Naslovna Besplatni propisi Republike Srbije Zakon o alternativnim investicionim fondovima

Besplatni propisi Republike Srbije

Zakon o alternativnim investicionim fondovima

децембар 6, 2024

Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 73/2019 i 94/2024 (čl. 9-11. nisu u prečišćenom tekstu).

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja i primena

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se:

1) osnivanje i upravljanje alternativnim investicionim fondovima;

2) osnivanje, delatnost i poslovanje društava za upravljanje alternativnim investicionim fondovima;

3) način stavljanja na tržište, izdavanja i otkupa udela u alternativnim investicionim fondovima;

4) poslovi i dužnosti depozitara, u smislu ovog zakona;

5) nadležnost Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija);

6) druga pitanja od značaja za oblast alternativnih investicionih fondova i društava za upravljanje alternativnim investicionim fondovima.

Ovaj zakon se primenjuje na:

1) društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima sa sedištem u Republici Srbiji, koja upravljaju jednim ili više alternativnih investicionih fondova;

2) društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima sa registrovanim sedištem u državi članici Evropske unije, koja upravljaju jednim ili više alternativnih investicionih fondova;

3) društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima sa registrovanim sedištem u trećoj državi, koja upravljaju jednim ili više alternativnih investicionih fondova.

Pojmovi

Član 2.

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:

1) država članica – država članica Evropske unije (u daljem tekstu: EU) i Evropskog ekonomskog prostora (u daljem tekstu: EEP);

2) treća država – država koja nije država članica u smislu tačke 1) ovog stava;

3) alternativni investicioni fond (u daljem tekstu: AIF) – investicioni fond koji je osnovan u skladu sa ovim zakonom, koji prikuplja sredstva od investitora sa namerom da ih investira u skladu sa utvrđenom politikom ulaganja u korist tih investitora, a za koji se ne zahteva dozvola za rad u smislu zakona kojim se uređuje organizovanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom;

4) društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima (u daljem tekstu: DZUAIF) – pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika) čija je redovna delatnost upravljanje jednim ili više AIF-ova na osnovu dozvole za rad izdate od strane Komisije, u skladu sa ovim zakonom;

5) otvoreni AIF – zasebna imovina, koja nema svojstvo pravnog lica, koju organizuje i kojom upravlja DZUAIF, u svoje ime i za zajednički račun članova AIF-a, u skladu sa odredbama ovoga zakona, pravila poslovanja i/ili prospekta tog AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja. Investicione jedinice otvorenog AIF-a otkupljuju se na zahtev članova, direktno ili posredno, iz imovine otvorenog AIF-a, na način i pod uslovima utvrđenim pravilima poslovanja i/ili prospektom AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja i to pre okončanja postupka likvidacije, odnosno prestanka AIF-a;

6) zatvoreni AIF je:

(1) zatvoreni AIF koji nema svojstvo pravnog lica – zasebna imovina, koja nema svojstvo pravnog lica, koju organizuje i kojom upravlja DZUAIF, u svoje ime i za zajednički račun članova AIF-a, u skladu sa odredbama ovog zakona i pravilima poslovanja AIF-a, a čije investicione jedinice na zahtev članova nije moguće otkupiti iz imovine AIF-a. Zatvorenim AIF-om koji nema svojstvo pravnog lica uvek upravlja DZUAIF,

(2) zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica – pravno lice osnovano u formi akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, koji osniva i kojim upravlja DZUAIF u njegovo ime i za njegov račun u skladu sa odredbama ovog zakona, pravilima poslovanja i/ili prospektom AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, statutom AIF-a, a čiji se udeli, odnosno akcije u AIF-u ne mogu na zahtev članova otkupiti iz imovine AIF-a,

(3) zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem – zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica, koji upravlja svojom imovinom sam, a ne preko DZUAIF-a i koji istovremeno predstavlja DZUAIF;

7) DZUAIF iz države članice – pravno lice sa registrovanim sedištem u državi članici, čija je redovna delatnost upravljanje jednim ili više AIF-ova na osnovu odobrenja nadležnog organa države članice;

8) DZUAIF iz treće države – pravno lice sa registrovanim sedištem u trećoj državi čija je redovna delatnost upravljanje jednim ili više AIF-ova na osnovu odobrenja nadležnog organa treće države;

9) ogranak DZUAIF-a – mesto poslovanja koje je deo DZUAIF-a, koji nema svojstvo pravnog lica i koji obavlja delatnosti za koje je DZUAIF dobio dozvolu za rad od Komisije. Sva mesta poslovanja, koje je DZUAIF sa registrovanim sedištem u Republici, osnovao u jednoj državi članici, smatraju se jednim ogrankom;

10) ogranak DZUAIF-a iz države članice, odnosno treće države – sva mesta poslovanja koje je DZUAIF sa registrovanim sedištem u jednoj državi članici ili trećoj državi osnovao u bilo kojoj državi članici, a koja se u smislu ovog zakona smatraju jednim ogrankom;

11) naknada koja zavisi od prinosa – udeo u dobiti AIF-a koji pripada DZUAIF-u po osnovu naknade za upravljanje AIF-om, isključujući udeo u dobiti AIF-a koji pripada DZUAIF-u po osnovu povraćaja od ulaganja DZUAIF-a u AIF;

12) nadležni organ – organ pojedine države članice, odnosno treće države, koji je zakonom ili propisima te države ovlašćen za izdavanje odobrenja za osnivanje i rad ili nadzor DZUAIF-a ili AIF-a;

13) nadležni organ za depozitare – organ pojedine države članice ili treće države koji je zakonom ili propisima te države ovlašćen za izdavanje odobrenja za osnivanje i rad ili nadzor depozitara;

14) AIF iz države članice je:

(1) AIF koji je dobio dozvolu za rad ili je registrovan u državi članici u skladu sa zakonima i propisima te države članice,

(2) AIF koji nije dobio dozvolu za rad ili nije registrovan u državi članici, ali ima registrovano sedište i/ili mesto stvarnog upravljanja u državi članici;

15) upravljanje ulaganjima – obuhvata najmanje upravljanje portfolijom i upravljanje rizicima;

16) glavni AIF – AIF u koji ulaže neki drugi AIF ili ima izloženost u skladu sa tačkom 17) ovog stava;

17) prateći AIF – svaki AIF koji ulaganjem u glavni AIF prati njegovu investicionu politiku i strategiju, na jedan od sledećih načina:

(1) ulaganjem najmanje 85% sopstvene imovine u udele u AIF-u glavnog AIF-a,

(2) ulaganjem najmanje 85% sopstvene imovine u više od jednog glavnog AIF-a, ukoliko takvi glavni AIF-ovi imaju iste strategije ulaganja,

(3) izložen je sa najmanje 85% sopstvene imovine prema glavnom AIF-u na drugi način;

18) holding društvo – ima značenje određeno zakonom kojim se uređuju privredna društva;

19) matična država članica AIF-a je:

(1) država članica u kojoj je AIF dobio dozvolu za rad ili je registrovan u skladu sa važećim nacionalnim pravom, ili u slučaju više dozvola za rad ili registracija, država članica u kojoj je AIF prvi put dobio dozvolu za rad ili je registrovan,

(2) ako AIF nije dobio dozvolu za rad niti je registrovan u jednoj od država članica, država članica u kojoj AIF ima registrovano sedište i/ili mesto stvarnog upravljanja;

20) matična država članica DZUAIF-a – država članica u kojoj DZUAIF ima registrovano sedište. Za DZUAIF iz treće države sva pozivanja na „matičnu državu članicu DZUAIF-a” u ovom zakonu tumače se kao „referentna država članica”;

21) referentna država članica – država članica određena u skladu sa članom 73. stav 1. ovog zakona;

22) država članica domaćin DZUAIF-a je:

(1) država članica, koja nije matična država članica, u kojoj DZUAIF iz države članice upravlja AIF-ovima iz države članice,

(2) država članica, koja nije matična država članica, u kojoj DZUAIF iz države članice stavlja na tržište udele u AIF-u iz države članice,

(3) država članica, koja nije matična država članica, u kojoj DZUAIF iz države članice stavlja na tržište udele u AIF-u iz treće države,

(4) država članica, koja nije referentna država članica, u kojoj DZUAIF iz treće države upravlja AIF-ovima iz država članica,

(5) država članica, koja nije referentna država članica, u kojoj DZUAIF iz treće države stavlja na tržište udele u AIF-u iz države članice,

(6) država članica, koja nije referentna država članica, u kojoj DZUAIF iz treće države stavlja na tržište udele u AIF-u iz treće države;

23) evropski pasoš – pravo DZUAIF-a da, na osnovu dozvole za rad izdate od strane Komisije ili nadležnog organa matične države članice, obavlja delatnost na teritoriji drugih država članica;

24) izdavalac – pravno lice kako je određeno zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, a čije su hartije od vrednosti, odnosno drugi finansijski instrumenti uključeni u trgovanje na regulisanom tržištu, na način koji je propisan zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;

25) pravni zastupnik – fizičko lice koje ima prebivalište u Republici ili pravno lice koje ima registrovano sedište u Republici, a koje je izričito ovlastio DZUAIF iz treće države da deluje u ime takvog DZUAIF-a iz treće države u odnosima sa Komisijom, nadležnim organima, investitorima, institucijama i drugim ugovornim stranama DZUAIF-a iz treće države u Republici, a u vezi sa obavezama DZUAIF-a iz treće države na osnovu ovog zakona;

26) finansijski leveridž – svaka metoda pomoću koje DZUAIF povećava izloženost AIF-a kojim upravlja, bilo pozajmljivanjem novca ili hartija od vrednosti, bilo zauzimanjem pozicija sa derivatima u koje je ugrađen finansijski leveridž, ili na drugi način;

27) upravljanje AIF-om – obavljanje najmanje poslova upravljanja ulaganjima za jednog ili više AIF-ova;

28) stavljanje na tržište – svaka direktna ili indirektna ponuda ili distribucija investitorima ili kod investitora, na inicijativu DZUAIF-a ili u ime DZUAIF-a, udela u AIF-ovima kojima upravlja;

29) nelistirano društvo – privredno društvo koje ima registrovano sedište u Republici i čije akcije nisu uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala;

30) nelistirano društvo iz države članice – privredno društvo koje ima registrovano sedište u državi članici i čije akcije nisu uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala;

31) glavni broker – investiciono društvo ili drugi subjekt koji podleže prudencijalnim propisima ili stalnom nadzoru, koji nudi usluge profesionalnim investitorima prvenstveno radi finansiranja ili izvršavanja transakcija sa finansijskim instrumentima kao druga ugovorna strana i koji takođe može pružati druge usluge poput saldiranja i kliringa transakcija, usluga čuvanja, pozajmljivanja hartija od vrednosti, posebno personalizovane tehnologije i pogodnosti operativne podrške;

32) profesionalni investitor – investitor koji ispunjava uslove za profesionalnog klijenta, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala;

33) mali investitor – investitor koji nije profesionalni investitor;

34) poluprofesionalni investitor – mali investitor koji ispunjava sledeće uslove:

(1) za potrebe ulaganja u udele u AIF-u jednog AIF-a se obavezuje da jednokratnom uplatom uplati iznos od najmanje 5.000 evra ili ekvivalentnu vrednost u drugoj valuti, na način propisan pravilima poslovanja i prospektom AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja,

(2) DZUAIF je procenio da ima dovoljno iskustva na tržištu kapitala i stručnog znanja da bi razumeo rizike ulaganja, kao i da je ulaganje u AIF, u skladu sa njegovim investicionim ciljevima;

35) kvalifikovano učešće – posredno ili neposredno učešće u DZUAIF-u koje predstavlja najmanje 10% kapitala, odnosno prava glasa ili manje učešće koje omogućava ostvarenje značajnog uticaja na upravljanje DZUAIF-om. Za utvrđivanje prava glasa u smislu ove odredbe primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala;

36) društvo za sekjuritizaciju – pravno lice koje je osnovano isključivo za obavljanje poslova sekjuritizacije, u skladu sa zakonom;

37) UCITS fond – subjekt za zajednička ulaganja u prenosive hartije od vrednosti u skladu sa zakonom koji uređuje otvorene investicione fondove sa javnom ponudom;

38) depozitar – kreditna institucija koja pruža usluge depozitara definisane članom 158. ovog zakona;

39) član, odnosno akcionar AIF-a – fizičko ili pravno lice koje je zakoniti imalac udela u AIF-u na čije ime i za čiji račun su registrovani udeli, odnosno akcije AIF-a, odnosno za čiji račun se vode investicione jedinice u registru investicionih jedinica AIF-a;

40) investiciona jedinica – slobodno prenosivi dematerijalizovan finansijski instrument koji predstavlja srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog AIF-a, odnosno zatvorenog AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica;

41) udeo u AIF-u – udeo, odnosno akcija u zatvorenom AIF-u koji ima svojstvo pravnog lica, odnosno investiciona jedinica u otvorenom AIF-u, odnosno zatvorenom AIF-u koji nema svojstvo pravnog lica;

