te rashoda i izdataka, u okviru planova za izvršenje budžeta, koje priprema korisnik budžetskih sredstava, u skladu sa metodologijom i u rokovima koje propisuje ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije.

Plan izvršenja budžeta predstavlja pregled planiranih prihoda i primanja korisnika budžetskih sredstava prema izvoru finansiranja i pregled planiranih rashoda i izdataka.

Član​​ 52.

Korisnik budžetskih sredstava, koji određeni rashod i izdatak izvršava iz sredstava budžeta i iz drugih prihoda, obavezan je da izmirenje tog rashoda i izdatka prvo vrši iz prihoda iz tih drugih izvora.

Određivanje obima rashoda korisnika budžetskih​​ sredstava u određenom periodu ​​ 

Član 53. ​​ 

Korisnici budžetskih sredstava mogu da vrše plaćanja do visine rashoda i izdataka koji su utvrđeni kvotama za određeni period.

Prilikom određivanja kvota za korisnike budžetskih sredstava, ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, imaju u vidu sredstva planirana u budžetu za korisnika budžetskih sredstava, plan izvršenja budžeta za budžetskog korisnika i likvidne mogućnosti budžeta.

Ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, obaveštava korisnike budžetskih sredstava o kvotama, najkasnije u roku od 15 dana pre početka perioda na koji se odnosi.

Ministar propisuje postupak i uslove za određivanje kvota iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i mere u slučajevima nepoštovanja kvota.

 

Odgovornost za preuzete obaveze

Član 54. ​​ 

Obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici​​ budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, korisnici iz stava 1. ovog člana mogu preuzeti obaveze po ugovoru koji se odnosi na kapitalne izdatke i zahteva plaćanje u više godina, na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa nadležnog za poslove finansija, uz saglasnost Vlade, nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, odnosno upravnog odbora organizacije za obavezno socijalno osiguranje za obaveze koje se finansiraju iz sredstava obaveznog socijalnog osiguranja.

U slučaju iz stava 2. ovog člana korisnici mogu preuzeti obaveze po ugovoru samo za kapitalne projekte u skladu sa predviđenim sredstvima iz pregleda planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve budžetske godine u opštem delu budžeta za tekuću godinu, odnosno finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje, uključujući i potrebna sredstva do završetka kapitalnih projekata, odnosno nakon tri fiskalne godine.

Korisnici su obavezni da, pre pokretanja postupka javne nabavke za preuzimanje obaveza po ugovoru za kapitalne projekte iz stava 3. ovog člana, pribave​​ saglasnost nadležnog organa iz stava 2. ovog člana.​​ 

Ograničenje iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se na obaveze povezane sa zaduživanjem države i sa upravljanjem javnim dugom, kao i na obaveze po osnovu međunarodnih sporazuma.

Izuzetno od stava 1. ovog​​ člana, korisnici iz tog stava mogu preuzeti obaveze po ugovorima koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaćanje u više godina, pod uslovom da pre pokretanja postupka javne nabavke imaju obezbeđen deo sredstava za obaveze koje dospevaju u toj budžetskoj godini, kao i da pribave pisanu saglasnost Ministarstva, lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, odnosno upravnog odbora organizacije za obavezno socijalno osiguranje za obaveze koje će dospevati i biti uključene u finansijski plan za naredne dve godine.

Vlada će, na predlog Ministarstva, bliže urediti kriterijume za utvrđivanje prirode rashoda i uslove i način pribavljanja saglasnosti iz stava 6. ovog člana.

Ograničenje iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se na preuzimanje obaveza radi podsticanja investicija u privredi u skladu sa zakonom koji uređuje ulaganja i zakonom koji uređuje opšte uslove i postupak kontrole državne pomoći, u okviru obima sredstava iskazanog za tekuću i naredne dve budžetske godine u opštem delu budžeta za tekuću godinu, uključujući i potrebna sredstva nakon tri fiskalne godine.

Na zaključivanje ugovora iz stava 8. ovog člana saglasnost daje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove privrede.

Ograničenje iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se na preuzimanje obaveza za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz IPARD 2 programa u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za​​ sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) („Službeni glasnik RS − Međunarodni ugovori”, broj 19/14), sektorskim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju (IPARD), kao i zakonom koji uređuje poljoprivredu i ruralni razvoj, u okviru​​ obima sredstava iskazanih za​​ tekuću i naredne dve budžetske godine u opštem delu budžeta za tekuću godinu, uključuju.

Obaveze preuzete u skladu sa odobrenim aproprijacijama, a neizvršene u toku godine, prenose se i imaju status preuzetih obaveza i u narednoj budžetskoj godini izvršavaju se na teret odobrenih aproprijacija za tu budžetsku godinu.

Preuzete obaveze i sve finansijske obaveze iz st. 1−11. ovog člana moraju biti izvršene isključivo na principu gotovinske osnove sa konsolidovanog računa trezora, osim ako je zakonom, odnosno​​ aktom Vlade predviđen drugačiji metod.

Napomena redakcije:​​ odredba stava 10 ovog člana primenjuje se od pripreme i donošenja zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu.


Ocena​​ kapitalnih projekata

Član 54a ​​ 

U postupku predlaganja srednjoročnih prioriteta javnih investicija, odnosno u postupku pripreme budžeta lokalne vlasti, budžetski korisnici su obavezni da, u rokovima predviđenim budžetskim kalendarom, Ministarstvu, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, dostave predloge kapitalnih projekata nakon sprovedene ocene kapitalnih projekata.

Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na organizacije za obavezno socijalno osiguranje.

Vlada će, na predlog Ministarstva, bliže urediti sadržinu, način pripreme i ocene, kao i praćenje sprovođenja i izveštavanje o realizaciji kapitalnih projekata.

- naziv brisan - ​​ 

Član 55. ​​ 

- brisan -

Upravljanje preuzetim obavezama

Član 56. ​​ 

Prilikom preuzimanja obaveza, direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava dužni su da se pridržavaju smernica o rokovima i uslovima plaćanja, koje određuje ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije.

Korisnici budžetskih sredstava preuzimaju obaveze na osnovu pisanog ugovora ili drugog pravnog akta, ukoliko zakonom nije drukčije propisano.

Korisnici budžetskih sredstava su dužni da obaveste Upravu za trezor, odnosno trezor lokalne vlasti:​​ 

1) o nameri preuzimanja obaveze;​​ 

2)​​ nakon potpisivanja ugovora ili drugog pravnog akta kojim se preuzima obaveza, o preuzimanju obaveze i predviđenim uslovima i rokovima plaćanja;

3) o svakoj promeni koja se tiče iznosa, rokova i uslova plaćanja iz tačke 2) ovog stava;​​ 

4) podnesu zahtev za​​ plaćanje u roku propisanom aktom ministra iz člana 58. ovog zakona.

Preuzete obaveze čiji je iznos veći od iznosa sredstava predviđenog budžetom,​​ odnosno finansijskim planom ili koje su nastale u suprotnosti sa ovim zakonom ili drugim propisom, ne mogu se​​ izvršavati na teret konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti.


Prinudna naplata

Član 56a ​​ 

Izvršavanje naloga dostavljenih od strane Narodne banke Srbije - prinudnu naplatu, u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, kada je dužnik korisnik javnih sredstava, sprovodi Uprava za trezor.

Prinudna naplata koja se odnosi na korisnika budžetskih sredstava, a u osnov za prinudnu naplatu je naveden račun izvršenja budžeta, može se sprovesti do iznosa 50% ukupnog obima sredstava opredeljenog tom budžetskom korisniku, odnosno toj vrsti indirektnih korisnika budžetskih sredstava, na teret njegovih aproprijacija, a preko aproprijacije koja je namenjena za ovu vrstu rashoda, čije će se izvršenje obavljati sukcesivno, prema dinamici izvršenja budžeta (kvote).

Kod direktnog korisnika budžetskih sredstava, kod koga je iskorišćena ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate, Uprava za trezor vrši preusmeravanje sredstava umanjenjem druge odgovarajuće aproprijacije za iznos koji treba izvršiti prinudnim putem.

Na način iz stava 3. ovog člana Uprava za trezor postupa i u​​ slučaju kada je ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate opredeljena ministarstvu nadležnom za poslove odbrane iskorišćena, a to ministarstvo dostavi Upravi za trezor predlog iznosa štete koji je potrebno platiti po osnovu zaključenog vansudskog poravnanja ili izvršnog rešenja.

Kod indirektnog korisnika budžetskih sredstava koji plaćanje vrši preko sistema izvršenja budžeta Republike Srbije, kod koga je iskorišćena ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate, direktni korisnik koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za tog indirektnog korisnika budžetskih sredstava umanjuje aproprijaciju namenjenu za ovu vrstu rashoda u okviru glave u budžetu Republike Srbije koja se odnosi na tu vrstu indirektnih korisnika budžetskih sredstava, a povećava aproprijaciju namenjenu za ovu vrstu rashoda konkretnog indirektnog korisnika budžetskih sredstava na čiji teret se izvršava prinudna naplata.

Ako nema dovoljno sredstava na navedenim aproprijacijama iz stava 5. ovog člana u okviru glave u​​ budžetu Republike Srbije koja se odnosi na tu vrstu indirektnih korisnika budžetskih sredstava, direktni korisnik budžetskih sredstava istog dana, a najkasnije narednog radnog dana od dana prijema obaveštenja Uprave za trezor, umanjuje drugu aproprijaciju, koja nije izuzeta od prinudne naplate, za iznos za koji treba izvršiti prinudnu naplatu, u okviru glave u budžetu Republike Srbije koja se odnosi na tu vrstu indirektnih korisnika budžetskih sredstava, a povećava aproprijaciju namenjenu za istu vrstu rashoda indirektnog korisnika budžetskih sredstava na čiji teret se izvršava prinudna naplata.

Kod korisnika javnih sredstava koji plaćanje ne vrše preko sistema izvršenja budžeta, prinudna naplata se izvršava na teret podračuna ako nisu izuzeti od blokade.

Ukoliko je kao dužnik naveden račun izvršenja budžeta lokalne vlasti, rok za početak izvršenja takvih rešenja je pet radnih dana od dana unosa rešenja.

Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije namenjene za finansiranje plata i penzija, za otplatu duga i datih garancija i izvršavanje rashoda i izdataka iz sredstava donacija, za finansiranje učešća Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije, aproprijacije koje se finansiraju iz finansijske pomoći Evropske unije kada su ista data na upravljanje Republici Srbiji, odnosno lokalnoj vlasti, sredstva samodoprinosa, prihodi od privatizacije, kao i sredstva čije je izvršenje izuzeto zakonom, odnosno aktom Vlade.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Zaključivanje ugovora

Član 57.

Ugovori o nabavci dobara, finansijske imovine, pružanju usluga ili izvođenju građevinskih radova, koje zaključuju direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, moraju biti zaključeni u skladu sa propisima koji regulišu javne nabavke.

Plaćanje iz budžeta

Član 58. ​​ 

Rashod i izdatak iz budžeta zasniva se na​​ računovodstvenoj dokumentaciji.

Pravni osnov u skladu sa zakonom i iznos preuzetih obaveza, koji proističu iz izvorne računovodstvene dokumentacije, moraju biti sačinjeni i potvrđeni u pisanoj formi pre plaćanja obaveze.

Ministar bliže uređuje način nastanka obaveze, izveštavanje o preuzetim obavezama i način plaćanja, koje se vrši iz republičkog, odnosno budžeta lokalne vlasti.

Plaćanje iz budžeta neće biti izvršeno ukoliko nisu poštovane procedure utvrđene članom 56. stav 3. ovog zakona.