42) prospekt – osnovni dokument AIF-a koji potencijalnim investitorima pruža potpune i jasne informacije za donošenje osnovane odluke o ulaganju u AIF;

43) ključne informacije za investitora – dokument AIF-a koji sadrži odgovarajuće informacije o najvažnijim karakteristikama AIF-a, kao što su vrste ulaganja i mogući rizici, a koje su jasno naznačene kao ključne i omogućavaju investitorima da razumeju vrste i značaj rizika, uz ocenu posledica sticanja udela u AIF-u, a na koji se shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom;

44) član uprave – direktor, član odbora direktora, izvršni direktor, član izvršnog odbora ili član nadzornog odbora u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;

45) portfolio AIF-a – imovina u koju AIF ulaže u skladu sa odredbama ovog zakona;

46) Evropski fond preduzetničkog kapitala (European Venture Capital Fund – EuVECA) – oznaka koju može koristiti DZUAIF u odnosu na kvalifikovani fond preduzetničkog kapitala koji je definisan propisom EU o evropskim fondovima preduzetničkog kapitala;

47) Evropski fond socijalnog preduzetništva (European social entrepreneurship fund – EuSEF) – oznaka koju može koristiti DZUAIF u odnosu na kvalifikovani fond preduzetničkog kapitala koji je definisan propisom EU o evropskim fondovima za socijalno preduzetništvo;

48) javna ponuda – svako obaveštenje dato u bilo kom obliku i na bilo koji način upućeno svim potencijalnim investitorima, koje sadrži dovoljno informacija o uslovima ponude i o ponuđenim udelima u AIF-u na osnovu kojih se investitor može odlučiti na kupovinu tih udela;

49) privatna ponuda – svako obaveštenje dato u bilo kom obliku i na bilo koji način upućeno profesionalnim i/ili poluprofesionalnim investitorima, koje sadrži dovoljno informacija o uslovima ponude i ponuđenim udelima u AIF-u na osnovu kojih se investitor može odlučiti na kupovinu tih udela, a koje je po nekoj svojoj karakteristici uslovljeno (npr. minimalnim iznosom ulaganja, ciljanom grupom investitora ili brojem investitora);

50) relevantno lice – lice koje u odnosu na DZUAIF predstavlja:

(1) lice na rukovodećoj poziciji u DZUAIF-u, lice koje je član, odnosno akcionar DZUAIF-a, lice koje je član nadzornog odbora ili lice koje je prokurista DZUAIF-a,

(2) lice na rukovodećoj poziciji, član nadzornog odbora ili prokurista u zatvorenom AIF-u koji ima svojstvo pravnog lica,

(3) lice na rukovodećoj poziciji u pravnom licu na koje je DZUAIF delegirao svoje poslove, lice na rukovodećoj poziciji ili član društva ovlašćenog za ponudu i distribuciju udela u AIF-u,

(4) lice koje je zaposleno u DZUAIF-u, lice koje je zaposleno u pravnom licu na koje je DZUAIF delegirao svoje poslove ili lice koje je zaposleno u pravnom licu ovlašćenom za ponudu i distribuciju udela AIF-a, a koje je uključeno u delatnosti koje DZUAIF obavlja,

(5) sva druga fizička lica koja obavljaju usluge za DZUAIF, odnosno lica koja su angažovana od strane DZUAIF-a, a koja su uključena u delatnosti koje DZUAIF obavlja;

51) lična transakcija – transakcija finansijskim instrumentima koja je izvršena od strane ili u ime relevantnog lica, pod uslovom da je ispunjen bar jedan od sledećih kriterijuma:

(1) relevantno lice deluje izvan delokruga aktivnosti koje obavlja u profesionalnom svojstvu,

(2) transakcija je izvršena za račun jednog od sledećih lica:

− relevantnog lica,

− lica sa kojim je relevantno lice blisko povezano u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala,

− lica sa kojim je relevantno lice u rodbinskoj vezi a sa njim deli isto domaćinstvo bar godinu dana na dan kada je lična transakcija izvršena, ili

− lica čiji je odnos s relevantnim licem takve prirode da relevantno lice ima neposredan ili posredan materijalni interes od ishoda transakcije, a koji ne predstavlja proviziju ili naknadu za izvršenje transakcije;

52) trajni nosač podataka – sredstvo koje omogućava trajno čuvanje podataka, tako da se čuvanim podacima uvek može pristupiti i da se čuvani podaci mogu reprodukovati u neizmenjenom obliku u periodu koji odgovara svrsi čuvanja.

Pojmovi: regulisano tržište, multilateralna trgovačka platforma (MTP), OTC tržište, kliring, saldiranje, insajderska informacija, bliska povezanost, kontrola, finansijski instrument, instrumenti tržišta novca, prenosive hartije od vrednosti, kreditna institucija, matično društvo, zavisno društvo i pravne posledice osude imaju značenje određeno zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Izuzeci od primene

Član 3.

Ovaj zakon ne primenjuje se na:

1) holding društva;

2) društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i dobrovoljne penzijske fondove;

3) društva za osiguranje i reosiguranje;

4) nadnacionalne institucije kao što su: Evropska centralna banka, Evropska investiciona banka, Evropski investicioni fond, evropske razvojne finansijske institucije i bilateralne razvojne banke, Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, druge nadnacionalne institucije i slične međunarodne organizacije u slučaju da takve institucije upravljaju AIF-ovima i u meri u kojoj ti AIF-ovi deluju u javnom interesu;

5) nacionalne centralne banke;

6) nacionalne, regionalne i lokalne vlasti i organe ili druge institucije koje upravljaju fondovima koji podržavaju penzijske sisteme i sisteme socijalne sigurnosti;

7) programe učestvovanja zaposlenih u dobiti ili štednje radnika;

8) sekjuritizacione subjekte posebne namene.

Ovaj zakon se ne primenjuje i na DZUAIF koji upravlja jednim ili više AIF-ova čiji su jedini članovi, odnosno akcionari DZUAIF ili matična društva ili zavisna društva DZUAIF-a ili druga zavisna društva ovih matičnih društava, pod uslovom da nijedan od ovih članova, odnosno akcionara nije i sam AIF.

Član 4.

Udeli u AIF-u nude se u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno, udeli u AIF-u zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi akcionarskog društva nude se u skladu sa ovim zakonom i zakonom koji uređuje tržište kapitala.

Profesionalnim i poluprofesionalnim investitorima nude se udeli u AIF-ovima u svim vrstama AIF-ova.

Malim investitorima nude se samo udeli u AIF-ovima koji ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom.

Registar DZUAIF-ova i AIF-ova

Član 5.

DZUAIF kome je Komisija izdala dozvolu za rad i AIF-ovi kojima on upravlja, upisuju se u javne registre DZUAIF-ova i AIF-ova koje vodi Komisija.

U registre iz stava 1. ovog člana upisuju se svi ažurni podaci propisani aktom iz stava 6. ovog člana.

Podaci o ličnosti koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na neophodne u odnosu na svrhu obrade.

Svrha obrade podataka o ličnosti sadržanih u registrima iz stava 1. ovog člana je sprovođenje ovim zakonom propisanih regulatornih i nadzornih ovlašćenja Komisije.

Podaci iz registara iz stava 1. ovog člana objavljuju se na internet stranici Komisije, na način propisan aktom iz stava 6. ovog člana, s tim da se, ukoliko je neophodno objavljivanje podataka koji predstavljaju podatke o ličnosti, objavljuju samo ime i prezime fizičkog lica.

Komisija propisuje sadržinu i način vođenja registara iz stava 1. ovog člana, kao i način objavljivanja podataka iz tih registara.

Član 6.

Komisija na svojoj internet stranici objavljuje ažurirani spisak svih DZUAIF-ova iz drugih država članica i trećih zemalja i njihovih ogranaka koji posluju na teritoriji Republike, kao i spisak AIF-ova iz drugih država članica i trećih zemalja čiji se udeli u AIF-u stavljaju na tržište u Republici.

Komisija će objaviti i spisak svih DZUAIF-ova iz drugih država članica koji stavljaju na tržište udele u AIF-u u kvalifikovanim fondovima EuVECA i EuSEF na teritoriji Republike, kao i spisak tih AIF-ova.

Zabrana upotrebe pojmova „alternativni investicioni fond” ili „AIF”

Član 7.

Pravno lice i preduzetnik ne mogu koristiti pojam „alternativni investicioni fond” ili „AIF”, niti pojmove izvedene ili skraćene iz tog pojma u svom poslovnom imenu ili nazivu, odnosno nazivu svog proizvoda ili usluge, osim ukoliko te pojmove koriste u skladu sa odredbama ovog zakona.

II. DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE ALTERNATIVNIM INVESTICIONIM FONDOVIMA

1. Pravna forma i delatnost DZUAIF-a

Pravna forma

Član 8.

DZUAIF se osniva kao društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo koje nije javno društvo u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, veliki DZUAIF se osniva isključivo u formi dvodomnog akcionarskog društva.

Na DZUAIF se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva i odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala, osim ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.

DZUAIF ne može biti ciljno društvo u smislu zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.

Svakim AIF-om upravlja jedan DZUAIF, koji je odgovoran za obezbeđivanje usklađenosti sa odredbama ovog zakona.

U slučajevima kada DZUAIF, koji nije zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem, nije u mogućnosti da obezbedi usklađenost sa odredbama ovog zakona, za koju je sam AIF odgovoran, dužan je da bez odlaganja obavesti Komisiju, a kada je to primenljivo i nadležni organ AIF-a u drugoj državi članici.

Nakon prijema obaveštenja iz stava 6. ovog člana, Komisija nalaže preduzimanje neophodnih mera, s ciljem obezbeđenja usklađenosti sa odredbama ovog zakona.

Ukoliko, uprkos preduzetim merama, neusklađenost i dalje postoji, Komisija oduzima dozvolu za upravljanje navedenim AIF-om i udeli u navedenom AIF-u se više ne mogu stavljati na tržište.

U poslovnom imenu DZUAIF-a moraju biti sadržane i reči „društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima”.

Pravno lice koje nema dozvolu za rad u skladu sa ovim zakonom ne može koristiti u svom poslovnom imenu ili nazivu, kao ni u pravnom prometu pojam „društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima”, niti pojmove izvedene ili skraćene iz tog pojma, ili drugi sličan naziv.

Delatnost DZUAIF-a

Član 9.

Delatnosti DZUAIF-a su:

1) osnovna delatnost: upravljanje AIF-ovima;

2) dodatne delatnosti:

(1) upravljanje portfoliom na diskrecionoj i pojedinačnoj osnovi u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala,

(2) pomoćne usluge:

– investiciono savetovanje prema odredbama zakona kojim se uređuje tržište kapitala,

– prijem i prenos naloga u vezi sa finansijskim instrumentima,

– čuvanje i administracija akcija, udela i investicionih jedinica u institucijama kolektivnog investiranja.

Upravljanje AIF-om obuhvata:

1) osnivanje, odnosno organizovanje AIF-a;

2) upravljanje portfoliom AIF-a;

3) upravljanje rizicima;

4) administrativne poslove koji uključuju pravne i računovodstvene usluge u vezi sa upravljanjem AIF-ovima, obračun vrednosti imovine, obračunavanje vrednosti udela u AIF-u, praćenje usklađenosti u smislu člana 42. ovog zakona, isplatu prihoda ili dobiti, izdavanje i otkup udela u AIF-u, ispunjenje ugovornih obaveza, uključujući izdavanje potvrda, obrada zahteva investitora, vođenje evidencija i registra udela u AIF-u i objavljivanje i obaveštavanje investitora;

5) stavljanje na tržište udela AIF-a;

6) aktivnosti u vezi sa imovinom AIF-a.

Aktivnosti iz stava 2. tačka 6) ovog člana obuhvataju usluge potrebne za ispunjavanje obaveza DZUAIF-a, upravljanje objektima, delatnost upravljanja nekretninama, savetovanje društava o strukturi kapitala, poslovnim strategijama i srodnima pitanjima, savetovanje i usluge vezane za spajanje i kupovinu društava i druge usluge povezane sa upravljanjem AIF-om.

DZUAIF je dužan da, prilikom obavljanja delatnosti iz stava 1. tačka 2) ovog člana, pored odredbi ovog zakona, primenjuje i odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala i podzakonskih propisa koji se odnose na visinu kapitala, organizacione zahteve, uslove poslovanja i zaštitu klijenata, postupanje po nalogu i izvršavanje naloga nadležnih organa, pravila poslovnog ponašanja prema klijentima prilikom pružanja ovih investicionih usluga, kao i zaštitu investitora i nadzor nad pružanjem investicionih usluga.

Pored delatnosti iz stava 1. ovog člana, DZUAIF može da obavlja i delatnosti upravljanja UCITS fondovima ukoliko ima odgovarajuću dozvolu za rad u skladu sa zakonom koji uređuje otvorene investicione fondove sa javnom ponudom, kao i delatnosti upravljanja portfoliom dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa ovlašćenjima dobijenim na diskrecionoj i pojedinačnoj osnovi.

DZUAIF ne može da obavlja druge delatnosti osim delatnosti navedenih u st. 1. i 5. ovog člana.

Zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem ne može obavljati drugu delatnost osim upravljanja tim AIF-om.

DZUAIF može da upravlja jednim ili više AIF-ova.

DZUAIF može da upravlja AIF-ovima i UCITS fondovima koji su pod nadzorom nadležnih organa drugih država članica, odnosno AIF-ovima i otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom koji su subjekt nadzora nadležnih organa trećih država, pod uslovom da za to pribavi adekvatnu dozvolu za rad od strane Komisije.

Član 10.

Delatnost DZUAIF-a može da obavlja:

1) DZUAIF koji je dobio dozvolu za rad u skladu sa ovim zakonom;

2) društvo za upravljanje UCITS fondom koje je prethodno dobilo dozvolu za rad u skladu sa zakonom koji uređuje otvorene investicione fondove sa javnom ponudom, kao i u skladu sa ovim zakonom;

3) DZUAIF iz druge države članice koji, u skladu sa odredbama ovog zakona, osnuje ogranak u Republici ili može neposredno obavljati delatnosti DZUAIF-a u Republici, na osnovu odobrenja nadležnog organa matične države članice DZUAIF-a;

4) DZUAIF iz treće države koji, u skladu sa odredbama ovog zakona, osnuje ogranak u Republici ili je ovlašćen da neposredno obavlja delatnosti DZUAIF-a u Republici, na osnovu odobrenja nadležnog organa referentne države članice DZUAIF-a, a na osnovu odobrenja Komisije.

Ograničenje poslovanja DZUAIF-a

Član 11.

DZUAIF ne može imati učešće u kapitalu i upravljanju u drugim pravnim licima, osim ukoliko je drugačije propisano ovim zakonom.

Član 12.

DZUAIF može obavljati delatnosti iz člana 9. ovog zakona za koje je dobio dozvolu za rad, ukoliko je upisano u Registar privrednih subjekata i ispunjava sve uslove predviđene ovim zakonom i podzakonskim aktima Komisije o izdavanju dozvole za rad DZUAIF-a.

DZUAIF može da obavlja delatnosti za koje je dobio dozvolu za rad na teritoriji Republike, pod uslovima iz ovog zakona.

Investiciona društva koja imaju dozvolu za rad u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala ne moraju da dobiju dozvolu za rad na osnovu ovog zakona kako bi pružala investicione usluge kao što je upravljanje pojedinačnim (individualnim) portfoliom klijenta koji ulaže u AIF.

DZUAIF-u koji nema dozvolu za obavljanje delatnosti upravljanja ulaganjem u smislu člana 2. stav 1. tačka 15) ovog zakona ne može se izdati dozvola za obavljanje preostalih delatnosti iz člana 9. ovog zakona.

DZUAIF-u se ne može izdati dozvola za rad, koja sadrži samo dozvolu za obavljanje dodatnih delatnosti iz člana 9. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

DZUAIF-u koji nema dozvolu za obavljanje delatnosti iz člana 9. stav 1. tačka 2) podtačka (1) ovog zakona, ne može se izdati dozvola za obavljanje delatnosti iz člana 9. stav 1. tačka 2) podtačka (2) ovog zakona.

Komisija propisuje sadržinu zahteva za izdavanje dozvole za rad za sve vrsta DZUAIF-a, kao i dokumentaciju koja se uz te zahteve prilaže.

2. Kategorije i promena kategorije DZUAIF-a

Kategorije DZUAIF-a

Član 13.

U zavisnosti od ukupne vrednosti imovine AIF-ova kojima upravlja DZUAIF i kategorije investitora kojima se nude AIF-ovi razlikuju se veliki i mali DZUAIF.

Ukupna vrednost imovine pod upravljanjem utvrđuje se u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, i aktom Komisije iz stava 4. ovog člana.

Kada ukupna vrednost imovine AIF-ova kojima upravlja DZUAIF prelazi propisani prag, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, i aktom Komisije iz stava 4. ovog člana, osim ukoliko drugačije nije propisano ovim zakonom.

Komisija propisuje stavke koje se uključuju i/ili isključuju iz obračuna ukupne vrednosti imovine AIF-ova kojima upravlja DZUAIF.

Veliki DZUAIF

Član 14.

Veliki DZUAIF je DZUAIF koji neposredno ili posredno, preko lica sa kojim je DZUAIF povezan zajedničkim upravljanjem ili kontrolom ili značajnim neposrednim ili posrednim učešćem, upravlja AIF-ovima čija ukupna imovina prelazi prag od:

1) 25 miliona evra, uključujući imovinu stečenu korišćenjem finansijskog leveridža;

2) 75 miliona evra, ako AIF-ovi kojima upravlja:

(1) ne koriste finansijski leveridž,

(2) u kojima investitori nemaju pravo na otkup udela pet godina od datuma početnog ulaganja u svaki AIF.

DZUAIF koji upravlja AIF-om koji se nudi malim investitorima je uvek veliki DZUAIF, nezavisno od veličine imovine AIF-ova pod upravljanjem.

Mali DZUAIF

Član 15.

Mali DZUAIF je DZUAIF koji udele u AIF-ima kojima upravlja namerava da nudi isključivo profesionalnim i/ili poluprofesionalnim investitorima, a koji neposredno ili posredno, preko lica sa kojima je DZUAIF povezan zajedničkim upravljanjem ili kontrolom ili značajnim neposrednim ili posrednim učešćem, upravlja AIF-ima čija ukupna imovina ne prelazi prag iz člana 14. stav 1. ovog zakona.

Na mali DZUAIF ne primenjuju se sledeće odredbe ovog zakona:

1) član 22. koji se odnosi na dodatni iznos kapitala;

2) član 32. stav 2. koji se odnosi na minimalan broj članova uprave DZUAIF-a;

3) čl. 42. do 45. koji se odnose na: praćenje usklađenosti, unutrašnju reviziju, upravljanje rizicima i upravljanje likvidnošću;

4) čl. 47. i 48. koji se odnose na politiku nagrađivanja i odbor za nagrađivanje;

5) čl. 63. do 65. koji se odnose na prekogranično obavljanje delatnosti DZUAIF-a iz Republike u odnosu na AIF-ove država članica;

6) čl. 69. do 71. koji se odnose na DZUAIF iz Republike koji stavlja na tržište udele u AIF-u iz treće države u Republici ili u drugoj državi članici i stavljanje na tržište udela u AIF-u iz Republike u trećoj državi;

7) član 158. stav 1. tačka 1), čl. 159. i 169. koji se odnose na kontrolne poslove depozitara i reviziju izvršavanja obaveza depozitara.

Izuzetno od člana 9. stav 6. ovog zakona, mali DZUAIF može da obavlja i druge delatnosti, za koje mu ne treba prethodna dozvola Komisije, pod uslovom da te delatnosti ne obavlja kao pretežne delatnosti, kao i da te delatnosti nisu u sukobu interesa sa delatnostima koje mali DZUAIF obavlja u skladu sa ovim zakonom.

Član 16.

Mali DZUAIF može imati jednog člana uprave koji vodi poslove i zastupa DZUAIF.

Mali DZUAIF može da prenese poslove upravljanja AIF-om na drugi DZUAIF, bez odobrenja Komisije, ali uz obaveštavanje Komisije.

Mali DZUAIF može da promeni depozitara bez prethodne saglasnosti Komisije, ali uz obaveštavanje Komisije.

Mali DZUAIF ne može prekogranično da stavlja na tržište udele u AIF-u ili da upravlja AIF-om u drugoj državi članici niti može da u Republici i/ili državi članici stavlja na tržište udele u AIF-ovima iz treće države kojima upravlja.

Na mali DZUAIF primenjuju se propisi EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

Mali DZUAIF je dužan da u svom poslovanju i u svim materijalima namenjenim investitorima jasno istakne da nije u obavezi da primenjuje sve odredbe ovog zakona, kao i da ukaže na rizike koji postoje za investitore.

Mali DZUAIF je dužan da obavesti Komisiju:

1) o glavnim instrumentima kojima trguje, glavnim izloženostima, kao i najvažnijim koncentracijama AIF-ova kojima upravlja, kako bi Komisija bila u mogućnosti da prati sistemske rizike;

2) ako više ne ispunjava neki od uslova iz člana 15. stav 1. ovog zakona bez odlaganja;

3) o svim drugim činjenicama potrebnim za izvršavanje naloga Komisije, na njen zahtev.

Promena kategorija DZUAIF-a

Član 17.

Kada ukupna vrednost imovine AIF-ova kojima upravlja mali DZUAIF pređe prag iz člana 14. stav 1. ovog zakona, a mali DZUAIF proceni da prelazak praga nije privremen, mali DZUAIF je dužan da u roku od 30 dana od dana prelaska praga Komisiji podnese zahtev za izdavanje dozvole za rad velikog DZUAIF-a.

Nezavisno od pragova propisanih odredbama ovog zakona, mali DZUAIF može da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za rad velikog DZUAIF-a.

Član 18.

Kada veliki DZUAIF prestane da ispunjava uslove iz člana 14. stav 1. ovog zakona, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti Komisiju i akcionare, odnosno članove AIF-ova kojima upravlja.

Ako veliki DZUAIF više nema nameru da posluje kao veliki DZUAIF, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti Komisiju i akcionare odnosno članove AIF-ova kojima upravlja, a Komisija će na zahtev takvog DZUAIF-a rešenjem utvrditi prestanak važenja njegove dozvole za rad i izdati dozvolu za rad malog DZUAIF-a.

DZUAIF je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema rešenja Komisije iz stava 2. ovog člana, obavesti sve članove, odnosno akcionare AIF-ova kojima upravlja o promeni kategorije DZUAIF-a, uz napomenu da se na njega više ne primenjuju sve odredbe ovog zakona i da ukaže na rizike koji iz toga mogu nastati za članove, odnosno akcionare AIF-ova kojima upravlja.

Član 19.

Kada DZUAIF upravlja evropskim fondom preduzetničkog kapitala ili evropskim fondom socijalnog preduzetništva pod oznakom EuVECA ili EuSEF, udele takvih fondova može nuditi isključivo investitorima u skladu sa propisima EU koji uređuju ove vrste fondova.

3. Kapitalni zahtevi

Osnovni kapital DZUAIF-a

Član 20.

Novčani deo osnovnog kapitala DZUAIF-a prilikom osnivanja zavisi od kategorije DZUAIF-a iz člana 13. ovog zakona i iznosi najmanje:

1) za veliki DZUAIF:

(1) 125.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije,

(2) 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije za zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem;

2) za mali DZUAIF:

(1) 70.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije,

(2) 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije za zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem.

Novčani deo osnovnog kapitala uplaćuje se u celosti pre upisa DZUAIF-a u registar privrednih subjekata, na privremeni račun kod banke.

Kapital DZUAIF-a

Član 21.

Kapital DZUAIF-a sastoji se od zbira osnovnog i dopunskog kapitala u skladu sa minimalnim iznosom kapitala, a koji je umanjen za odbitne stavke, u skladu sa odredbama ovog zakona i podzakonskog akta Komisije iz stava 4. ovog člana.

Kapital DZUAIF-a, uključujući dodatni kapital iz člana 22. stav 5. tačka 1) ovog zakona, mora biti uložen u likvidnu imovinu ili imovinu koja se lako može pretvoriti u novac u kratkom roku i ne može biti namenjen spekulativnom trgovanju.

Smatra se da je kapital uložen u likvidnu imovinu ako se drži u oročenim ili neoročenim novčanim depozitima u banci koji su raspoloživi na prvi poziv, ili ako se drži u hartijama od vrednosti sa rokom dospeća od jedne godine čiji je izdavalac Republika ili Narodna banka Srbije, u skladu sa propisima.

Komisija propisuje način obračuna kapitala, karakteristike osnovnog i dopunskog kapitala i karakteristike stavki koje ih čine, odbitne stavke i ograničenja kapitala iz stava 1. ovog člana.

Dodatni kapital DZUAIF-a

Član 22.

Kada vrednost imovine AIF-ova kojima upravlja DZUAIF prelazi 250 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije, DZUAIF je dužan da obezbedi dodatni kapital u iznosu od 0,02% iznosa za koji vrednost portfolija AIF-a premašuje navedeni iznos, ali tako da zahtevani ukupan iznos osnovnog kapitala i dodatnog kapitala ne prelazi iznos od deset miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije.

Vrednost portfolija AIF-a iz stava 1. ovog člana uključuje vrednost portfolija AIF-a za koje je DZUAIF delegirao poslove upravljanja imovinom na treće lice u skladu sa ovim zakonom, ali ne uključuje vrednost portfolija AIF-ova kojima DZUAIF upravlja na osnovu delegiranja poslova upravljanja imovinom AIF-a.

Komisija može na zahtev DZUAIF-a posebnim rešenjem i u skladu sa podzakonskim aktom iz stava 7. ovog člana, da oslobodi DZUAIF od obaveze da obezbedi do 50% dodatnog iznosa kapitala iz stava 1. ovog člana, pod uslovom da DZUAIF ima garanciju u istom iznosu, koju je izdala banka sa registrovanim sedištem u Republici.