Odredbe st. 1-3.​​ ovog člana shodno se primenjuju na obaveze korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Plaćanja sa konsolidovanog računa trezora za realizaciju obaveza drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora neće se vršiti ukoliko ovi korisnici nisu dobili saglasnost na finansijski plan na način propisan zakonom, odnosno aktom skupštine lokalne vlasti i ukoliko taj plan nisu dostavili Upravi za trezor.
.

Povraćaj sredstava u budžet

Član 59. ​​ 

U slučaju da za izvršenje određenog plaćanja nije postojao pravni osnov u skladu sa zakonom, direktni, odnosno indirektni korisnik budžetskih sredstava obavezan je da odmah zatraži povraćaj sredstava u budžet.

Ako se sredstva vrate u istoj fiskalnoj godini u kojoj je plaćanje izvršeno, za iznos vraćenih sredstava umanjuje se realizacija odgovarajuće aproprijacije ekonomske klasifikacije korisnika budžetskih sredstava kome je povraćaj izvršen, a ako se sredstva vrate u narednoj fiskalnoj godini uvećava se opšti prihod budžeta.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju na povraćaj sredstava korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Do isteka fiskalne godine,​​ direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava vratiće u budžet sredstva koja su im preneta u skladu sa aktom o budžetu, a nisu utrošena.

Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije propisuje način utvrđivanja iznosa i postupak vraćanja neutrošenih sredstava iz stava 4. ovog člana.

Povraćaj više ili pogrešno naplaćenih javnih prihoda ​​ 

 

Član 60. ​​ 

Ako je od obveznika naplaćeno više prihoda iz člana 14. stav 1. tač. (1)-(5) ovog zakona, odnosno ako je osnov za naplatu bio pogrešan, izvršiće se povraćaj u skladu sa zakonom kojim se uređuje naplata javnih prihoda.

Povraćaj prihoda iz stava 1. ovog člana vrši se na teret uplatnog računa prihoda.

Ako na uplatnom računu prihoda iz stava 1. ovog člana nema dovoljno sredstava da bi se izvršio povraćaj, Uprava za trezor na uplatni račun javnog prihoda, sa kojeg treba izvršiti povraćaj, prenosi iznos sredstava​​ koji će se vratiti obvezniku, srazmerno propisanom učešću korisnika u rasporedu tog prihoda.

Odredbe st. 1-3. ovog člana shodno se primenjuju na propisani evidencioni račun organa nadležnog za poslove carina za uplatu akciza i poreza pri uvozu.

Uprava za​​ trezor izvršava povraćaj prihoda najkasnije pet radnih dana od dana prijema rešenja, odnosno drugog akta za povraćaj.

Promene u aproprijacijama u toku godine

Član 61. ​​ 

U slučaju da se u toku godine obim poslovanja ili ovlašćenja direktnog, odnosno njegovog indirektnog korisnika budžetskih sredstava promeni, iznos aproprijacija izdvojenih za aktivnosti tog korisnika povećaće se, odnosno smanjiti.

Ako se obim poslovanja ili ovlašćenja direktnog, odnosno njegovog indirektnog korisnika budžetskih sredstava iz stava 1. ovog člana poveća, sredstva će se obezbediti iz tekuće budžetske rezerve.

U slučaju osnivanja novog direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, sredstva za njegovo poslovanje ili ovlašćenja obezbeđuju se iz tekuće budžetske rezerve.

Ako korisnik budžetskih sredstava prestane da postoji, a njegovi zadaci nisu preneti na drugog korisnika budžetskih sredstava, neiskorišćena sredstva se prenose u tekuću budžetsku rezervu i mogu se koristiti za namene za koje je predviđeno korišćenje sredstava stalne budžetske rezerve.

Ako se u toku godine od jednog direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava obrazuje više direktnih, odnosno indirektnih korisnika, neiskorišćena sredstva raspoređena tom korisniku prenose se u tekuću​​ budžetsku rezervu i raspoređuju novoobrazovanim direktnim, odnosno indirektnim korisnicima budžetskih sredstava.

Odluku o promeni u aproprijacijama iz st. 1-5. ovog člana i o korišćenju sredstava tekuće budžetske rezerve donosi Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti.

Direktni korisnik budžetskih sredstava, uz odobrenje ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može izvršiti preusmeravanje aproprijacije odobrene na ime određenog rashoda i izdatka koji se finansira iz opštih prihoda budžeta u iznosu do​​ 10% vrednosti aproprijacije za rashod i izdatak čiji se iznos umanjuje, u okviru razdela, kao i između glava unutar razdela tog direktnog korisnika budžetskih sredstava.

Preusmeravanje aproprijacija iz stava 7. odnose se na aproprijacije iz prihoda iz budžeta, dok se iz ostalih izvora mogu menjati bez ograničenja, s tim što korisnik budžetskih sredstava, koji ostvari prihode i primanja čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, podnosi zahtev organu uprave nadležnom za finansije za otvaranje, odnosno povećanje odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka iz svih izvora finansiranja, osim iz izvora 01.

U slučaju da se u toku godine izvrši povećanje, odnosno smanjenje aproprijacije putem preusmeravanja, ta aproprijacija se naknadnom promenom ne može smanjiti, odnosno povećati primenom stava 7. ovog član.

U slučaju rebalansa budžeta, za iznos izvršene promene aproprijacije putem preusmeravanja do rebalansa umanjuje se ukupan iznos moguće promene vrednosti aproprijacije, utvrđen primenom procenta iz stava 7. ovog člana.

Organizacija za obavezno socijalno osiguranje, na osnovu odluke direktora organizacije za obavezno socijalno osiguranje, može vršiti preusmeravanje aproprijacija odobrenih na ime​​ određenog rashoda i izdatka u iznosu do 10% vrednosti aproprijacije za rashod i izdatak čiji se iznos umanjuje, a izuzetno i preko 10% za troškove zdravstvene zaštite.

Ako u toku godine dođe do promene okolnosti koja ne ugrožava utvrđene prioritete unutar​​ budžeta, Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, donosi odluku da se iznos aproprijacije koji nije moguće iskoristiti, prenese u tekuću budžetsku rezervu i može se koristiti za namene koje nisu predviđene budžetom ili za namene za koje nisu​​ predviđena sredstva u dovoljnom obimu.​​ 

Ukupan iznos preusmeravanja iz stava 12. ovog člana zakona, počev od budžeta Republike Srbije za 2015. godinu, ne može biti veći od iznosa razlike između maksimalno mogućeg iznosa sredstava tekuće budžetske rezerve utvrđenog ovim zakonom i budžetom odobrenih sredstava tekuće budžetske rezerve.

U obračun maksimalno mogućeg iznosa sredstava tekuće budžetske rezerve utvrđenog ovim zakonom na godišnjem nivou ne uključuje se iznos sredstava nastao kao posledica primene stava 1, u delu koji se odnosi na prenos ovlašćenja, i st. 4. i 5. ovog člana.

Privremena obustava izvršenja budžeta

Član 62.

Ako se u toku fiskalne godine rashodi i izdaci povećaju ili prihodi smanje Vlada, na predlog ministra, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, na predlog lokalnog​​ organa uprave nadležnog za finansije, može obustaviti izvršenje pojedinih rashoda i izdataka (u daljem tekstu: privremena obustava izvršenja), ne duže od 45 dana.

Privremenom obustavom izvršenja može se:

1) zaustaviti preuzimanje obaveza;

2) predložiti produženje ugovornog roka za plaćanje;

3) zaustaviti davanje odobrenja za zaključenje ugovora;

4) zaustaviti korišćenje kvota.

Ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, u saradnji sa direktnim korisnicima budžetskih sredstava, pripremaju predlog obima i mera privremene obustave izvršenja.

Mere privremene obustave izvršenja mogu se primeniti na sve direktne​​ korisnike budžetskih sredstava.

O odluci iz stava 1. ovog člana Vlada obaveštava Narodnu skupštinu, a nadležni izvršni organ lokalne vlasti obaveštava skupštinu lokalne vlasti, u roku od sedam dana.

Rebalans budžeta

Član 63.

Rebalansom budžeta koji, na predlog Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, usvaja Narodna skupština, odnosno skupština lokalne vlasti, vrši se usklađivanje prihoda i primanja i rashoda i izdataka budžeta na nižem, višem ili istom nivou.

Ako se u toku sprovođenja mera​​ privremene obustave izvršenja, budžetski deficit ne uskladi sa mogućnošću finansiranja, odnosno sa planiranim deficitom, Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, u roku od 15 dana pre isteka perioda u kojem se sprovodi privremena obustava izvršenja, utvrđuje predlog rebalansa budžeta.

U toku usvajanja rebalansa budžeta Vlada, na predlog ministra, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, na predlog lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može nastaviti sa privremenom obustavom izvršenja pojedinih rashoda i izdataka.

Budžetski fond

Član 64. ​​ 

Budžetski fond je evidencioni račun u okviru glavne knjige trezora, koji se otvara po odluci Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, kako bi se pojedini budžetski prihodi i rashodi i izdaci vodili odvojeno, radi ostvarivanja cilja koji je predviđen posebnim republičkim, odnosno lokalnim propisom ili međunarodnim sporazumom.

Propisom, odnosno sporazumom iz stava 1. ovog člana, definišu se:

1) svrha budžetskog fonda;

2) vreme za koje se budžetski fond osniva;

3) nadležno ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave odgovoran za upravljanje fondom;

4) izvori finansiranja budžetskog fonda.

Finansiranje budžetskog fonda i obaveze koje proističu iz budžetskog fonda

Član 65. ​​ 

Budžetski​​ fond se finansira iz:

1) aproprijacija obezbeđenih u okviru budžeta za tekuću godinu;

2) donacija;

3) drugih javnih prihoda.

Upravljanje budžetskim fondom

Član 66.

Budžetskim fondom upravlja nadležno ministarstvo, odnosno nadležni lokalni organ uprave.

Po ukidanju budžetskog fonda, prava i obaveze budžetskog fonda preuzima ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave iz stava 1. ovog člana.

Posebni uslovi za upotrebu sredstava budžetskog fonda

Član 67. ​​ 

Preuzimanje obaveza i plaćanja na teret budžetskog fonda vrše se do nivoa sredstava odobrenih budžetskom fondu.

Sredstva finansijske pomoći Evropske unije ​​ 

Član 68. ​​ 

Podelu odgovornosti i način upravljanja sredstvima za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije, kao i sredstvima finansijske pomoći Evropske unije, kada su ista data na upravljanje Republici Srbiji u skladu sa međunarodnim sporazumom između Republike Srbije i Evropske unije, bliže određuje Vlada,​​ na predlog ministra.

Vlada određuje lice odgovorno za funkcionisanje celokupnog sistema finansijskog upravljanja fondovima Evropske unije, za transfer sredstava Evropske unije, kao i sredstava za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije.

Član 68a

Korisnici budžetskih sredstava odgovorni su za pravilno planiranje, u skladu s predviđenom dinamikom sprovođenja, iznosa rashoda za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju​​ finansijske pomoći Evropske unije, a kada su sredstva finansijske pomoći Evropske unije data na upravljanje Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim sporazumom između Republike Srbije i Evropske unije, odgovorni su i za pravilno planiranje iznosa rashoda koji će se finansirati iz finansijske pomoći Evropske unije.

Budžetski korisnici koji ne isplaniraju dovoljan iznos sredstava za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije moraju da izvrše preusmeravanje sredstava sa drugih svojih aproprijacija i/ili programa.

Sredstva učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije ne mogu se koristiti u druge svrhe.