Komisija može da oslobodi DZUAIF obaveze iz stava 3. ovog člana, pod uslovom da DZUAIF ima garanciju u istom iznosu, koju je izdala banka ili društvo za osiguranje sa registrovanim sedištem u državi članici ili trećoj državi, pod uslovom da one iz trećih zemalja podležu pravilima prudencijalnog nadzora jednakim onim propisanim u Republici, odnosno EU.

Radi pokrića mogućih rizika od profesionalne odgovornosti koji proizlaze iz delatnosti DZUAIF-a, DZUAIF, odnosno zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem mora da ima:

1) dodatni kapital primeren za pokriće mogućih rizika od profesionalne odgovornosti ili

2) osiguranje od profesionalne odgovornosti koje je odgovarajuće za pokriće navedenih rizika.

U ispunjavanju obaveza iz stava 5. ovog člana, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

Komisija propisuje način izveštavanja o ispunjavanju obaveza iz st. 1. i 5. ovog člana.

Komisija propisuje dodatne kapitalne zahteve za DZUAIF, koji osim delatnosti upravljanja AIF-ovima obavlja i delatnost upravljanja UCITS fondovima.

Minimalni iznos kapitala DZUAIF-a

Član 23.

Minimalni iznos kapitala DZUAIF-a zavisi od kategorije DZUAIF-a.

Kapital DZUAIF-a mora u svakom trenutku da bude veći ili jednak većem od sledeća dva iznosa:

1) minimalnog iznosa osnovnog kapitala iz člana 20. stav 1. ovog zakona, odnosno kada postoji obaveza unosa dodatnog kapitala, ukupnog iznosa osnovnog i dodatnog kapitala iz člana 22. stav 1. ovog zakona; ili

2) jedne četvrtine fiksnih opštih troškova DZUAIF-a iz prethodne poslovne godine.

Kada kapital padne ispod visine minimalnog iznosa kapitala iz stava 2. ovog člana, Komisija može DZUAIF-u da omogući da otkloni odstupanja u određenom roku, odnosno da naloži neku od mera nadzora iz ovog zakona.

Kada je od početka poslovanja DZUAIF-a prošlo manje od godinu dana, kapital DZUAIF-a mora biti veći ili jednak većem od sledeća dva iznosa:

1) iznosu iz stava 2. tačka 1) ovog člana; ili

2) jedne četvrtine fiksnih opštih troškova koji su predviđeni poslovnim planom DZUAIF-a, osim ukoliko Komisija ne zahteva prilagođavanje tog plana.

Komisija propisuje stavke fiksnih opštih troškova iz stava 2. tačka 2) ovog člana, kao i način izveštavanja Komisije o obračunavanju kapitala DZUAIF.

4. Dozvola za rad

Uslovi i postupak izdavanja dozvole za rad

Član 24.

Komisija rešenjem izdaje dozvolu za rad DZUAIF-a (u daljem tekstu: dozvola za rad).

Lice koje namerava da osnuje DZUAIF dužno je da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za rad. Zahtev za izdavanje dozvole za rad može da podnese i već osnovano akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću.

Pre registracije osnivanja, odnosno delatnosti DZUAIF-a u registar privrednih subjekata, DZUAIF mora dobiti dozvolu za rad.

Domaća i strana fizička i pravna lica mogu osnovati DZUAIF. Jedno domaće i strano fizičko i pravno lice i sa njim blisko povezana lica ne mogu imati kvalifikovano učešće u više od jednog DZUAIF-a.

DZUAIF ne sme da ima kontrolu niti kvalifikovano učešće u investicionom društvu, finansijskoj instituciji, društvu za osiguranje i drugim finansijskim institucijama, osim ukoliko takva kontrola nije posledica realizacije investicije AIF-ova kojim upravlja taj DZUAIF.

DZUAIF ne sme sticati akcije čiji je izdavalac depozitar.

DZUAIF ne sme sticati udele, odnosno akcije u pravnom licu na koje je depozitar delegirao poslove u skladu sa članom 163. ovog zakona.

Zahtev za izdavanje dozvole za rad

Član 25.

Zahtev za izdavanje dozvole za rad podnosi se za delatnosti upravljanja AIF-ovima iz člana 9. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Ukoliko DZUAIF namerava da obavlja neku od dodatnih delatnosti iz člana 9. stav 1. tačka 2) ovog zakona, prilikom podnošenja zahteva iz stava 1. ovog člana podneće i zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje navedenih delatnosti.

Član 26.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad podnose se:

1) osnivački akt DZUAIF-a i statut, ukoliko se DZUAIF osniva u formi akcionarskog društva;

2) dokaz o uplati osnovnog kapitala na privremeni račun kod banke;

3) dokaz o poreklu osnivačkog kapitala;

4) spisak i podaci o predloženim članovima uprave;

5) spisak akcionara odnosno članova DZUAIFA-a, odnosno izvod iz registra privrednih subjekata za pravna lica, odnosno overeni prevod izvoda iz registra za strana pravna lica, uz podatke o identitetu neposrednih ili posrednih imalaca kvalifikovanih učešća, visinu tih učešća i blisku povezanost;

6) program planiranih aktivnosti DZUAIF-a, koji uključuje organizacionu šemu DZUAIF-a, kao i izjavu DZUAIF-a o načinu na koji namerava trajno da ispunjava uslove iz ovog zakona;

7) dokaz o organizacionoj, kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti;

8) podaci o politikama nagrađivanja iz člana 47. ovog zakona, ako postoji obaveza uspostavljanja politike nagrađivanja;

9) podaci o poslovima koje će DZUAIF delegirati na treća lica.

Spiskovi iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana moraju da sadrže sledeće podatke:

1) poslovno ime, adresu, sedište, matični broj i poreski identifikacioni broj pravnog lica ili preduzetnika;

2) ime i prezime, prebivalište ili boravište i jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG) fizičkog lica.

Komisija propisuje sadržinu zahteva za izdavanje dozvole za rad, kao i sadržinu dokumentacije.

Izdavanje dozvole za rad

Član 27.

Komisija izdaje dozvolu za rad kada utvrdi da su ispunjeni uslovi koji se odnose na:

1) formu, udele, odnosno akcije i osnovni kapital društva;

2) imaoce kvalifikovanih učešća;

3) to da struktura blisko povezanih lica nije takva da onemogućava efikasno vršenje nadzora nad poslovanjem DZUAIF-a;

4) članove uprave;

5) kadrovsku osposobljenost;

6) organizacione zahteve.

Komisija donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad u roku od 90 dana od dana podnošenja urednog zahteva, nakon što utvrdi da su ispunjeni svi uslovi utvrđeni ovim zakonom.

Rok iz stava 2. ovog člana može se produžiti za dodatnih 90 dana kada Komisija proceni da je to potrebno zbog specifičnih okolnosti, nakon što o tome obavesti DZUAIF.

Kada Komisija odbije zahtev za izdavanje dozvole, dužna je da dostavi podnosiocu zahteva rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole za rad sa pisanim obrazloženjem.

Komisija će odbiti zahtev za izdavanje dozvole za rad ako propisi treće države, koji se primenjuju na jedno ili više fizičkih ili pravnih lica sa kojima je DZUAIF blisko povezan, odnosno ako primena i izvršavanje tih propisa, onemogućavaju ili otežavaju vršenje nadzora nad DZUAIF-om.

Kod odlučivanja o zahtevu za izdavanje dozvole za rad, Komisija može konsultovati nadležni organ druge uključene države ako je DZUAIF:

1) zavisno društvo drugog DZUAIF-a, društva za upravljanje UCITS fondovima, investicionog društva, kreditne institucije ili društva za osiguranje kojima je izdata dozvola za rad u drugoj državi;

2) zavisno društvo matičnog društva drugog DZUAIF-a, društva za upravljanje UCITS fondovima, investicionog društva, kreditne institucije ili društva za osiguranje kojima je izdata dozvola za rad u drugoj državi; ili

3) društvo koje je pod kontrolom istih fizičkih ili pravnih lica koja kontrolišu drugi DZUAIF, društvo za upravljanje UCITS fondovima, investiciono društvo, kreditnu instituciju ili društvo za osiguranje kojima je izdata dozvola za rad u drugoj državi.

Promena uslova pod kojima je izdata dozvola za rad

Član 28.

DZUAIF je dužan da trajno ispunjava uslove pod kojim mu je Komisija izdala dozvolu za rad.

DZUAIF je dužan da obavesti Komisiju o svim značajnim promenama podataka i uslova pod kojima mu je izdata dozvola za rad, a naročito o značajnim promenama podataka koji su dostavljeni uz zahtev za izdavanje dozvole za rad, u roku od osam dana od nastanka značajnih promena podataka i uslova pod kojima je izdata dozvola za rad.

Komisija u roku od 30 dana od prijema obaveštenja iz stava 2. ovog člana procenjuje značaj promena i prema potrebi obaveštava DZUAIF o eventualnim ograničenjima u sprovođenju promena, daljim obavezama DZUAIF u odnosu na te promene ili predložene promene odbija. Navedeni rok se iz opravdanih razloga može produžiti 30 dana, o čemu se obaveštava DZUAIF.

Ako Komisija ne postupi u skladu sa stavom 3. ovog člana, nakon isteka roka od 30 dana smatra se da je predložene promene prihvatila.

Komisija propisuje pod kojim uslovima je DZUAIF dužan da je obavesti o promenama iz stava 2. ovog člana.

Sticanje kvalifikovanog učešća

Član 29.

Kada u DZUAIF-u novo lice namerava da stekne kvalifikovano učešće dužno je da o tome prethodno obavesti Komisiju koja vrši procenu podobnosti i pouzdanosti lica koja stiču kvalifikovano učešće, i daje saglasnost.

Na sticanje kvalifikovanog učešća u DZUAIF-u shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Lice koje stekne kvalifikovano učešće suprotno odredbama ovog zakona, odnosno bez saglasnosti Komisije, gubi pravo glasa po osnovu tako stečenih akcija, odnosno udela.

Uslove za određivanje kriterijuma iz stava 1. ovog člana propisuje Komisija.

Proširenje dozvole za rad

Član 30.

Kada DZUAIF namerava da, pored delatnosti za koje je dobio dozvolu za rad u skladu sa članom 25. ovog zakona, obavlja i dodatne delatnosti iz člana 9. stav 1. tačka 2) ovog zakona za koje nije dobio dozvolu za rad, dužan je da prethodno podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za proširenje dozvole za rad.

Na postupak odlučivanja o proširenju dozvole za rad shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojim se uređuje izdavanje dozvole za rad.

Komisija propisuje sadržinu zahteva i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za izdavanje dozvole za proširenje dozvole za rad.

Oduzimanje dozvole za rad

Član 31.

Komisija donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad za sve ili pojedine delatnosti:

1) ako u roku od 30 dana od dana izdavanja dozvole za rad DZUAIF ne podnese registracionu prijavu u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata;

2) ako u roku od 12 meseci od dana izdavanja dozvole za rad DZUAIF ne započne obavljanje delatnosti za koju je dozvolu dobio na osnovu ovog zakona, izričito odustane od dozvole za rad, ili ako neprekidno tokom šest meseci ne obavlja delatnost za koju je dozvolu dobio na osnovu ovoga zakona;

3) ako DZUAIF prestane da ispunjava uslove za dobijanje dozvole za rad predviđene ovim zakonom i, ako je primenjivo, zakonom koji uređuje tržište kapitala i zakonom koji uređuje otvorene investicione fondove sa javnom ponudom;

4) ako DZUAIF izvrši težu povredu odredaba ovog zakona i odredaba zakona kojim se uređuje tržište kapitala i odredaba zakona koji uređuje otvorene investicione fondove sa javnom ponudom i zakona koji uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;

5) ako DZUAIF ne postupi u skladu sa rešenjem kojim Komisija nalaže mere za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti iz člana 230. stav 1. ovog zakona ili rešenjem kojim Komisija preduzima posebne nadzorne mere iz člana 232. ovog zakona;

6) kada DZUAIF dostavi obaveštenje Komisiji o nameri prestanka obavljanja delatnosti i podnese zahtev za brisanje iz registra DZUAIF-ova;

7) zbog pokretanja postupka stečaja ili likvidacije nad DZUAIF-om.

Komisija može da donese rešenje o oduzimanju dozvole za rad za sve ili pojedine delatnosti u sledećim slučajevima:

1) ako utvrdi da je odluka doneta na osnovu neistinitih ili netačnih izjava i podataka ili izjava i podataka koji dovode u zabludu, odnosno na drugi nedozvoljeni način;

2) ako Komisija oceni da se poslovanje DZUAIF-a ne vodi sa pažnjom dobrog stručnjaka i u skladu sa dobrim poslovnim običajima;

3) ako DZUAIF krši odredbe o blagovremenom i tačnom izveštavanju Komisije, više od dva puta u periodu od tri godine, ili ako na drugi način onemogućava nadzor Komisije nad svojim poslovanjem;

4) ako DZUAIF obavlja poslove na način koji može pogoršati ili ugroziti njegovu likvidnost ili solventnost ili likvidnost AIF-ova kojima upravlja; ili

5) ako DZUAIF nije organizovao poslovanje ili ne vodi sopstvene poslovne knjige ili poslovne knjige AIF-a kojim upravlja, ili administrativnu i drugu poslovnu dokumentaciju, na način koji u svakom trenutku omogućuje proveru da li DZUAIF posluje u skladu sa propisima i pravilima o upravljanju rizicima, kao i da li upravlja AIF-om u skladu sa odredbama ovog zakona.