Član 68b ​​ 

Poslove koordinacije aktivnosti u oblasti suzbijanja nepravilnosti i prevara​​ u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije, podrške radu mreže za suzbijanje nepravilnosti i prevara, koordinacije pravne, operativne i tehničke saradnje sa Evropskom kancelarijom za borbu protiv prevara i drugim nadležnim telima i službama Evropske komisije, kao i administrativne provere prijavljenih nepravilnosti u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije obavlja Ministarstvo.

Obrada podataka o ličnosti, koji su prikupljeni u toku administrativne provere iz stava 1. ovog člana, vršiće se u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.

Sastav, kao i podelu nadležnosti i način rada mreže iz stava 1. ovog člana, određuje Vlada, na predlog ministra.

Ministarstvo dostavlja Vladi godišnji izveštaj o aktivnostima iz stava 1.​​ ovog člana, koja ga podnosi Narodnoj skupštini do 31. marta tekuće godine za prethodnu budžetsku godinu.

Tekuća budžetska rezerva

Član 69. ​​ 

U okviru budžeta deo planiranih prihoda ne raspoređuje se unapred, već se zadržava na ime tekuće budžetske rezerve.

Sredstva tekuće budžetske rezerve koriste se za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne.

Tekuća budžetska rezerva opredeljuje se najviše do 4% ukupnih prihoda​​ i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu.

Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, donosi na predlog ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, rešenje o upotrebi tekuće budžetske rezerve.

Sredstva​​ tekuće budžetske rezerve raspoređuju se na direktne korisnike budžetskih sredstava tokom fiskalne godine.

Izuzetno od odredaba st. 1-5. ovog člana, sredstva tekuće rezerve budžeta Republike Srbije mogu se koristiti i za izvršavanje obaveza budžeta lokalne​​ vlasti usled smanjenog obima prihoda budžeta lokalne vlasti i drugih razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti budžeta lokalne vlasti.

Stalna budžetska rezerva

Član 70.

U budžetu se planiraju sredstva za stalnu budžetsku rezervu, koja se iskazuje na aproprijaciji namenjenoj za budžetske rezerve.

Stalna budžetska rezerva koristi se za finansiranje rashoda i izdataka na ime učešća Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, u otklanjanju posledica vanrednih okolnosti, kao što su zemljotres, poplava, suša, požar, klizišta, snežni nanosi, grad, životinjske i biljne bolesti, ekološka katastrofa i druge elementarne nepogode, odnosno drugih vanrednih događaja, koji mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili prouzrokuju štetu većih razmera.

Stalna budžetska rezerva opredeljuje se najviše do 0,5% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu.

Rešenje o upotrebi sredstava stalne budžetske rezerve donosi Vlada, na predlog ministra, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, na predlog lokalnog organa uprave nadležnog za finansije.

Izveštaj o korišćenju sredstava stalne budžetske rezerve dostavlja se Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti, uz završni račun budžeta.

Odgovornost funkcionera, odnosno rukovodioca direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava

Član 71. ​​ 

Funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, odgovoran je za preuzimanje obaveza, njihovu verifikaciju, izdavanje naloga za plaćanje koje treba izvršiti iz sredstava organa kojim rukovodi i izdavanje naloga za uplatu sredstava koja pripadaju budžetu, kao i za davanje podataka o izvršenim plaćanjima i ostvarenim prihodima i primanjima.

Funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava odgovoran je za zakonitu, namensku, ekonomičnu i efikasnu upotrebu budžetskih aproprijacija.

Funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, može preneti pojedina ovlašćenja iz stava 1. ovog člana na druga lica u direktnom, odnosno indirektnom korisniku budžetskih sredstava.

 

Podela odgovornosti između naredbodavca i računopolagača

Član 72.

Funkcije naredbodavca i računopolagača ne mogu se poklapati.

Naredbodavac je funkcioner, odnosno rukovodilac korisnika budžetskih sredstava, odnosno lice koje je odgovorno za upravljanje sredstvima, preuzimanje obaveza, izdavanje naloga za plaćanje koji se izvršavaju iz sredstava organa, kao i za izdavanje naloga za uplatu sredstava koja pripadaju budžetu.

Računopolagač je lice koje je prema opštem ili pojedinačnom aktu organa odgovorno za zakonitost, ispravnost i sastavljanje isprava o poslovnoj promeni i drugim poslovnim događajima koji se odnose na korišćenje sredstava organa, odnosno budžetskih aproprijacija, kao i za zakonitost i ispravnost sastavljanja isprava o poslovnoj promeni i drugim poslovnim događajima u vezi sa korišćenjem sredstava i druge imovine.

Ograničenje duga i garancije

Član 73.

U budžetu Republike Srbije utvrđuje se ograničenje ukupnog​​ iznosa duga u toku budžetske godine, kao i ograničenje ukupnog iznosa garancija.

U postupku utvrđivanja ograničenja duga, Ministarstvo će razmotriti sve činjenice koje se odnose na:

1) zahteve za refinansiranje unutrašnjeg duga;

2) zahteve za finansiranje​​ ukupnog deficita;

3) procene sledećih makroekonomskih indikatora, i to:

(1) učešće ukupnog državnog duga u bruto domaćem proizvodu;

(2) učešće godišnje otplate kamata na ime dugovanja u bruto domaćem proizvodu;

(3) iznos zaduživanja kod banaka, uključujući i Narodnu banku Srbije, po osnovu garancija za hartije od vrednosti;

(4) učešće kratkoročnog unutrašnjeg duga u ukupnom državnom dugu;

(5) učešće spoljnog duga u ukupnom državnom dugu;

(6) odnos duga i garancija prema prihodima;

(7) odnos rashoda na ime​​ servisiranja ukupnog duga prema izvozu.

U budžetu Republike Srbije, odnosno budžetu lokalne vlasti obezbeđuju se sredstva za finansiranje privremene tekuće nelikvidnosti u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje javni dug.

Za finansiranje tekuće nelikvidnosti mogu se koristiti raspoloživa slobodna sredstva u okviru konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti, pod uslovima i na način koji propisuje ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije.

V. BUDžETSKO RAČUNOVODSTVO I IZVEŠTAVANjE

Odgovornost za budžetsko računovodstvo

Član 74.

Indirektni korisnik budžetskih sredstava i korisnik sredstava​​ organizacije za obavezno socijalno osiguranje odgovoran je za računovodstvo sopstvenih transakcija.

Direktni korisnik budžetskih sredstava odgovoran je za računovodstvo sopstvenih transakcija, a u okviru svojih ovlašćenja i za računovodstvo transakcija indirektnih korisnika budžetskih sredstava koji spadaju u njegovu nadležnost.

Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca odgovorno je za računovodstvo sopstvenih transakcija, a u okviru svojih ovlašćenja i za računovodstvo transakcija pravosudnih organa u okviru njihovog razdela.

Ministar, u ime Vlade, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, u ime nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, odgovoran je za računovodstvo primljenih zajmova i dugova.

Ovlašćenje za donošenje budžetskih računovodstvenih propisa

Član 75.

Vlada bliže uređuje budžetsko računovodstvo i način vođenja konsolidovanog računa trezora.

Ministar uređuje način vođenja budžetskog računovodstva i sadržaj i način finansijskog izveštavanja za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava, korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetske fondove Republike Srbije i lokalne vlasti, a može doneti posebna uputstva o finansijskom izveštavanju za određene organe državne uprave.

Ministar utvrđuje način​​ izveštavanja o ukupnim prihodima i primanjima i ukupnim rashodima i izdacima za trezore lokalne vlasti.

Ministar uređuje način pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova Republike Srbije i lokalne vlasti.

Komisija za primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor

Član 75a ​​ 

Vlada, na predlog Ministarstva, obrazuje Komisiju za primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (u daljem tekstu: Komisija).

Komisija daje mišljenje na nacrte akata ministra iz člana 75. ovog zakona, koji se odnose na primenu Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor – (u daljem​​ tekstu MRS JS) (International Public Sector Accounting Standards – IPSAS), koje su u obavezi da primenjuju svi korisnici javnih sredstava, shodno ovom zakonu, osim javnih preduzeća i drugih organizacionih oblika javnog sektora koji primenjuju Međunarodne​​ računovodstvene standarde – MRS (International Accounting Standards – IAS).

Komisija obavlja sledeće poslove, i to:

1) priprema predlog postupaka, način i rokove za usvajanje MRS JS, od strane obveznika njihove primene;

2) priprema predlog postupaka i rokove za prelazak na MRS JS;

3) priprema predlog kontnog okvira i računovodstvenih politika u skladu sa MRS JS;

4) priprema sadržaj obrazaca finansijskih izveštaja i rokove njihove primene, kao i rokove i način njihovog dostavljanja nadležnim institucijama;

5) prati proces primene izmenjenih i novih MRS JS i priprema mišljenja o načinu primene MRS JS;

6) priprema predlog načina i programa stručnog osposobljavanja i načina polaganja stručnog ispita za sticanje sertifikata stručnih lica (računovođa, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa – za javni sektor) za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja, u skladu sa MRS JS;

7) obavlja druge aktivnosti koje se odnose na unapređenje upravljanja finansijskim i računovodstvenim sistemima i izveštavanjem u javnom sektoru, koje se zasniva na MRS JS.

Vlada, na predlog ministra, imenuje predsednika i članove Komisije koje čine predstavnici državnih organa i organa lokalne vlasti, obrazovnih ustanova i strukovnih organizacija u oblasti​​ računovodstva i finansija, koji imaju odgovarajući stepen obrazovanja i/ili iskustva u oblasti računovodstva i finansija u javnom sektoru.

Članovi Komisije se imenuju na period od tri godine.

Član Komisije može biti imenovan najviše na dva uzastopna perioda od po tri godine.

Naknada za rad predsednika i članova Komisije obezbeđuje se u budžetu Republike Srbije.

Visinu naknade predsedniku i članovima Komisije određuje Vlada, na predlog Ministarstva.

Podnošenje izveštaja Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti

Član 76.

Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije obavezan je da redovno prati izvršenje budžeta i najmanje dva puta godišnje informiše Vladu, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, a obavezno u roku od petnaest dana po isteku šestomesečnog, odnosno devetomesečnog perioda.

Nadležni ministri obavezni su da redovno prate izvršenje finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje i najmanje dva puta godišnje informišu Vladu i ministra, a obavezno u roku od petnaest dana po isteku šestomesečnog, odnosno devetomesečnog perioda.

U roku od petnaest dana po podnošenju izveštaja iz st. 1. i 2. ovog člana Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne​​ vlasti usvaja i dostavlja izveštaje Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti.

Izveštaji sadrže i odstupanja između usvojenog budžeta i izvršenja i obrazloženje velikih odstupanja.

Predlog završnog računa

Član 77.

Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije utvrđuje Vlada, a predlog odluke o završnom računu budžeta lokalne vlasti utvrđuje nadležni izvršni organ lokalne vlasti.

Kalendar za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja

Član 78. ​​ 

Postupak pripreme, sastavljanja i podnošenja završnih računa budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje i godišnjih finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija​​ za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema sledećem kalendaru, i to:​​ 

1) Kalendar za nivo Republike Srbije:​​ 

(1) 28. februar - indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku​​ godinu i podnose ga nadležnim direktnim korisnicima sredstava budžeta Republike Srbije; pravosudni organi koji se u budžetu Republike Srbije iskazuju zbirno pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga Visokom savetu​​ sudstva, odnosno Državnom veću tužilaca; korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje;

(1a) 28. februar - drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora osnovani od strane Republike Srbije pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnom državnom organu Republike Srbije;​​ 

(2)​​ 31. mart - direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije pripremaju godišnji izveštaj i podnose ga Upravi za trezor, a direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju budžeta koji podnose Upravi za trezor; Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca kontrolišu,​​ sravnjuju podatke iz godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta pravosudnih organa koji se iskazuju zbirno u okviru njihovih razdela i sastavljaju konsolidovane godišnje izveštaje o izvršenju budžeta, koje podnose Upravi za trezor;​​ 

(3) 30. april - organizacije za obavezno socijalno osiguranje donose odluke o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje, usvajaju izveštaje o izvršenju finansijskih planova i podnose ih Upravi za trezor; Republički fond za zdravstveno osiguranje kontroliše, sravnjuje podatke iz godišnjih izveštaja o izvršenju finansijskog plana korisnika sredstava koji se nalaze u njegovoj nadležnosti, konsoliduje podatke i sastavlja konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju finansijskog plana, koji podnosi Upravi za trezor;

(4) 20. jun - Ministarstvo priprema nacrt zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i zajedno sa odlukama o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje dostavlja Vladi;

(5) 15. jul - Vlada dostavlja Narodnoj skupštini predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i odluke o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

(6) 1. oktobar - Ministarstvo sastavlja konsolidovani izveštaj Republike Srbije i dostavlja ga Vladi;

(7) 1. novembar - Vlada dostavlja Narodnoj skupštini konsolidovani izveštaj Republike Srbije, radi informisanja;

2) Kalendar završnih računa budžeta lokalne vlasti:​​ 

(1) 28. februar - indirektni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnim direktnim korisnicima sredstava budžeta lokalne vlasti;​​ 

(1a) 28. februar - drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora osnovani od strane lokalne vlasti pripremaju​​ godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnom organu lokalne vlasti;

(2) 31. mart - direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti pripremaju godišnji izveštaj koji sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu i podnose ga lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, a direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih​​ godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju budžeta koji sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu, koji podnose lokalnom organu uprave nadležnom za finansije;

(3) 30. april - lokalni organ uprave nadležan za finansije priprema nacrt odluke o završnom računu budžeta lokalne vlasti sa obrazloženjem koje sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu i dostavlja ga nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;

(4) 1. jun -​​ nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja skupštini lokalne vlasti predlog odluke o završnom računu budžeta lokalne vlasti sa obrazloženjem koje sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu;

(5) 30. jun - lokalni organ uprave nadležan za finansije podnosi Upravi za trezor odluku o završnom računu budžeta lokalne vlasti usvojenu od strane skupštine lokalne vlasti i podnosi izveštaj o izvršenju budžeta lokalne vlasti, izuzev lokalnih organa uprave nadležnih za poslove finansija gradskih opština u sastavu grada, odnosno grada Beograda, koji svoje odluke o završnim računima budžeta i izveštaje o izvršenju budžeta dostavljaju, odnosno podnose gradu, odnosno gradu Beogradu u pisanoj i elektronskoj formi;

(6) 1. jul - lokalni organ uprave nadležan za poslove finansija grada sastavlja konsolidovani izveštaj grada i podnosi Upravi za trezor.

Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u kalendaru za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja i​​ drugih akata.

 

Sadržaj završnog računa

Član 79. ​​ 

Završni račun budžeta sadrži:

1) godišnji finansijski izveštaj o izvršenju budžeta, koji sadrži godišnji izveštaj o učinku programa, uključujući i učinak na unapređenju rodne ravnopravnosti, sa dodatnim napomenama, objašnjenjima i obrazloženjima;

2) izveštaj eksterne revizije.

Završni račun organizacija za obavezno socijalno osiguranje sadrži:

1) godišnji finansijski izveštaj o izvršenju plana organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i godišnji konsolidovani finansijski izveštaj Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, sa dodatnim napomenama, objašnjenjima i obrazloženjima;

2) izveštaj eksterne revizije.

Godišnji finansijski izveštaji iz st. 1. i 2. ovog člana, moraju biti u skladu sa budžetskom klasifikacijom, s tim da se finansijski rezultat u tim izveštajima utvrđuje saglasno Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor - gotovinska osnova.

Formu i sadržaj godišnjih finansijskih izveštaja, dodatnih napomena, objašnjenja i obrazloženja iz st. 1. i 2. ovog člana uređuje ministar.

Član 79a ​​ 

Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, koja vodi jedinstvenu evidenciju nepokretnosti i zbirnu evidenciju pokretnih stvari u svojini Republike Srbije, dužna je da do 31. marta tekuće godine, dostavi Ministarstvu - Upravi za trezor, izveštaj o strukturi i vrednosti imovine Republike Srbije, na osnovu dobijenih izveštaja o strukturi i vrednosti imovine korisnika sredstava u svojini Republike Srbije sa spiskom tih korisnika koji se objavljuje na internet stranici Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, radi sastavljanja završnog računa budžeta Republike Srbije za prethodnu godinu.​​ 

Sadržaj izveštaja iz stava 1. ovog člana propisaće ministar.

VI. INTERNA FINANSIJSKA KONTROLA U JAVNOM SEKTORU

Član 80.

Interna finansijska kontrola u javnom sektoru obuhvata:

1) finansijsko upravljanje i kontrolu kod korisnika javnih sredstava;

2) internu reviziju kod korisnika​​ javnih sredstava;

3) harmonizaciju i koordinaciju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije koju obavlja Ministarstvo finansija - Centralna jedinica za harmonizaciju i koordinaciju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije.

Finansijsko upravljanje i kontrola

Član 81. ​​ 

Korisnici javnih sredstava uspostavljaju finansijsko upravljanje i kontrolu, koja se sprovodi politikama, procedurama i aktivnostima sa zadatkom da se obezbedi razumno uveravanje da će svoje ciljeve ostvariti kroz:​​ 

1) poslovanje u skladu sa propisima, unutrašnjim aktima i ugovorima;​​ 

2) realnost i integritet finansijskih i poslovnih izveštaja;​​ 

3) ekonomično, efikasno i efektivno korišćenje sredstava;​​ 

4) zaštitu sredstava i podataka (informacija).​​ 

Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvata sledeće elemente:​​ 

1) kontrolno okruženje;​​ 

2) upravljanje rizicima;​​ 

3) kontrolne aktivnosti;​​ 

4) informisanje i komunikacije;​​ 

5) praćenje i procenu sistema.​​ 

Finansijsko upravljanje i kontrola organizuje se kao sistem procedura i odgovornosti svih lica u organizaciji.​​ 

Za uspostavljanje, održavanje i redovno ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole, odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava. Rukovodilac korisnika javnih sredstava može preneti nadležnost za uspostavljanje, održavanje i redovno ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole na lice koje on ovlasti.​​ 

Rukovodilac iz stava 4. ovog člana do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu na propisani način izveštava ministra o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole.​​ 

Ministar utvrđuje zajedničke kriterijume,​​ metodologiju i standarde za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru.

Interna revizija

Član 82.​​ 

Korisnici javnih sredstava uspostavljaju internu reviziju.​​ 

Za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava.​​ 

Interna revizija je organizaciono nezavisna od delatnosti koju revidira, nije deo ni jednog poslovnog procesa, odnosno organizacionog dela organizacije, a u svom radu je neposredno odgovorna rukovodiocu korisnika javnih sredstava.​​ 

Funkcionalna nezavisnost interne revizije se obezbeđuje samostalnim odlučivanjem o: području revizije na osnovu procene rizika, načinu obavljanja revizije i izveštavanju o obavljenoj reviziji.​​ 

Interna revizija na osnovu objektivnog pregleda dokaza obezbeđuje uveravanje o adekvatnosti i funkcionisanju postojećih procesa upravljanja rizikom, kontrole i upravljanja organizacijom da li ovi procesi funkcionišu na predviđen način i omogućuju ostvarenje ciljeva organizacije.​​ 

Interna revizija pruža savetodavne usluge koje se sastoje od saveta, smernica, obuke, pomoći ili drugih usluga u cilju povećanja vrednosti i poboljšanja procesa upravljanja datom organizacijom, upravljanja rizicima i kontrole.​​ 

Internu reviziju obavljaju interni revizori.​​ 

Interni revizori u vršenju funkcije, primenjuju međunarodne standarde interne revizije, etički kodeks interne revizije i principe objektivnosti, kompetentnosti i integriteta.​​ 

Interni revizori su obavezni da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka.​​ 

Rukovodilac iz stava​​ 1. ovog člana do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu na propisani način izveštava ministra o funkcionisanju sistema interne revizije.​​ 

Ministar propisuje zajedničke kriterijume za organizovanje i standarde i metodološka uputstva za postupanje i izveštavanje interne revizije i bliže uređuje poslove interne revizije u javnom sektoru.

Harmonizacija

Član 83.

Harmonizaciju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije vrši Ministarstvo - Centralna jedinica za harmonizaciju.​​ 

Centralna jedinica​​ za harmonizaciju obavlja poslove:​​ 

1) centralne harmonizacije, koordinacije, praćenje primene i sagledavanje kvaliteta finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije u javnom sektoru;

2) definisanja zajedničkih kriterijuma i standarda za uspostavljanje i funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole;​​ 

3) definisanja zajedničkih kriterijuma za organizaciju i postupanje interne revizije u javnom sektoru;​​ 

4) vođenje registra​​ ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru i evidencije povelja interne revizije;​​ 

5) stručnog usavršavanja, sertifikacije i nadzora nad radom internih revizora;

6) stručnog usavršavanja rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru iz oblasti finansijskog​​ upravljanja i kontrole, u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima;​​ 

7) objedinjavanje godišnjih izveštaja iz člana 81. stav 5. i člana 82. stav 10. ovog zakona o stanju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije.​​ 

Ministar dostavlja Vladi objedinjeni godišnji izveštaj iz stava 2. tačka 7) ovog člana.​​ 

Zaposleni na poslovima Centralne jedinice za harmonizaciju su obavezni da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka.​​ 

Ministar propisuje program za stručno obrazovanje i uslove i postupak sertifikovanja, odnosno polaganja ispita za sticanje profesionalnog zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru, stručno osposobljavanje, usavršavanje i daje smernice i uputstva za obavljanje poslova iz stava 2. ovog člana.

VII. BUDžETSKA INSPEKCIJA

Član 84. ​​ 

Poslove budžetske inspekcije obavlja Ministarstvo finansija, sa ciljem vršenja inspekcijske kontrole nad:

1) direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava;

2) organizacijama za obavezno socijalno osiguranje;

3) javnim preduzećima​​ osnovanim od strane Republike Srbije, pravnim licima osnovanim od strane tih javnih preduzeća, pravnim licima nad kojima Republika Srbija ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnog prihoda;

4) autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, javnim preduzećima osnovanim od strane lokalne vlasti, pravnim licima osnovanim od strane tih javnih preduzeća, pravnim​​ licima nad kojima lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnog prihoda;

5) pravnim licima i drugim subjektima kojima su direktno ili indirektno doznačena budžetska sredstva za određenu namenu, pravnim licima i drugim subjektima koji su učesnici u poslu koji je predmet kontrole i subjektima koji koriste budžetska sredstva po osnovu zaduživanja, subvencija,​​ ostale državne pomoći u bilo kom obliku, donacija, dotacija i dr.