U slučajevima iz stava 1. tač. 3) do 7) i stava 2. ovog člana Komisija može DZUAIF-u da oduzme dozvolu za osnivanje i upravljanje svim AIF-ovima ili konkretno određenim AIF-om.

Komisija će bez odlaganja da obavesti depozitare AIF-ova kojima DZUAIF upravlja o oduzimanju dozvole za rad.

5. Organi DZUAIF-a

Član 32.

Na organe DZUAIF-a shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, osim ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.

Upravu DZUAIF-a čine najmanje dva člana koji vode poslove i zastupaju DZUAIF.

Članovi uprave zajedno vode poslove i zastupaju DZUAIF, osim ako drugačije nije određeno osnivačkim aktom, odnosno statutom DZUAIF-a.

Članovi uprave DZUAIF-a su dužni da vode poslove DZUAIF-a sa područja Republike.

Uslovi za člana uprave

Član 33.

Za člana uprave DZUAIF-a može biti izabrano lice koje je podobno i pouzdano i koje ispunjava sledeće uslove:

1) ima odgovarajuće stručne kvalifikacije, sposobnost i iskustvo potrebno za vođenje poslova DZUAIF-a;

2) nije bilo direktor ili član uprave ili lice na drugom rukovodećem položaju u nekom privrednom društvu kada je nad njim otvoren stečajni postupak, donesena odluka o prinudnoj likvidaciji ili kojem je oduzeta dozvola za rad, osim ukoliko Komisija proceni da to lice nije svojim nesavesnim ili nestručnim postupanjem uticalo na to;

3) ima dobar ugled;

4) koje ne podleže primeni pravnih posledica osude;

5) za koje je na osnovu dosadašnjeg ponašanja moguće opravdano zaključiti da će pošteno i savesno obavljati poslove člana uprave DZUAIF-a;

6) ispunjava uslove za člana uprave propisane zakonom koji uređuje privredna društva;

7) nije član uprave ili zaposleni drugog DZUAIF-a, drugog društva za upravljanje koje je dobilo dozvolu za rad u skladu sa zakonom koji reguliše investicione fondove, depozitara ili blisko povezano lice sa tim licima, funkcioner, postavljeno odnosno imenovano lice ili državni službenik.

Član uprave DZUAIF-a ne može biti lice za koje je Komisija donela rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje saglasnosti na izbor člana uprave, ukoliko je od dana donošenja takvog rešenja prošlo manje od godinu dana.

Direktori, odnosno izvršni direktori moraju biti u stalnom radnom odnosu sa punim radnim vremenom u DZUAIF-u.

Najmanje jedan član uprave mora znati srpski jezik.

Komisija propisuje dodatne uslove za člana uprave DZUAIF-a i dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev.

Davanje saglasnosti na izbor članova uprave

Član 34.

Komisija daje prethodnu saglasnost na izbor članova uprave DZUAIF-a na period utvrđen u skladu sa zakonom koji reguliše privredna društva, a koji ne može biti duži od pet godina.

Podnosioci zahteva za izdavanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana dužni su da prilože dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 33. ovog zakona.

U postupku odlučivanja o izdavanju saglasnosti na izbor članova uprave, Komisija može zatražiti da predloženi član uprave predstavi program vođenja poslova DZUAIF-a za period svog mandata.

Komisija propisuje bitne elemente programa za vođenje poslova DZUAIF-a.

Odbijanje izdavanja saglasnosti na izbor članova uprave

Član 35.

Komisija odbija da da saglasnost na izbor predloženih članova uprave ako utvrdi da:

1) predloženo lice ne ispunjava uslove iz člana 33. ovog zakona;

2) postoje objektivni i dokazivi razlozi zbog kojih se može pretpostaviti da bi delatnosti ili poslovi kojima se lice bavi ili se bavilo, ugrozili upravljanje DZUAIF-om u skladu sa pravilima o organizacionim zahtevima iz čl. 39. do 52. ovog zakona;

3) zahtev za izdavanje saglasnosti sadrži netačne i neistinite podatke ili podatke koji dovode u zabludu.

Povlačenje saglasnosti na izbor člana uprave DZUAIF-a

Član 36.

Komisija povlači saglasnost na izbor člana uprave DZUAIF-a kada:

1) lice u roku od šest meseci od izdavanja saglasnosti ne bude izabrano ili ne stupi na dužnost;

2) licu prestane dužnost na koju se dozvola odnosi ili mu prestane radni odnos u DZUAIF-u, sa danom prestanka dužnosti, odnosno radnog odnosa;

3) utvrdi da član uprave ne ispunjava uslove pod kojima mu je dozvola izdata;

4) utvrdi da je odluka doneta na osnovu neistinitih ili netačnih podataka ili podataka koji dovode u zabludu, odnosno na koji drugi nepropisan način;

5) je član uprave prekršio zabranu trgovanja ili izvršavanja transakcija, odnosno davanja naloga za vršenje trgovanja na osnovu insajderskih informacija ili na način koji bi predstavljao tržišnu manipulaciju, u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala;

6) je član uprave učinio težu povredu, odnosno ponavljao povrede odredaba ovog ili drugih zakona, naročito ako je zbog toga ugrožena likvidnost ili održavanje kapitala DZUAIF-a ili se radi o kršenju propisa koje se ponavlja dva puta u tri godine;

7) član uprave podleže primeni pravnih posledica osude;

8) je pravnosnažnim rešenjem oglašen poslovno nesposobnim licem.

Komisija može da povuče saglasnost na izbor člana uprave DZUAIF-a ako:

1) član uprave nije obezbedio sprovođenje ili nije sproveo mere nadzora koje je naložila Komisija;

2) član uprave nije obezbedio adekvatne organizacione uslove iz čl. 39. do 52. ovog zakona;

3) utvrdi da je član uprave u sukobu interesa i da zbog toga ne može da ispunjava sopstvene obaveze i dužnosti;

4) član uprave redovno ne ispunjava obavezu utvrđivanja i ocenjivanja efikasnosti politika, mera ili internih procedura DZUAIF-a i AIF-a kojim DZUAIF upravlja, u vezi sa usklađenošću sa odredbama ovog zakona ili obavezu preduzimanja primerenih mera u cilju ispravljanja nedostataka, odnosno nepravilnosti u poslovanju DZUAIF-a.

Član uprave prestaje sa vršenjem svih funkcija u DZUAIF-u od dana dostavljanja rešenja kojim se povlači saglasnost na izbor člana uprave DZUAIF-a.

Uprava DZUAIF-a je dužna da, najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja iz stava 3. ovog člana, predloži novog člana uprave.

Dužnosti i odgovornost DZUAIF-a i zaposlenih u DZUAIF-u

Član 37.

DZUAIF, članovi uprave, nadzornog odbora, prokuristi i lica zaposlena u DZUAIF-u su dužna da:

1) prilikom obavljanja svojih delatnosti, u okviru svojih dužnosti postupaju savesno i pošteno, u skladu sa pravilima struke;

2) u izvršavanju svojih obaveza postupaju sa pažnjom dobrog stručnjaka;

3) postupaju u najboljem interesu AIF-ova i članova, odnosno akcionara AIF-ova kojima upravljaju, odnosno da štite integritet tržišta kapitala;

4) uspostavljaju i efikasno koriste sredstva i procese potrebne za uredno obavljanje delatnosti DZUAIF-a;

5) preduzimaju sve razumne mere kako bi se izbegli sukobi interesa, a kada se isti ne mogu izbeći, vrše prepoznavanje, upravljanje, praćenje, kao i objavljivanje tih sukoba interesa, ukoliko je takva obaveza predviđena zakonom, kako bi se sprečio njihov negativan uticaj na interese AIF-ova i članova, odnosno akcionara AIF-a i kako bi se obezbedilo da se prema AIF-ovima i njihovim članovima, odnosno akcionarima postupa pošteno;

6) se pridržavaju odredaba ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, tako da se promovišu najbolji interesi AIF-ova, članova, odnosno akcionara AIF-ova kojima upravlja DZUAIF, kao i integritet tržišta kapitala;

7) jednako postupaju prema svim članovima, odnosno akcionarima AIF-ova.

Nijedan član, odnosno akcionar AIF-a neće imati povlašćen položaj, osim ako takav položaj nije utvrđen u pravilima AIF-a ili prospektu AIF-a kada je to primenjivo.

U izvršavanju svojih dužnosti koje su predviđene st. 1. i 2. ovog člana, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

Poslovna tajna

Član 38.

Članovi uprave DZUAIF-a, članovi nadzornog odbora DZUAIF-a, prokurista, lica koja su zaposlena u DZUAIF-u i povezana lica DZUAIF-a dužna su da čuvaju kao poslovnu tajnu i ne mogu otkrivati informacije o:

1) AIF-u ili DZUAIF-u koje bi mogle da stvore pogrešnu predstavu o poslovanju AIF-a ili DZUAIF-a;

2) budućim aktivnostima i poslovnim planovima DZUAIF-a, osim u slučajevima predviđenim zakonom;

3) stanju i prometu na računima AIF-a i članova, odnosno akcionara AIF-a;

4) drugim podacima koji su od značaja za poslovanje AIF-a, a koje su saznali u obavljanju poslova DZUAIF-a.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, podaci se mogu saopštavati i stavljati na uvid trećim licima samo prilikom nadzora nad zakonitosti poslovanja, na osnovu naloga suda, nadležnog organa ili na osnovu zakona.

6. Organizacioni zahtevi

Opšti organizacioni zahtevi

Član 39.

DZUAIF je dužan da, uzimajući u obzir vrstu, obim i složenost poslovanja, kao i vrstu AIF-ova kojima upravlja, uspostavi i redovno procenjuje efikasne i primerene:

1) postupke odlučivanja i organizacionu strukturu koja uređuje linije odgovornosti i donošenje odluka;

2) mere kojima se obezbeđuje da su relevantna lica društva svesna postupaka koje moraju da poštuju za pravilno izvršavanje svojih dužnosti i odgovornosti;

3) mere koje obezbeđuju da relevantna lica uključena u upravljanje portfoliom AIF-a imaju odgovarajuće stručne kvalifikacije i znanja s obzirom na vrstu AIF-a;

4) administrativne i računovodstvene postupke;

5) mere za nadzor i zaštitu informacionog sistema i sistema za elektronsku obradu podataka;

6) sisteme unutrašnjih kontrola;

7) procedure i pravila za prijavu i kontrolu ličnih transakcija relevantnih lica, kao i držanje ili upravljanje ulaganjima u finansijske instrumente za sopstveni račun;

8) procedure kojima će se obezbediti da se svaka transakcija izvršena za račun AIF-a može rekonstruisati prema njenom nastanku, stranama u transakciji, prirodi, mestu i vremenu izvršenja transakcije;

9) postupke kojima će se obezbediti da se imovina AIF-ova kojima upravlja ulaže u skladu sa pravilima poslovanja AIF-a, prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, i važećim zakonskim i podzakonskim odredbama;

10) interne procedure za izveštavanje i dostavljanje informacija na svim nivoima DZUAIF-a, kao i efikasne tokove informacija sa svim uključenim trećim licima;

11) evidenciju sopstvenog poslovanja i interne organizacije;

12) evidencije svih internih akata, kao i njihovih izmena;

13) mere i postupke za neprestano očuvanje sigurnosti, integriteta i poverljivosti informacija.

DZUAIF je dužan da, u okviru sistema unutrašnjih kontrola, uzima u obzir vrstu, obim i složenost svog poslovanja (strategiju ulaganja i vrstu članova odnosno akcionara), odnosno vrstu i obim usluga koje pruža i obavlja za AIF-ove, i da ustanovi sledeće funkcije:

1) upravljanje rizicima;

2) praćenje usklađenosti;

3) unutrašnju reviziju.

U izvršavanju svojih obaveza predviđenih ovim članom, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

Sukob interesa

Član 40.

DZUAIF je dužan da, uzimajući u obzir vrstu, obim i složenost poslovanja:

1) organizuje sopstveno poslovanje tako da se rizik sukoba interesa svede na najmanju moguću meru, kao i da preduzima sve kako u toku obavljanja delatnosti DZUAIF-a interesi AIF-a i članova odnosno akcionara AIF-a, ne bi bili dovedeni u pitanje;

2) sprovodi i redovno ažurira i vrši nadzor efikasnosti politike upravljanja sukobima interesa;

3) preduzima sve razumne mere radi prepoznavanja sukoba interesa koji mogu da nastanu tokom upravljanja AIF-ovima između:

(1) DZUAIF-a, uključujući njegove članove uprave, rukovodstvo, zaposlene ili bilo koje lice koje je u odnosu kontrole, neposredno ili posredno, povezano sa DZUAIF-om i AIF-a kojim upravlja DZUAIF ili članovima, odnosno akcionarima tog AIF-a,

(2) AIF-a ili članova odnosno akcionara tog AIF-a i drugog AIF-a ili članova odnosno akcionara drugog AIF-a,

(3) AIF-a ili članova odnosno akcionara tog AIF-a i drugog klijenta DZUAIF-a,

(4) AIF-a ili članova odnosno akcionara tog AIF-a i UCITS fonda kojim upravlja DZUAIF ili članova odnosno akcionara tog UCITS fonda, ili

(5) dva klijenta DZUAIF-a.