Član 85. ​​ 

Poslove budžetske inspekcije na teritoriji autonomne pokrajine obavlja služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine, koju osniva nadležni organ autonomne pokrajine, sa ciljem vršenja inspekcijske kontrole nad:

1) direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava autonomne pokrajine;

2) javnim preduzećima osnovanim od strane autonomne pokrajine, pravnim licima osnovanim od strane tih javnih preduzeća, pravnim licima​​ nad kojima autonomna pokrajina ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnog prihoda;

3) jedinicama lokalne samouprave, javnim preduzećima osnovanim od strane jedinica lokalne samouprave, pravnim licima osnovanim od strane tih javnih preduzeća, pravnim licima nad kojima jedinica lokalne samouprave ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od​​ 50% glasova u upravnom odboru, kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnog prihoda, u delu sredstava prenetih iz budžeta autonomne pokrajine;

4) pravnim licima i drugim subjektima kojima su direktno ili indirektno doznačena sredstva budžeta autonomne pokrajine za određenu namenu, pravnim licima i drugim subjektima koji su učesnici u poslu koji je predmet kontrole i subjektima koji koriste sredstva budžeta autonomne pokrajine po osnovu zaduživanja, subvencija, ostale državne pomoći u bilo kom obliku, donacija, dotacija i dr.

Nadležni izvršni organ jedinice lokalne samouprave osniva službu za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave.

Služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave nadležna je za sprovođenje inspekcijske kontrole nad:

1) direktnim i indirektnim korisnicima sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave;

2) javnim preduzećima osnovanim od strane jedinice lokalne samouprave, pravnim licima osnovanim od strane tih javnih preduzeća, pravnim licima nad kojima jedinica lokalne samouprave ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnog prihoda;

3) pravnim licima​​ i drugim subjektima kojima su direktno ili indirektno doznačena sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave za određenu namenu, pravnim licima i drugim subjektima koji su učesnici u poslu koji je predmet kontrole i subjektima koji koriste sredstva budžeta​​ jedinice lokalne samouprave po osnovu zaduživanja, subvencija, ostale državne pomoći u bilo kom obliku, donacija, dotacija i dr.

Član 86. ​​ 

Funkcija budžetske inspekcije, službe za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i službe za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave je inspekcijska kontrola primene zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja i namenskog i zakonitog korišćenja sredstava korisnika budžetskih sredstava, organizacija, preduzeća, pravnih lica i drugih subjekata iz čl. 84. i 85. ovog zakona.

Član 87. ​​ 

Budžetska inspekcija, odnosno služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine, odnosno služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave nakon sprovedene inspekcijske kontrole sastavlja zapisnik o inspekcijskoj kontroli i predlaže mere za​​ otklanjanje konstatovanih nezakonitosti i nepravilnosti u radu kontrolisanog subjekta saglasno zakonu i podzakonskim aktima donetim u skladu sa zakonom.

Budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave dostavljaju zapisnik o inspekcijskoj kontroli korisnicima budžetskih sredstava,​​ organizacijama, preduzećima, pravnim licima i drugim subjektima iz čl. 84. i 85. ovog zakona, kod kojih je izvršena inspekcijska kontrola.

U slučaju da kontrolisani subjekt ne postupi po predloženim merama iz stava 1. ovog člana, budžetska inspekcija, odnosno služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine, odnosno služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave rešenjem nalaže mere za njihovo otklanjanje i preduzima druge zakonom utvrđene radnje.

Kada se u postupku inspekcijske kontrole utvrde nezakonitosti i nepravilnosti u korišćenju javnih sredstava, budžetska inspekcija, odnosno služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine, odnosno služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave rešenjem nalaže korisniku javnih sredstava da vrati u budžet nezakonito isplaćena sredstva, odnosno nenamenski utrošena sredstva.

Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Tužba kojom je pokrenut upravni spor ne zadržava izvršenje rešenja iz stava 3. ovog člana.

Član 88. ​​ 

Ukoliko korisnici budžetskih sredstava iz člana 84. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona ne postupe po konačnom rešenju budžetske inspekcije, ministar može izdati nalog da im se obustavi prenos sredstava budžeta u tekućem periodu, osim sredstava za plate, u visini nenamenski i nezakonito utrošenih sredstava koja su im po konačnom rešenju budžetske inspekcije naložena da vrate.

Ukoliko korisnici budžetskih sredstava iz člana 85. stav 1. tač. 1), 2) i 3) i stav 3. tač. 1) i 2) ovog zakona ne postupe po konačnom rešenju službe za budžetsku inspekciju, nadležni izvršni organ lokalne vlasti može izdati nalog da im se obustavi prenos sredstava budžeta u tekućem periodu, osim sredstava za plate, u visini nenamenski i nezakonito utrošenih sredstava koja su im po konačnom rešenju službe za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine, odnosno službe za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave naložena da vrate.

Član 89. ​​ 

Ukoliko autonomna pokrajina ne postupi po rešenju budžetske inspekcije, ministar može privremeno obustaviti prenos pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća, odnosno prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije autonomnoj pokrajini.

Ukoliko jedinica lokalne samouprave ne postupi po rešenju​​ budžetske inspekcije, odnosno službe za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine, odnosno službe za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave, donetom u kontroli iz člana 84. tačka 4) i člana 85. stav 1. tačka 3) i stav 3. tačka 1) ovog zakona, ministar, na osnovu obaveštenja budžetske inspekcije, odnosno službe za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine, odnosno službe za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave, može​​ privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, do otklanjanja nepravilnosti konstatovanih zapisnikom.

Ukoliko organ lokalne vlasti prekorači nivo zaduženja propisan odredbama zakona kojim se uređuje javni dug i ne dostavi Ministarstvu podatke po vrstama zaduživanja, iznosu i otplati duga, vrednosti i nivou kamatnih stopa, ministar može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica, do momenta ispunjenja uslova propisanih pomenutim zakonskim​​ odredbama.

Prava i dužnosti

Član 90. ​​ 

Rad budžetske inspekcije je nezavisan i samostalan. Njen rad, ovlašćenja i obeležja urediće se posebnim aktom Vlade, na predlog ministra.

Program rada budžetske inspekcije i njegove promene utvrđuje ministar.

Program iz stava 2. ovog člana sačinjava se prvenstveno na osnovu prijava, predstavki, prigovora i zahteva za vršenje kontrole pristiglih od organa, organizacija, pravnih i fizičkih lica.

Odredbe st. 1, 2. i 3. ovog člana shodno se primenjuju i na službu za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i službu za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave.

Ministar utvrđuje metodologiju i bliže uređuje standarde i način rada budžetske inspekcije, službe za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i službe za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave.

Budžetska inspekcija obavlja kontrolu kvaliteta rada inspekcije iz stava 5. ovog člana, radi obezbeđenja jedinstvene primene postupka inspekcijske kontrole na teritoriji Republike Srbije.

Služba za budžetsku​​ inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave dostavljaju dokumentaciju i izveštaj, na zahtev funkcionera koji rukovodi budžetskom inspekcijom, radi kontrole iz stava 6. ovog člana.

Budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave imaju pristup svim podacima, dokumentima, izveštajima i informacijama potrebnim za obavljanje funkcija kod korisnika budžetskih sredstava, organizacija, preduzeća, pravnih lica i subjekata iz čl. 84. i 85. ovog zakona, nad kojima se vrši inspekcijska kontrola.

Budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave imaju na raspolaganju odgovarajuće resurse (osoblje, prostor i opremu), koji obezbeđuju vršenje njihovih funkcija.

U vršenju funkcija, budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave obavezni su da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka.

Izveštavanje

Član 91. ​​ 

Budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne​​ pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave dostavlja ministru, odnosno nadležnom organu lokalne vlasti izveštaj o izvršenoj inspekcijskoj kontroli sa nalazima i merama.

Budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave dostavljaju skupštini lokalne vlasti zapisnik o sprovedenoj inspekcijskoj kontroli korisnika iz čl. 84. i 85. ovog zakona, radi upoznavanja i preduzimanja odgovarajućih mera iz njene nadležnosti.

Ministar dostavlja godišnji izveštaj o radu budžetske inspekcije Vladi, koja ga podnosi Narodnoj skupštini do 31. marta tekuće za prethodnu budžetsku godinu.

VIII. EKSTERNA REVIZIJA

Član 92. ​​ 

Završni račun budžeta Republike Srbije i završni računi organizacija za obavezno socijalno osiguranje obavezno podležu eksternoj reviziji u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje nadležnost Državne revizorske institucije.

Eksternoj reviziji podležu i završni računi budžeta lokalnih vlasti.

Reviziju iz stava 2. ovog člana vrši Državna revizorska institucija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje nadležnost Državne revizorske institucije.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, eksternu reviziju budžeta lokalnih vlasti, može, uz saglasnost Državne revizorske institucije, na osnovu odluke skupštine lokalnih vlasti, da obavi i lice koje ispunjava uslove za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja propisane zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.

Lokalna vlast je u obavezi da zahtev za saglasnost iz stava 4. ovog člana dostavi Državnoj revizorskoj instituciji najkasnije do 1. aprila.

Ukoliko Državna revizorska institucija ne postupi po podnetom zahtevu lokalne vlasti iz stava 5. ovog člana do 15. aprila, smatraće se da je data saglasnost iz​​ stava 4. ovog člana.

VIIIa FISKALNI SAVET​​ 

Fiskalni savet​​ 

Član 92a​​ 

Ovim zakonom ustanovljava se Fiskalni savet.​​ 

Fiskalni savet je nezavisan državni organ.​​ 

Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Fiskalni savet je odgovoran Narodnoj skupštini.​​ 

Fiskalni savet ima svojstvo pravnog lica.​​ 

Fiskalni savet ima pečat u skladu sa zakonom.​​ 

Sedište Fiskalnog saveta je u Beogradu.​​ 

Fiskalni savet sastoji se od tri člana koje bira Narodna skupština.​​ 

Za vršenje stručnih i administrativnih poslova obrazuju se stručne službe Fiskalnog saveta.​​ 

Član 92b​​ 

Članove Fiskalnog saveta predlažu:​​ 

1) predsednik Republike predlaže predsednika Fiskalnog saveta;​​ 

2) ministar predlaže jednog člana;​​ 

3) guverner Narodne banke Srbije predlaže jednog člana.​​ 

Ukoliko Narodna skupština ne izabere predloženog člana, postupak za izbor tog člana se ponavlja.​​ 

Fiskalni savet vrši svoje nadležnosti nakon izbora sva tri člana Fiskalnog saveta.​​ 

Nakon izbora članovi Fiskalnog saveta polažu zakletvu pred Narodnom skupštinom, čime preuzimaju dužnost. Zakletva glasi: "Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji. Obećavam​​ da ću poštovati Ustav i zakone. Zaklinjem se čašću da ću svoju dužnost obavljati nezavisno, pošteno i na dobrobit sadašnjih i budućih generacija".​​ 

Član 92v​​ 

Za člana Fiskalnog saveta može biti izabrano lice koje je državljanin Republike Srbije, koje ne​​ vrši javnu funkciju, nije osuđivano i koje ima:​​ 

1) odgovarajuću magistarsku, master ili doktorsku diplomu iz oblasti ekonomskih nauka, objavljene naučne radove iz oblasti makroekonomije, fiskalne politike, javnih finansija, računovodstva ili neke druge srodne naučne oblasti i najmanje pet godina radnog iskustva;​​ 

2) pored uslova iz tačke 1) ovog stava, kandidat za predsednika Fiskalnog saveta treba da ima najmanje pet godina iskustva u obavljanju rukovodećih poslova.

Član Fiskalnog saveta ne može obavljati​​ druga zaduženja ili plaćene dužnosti, osim naučnog, obrazovnog, umetničkog, književno-savetodavnog, uredničkog ili nekog drugog intelektualnog rada, u skladu sa zakonom.​​ 

Član Fiskalnog saveta ne može biti član političke stranke niti se u svom radu može voditi političkim uverenjima.​​ 

Član 92g ​​ 

Članovi Fiskalnog saveta se biraju na period od šest godina, a članstvo u Fiskalnom savetu članu Saveta prestaje pre isteka mandata:​​ 

1) ukoliko počne da obavlja bilo koju javnu funkciju;​​ 

2)​​ - brisana -

3) podnošenjem ostavke;​​ 

4) ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci;​​ 

5) ako je pravosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti;​​ 

6) gubljenjem državljanstva;​​ 

7) usled smrti;​​ 

8) razrešenjem.​​ 

Narodna skupština može razrešiti dužnosti člana Fiskalnog saveta ukoliko se ispostavi da:​​ 

1) nije sposoban da vrši funkciju zbog mentalne ili fizičke nesposobnosti, što se utvrđuje na osnovu dokumentacije relevantne medicinske ustanove;​​ 

2) ne postupa​​ u skladu sa Ustavom i zakonom.​​ 

Član 92d​​ 

O nastupanju razloga za prestanak mandata ili razrešenje, Fiskalni savet bez odlaganja obaveštava Narodnu skupštinu.​​ 

Inicijativu za razrešenje člana Fiskalnog saveta može da podnese najmanje 20 narodnih poslanika.​​ 

Inicijativa se podnosi u pisanom obliku, sa obrazloženjem i dokazima o nastupanju razloga iz člana 92g ovog zakona.​​ 

Inicijativu razmatra nadležno radno telo Narodne skupštine.​​ 

Član Fiskalnog saveta čije se razrešenje predlaže, ima pravo da se pismeno​​ ili usmeno obrati članovima nadležnog radnog tela Narodne skupštine, na sednici na kojoj se razmatra inicijativa o njegovom razrešenju.​​ 

Nakon obavljene rasprave i glasanja, nadležno radno telo Narodne skupštine podnosi izveštaj Narodnoj skupštini sa predlogom da Narodna skupština donese odluku o razrešenju člana Fiskalnog saveta ili da inicijativu odbaci.​​ 

Članu Fiskalnog saveta prestaje mandat i sva prava po tom osnovu danom donošenja odluke o njegovom razrešenju na sednici Narodne skupštine.​​ 

Član 92đ​​ 

Nadležno radno telo Narodne skupštine može samoinicijativno da predloži Narodnoj skupštini da se član Fiskalnog saveta razreši kada, na osnovu kontinuiranog praćenja rada Fiskalnog saveta u skladu sa zakonom ili na osnovu drugih saznanja, utvrdi​​ da su nastupili razlozi za razrešenje iz člana 92g ovog zakona.​​ 

U postupku kada nadležno radno telo Narodne skupštine samoinicijativno predloži da se član Fiskalnog saveta razreši, primenjuju se odredbe člana 92d stav 5. ovog zakona.​​ 

Funkcije i zadaci Fiskalnog saveta​​ 

Član 92e ​​ 

Fiskalni savet:​​ 

1) proverava makroekonomske i fiskalne pretpostavke korišćene za izradu Fiskalne strategije Vlade;​​ 

2) daje nezavisnu i kredibilnu ocenu mera ekonomske politike koje predlaže Vlada u cilju ostvarivanja kvantitativnih fiskalnih ciljeva koje je Vlada postavila;​​ 

3) procenjuje osnovne fiskalne rizike i verovatnoću da će Vlada ispuniti svoje fiskalne ciljeve u budućnosti;​​ 

4) procenjuje u kojoj meri je Vlada u prošlosti poštovala fiskalna pravila koja je utvrdila;​​ 

5) procenjuje ima li osnova za aktiviranje bilo koje od odredbi za izuzetne okolnosti i kolika je verovatnoća da će Vladin plan prilagođavanja omogućiti povratak na poštovanje fiskalnih pravila;​​ 

6) proverava adekvatnost ekonomskih klasifikacija, uključujući pravilnu klasifikaciju kapitalnih izdataka, kako bi se obezbedilo ispravno merenje kvantitativnih fiskalnih ciljeva. 

Član 92ž ​​ 

Fiskalni savet obavlja sledeće zadatke:​​ 

1) priprema mišljenje na nacrt Fiskalne strategije;​​ 

2) priprema i dostavlja Narodnoj skupštini analizu o:​​ 

- revidiranoj Fiskalnoj strategiji Vlade za odgovarajuću fiskalnu godinu;​​ 

- predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, koji podrazumeva i predlog rebalansa, kao i o amandmanima koji su podneti u toku skupštinske rasprave;​​ 

3) priprema i podnosi Narodnoj skupštini analizu predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i konsolidovanog bilansa opšteg nivoa države;​​ 

4) priprema i dostavlja Narodnoj skupštini procene o fiskalnim uticajima predloga drugih zakona, kao i amandmana koji su podneti u toku skupštinske rasprave.​​ 

Fiskalni savet podnosi analize iz stava 1. tačka 2) ovog člana Narodnoj skupštini u roku od 15 dana od datuma pod kojim je Vlada podnela Narodnoj skupštini revidiranu Fiskalnu strategiju, odnosno predlog zakona o budžetu Republike Srbije ili predlog rebalansa.

Član 92z​​ 

Fiskalni savet može u bilo kom trenutku, na svoju inicijativu ili na zahtev, dati savet Vladi o pitanjima koja se odnose na fiskalnu politiku i upravljanje javnim finansijama.​​ 

Sve analize, izveštaji, preporuke i saveti koje pripremi Fiskalni savet biće javno dostupni u roku od pet radnih dana od dana njihovog dostavljanja ministru, Vladi ili Narodnoj skupštini.​​ 

Izveštaji, analize i procene Fiskalnog saveta su dostupni javnosti putem internet stranice Fiskalnog saveta.​​ 

Izveštaji, analize i procene Fiskalnog saveta prema potrebi se objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao i na internet stranici Narodne skupštine, Vlade, Ministarstva finansija, ili odgovarajuće jedinice lokalne vlasti.​​ 

Obaveza dostavljanja informacija Fiskalnom savetu​​ 

Član 92i​​ 

Fiskalni savet ima ovlašćenje da zahteva od ministara da mu dostave odgovarajuće ekonomske i fiskalne prognoze i analize koje mogu biti potrebne Fiskalnom savetu kako bi izvršio svoje nadležnosti i funkcije u skladu sa ovim zakonom.​​ 

Pored toga, Fiskalni savet može zahtevati od ministra da izradi i dostavi Fiskalnom savetu fiskalne projekcije zasnovane na alternativnim pretpostavkama i scenarijima.​​ 

Fiskalni savet ima ovlašćenje da zahteva informacije od svih subjekata u javnom sektoru, uključujući javna preduzeća, ako je takva informacija od suštinske važnosti za rad Fiskalnog saveta.​​ 

Ako ne dobije tražene informacije koje su od suštinske važnosti za rad Fiskalnog saveta, predsednik Fiskalnog saveta o tome obaveštava Narodnu skupštinu.​​ 

Organizacija i sastav​​ 

Član 92j​​ 

Predsednik Fiskalnog saveta:​​ 

1) predsedava Fiskalnim savetom;​​ 

2) saziva sastanke Fiskalnog saveta i utvrđuje dnevni red istih;​​ 

3) predstavlja Fiskalni savet;​​ 

4) odobrava objavljivanje procena o predlozima zakona;​​ 

5) rukovodi Fiskalnim savetom kao državnim organom;​​ 

6) odgovara Narodnoj skupštini za pouzdanost​​ procena koje bude izrađivao Fiskalni savet.​​ 

Predsednik Fiskalnog saveta donosi Poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način i postupak po kome Fiskalni savet vrši svoju nadležnost, odlučivanje i druga pitanja utvrđena ovim zakonom koja su od značaja za​​ rad Fiskalnog saveta, uz prethodnu saglasnost nadležnog radnog tela Narodne skupštine.​​ 

Član 92k ​​ 

Fiskalni savet ima stručnu službu sa specijalnim savetnicima i fiskalnim analitičarima i prateću službu.​​ 

Rukovodioce službi iz stava 1. ovog člana imenuje​​ predsednik Fiskalnog saveta na period od šest godina.​​ 

Način obavljanja poslova, organizaciona struktura službi i sistematizacija radnih mesta bliže se uređuju aktom Fiskalnog saveta, uz prethodnu saglasnost nadležnog odbora Narodne skupštine.​​ 

Član 92l​​ ​​ 

Stručnom službom sa specijalnim savetnicima i fiskalnim analitičarima rukovodi glavni ekonomista.​​ 

Za glavnog ekonomistu može biti imenovano lice koje je državljanin Republike Srbije, koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koje poseduje​​ fakultetsku diplomu iz oblasti ekonomije, finansija, računovodstva ili neke druge relevantne oblasti, najmanje devet godina radnog iskustva u oblasti makroekonomije, fiskalne politike, javnih finansija, računovodstva i objavljene naučne radove iz tih oblasti.

Član 92lj ​​ 

Poslove specijalnog savetnika obavlja lice koje je državljanin Republike Srbije, koje ne vrši javnu funkciju, nije osuđivano i koje ima:​​ 

1) odgovarajuću fakultetsku diplomu iz oblasti ekonomije, finansija, računovodstva ili neke druge relevantne oblasti;​​ 

2) izvanredno teorijsko i praktično znanje o budžetskim i finansijskim pitanjima;​​ 

3) najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti ekonomije, finansija, računovodstva ili drugoj relevantnoj oblasti.​​ 

Specijalni savetnik ne može obavljati druge plaćene poslove, osim naučnog, obrazovnog, umetničkog, književno-savetodavnog, uredničkog ili nekog drugog intelektualnog rada u skladu sa zakonom.​​ 

Poslove fiskalnog analitičara obavlja lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima,​​ koje je master ekonomije ili diplomirani ekonomista, koje ima položen državni stručni ispit i najmanje tri godine radnog iskustva u oblasti javnih finansija, fiskalne politike i makroekonomske analize.

Član 92m​​ 

Fiskalni savet može angažovati spoljne stručnjake, radi obavljanja određenih poslova iz svoje nadležnosti.​​ 

Spoljni stručnjak mora da ima odgovarajuće stručno znanje i iskustvo.​​ 

Spoljni stručnjak može biti fizičko ili pravno lice.​​ 

Za spoljnog stručnjaka može biti angažovan i strani državljanin, koji je priznati stručnjak u oblasti od značaja za izvršavanje poslova iz nadležnosti Fiskalnog savetnika.​​ 

Sva radna dokumentacija, koju izradi spoljni stručnjak, na raspolaganju je i pripada Fiskalnom savetu.​​ 

Član 92n​​ 

Pratećom službom rukovodi sekretar.​​ 

Za sekretara može biti imenovano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koje je diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista, koje ima položen državni stručni ispit i najmanje devet godina radnog iskustva u struci.​​ 

Radnopravni položaj​​ 

Član 92nj​​ 

Predsednik Fiskalnog saveta ima pravo na osnovnu platu u visini osnovne plate specijalnog savetnika, uvećane za 30 procenata.​​ 

Članovi Fiskalnog saveta imaju pravo na osnovnu platu u visini od 90 procenata od osnovne plate predsednika Fiskalnog saveta.​​ 

U pogledu drugih prava, dužnosti i odgovornosti članova Fiskalnog saveta, shodno se primenjuju odredbe propisa kojima su uređena prava izabranih lica.​​ 

Predsednik Fiskalnog​​ saveta i članovi Fiskalnog saveta imaju pravo na naknadu u visini njima pripadajuće osnovne plate iz st. 1. i 2. ovog člana, ukoliko nisu u radnom odnosu u Fiskalnom savetu.