DZUAIF je dužan da uspostavi, sprovodi i održava efikasne organizacione i administrativne postupke u cilju preduzimanja mera za prepoznavanje, upravljanje i praćenje sukoba interesa kako bi se sprečio njihov negativan uticaj na interese AIF-ova i njihovih članova odnosno akcionara.

DZUAIF je dužan da u okviru sopstvene organizacione strukture odvoji nespojive poslove i odgovornost, koji potencijalno mogu generisati sistemske sukobe interesa. DZUAIF je dužan da proceni da li uslovi poslovanja mogu da izazovu bilo koji drugi sukob interesa i da o tome obavesti članove odnosno akcionare AIF-ova.

Kada mere za upravljanje sukobima interesa ne mogu obezbediti da će, uz prihvatljiv stepen pouzdanosti, rizici od nastanka štete po interese članova, odnosno akcionara AIF-a kojim DZUAIF upravlja biti sprečeni, DZUAIF je dužan da na jasan način objavi članovima, odnosno akcionarima AIF-a prirodu ili izvore sukoba interesa i to pre preduzimanja poslova za njihov račun, odnosno da izradi odgovarajuće politike i postupke.

Kada DZUAIF za račun AIF-a koristi usluge glavnog brokera, dužan je da postupa sa pažnjom dobrog stručnjaka prilikom odabira i imenovanja glavnog brokera.

DZUAIF mora da sa glavnim brokerom zaključi ugovor u pisanoj formi, ukoliko namerava da koristi njegove usluge. Ukoliko je takvim ugovorom predviđena mogućnost prenosa i ponovnog korišćenja imovine AIF-a, ugovor sa glavnim brokerom mora posebno da predvidi svaku mogućnost takvog prenosa i ponovnog korišćenja imovine AIF-a, u skladu sa pravilima poslovanja AIF-a i prospektom AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja. Takvim ugovorom se mora predvideti obaveza obaveštavanja depozitara o tom ugovoru.

Član 41.

DZUAIF koji obavlja dodatnu delatnost upravljanja portfoliom iz člana 9. stav 1. tačka 2) podtačka (1) ovog zakona, ne sme da ulaže deo ili celu imovinu portfolija kojim upravlja u AIF-ove kojima upravlja, osim ukoliko za to ne dobije prethodnu saglasnost članova, odnosno akcionara AIF-a.

DZUAIF koji obavlja delatnost upravljanja portfoliom iz člana 9. stav 1. tačka 2) podtačka (1) ovog zakona, dužan je da poštuje odredbe o sistemu za zaštitu investitora utvrđenih zakonom koji uređuje tržište kapitala.

Praćenje usklađenosti

Član 42.

DZUAIF je dužan da, uzimajući u obzir vrstu, obim i složenost poslovanja društva, kao i delatnosti koje obavlja, uspostavi, sprovodi i redovno ažurira odgovarajuće mehanizme i postupke nadzora nad poslovanjem, u cilju otkrivanja rizika neusklađenosti, kao i povezanih rizika i da primenjuje ove mehanizme i postupke u cilju smanjivanja takvih rizika.

DZUAIF je dužan da uspostavi, sprovodi i redovno ažurira, procenjuje i vrši nadzor nad politikom i postupcima kako bi obezbedio da posluje u skladu sa ovim zakonom i drugim primenjivim zakonima, kao i da obezbedi da članovi uprave i druga relevantna lica postupaju u skladu sa ovim zakonom i pravilima DZUAIF-a koje uređuju lične transakcije.

Unutrašnja revizija

Član 43.

DZUAIF je dužan da, kada je to prikladno i primereno vrsti, obimu i složenosti poslovanja DZUAIF-a, uspostavi zasebnu funkciju unutrašnje revizije i obezbedi nezavisnost te funkcije od ostalih funkcija i delatnosti DZUAIF-a.

Unutrašnja revizija nezavisno i objektivno procenjuje primerenost i efikasnost sistema i procesa DZUAIF-a, sistema unutrašnjih kontrola i korporativnog upravljanja i daje nezavisno i objektivno stručno mišljenje i savete za unapređenje poslovanja DZUAIF-a.

Upravljanje rizicima

Član 44.

DZUAIF je dužan da, u skladu sa vrstom, obimom i složenosti svog poslovanja, uspostavi efikasan sistem upravljanja rizicima za utvrđivanje, merenje, upravljanje i primereno praćenje svih rizika bitnih za svaku strategiju ulaganja AIF-ova i kojima je ili bi mogao biti izložen DZUAIF i AIF-ovi kojima upravlja.

DZUAIF je dužan da u okviru sistema upravljanja rizicima, a u skladu sa vrstom, obimom i složenosti svog poslovanja, uspostavi sveobuhvatan i efikasan proces procene kreditne sposobnosti izdavaoca u koje namerava da ulaže ili u koji ulaže svoju imovinu i imovinu AIF-ova.

Za procenu kreditne sposobnosti imovine AIF-a i DZUAIF-a, DZUAIF ne sme da se automatski ili isključivo oslanja na kreditne rejtinge koje su dodelile Agencije za kreditni rejting.

DZUAIF je dužan da propiše, primenjuje, čuva i redovno ažurira odgovarajuću, efikasnu i sveobuhvatnu politiku upravljanja rizicima u cilju utvrđivanja svih rizika povezanih sa poslovanjem DZUAIF-a i AIF-ova kojima upravlja.

DZUAIF je dužan da u procesu upravljanja rizicima odredi profil rizičnosti AIF-ova kojima upravlja, doprinos pojedinačnih rizika celokupnom profilu rizičnosti pojedinog AIF-a i utvrdi prihvatljiv stepen rizika.

DZUAIF je dužan da revidira sisteme za upravljanje rizicima najmanje jednom godišnje i prilagodi ih kada je to potrebno.

DZUAIF je dužan da funkcionalno i hijerarhijski odvoji funkcije upravljanja rizicima od operativnih jedinica, uključujući i funkciju upravljanja imovinom, osim u slučajevima kada može da dokaže:

1) da navedene obaveze nisu srazmerne vrsti, obimu i složenosti poslovanja DZUAIF-a;

2) da su obezbeđene primerene mere sprečavanja sukoba interesa koje omogućavaju uredno i nezavisno ispunjavanje obaveza funkcije upravljanja rizicima;

3) da sistem upravljanja rizicima ispunjava zahteve iz ovog člana i da je efikasan.

DZUAIF je dužan da:

1) uspostavi i primenjuje primereni, dokumentovani i redovno ažurirani postupak pregleda poslovanja prilikom ulaganja imovine AIF-a, u skladu sa strategijom ulaganja, ciljevima i profilom rizičnosti AIF-a;

2) obezbedi da se rizici povezani uz svaku poziciju ulaganja AIF-a i njihov ukupni uticaj na portfolio AIF-a mogu neprekidno primereno prepoznati, meriti, upravljati i pratiti, između ostalog i korišćenjem primerenih postupaka stres-testova;

3) obezbedi da profil rizičnosti AIF-a odgovara veličini, strukturi portfolija i strategiji ulaganja, kao i ciljevima AIF-a na način propisan u pravilima poslovanja AIF-a i prospektu AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja.

DZUAIF je dužan da odredi maksimalni nivo finansijskog leveridža koji može da koristi za svaki AIF kojim upravlja, kao i obim prava na ponovno korišćenje kolaterala ili garancija, koji bi se mogli odobriti u okviru sporazuma o finansijskom leveridžu, vodeći računa, između ostalog o:

1) vrsti AIF-a;

2) strategiji ulaganja AIF-a;

3) izvorima finansijskog leveridža;

4) svim ostalim međusobnim povezanostima ili relevantnim odnosima sa drugim institucijama za finansijske usluge, koji bi mogli predstavljati sistemske rizike;

5) potrebi da se ograniči izloženost prema bilo kojoj pojedinoj drugoj ugovornoj strani;

6) meri do koje je finansijski leveridž pokriven kolateralom;

7) odnosu između imovine i obaveza;

8) rasponu, vrsti i obimu delatnosti DZUAIF-a na datim tržištima.

Upravljanje likvidnošću

Član 45.

DZUAIF je dužan da, za svaki AIF kojim upravlja, a koji nije zatvoreni AIF koji ne koristi finansijski leveridž:

1) uspostavi sveobuhvatan i efikasan sistem upravljanja likvidnošću i usvoji primerene politike i procedure koje mu omogućavaju praćenje rizika likvidnosti AIF-a;

2) obezbedi da je likvidnost svakog ulaganja AIF-a u skladu sa njegovim obavezama.

DZUAIF je dužan da redovno sprovodi stres-testove, u uobičajenim i izuzetnim uslovima likvidnosti, a u cilju procene i praćenja rizika likvidnosti AIF-a.

DZUAIF je dužan da obezbedi da su, za svaki AIF kojim upravlja, strategija ulaganja, profil likvidnosti i politika otkupa udela u AIF-u međusobno usklađeni.

Mere za neprekidno poslovanje

Član 46.

DZUAIF je dužan da koristi odgovarajuće sisteme, sredstva i postupke, koji su srazmerni vrsti, obimu i složenosti njegovog poslovanja, a u cilju preduzimanja svih primerenih mera koje su potrebne da bi se obezbedilo njegovo neprekidno i redovno poslovanje.

Politika nagrađivanja

Član 47.

DZUAIF je dužan da uspostavi i sprovodi politiku i praksu nagrađivanja koja odražava i promoviše efikasno upravljanje rizicima i sprečava preuzimanje rizika koji nisu u skladu sa profilom rizičnosti, pravilima poslovanja ili prospektom AIF-ova kojima upravlja.

Politika nagrađivanja primenjuje se na sledeće kategorije:

1) članove uprave;

2) lica koja preuzimaju rizik;

3) lica koja imaju funkcije kontrole;

4) svako zaposleno lice koje prima nagradu koja ga svrstava u platni razred članova uprave i lica koja preuzimaju rizik, čije poslovne delatnosti imaju značajan uticaj na profil rizičnosti DZUAIF-a i/ili AIF-ova kojima upravlja.

Politika nagrađivanja takođe se primenjuje na zaposlena lica trećeg lica na koje je DZUAIF delegirao poslove u skladu sa članom 55. ovog zakona, a čiji rad ima značajan uticaj na profil rizičnosti AIF-ova kojima DZUAIF upravlja.

Zahtevi politike nagrađivanja ne moraju da se primenjuju na treća lica iz stava 3. ovog člana, ukoliko su treća lica podvrgnuta jednako efikasnim regulatornim zahtevima u odnosu na politike nagrađivanja.

Komisija propisuje zahteve politike nagrađivanja, kao i način i mere za primenu politike nagrađivanja.

Odbor za nagrađivanje

Član 48.

DZUAIF koji je značajan zbog veličine, organizacione strukture, prirode, obima i složenosti poslova koje obavlja ili veličine AIF-ova kojima upravlja, dužan je da formira odbor za nagrađivanje.

Odbor za nagrađivanje formira se na način koji omogućava iskazivanje kompetentnog i nezavisnog mišljenja o politici i praksi nagrađivanja i o uticaju na upravljanje rizicima.

Odbor za nagrađivanje zadužen je za pružanje podrške i savetovanje članova uprave u vezi sa politikom, odnosno načelima politike nagrađivanja. Odbor za nagrađivanje je dužan da u svom radu vodi računa o dugoročnim interesima članova, odnosno akcionara, drugih zainteresovanih strana i o javnom interesu.

Odbor za nagrađivanje odgovoran je za izradu odluka u vezi sa nagrađivanjem, uključujući one koje imaju uticaj na rizike i upravljanje rizicima DZUAIF-om ili AIF-om, a koje donosi organ DZUAIF-a u okviru svoje nadzorne funkcije. Odborom za nagrađivanje predsedava lice koje ne obavlja nikakvu izvršnu funkciju u tom DZUAIF-u. Članovi odbora za nagrađivanje su članovi nadležnog organa DZUAIF-a koji ne obavljaju nikakve izvršne funkcije u tom DZUAIF-u.

Procedure, evidencije i poslovna dokumentacija DZUAIF-a

Član 49.

DZUAIF mora imati jasne i transparentne procedure postupanja sa dokumentacijom i mora da arhivira sva dokumenta koja se odnose na poslovanje DZUAIF-a i AIF-ova kojima upravlja u skladu sa ovim zakonom i zakonima kojima se uređuju računovodstvo i revizija.

DZUAIF je dužan da vodi i čuva evidencije i poslovnu dokumentaciju o svim aktivnostima i transakcijama koje je izvršio na način koji omogućava nadzor nad poslovanjem DZUAIF-a, a posebno u vezi sa ispunjavanjem obaveza prema članovima, odnosno akcionarima AIF-a kojima upravlja.

DZUAIF je dužan da organizuje poslovanje i ažurno vodi poslovnu dokumentaciju i druge administrativne i poslovne evidencije na način koji omogućava da se u svakom trenutku može proveriti tok posla koji je izvršio za sopstveni račun, račun AIF-a ili račun članova, odnosno akcionara.

DZUAIF je dužan da dokumentaciju o poslovanju sa imovinom AIF-ova čuva odvojeno od dokumentacije DZUAIF-a i ostalih investicionih fondova kojima upravlja.

DZUAIF je dužan da spreči neovlašćen pristup celokupnoj poslovnoj dokumentaciji, da obezbedi čuvanje poslovne dokumentacije na trajnom nosaču podataka, kao i da eliminiše mogućnost gubitka poslovne dokumentacije.

DZUAIF je dužan da najmanje deset godina nakon kraja kalendarske godine u kojoj je bio zaključen posao, čuva svu dokumentaciju i podatke o svim poslovima sa finansijskim instrumentima koje je obavio, odnosno i duže ako to zahteva strategija ulaganja tog AIF-a.

Rešavanje primedbi članova, odnosno akcionara AIF-a

Član 50.

DZUAIF je dužan da uspostavi primerene procedure za adekvatno rešavanje primedbi članova, odnosno akcionara AIF-ova kojima DZUAIF upravlja tako da nema ograničenja za ostvarivanje prava članova, odnosno akcionara.

DZUAIF je dužan da članovima, odnosno akcionarima AIF-a omogući podnošenje primedbi na srpskom jeziku ili jednom od službenih jezika države u kojoj se udeli u AIF-u stavljaju na tržište.

DZUAIF je dužan da uspostavi primerene procedure koje obezbeđuju da su informacije u vezi sa postupkom rešavanja primedbi članova, odnosno akcionara dostupne i investitorima.

DZUAIF je dužan da čuva dokumentaciju o svim primedbama i merama koje su na osnovu njih preduzete, na način i u rokovima propisanim ovim zakonom.

Sporovi između DZUAIF-a i članova, odnosno akcionara

Član 51.

Sporovi između DZUAIF-a i članova, odnosno akcionara AIF-ova kojima upravlja, se rešavaju u sudskom ili vansudskom postupku.

Objava na internet stranici DZUAIF-a

Član 52.

DZUAIF koji upravlja AIF-om sa javnom ponudom dužan je da ima ažuriranu internet stranicu na kojoj mora da objavi sledeće podatke:

1) opšte podatke o DZUAIF-u (poslovno ime, pravnu formu, sedište, broj dozvole za rad izdate od strane Komisije, datum osnivanja i upisa u registar privrednih subjekata; podatke o osnovnom kapitalu, osnivačima i članovima, odnosno akcionarima);

2) osnovne podatke o članovima uprave DZUAIF-a (ime i prezime, kratke biografije);

3) spisak delatnosti za koje DZUAIF ima dozvolu za rad;

4) godišnje finansijske izveštaje DZUAIF-a;

5) godišnje finansijske izveštaje AIF-ova sa javnom ponudom kojima upravlja;

6) opšte podatke o depozitaru AIF-a;

7) spisak AIF-ova sa javnom ponudom kojima DZUAIF upravlja, uz naznačene vrste AIF-a;

8) prospekt, skraćeni prospekt i pravila poslovanja AIF-ova sa javnom ponudom i ključne podatke za investitore;

9) spisak delegiranih poslova sa naznakom trećih lica na koja su ti poslovi delegirani;

10) sažeti tabelarni prikaz rizika vezanih za DZUAIF i AIF sa javnom ponudom sa stepenom uticaja svakog rizika na DZUAIF i AIF;

11) cenu udela u AIF-u sa javnom ponudom;

12) sva obaveštenja vezana za DZUAIF i AIF sa javnom ponudom i druge podatke predviđene ovim zakonom.

DZUAIF je dužan da, kada je to moguće i primenjivo, objavi i svaki pravni i poslovni događaj u vezi sa DZUAIF-om i AIF-om sa javnom ponudom kojim upravlja, kada se radi o događajima koji bi mogli uticati na poslovanje AIF-a sa javnom ponudom.

DZUAIF je dužan da bez odlaganja obavesti Komisiju o pravnim i poslovnim događajima iz stava 2. ovog člana.

Na podatke iz stava 2. ovog člana, za zatvorene AIF-ove koji imaju svojstvo pravnog lica, a koji su osnovani u formi akcionarskog društva i čijim akcijama se trguje na regulisanom tržištu, shodno se primenjuju i odredbe zakona koji uređuje tržište kapitala.

Komisija može u sklopu mera nadzora, DZUAIF-u naložiti objavu određenog podatka na internet stranici.

7. Izveštavanje DZUAIF-a

Izveštaji DZUAIF-a

Član 53.

Vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i revizija finansijskih izveštaja DZUAIF-a i AIF-a vrše se u skladu sa zakonima kojima se uređuju računovodstvo i revizija, kao i podzakonskim aktima Komisije.

DZUAIF je dužan da odvojeno od svojih, sastavlja finansijske izveštaje za svaki pojedinačni AIF kojim upravlja.

DZUAIF je dužan da čuva dokumentaciju i podatke iz st. 1. i 2. ovog člana, koji se odnose na članove, odnosno akcionare AIF-a zabeležene na trajnom nosaču podataka, a u skladu sa zakonima kojima se uređuju računovodstvo i revizija.

Komisija propisuje sadržinu podataka u izveštaju o eksternoj reviziji, kontnom okviru i finansijskim izveštajima DZUAIF-a i AIF-a, listu društava za reviziju koja mogu obavljati reviziju iz stava 1. ovog člana, kao i kriterijume koje takvo društvo za reviziju mora ispunjavati.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na DZUAIF iz druge države članice ili iz treće države koji u Republici obavlja svoju delatnost putem ogranka.

Izveštavanje DZUAIF-a

Član 54.

DZUAIF je dužan da za svaki AIF kojim upravlja i za svaki AIF čije udele stavlja na tržište učini dostupnim redovne godišnje finansijske izveštaje za svaku poslovnu godinu, do 30. aprila tekuće godine za prethodnu godinu, kao i da ih dostavi Komisiji.

DZUAIF je dužan da na zahtev i bez naknade omogući članu fonda uvid u prospekt, pravila poslovanja i poslednji godišnji finansijski izveštaj.

DZUAIF je dužan da redovne godišnje finansijske izveštaje učini dostupnim nadležnim organima matične države članice DZUAIF-a, kao i matičnim državama članicama AIF-a, ukoliko je potrebno.

DZUAIF je dužan da Komisiji dostavi i izveštaj o ukupnom iznosu nagrađivanja u poslovnoj godini, koje je DZUAIF isplatio.

Komisija propisuje sadržinu izveštaja iz ovog člana, a može propisati i obavezu dostavljanja drugih izveštaja.

8. Delegiranje poslova DZUAIF-a

Delegiranje poslova

Član 55.

DZUAIF može uz prethodno obaveštenje Komisije trećim licima delegirati poslove koje je dužan da obavlja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako DZUAIF upravlja AIF-om čiji se udeli u AIF-u nude javnom ponudom, za delegiranje poslova iz člana 9. stav 2. tač. 2) i 3) ovog zakona, kao i za delegiranje poslova kontrolnih funkcija iz člana 39. stav 2. ovog zakona, DZUAIF je dužan da pribavi prethodnu saglasnost Komisije.

O delegiranju poslova iz st. 1. i 2. ovog člana DZUAIF i treće lice zaključuju ugovor u pisanoj formi. Ugovorom mora biti određeno da je treće lice dužno da Komisiji omogući sprovođenje nadzora nad delegiranim poslovima.

Uslovi za delegiranje poslova

Član 56.

Delegiranje poslova na treće lice dozvoljeno je samo uz ispunjenje sledećih uslova:

1) ispunjenost objektivnih razloga koji mogu opravdati celokupnu strukturu delegiranja;

2) treće lice mora imati dovoljno sredstava na raspolaganju kako bi pravilno, kvalitetno i efikasno obavljalo delegirane poslove;

3) lica koja stvarno upravljaju poslovanjem lica kojem su delegirani poslovi moraju imati dobar ugled i biti dovoljno iskusna i kvalifikovana za obavljanje delegiranih poslova;

4) DZUAIF kontinuirano vrši nadzor trećeg lica u obavljanju delegiranih poslova;

5) DZUAIF ne sme delegirati poslove na treća lica do te mere da se više ne može smatrati DZUAIF-om („poštanski sandučić”);

6) interesi trećeg lica nisu u konfliktu sa interesima DZUAIF-a, AIF-a ili njegovim članovima, odnosno akcionarima;

7) delegiranjem se ne umanjuje efikasnost nadzora nad DZUAIF-om i AIF-ovima;

8) delegiranjem se ne ugrožavaju interesi članova, odnosno akcionara i AIF-a;

9) kada je primenjivo, u prospektu AIF-a naveden je spisak poslova koji su delegirani na treće lice i lica na koja su oni delegirani.

DZUAIF mora biti u stanju da dokaže da je lice kom su delegirani poslovi osposobljeno i u mogućnosti da obavlja poslove o kojima je reč, da je odabrano uz dužnu pažnju i da je DZUAIF u mogućnosti da u svakom trenutku efikasno prati delegirane poslove, u svakom trenutku dati dalje instrukcije licu kom su delegirani poslovi i da povuče delegiranje sa trenutnim dejstvom.

U slučaju delegiranja DZUAIF i dalje ostaje u potpunosti odgovoran AIF-u i njegovim investitorima za obavljanje delegiranih poslova.

Poslovi upravljanja portfoliom AIF-a ili upravljanja rizicima mogu da se delegiraju samo na lica koja imaju dozvolu za upravljanje imovinom i podležu odgovarajućem nadzoru.

Ako se poslovi upravljanja portfoliom AIF-a ili upravljanja rizicima delegiraju na subjekat iz treće države, pored zahteva iz stava 2. ovog člana, mora postojati saradnja između Komisije i organa nadležnog za kontrolu tog subjekta kako bi se obezbedila efikasna razmena informacija na osnovu kojih Komisija može vršiti nadzor.

Član 57.

Upravljanje portfoliom i rizicima AIF-a ne sme da se delegira na:

1) depozitara ili lice na koje su delegirani poslovi depozitara;

2) druge subjekte čiji bi interesi mogli da budu u sukobu sa interesima DZUAIF-a, AIF-a ili njegovih članova, odnosno akcionara, osim ukoliko je taj subjekt funkcionalno i hijerarhijski odvojio poslove upravljanja portfoliom ili poslove upravljanja rizicima od svojih ostalih poslova koji bi mogli da prouzrokuju sukob interesa, a mogući sukobi interesa primereno su prepoznati, istima se upravlja, prate se i objavljuju članovima, odnosno akcionarima AIF-a.

Upravljanje portfoliom i rizicima AIF-a ne sme da se poddelegira na lica iz stava 1. ovog člana.

Član 58.

Treće lice može dalje da delegira obavljanje delegiranih poslova samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) DZUAIF se saglasio sa daljim delegiranjem;

2) DZUAIF je prethodno dobio saglasnost Komisije za dalje delegiranje poslova;

3) uslovi iz člana 56. ovog zakona.

Treće lice na koje su delegirani poslovi DZUAIF-a dužno je da neprekidno vrši nadzor poddelegiranih poslova.

Član 59.

DZUAIF je dužan da, prilikom delegiranja poslova na treća lica, korišćenja eksternih usluga i drugih poslova koji su od značaja za DZUAIF i AIF-ove kojima upravlja, postupa stručno, sa dužnom pažnjom i u najboljem interesu članova, odnosno akcionara i AIF-a kojim upravlja.

DZUAIF je dužan da propiše i implementira interne politike i procedure kako bi obezbedio postupanje u skladu sa stavom 1. ovog člana, u skladu sa odredbama ovog zakona, pravilima poslovanja AIF-a i prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, ciljevima AIF-a, strategijom ulaganja, kao i strategijom i politikom upravljanja rizicima uključujući i ograničenja rizika.

DZUAIF je dužan da, prilikom delegiranja poslova na treća lica, postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

9. Prenos prava upravljanja AIF-om

Dobrovoljni i prinudni prenos prava upravljanja AIF-om

Član 60.

Na dobrovoljni i prinudni prenos prava upravljanja otvorenim AIF-om sa javnom ponudom shodno se primenjuju odredbe o prenosu prava upravljanja iz zakona koji uređuje osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom.

DZUAIF može ugovorom u pisanoj formi preneti pravo upravljanja zatvorenim AIF-om koji nema svojstvo pravnog lica sa javnom ponudom na drugi DZUAIF, uz prethodnu saglasnost Komisije.

Zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica i DZUAIF mogu sporazumno da raskinu ugovor o upravljanju.