Član 92o ​​ 

Glavni ekonomista ima pravo na osnovnu platu u visini od 90 procenata plate koja je određena za članove Fiskalnog saveta.​​ 

U pogledu drugih primanja i prava glavnog ekonomiste primenjuju se odredbe zakona koje uređuju ova prava za državne službenike na položaju, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.​​ 

Glavni ekonomista ima pravo na naknadu u visini njemu pripadajuće osnovne plate iz stava 1. ovog člana, ukoliko nije u radnom odnosu u Fiskalnom savetu.

Član 92p​​ 

Sekretar Fiskalnog saveta ima pravo na osnovnu platu u visini plate sekretara ministarstva.​​ 

U pogledu drugih primanja i prava sekretara primenjuju se odredbe zakona koje uređuju ova prava za državne službenike na položaju, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.​​ 

Član 92r ​​ 

Broj specijalnih savetnika i fiskalnih analitičara određuje se aktom Fiskalnog saveta, uz prethodnu saglasnost nadležnog radnog tela Narodne skupštine.​​ 

Specijalni savetnik može biti u radnom odnosu na neodređeno ili određeno vreme.​​ 

Specijalni savetnik ima pravo na osnovnu platu koja se određuje množenjem osnovice za obračun i isplatu plate i koeficijenta koji pripada državnom službeniku u prvoj grupi položaja - 9,00.​​ 

Osnovica za obračun i isplatu plate iz stava 3. ovog člana utvrđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate državnih službenika i nameštenika.​​ 

Specijalni savetnik ima pravo na naknadu u visini njemu pripadajuće osnovne plate iz stava 3. ovog člana, ukoliko nije u radnom odnosu u Fiskalnom savetu.

Fiskalni analitičar je u radnom odnosu na neodređeno vreme.

Fiskalni analitičar ima pravo na osnovnu platu u visini​​ od 65 procenata plate koja je određena za specijalnog savetnika.

U pogledu drugih primanja i prava fiskalnog analitičara primenjuju se odredbe zakona koje uređuju ova prava za državne službenike i nameštenike, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Član 92s​​ 

Lice koje radi u službi Fiskalnog saveta ima radnopravni položaj državnog službenika na izvršilačkom radnom mestu ili nameštenika, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.​​ 

Odluku o zasnivanju i prestanku radnog odnosa u Fiskalnom savetu donosi predsednik Fiskalnog saveta.​​ 

Odluka iz stava 2. ovog člana je konačna.​​ 

Lice koje radi u službama Fiskalnog saveta, osim specijalnih savetnika, ima pravo na platu, koja iznosi onoliko koliko iznosi plata po propisima kojima se utvrđuju plate državnih službenika i nameštenika.​​ 

Član 92t ​​ 

Osnovna plata određena članom 92nj st. 1. i 2, članom 92o stav 1. i članom 92r st. 3. i 7. ovog zakona može se, usled posebnih složenosti u radu u Fiskalnom savetu, uvećati za dodatak koji iznosi do 30 procenata.​​ 

Kriterijume i visinu dodatka utvrđuje predsednik Fiskalnog saveta.​​ 

Sredstva za rad​​ 

Član 92ć​​ 

Sredstva za rad Fiskalnog saveta i njegovih stručnih službi obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.​​ 

Članovi Fiskalnog saveta na predlog sekretara utvrđuju predlog finansijskog plana Fiskalnog saveta, i dostavljaju ga nadležnom radnom telu Narodne skupštine na saglasnost.​​ 

Po dobijenoj saglasnosti od nadležnog radnog tela Narodne skupštine, Fiskalni savet dostavlja predlog finansijskog plana Ministarstvu.​​ 

Poslovni prostor, opremu i sredstva neophodna za rad Fiskalnog saveta obezbeđuje Vlada.​​ 

Reviziju finansijskog poslovanja Fiskalnog saveta vršiće Državna revizorska institucija.

IX. TREZOR

Dužnosti i odgovornosti trezora Republike Srbije

Član 93. ​​ 

Uprava za trezor obavlja sledeće poslove:

1) finansijsko planiranje, koje obuhvata:

- projekcije priliva i odliva sredstava budžeta Republike Srbije u toku budžetske godine na kvartalnom, mesečnom i dnevnom nivou;

- definisanje limita plaćanja;

- projektovanje potrebnih iznosa novčanih sredstava na kvartalnom i mesečnom nivou radi finansiranja deficita i otplate dospelih dugova i planiranje održanja adekvatnog nivoa likvidnosti tokom budžetske godine;

2) upravljanje finansijskim sredstvima Republike Srbije, koje obuhvata:

- upravljanje likvidnošću putem upravljanja novčanim sredstvima na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije i deviznim sredstvima Republike Srbije;

- izvršenje budžeta i pripremu periodičnih​​ izveštaja o izvršavanju budžeta;

- plasiranje slobodnih novčanih sredstava;

- razradu postupaka za naplatu primanja preko bankarskog sistema;

- upravljanje ostalim finansijskim sredstvima (akcijama,​​ obveznicama, potraživanjima itd.) i finansijskim derivatima;

3)​​ - brisana -

4)​​ - brisana -

5) kontrola rashoda i izdataka, koja obuhvata odobravanje plaćanja do visine utvrđenih aproprijacija;

6) izveštavanje o izvršenju budžeta;

7) budžetsko računovodstvo​​ i izveštavanje, koje obuhvata:

- računovodstvene poslove za evidentiranje plaćanja i primanja, vođenje dnevnika, glavne knjige za sve prihode i primanja i rashode i izdatke po korisnicima budžetskih sredstava i međunarodne donacije i druge vidove pomoći;

- finansijsko izveštavanje;

- pripremu akata kojima se reguliše računovodstvena metodologija, uključujući sistem budžetskih klasifikacija, pravila budžetskog računovodstva i izradu zahteva u pogledu internog i eksternog izveštavanja;

8) uspostavlja, razvija i održava informacioni sistem Uprave za trezor, uključujući sistem za upravljanje javnim finansijama Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, kao i prateće podsisteme, registre, projekte i ostala rešenja informacione tehnologije, koja proizlaze iz nadležnosti Uprave za trezor i drugih poslova poverenih Upravi za trezor i upravlja tim sistemom;

9) poslovi u vezi javnih plaćanja koji obuhvataju vođenje evidencija i obavljanje poslova u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, i to:

- vođenje spiska korisnika javnih sredstava i vođenje evidencije svih korisnika javnih sredstava koji su uključeni i koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, vođenje evidencije pravnih lica korisnika budžetskih sredstava i vođenje drugih evidencija utvrđenih posebnim propisima;

- otvaranje i vođenje evidencija o računima za uplatu javnih prihoda;

- raspoređivanje uplaćenih javnih prihoda na odgovarajuće podračune različitih nivoa vlasti, u skladu sa zakonom;

- otvaranje i vođenje podračuna korisnika javnih​​ sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora i korisnika javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, kao i ostalih pravnih subjekata koji ne pripadaju javnom sektoru;

- vođenje deviznih računa korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;

- vođenje​​ drugih računa, u skladu sa zakonom i drugim propisima;

- izveštavanje dnevno, nedeljno i mesečno na osnovu podataka iz evidencija Uprave za trezor;

- prijem, kontrola i obrada naloga za plaćanja korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;

- kontrola izvršenja aproprijacija primenom sistema izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti;

- izdavanje naloga za plaćanja na teret podračuna korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog​​ računa trezora, na osnovu zakona i dobijenih ovlašćenja, ispravke grešaka i naplata usluga;

- izvršenje naloga prinudne naplate;

- obavljanje gotovinskih isplata korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;

- prijem​​ gotovinskih uplata fizičkih lica na ime izmirivanja obaveza po osnovu javnih prihoda i obaveza prema korisnicima javnih sredstava i prijem gotovinskih uplata korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora na njihove podračune kod Uprave za trezor;

- povraćaj više ili pogrešno naplaćenih javnih prihoda;

- unutrašnja kontrola obavljanja platnog prometa u okviru sistema konsolidovanog računa trezora;

- vođenje fiskalne statistike za javna finansijska sredstva, na osnovu podataka koje dostavljaju korisnici javnih sredstava, u skladu sa propisom koji donosi ministar;

- praćenje likvidnosti korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora i davanje podataka o tome, saglasno važećim propisima;

10) prima obaveštenje od lokalnog organa uprave nadležnog za finansije o izvršenom investiranju sredstava na domaćem finansijskom tržištu novca;

11) prima obaveštenja od korisnika budžetskih sredstava o nameri preuzimanja obaveza, o preuzimanju obaveza i predviđenim uslovima i rokovima plaćanja, kao i o svakoj promeni koja se tiče iznosa, rokova i uslova plaćanja;

12) prikuplja podatke o preuzetim​​ novčanim obavezama od subjekata javnog sektora u komercijalnim transakcijama, u smislu zakona kojim se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koje oni dostavljaju kroz informacioni sistem Uprave za trezor i na osnovu tih podataka, Ministarstvu - Odeljenju za budžetsku inspekciju, radi vršenja nadzora, dostavlja izveštaje sa podacima o neizmirenim obavezama korisnika javnih sredstava čiji se računi vode u pripadajućem konsolidovanom računu trezora i obezbeđuje preuzimanje podataka o neizmirenim obavezama javnih preduzeća iz informacionog sistema Uprave za trezor;

13)​​ -​​ prestala da važi -

14) vrši centralizovani obračun primanja zaposlenih,​​ izabranih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, koji obuhvata:

- obračun zarada, odnosno plata, uvećanja zarada, odnosno dodataka na platu, naknada, kao i drugih primanja;

- održavanje i čuvanje baze podataka o​​ zaposlenima, izabranim, postavljenim i angažovanim licima, koji se odnose na njihova primanja;

15) obavlja druge poslove iz nadležnosti Ministarstva, koje odredi ministar.

Registar

Član 93a ​​ 

- prestao da važi -

 

Centralizovani obračun primanja

Član 93b​​ ​​ 

Uprava za trezor vrši centralizovani obračun primanja zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica kod direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, izuzev Vojnobezbednosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije i Bezbednosno-informativne agencije i njenog indirektnog korisnika.

Centralizovani obračun primanja vršiće se na osnovu podataka dostavljenih od strane subjekata iz stava 1. ovog člana, postupnim uvođenjem subjekata, počev od 1. januara 2014. godine, prema dinamici koja će se utvrditi aktom Vlade, na predlog Ministarstva, po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane samostalno vrše obračun primanja zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica u tim ministarstvima, a po izvršenom obračunu, bez odlaganja, dostavljaju podatke Upravi za trezor.

Podaci iz st. 2. i 3. ovog člana dostavljaju se na obrascima čiji izgled, sadržinu, rokove i način dostavljanja, kao i način njihove obrade propisuje Vlada, na predlog Ministarstva.

U slučaju da subjekti iz stava 1. ovog člana ne dostave podatke iz st. 2. i 3. ovog člana, neće im biti obračunata, odnosno isplaćena primanja, dok ne dostave propisane podatke.

Organizacija

Član 94.

Za obavljanje poslova iz nadležnosti Uprave za trezor obrazuju se organizacione jedinice.

Način obrazovanja, broj, struktura, mreža i delokrug organizacionih jedinica iz stava 1. ovog člana uređuju se aktom ministra, na predlog direktora Uprave za trezor.

Rukovođenje

Član 95.

Upravom za trezor rukovodi direktor.

Direktora Uprave za trezor postavlja Vlada, na predlog ministra.

Ovlašćenja ministra

Član 96. ​​ 

Ministar propisuje način utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava u spisku korisnika javnih sredstava, uslove i način za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora, plan tih podračuna, način i postupak obavljanja platnog prometa u okviru konsolidovanog računa trezora, sistem izvršenja budžeta, način i postupak vršenja unutrašnje kontrole, kao i druga pitanja od značaja za funkcionisanje trezora.

 

Raspolaganje sredstvima

Član 97.

Nalozi za čije plaćanje nisu obezbeđena sredstva, evidentiraju se i izvršavaju prema vremenu prijema, ako zakonom nije drukčije određeno.

Ministar bliže uređuje postupak za izvršenje naloga za plaćanje iz stava 1. ovog člana.

Neizvršavanje naloga za plaćanje

Član 98.

Uprava za trezor neće izvršiti nalog za plaćanje koji nije u skladu sa propisima, a na zahtev podnosioca, u roku od tri dana od dana podnošenja naloga, pismeno će obrazložiti razloge za odbijanje naloga.

Sredstva za rad

Član 99. ​​ 

Sredstva za​​ rad Uprave za trezor obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Pružanje drugih finansijskih usluga

Član 100. ​​ 

Uprava za trezor naplaćuje usluge izvršenih javnih plaćanja iz nadležnosti ministarstva, odnosno Uprave za trezor i može obavljati druge poslove u skladu sa ugovorom, po osnovu kojih stiče prihod koji predstavlja opšti prihod budžeta.

Visinu naknade za vršenje usluga iz stava 1. ovog člana, utvrđuje Vlada, na predlog ministra.

Trezor lokalne vlasti

Član 101.

Trezor lokalne vlasti obavlja:

1) finansijsko planiranje, koje obuhvata:

(1) projekcije i praćenje priliva na konsolidovani račun trezora lokalne vlasti i zahteve za izvršavanje izdataka;

(2) definisanje tromesečnih i mesečnih kvota preuzetih obaveza i plaćanja;

2) upravljanje sredstvima na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti na koji se uplaćuju prihodi i sa kojeg se vrše plaćanja iz budžeta, koje obuhvata:

(1) upravljanje likvidnošću;

(2) upravljanje finansijskim sredstvima;

(3) upravljanje primanjima od zaduživanja;

3) budžetsko računovodstvo i izveštavanje, koje obuhvata:

(1) obradu plaćanja i evidentiranje prihoda;

(2) vođenje poslovnih knjiga;

(3) finansijsko izveštavanje;

(4) pripremu i izradu svih izveštaja i izradu završnog računa budžeta lokalne vlasti, kao i izradu konsolidovanog izveštaja grada;

4) kontrolu rashoda i izdataka, koja obuhvata upravljanje procesima odobravanja preuzimanja obaveza i odobravanje plaćanja na​​ teret budžetskih sredstava;

5) praćenje kretanja mase zarada u javnim preduzećima na nivou tog trezora i dostavljanje izveštaja Ministarstvu.

Privremena obustava prenosa sredstava

Član 102.

Ukoliko nadležni organ lokalne vlasti ne dostavi Ministarstvu izveštaje i akte u skladu sa ovim zakonom, ministar može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća, do momenta dostavljanja traženih izveštaja i akata.

X. KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

Član 103. ​​ 

Novčanom kaznom od 10.000 do 2.000.000 dinara kazniće se odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava, odgovorno lice korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje ili drugo odgovorno lice, za sledeće prekršaje:

1) ukoliko stvori obaveze ili na teret računa budžeta odobri plaćanje rashoda i izdatka koji nije predviđen u budžetu;

2) ako ne poštuje odredbe čl. 30, 37, 38, 40, 41. i člana 42. stav 6. ovog zakona u postupku pripreme i usvajanja budžeta;

3) ako predlog budžeta i završnog računa i izveštaji koji se dostavljaju Narodnoj skupštini, odnosno lokalnoj skupštini ne sadrže delove iz čl. 28. i 79. ovog zakona;

4) ako ne poštuje odredbe čl. 49-61, člana 71. i 72. stav 1. ovog zakona u postupku izvršenja budžeta;

5)​​ - brisana -

6) ako ne poštuje odredbe člana 10. stav 4. i čl. 74-79a. ovog zakona;

7) ako ne otkloni propuste na koje je ukazano u nalazu budžetske inspekcije, odnosno službe za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine ili jedinice​​ lokalne samouprave ili ih ne ispravi blagovremeno;

8) ako ne izvrši konačno rešenje iz člana 87. ovog zakona;

9) ako ne postupi po odredbi člana 102. ovog zakona.

Član 103a

Novčanom​​ kaznom u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, drugi korisnik javnih sredstava, ukoliko ne otvori podračun iz člana 2. tačka 49) ovog zakona kod Uprave za trezor, ako se nalazi na spisku iz člana 8. ovog zakona i uključen je u sistem konsolidovanog računa trezora.

Novčanom kaznom od 10.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice drugog korisnika javnih sredstava ili drugo odgovorno lice ukoliko ne otvori podračun iz člana 2. tačka 49) ovog zakona kod Uprave za trezor, ako se nalazi na spisku iz člana 8. ovog zakona i uključen je u sistem konsolidovanog računa trezora.

Član 103b

Novčanom kaznom u iznosu od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj korisnik javnih sredstava ako ne poštuje odredbe​​ člana 27e st. 34, 35, 36. i 37. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 30.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice korisnika javnih sredstava ako ne poštuje odredbe člana 27e st. 34, 35, 36. i 37. ovog zakona.

U slučaju da direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje ne poštuju odredbe člana 27e st. 34, 35, 36. i 37. ovog zakona, ministar će rešenjem:

1) privremeno obustaviti izvršenje aproprijacija namenjenih za isplatu plata, odnosno primanja zaposlenim, izabranim, postavljenim i angažovanim licima kod korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

2) privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica jedinici lokalne vlasti.

Prekršajni postupak

Član 104. ​​ 

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz čl. 103, 103a i 103b ovog zakona podnosi budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave.

Prekršajni postupak iz čl. 103, 103a i 103b ovog zakona ne može se pokrenuti ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.

Prekršajni postupak iz stava 1. ovog člana vodi se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju prekršaji.

XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 105.

Ako su​​ odredbe drugih zakona, odnosno propisa, u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Član 106.

Propisi na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Podzakonski akti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjivaće se ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, do donošenja odgovarajućih propisa na osnovu ovog zakona.

Član 107.

Nadležnosti Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća​​ tužilaca, u smislu odredaba ovog zakona, a u vezi sa nadležnostima ovih organa propisanih Zakonom o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 116/08) i Zakonom o javnom tužilaštvu ("Službeni glasnik RS", broj 116/08), koje se odnose na sredstva za rad sudova i javnih tužilaštava, do 1. januara 2011. godine vršiće ministarstvo nadležno za pravosuđe.

Do početka rada Uprave za javni dug formirane Zakonom o javnom dugu ("Službeni glasnik RS", broj 61/05), poslove ove uprave obavljaće Uprava za trezor.

Poslovi Centralne jedinice za harmonizaciju iz člana 83. ovog zakona, do njenog obrazovanja, obavljaće se u Ministarstvu finansija.

Ministarstvo preuzima od Uprave za trezor zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i​​ arhivsku građu i registraturski materijal kome nije istekao rok čuvanja, koji su potrebni za vršenje nadležnosti iz oblasti pripreme budžeta, praćenja i kontrole aktivnosti javnih preduzeća i evidentiranja i praćenja državne pomoći.

Ministar će uskladiti Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu sa odredbama ovog zakona, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 108.

Uprava za trezor osnovana Zakonom o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 9/02, 87/02, 61/05 - dr. zakon, 66/05, 101/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon i 85/06) nastaviće sa radom u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim ovim i drugim zakonom.

Trezori lokalne vlasti osnovani na osnovu Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 9/02, 87/02, 61/05 - dr. zakon, 66/05, 101/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon i 85/06) nastaviće sa radom u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim ovim i drugim zakonom i aktom o osnivanju.

Član 109. ​​ 

Početak donošenja trogodišnjeg budžeta utvrdiće se Fiskalnom strategijom.

Srednjoročni okvir rashoda budžeta Republike Srbije utvrdiće se počev od Fiskalne strategije za 2011. i naredne dve fiskalne godine.

Član 110.

Aktom ministra utvrdiće se rok do koga se mogu vršiti plaćanja sa podračuna korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa kojih se na dan stupanja na snagu ovog zakona vrše plaćanja.

Korisnici iz stava 1. ovog člana, do roka utvrđenog aktom ministra, vode svoje računovodstvene evidencije i izrađuju propisane finansijske izveštaje, a transakcije i poslovni događaji se ne evidentiraju u glavnoj knjizi trezora.

Član 111.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:

1) Zakon o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 9/02,​​ 87/02, 61/05 - dr. zakon, 66/05, 101/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon i 85/06);

2) Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima ("Službeni glasnik RS", br. 76/91, 41/92 - dr. zakon, 18/93, 22/93 - ispr., 37/93, 67/93, 45/94, 42/98, 54/99, 22/01, 9/02 - dr.​​ zakon, 87/02 - dr. zakon, 33/04 i 135/04 - dr. zakon).

Član 112. ​​ 

Odredbe ovog zakona, koje se odnose na programski deo budžeta, primenjivaće se postupnim uvođenjem za pojedine korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, a u celini od donošenja zakona​​ o budžetu Republike Srbije i odluka o budžetima lokalne vlasti za 2015. godinu, a za korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje shodno će se primenjivati od donošenja finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje za 2018. godinu i postupnim uvođenjem za zdravstvene​​ i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast do 2021. godine.

Odredbe ovog zakona, u delu koji se odnosi na pripremu srednjoročnih planova, primenjuju se u postupku pripreme i donošenja zakona o budžetu Republike Srbije za sva ministarstva za 2011. godinu, a postupnim uvođenjem za ostale korisnike budžetskih sredstava.

Član 112a

U cilju obezbeđenja kontinuiranog unapređenja programske strukture budžeta i mehanizama koji se odnose na metodološki pristup za usklađivanje kapitalnih izdataka sa procesom izrade budžeta, ministar obrazuje Savet za unapređenje programske strukture budžeta (u daljem tekstu: Savet).

Zadaci Saveta su:

– unapređenje metodologije za pripremu programskog budžeta;

– unapređenje metodologije za praćenje i izveštavanje o učinku programa;

– analiza primene programskog budžeta u cilju unapređenja procesa izrade programskog budžeta;

– analiza dostavljenih godišnjih i polugodišnjih izveštaja o učinku programa;

– izrada smernica i preporuka za poboljšanje kvaliteta ciljeva, indikatora i drugih programskih informacija u okviru programskog budžeta;

– ocena i odobravanje dostavljenih izmena programskih struktura;

– razmatranje i usvajanje zbirnog godišnjeg i polugodišnjeg izveštaja o učinku programa;

– evaluacija programa, programskih aktivnosti i projekata korisnika budžetskih sredstava svih nivoa vlasti, kao i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

– unapređenje procesa finansijskog​​ upravljanja kapitalnim izdacima korisnika budžetskih sredstava.

Za člana Saveta može biti imenovano lice koje poseduje stručno znanje i iskustvo na normativnim i drugim poslovima vezanim za programsku strukturu budžeta.

Predsednik i članovi Saveta imaju pravo na naknadu za svoj rad u visini utvrđenoj aktom ministra o obrazovanju Saveta.

Član 113. ​​ 

Do uspostavljanja informacione osnove sistema izvršenja budžeta lokalne vlasti, nalog po osnovu prinudne naplate iz člana 56a ovog zakona, Uprava za trezor će​​ izvršiti sa računa izvršenja budžeta lokalne vlasti.

Nadležni organ za finansije lokalne vlasti, dužan je da u roku od pet dana od dana izvršenja naloga, proknjiži izvršeni nalog na teret aproprijacije direktnog korisnika budžeta lokalne vlasti koji je stvarni dužnik.

Član 114.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".