Sporazumni raskid ugovora iz stava 3. ovog člana proizvodi pravno dejstvo od dana kada Komisija odobri ugovor o upravljanju sa novim društvom za upravljanje.

Na dobrovoljni prenos prava upravljanja AIF-om koji nema svojstvo pravnog lica sa privatnom ponudom, shodno se primenjuju odredbe o dobrovoljnom prenosu upravljanja UCITS fondom na drugo društvo za upravljanje iz zakona koji uređuje osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom.

Kada je to predviđeno pravilima poslovanja AIF-a iz stava 5. ovog člana, odluku o prenosu upravljanja tim AIF-om, osim DZUAIF-a, mogu doneti i članovi, odnosno akcionari AIF-a.

Na razloge za prinudni prenos upravljanja AIF-ovima, postupak prinudnog prenosa upravljanja, kao i prava i obaveze depozitara kod prinudnog prenosa upravljanja shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom, osim ukoliko je pravilima poslovanja AIF-a drugačije predviđeno.

Ako drugačije nije predviđeno pravilima poslovanja AIF-a, kod prinudnog prenosa upravljanja zatvorenim AIF-om koji ima svojstvo pravnog lica, poslove depozitara u vezi sa prinudnim prenosom upravljanja, obavlja nadzorni odbor tog AIF-a. U slučaju nepostojanja nadzornog odbora, navedene će poslove obavljati depozitar.

Komisija propisuje uslove i način prenosa upravljanja AIF-om, prava i obaveze društva prenosioca, društva preuzimaoca, članova, odnosno akcionara i depozitara.

Likvidacija i raspuštanje AIF-a u slučajevima kada nije moguć prinudni prenos upravljanja

Član 61.

Ukoliko drugačije nije predviđeno pravilima poslovanja AIF-a i prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, depozitar je dužan da sprovede likvidaciju ili raspuštanje AIF-a:

1) ako se na postupak prikupljanja ponuda kod prinudnog prenosa upravljanja AIF-om ne javi nijedan DZUAIF koji ispunjava uslove za upravljanje tim AIF-om;

2) ako DZUAIF preuzimalac najkasnije u roku od tri dana od zaključenja ugovora sa depozitarom, odnosno nadzornim odborom AIF-a, ne podnese zahtev za izdavanje odobrenja za preuzimanje poslova upravljanja AIF-om;

3) ako Komisija odbaci ili odbije zahtev DZUAIF-a preuzimaoca za izdavanje odobrenja za preuzimanje upravljanja AIF-om;

4) ako nadzorni odbor AIF-a donese odluku o prenosu i izboru DZUAIF-a preuzimaoca, a skupština DZUAIF-a preuzimaoca je ne prihvati;

5) ako nadzorni odbor propusti da u predviđenom roku donese odluku, a to ne učini ni skupština AIF-a.

Dobrovoljni prestanak

Član 62.

DZUAIF može da prestane da obavlja svoju registrovanu delatnost donošenjem odluke o prestanku obavljanja delatnosti i dužan je da o tome najkasnije u roku od pet dana od donošenja takve odluke obavesti depozitara AIF-ova, upravu i nadzorne odbore AIF-ova kojima upravlja i Komisiju.

DZUAIF je dužan da u roku od 60 dana od upućivanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana zaključi ugovor o dobrovoljnom prenosu upravljanja AIF-ovima sa drugim DZUAIF-om, pri čemu je DZUAIF preuzimalac dužan da u istom roku Komisiji podnese zahtev za izdavanje odobrenja za preuzimanje upravljanja, u skladu sa pravilima poslovanja AIF-a i prospektom kada postoji obaveza njegovog objavljivanja i sa odredbama čl. 60. i 61. ovog zakona.

Ako DZUAIF ne pronađe novi DZUAIF i na njega ne prenese upravljanje AIF-ovima u skladu sa odredbama stava 2. ovog člana, dužan je da pokrene postupak likvidacije ili raspuštanja AIF-ova u skladu sa pravilima poslovanja AIF-ova i prospektima kada je to primenjivo, kao i odredbama ovog zakona koje se odnose na postupak likvidacije i raspuštanja.

Prenosom upravljanja AIF-ovima na drugi DZUAIF, odnosno okončanjem postupka likvidacije ili raspuštanja AIF-ova, DZUAIF-u prestaje da važi dozvola za rad, na osnovu čega Komisija donosi rešenje iz člana 31. ovog zakona.

III. PREKOGRANIČNO OBAVLjANjE DELATNOSTI DZUAIF-A

1. Prekogranično obavljanje delatnosti DZUAIF-a iz Republike u odnosu na AIF-ove država članica

Stavljanje na tržište udela u AIF-u iz druge države članice u Republici

Član 63.

DZUAIF iz Republike koji upravlja AIF-om iz druge države članice može da stavlja na tržište udele u AIF-u takvog AIF-a tako da se udeli u AIF-u nude profesionalnim investitorima u Republici, nakon što ispuni uslove iz ovog člana.

Kada je AIF iz stava 1. ovog člana prateći AIF, glavni AIF mora biti AIF iz Republike ili druge države članice kojim upravlja DZUAIF iz Republike ili druge države članice.

DZUAIF iz stava 1. ovog člana dužan je da Komisiji dostavi obaveštenje o nameri stavljanja na tržište udela u AIF-u za svaki AIF iz druge države članice čije udele u AIF-u namerava da stavi na tržište u Republici, koja sadrži sledeće informacije:

1) program aktivnosti koje DZUAIF namerava da obavlja, uključujući identifikaciju i opis AIF-a čije udele u AIF-u DZUAIF namerava da stavi na tržište i podatak u kojoj je državi AIF osnovan;

2) pravila poslovanja AIF-a, odnosno dokument o osnivanju AIF-a;

3) identifikaciju depozitara AIF-a;

4) podatak u kojoj je državi osnovan glavni AIF, ako je AIF prateći AIF;

5) sve dodatne informacije u skladu sa odredbama kojima se u pravni poredak države članice prenose odredbe propisa EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, a koje nisu obuhvaćene u prethodnim tačkama ovog stava;

6) informacije o mehanizmima za sprečavanje ponude udela u AIF-u malim investitorima, uključujući i slučajeve kad se DZUAIF oslanja na aktivnosti nezavisnih subjekata za pružanje investicionih usluga u vezi sa AIF-om, ukoliko postoji obaveza dostavljanja takvih informacija u skladu sa ovim zakonom i/ili aktima Komisije.

Komisija u roku od 20 radnih dana od dana prijema potpune dokumentacije iz stava 3. ovog člana obaveštava DZUAIF da li može na području Republike da stavi na tržište udele u AIF-u tog AIF-a.

Ako DZUAIF-ovo upravljanje AIF-om ili sam DZUAIF nije ili neće biti usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija zabranjuje stavljanje na tržište udelima u AIF-u u Republici.

DZUAIF može da stavi na tržište udele u AIF-u iz države članice od dana prijema obaveštenja Komisije iz stava 4. ovog člana.

Komisija obaveštava nadležni organ matične države članice AIF-a o tome da DZUAIF može da stavi na tržište udele u AIF-u u navedenom AIF-u u Republici.

U slučaju bitne promene podataka dostavljenih u skladu sa stavom 3. ovog člana, DZUAIF je dužan da Komisiji dostavi pisano obaveštenje o nameravanoj promeni najmanje mesec dana pre njenog sprovođenja, odnosno bez odlaganja nakon što se neplanirana promena dogodila.

Ako bi nameravana promena dovela do toga da upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF ne bi više bio usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija će zabraniti sprovođenje nameravane promene.

Ako je suprotno st. 8. i 9. ovog člana nameravana promena sprovedena, odnosno ako se dogodila neplanirana promena zbog koje upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF više nije usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija će preduzeti primerene mere u skladu sa ovim zakonom, uključujući, kada je to potrebno, i zabranu stavljanja na tržište udela u AIF-u.

Stavljanje na tržište udela u AIF-u iz Republike ili druge države članice u drugoj državi članici

Član 64.

DZUAIF iz Republike može u drugoj državi članici da stavi na tržište udele u AIF-u iz Republike ili druge države članice kojim upravlja tako da ih nudi profesionalnim investitorima u toj državi članici, nakon što ispuni uslove iz ovog člana.

Kada je AIF iz stava 1. ovog člana prateći AIF, glavni AIF mora biti AIF iz Republike ili druge države članice kojim upravlja DZUAIF iz Republike ili druge države članice.

DZUAIF iz stava 1. ovog člana dužan je da Komisiji dostavi obaveštenje o nameri stavljanja na tržište udela u AIF-u svakog AIF-a iz Republike ili druge države članice u drugoj državi članici, a koje sadrži sledeće informacije:

1) identifikaciju države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u na način da ih nudi profesionalnim investitorima;

2) program planiranih aktivnosti koje DZUAIF namerava da obavlja, uključujući identifikaciju i opis AIF-a čije udele u AIF-u DZUAIF namerava da stavi na tržište i podatak u kojoj je državi AIF osnovan;

3) pravila poslovanja AIF-a, odnosno osnivački akti AIF-a;

4) identifikaciju depozitara AIF-a;

5) podatak u kojoj je državi osnovan glavni AIF, ako je AIF prateći AIF;

6) sve dodatne informacije u skladu sa odredbama kojima se u pravni poredak države članice prenose odredbe propisa EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, a koje nisu obuhvaćene u prethodnim tačkama ovog stava;

7) informacije o uslovima za stavljanje na tržište udela u AIF-u u drugoj državi članici, kao i informacije o mehanizmima za sprečavanje ponude udela u AIF-u malim investitorima, uključujući i slučajeve kad se DZUAIF oslanja na aktivnosti nezavisnih subjekata za pružanje investicionih usluga u vezi sa AIF-om, ukoliko postoji obaveza dostavljanja takvih informacija u skladu sa ovim zakonom i/ili podzakonskim aktima Komisije.

Komisija u roku od 20 radnih dana od dana prijema dokumentacije iz stava 3. ovog člana, istu elektronskim putem dostavlja nadležnom organu druge države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavlja na tržište udele u AIF-u.

Komisija nadležnom organu druge države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavlja na tržište udele u AIF-u na isti način dostavlja i potvrdu da DZUAIF ima dozvolu za upravljanje AIF-om sa određenom strategijom ulaganja.

Komisija nadležnom organu druge države članice dostavlja obaveštenje i dokumentaciju iz st. 3. i 5. ovog člana samo ako je DZUAIF-ovo upravljanje AIF-om, odnosno sam DZUAIF usklađen sa odredbama ovog zakona.

Nakon što Komisija nadležnom organu druge države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavlja na tržište udele u AIF-u dostavi potpuna obaveštenja i dokumentaciju iz st. 3. i 5. ovog člana, bez odlaganja o tome obaveštava DZUAIF.

DZUAIF može da stavi na tržište udele u AIF-u u državi članici domaćinu DZUAIF-a od dana prijema obaveštenja iz stava 6. ovog člana.

Kada je to primenjivo, Komisija obaveštava nadležni organ matične države članice AIF-a o tome da DZUAIF može da stavi na tržište udele u AIF-u tog AIF-a u državi članici domaćinu DZUAIF-a.

Za nadzor nad ispunjenosti uslova i mehanizama koje je DZUAIF uspostavio u skladu sa stavom 3. tačka 5) ovog člana, odgovoran je nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a.

Obaveštenje i dokumentaciju iz stava 3. ovog člana, kao i sve promene te dokumentacije, DZUAIF je dužan da dostavi Komisiji na srpskom jeziku ili na jeziku koji se uobičajeno koristi u području međunarodnih finansija.

Komisija potvrdu iz stava 5. ovog člana sačinjava na srpskom i engleskom jeziku.

U slučaju bitne promene bilo kojih podataka dostavljenih u skladu sa stavom 3. ovog člana, DZUAIF je dužan da Komisiji dostavi pisano obaveštenje o nameravanoj promeni najmanje mesec dana pre njenog sprovođenja, odnosno bez odlaganja nakon što se neplanirana promena dogodila.

Ako nameravana promena dovodi do toga da upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF više ne bi bili usklađeni sa odredbama ovog zakona, Komisija zabranjuje sprovođenje nameravane promene.

Ako je nameravana promena sprovedena protivno st. 13. i 14. ovog člana, odnosno ako se dogodila neplanirana promena zbog koje upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF više nije usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija preduzima primerene mere uključujući, kada je potrebno, i zabranu stavljanja na tržište udela u AIF-u.

Upravljanje AIF-om iz druge države članice neposredno ili putem ogranka

Član 65.

DZUAIF iz Republike može neposredno ili putem ogranka u drugoj državi članici:

1) da upravlja AIF-om iz druge države članice, pod uslovom da ima dozvolu za upravljanje tom vrstom AIF-a;

2) da obavlja dodatne delatnosti iz člana 9. stav 1. tačka 2) ovog zakona za koje ima dozvolu za rad.

DZUAIF iz Republike koji prvi put namerava da obavlja delatnosti iz stava 1. ovog člana na području određene države članice, mora Komisiji da dostavi:

1) identifikaciju države članice u kojoj namerava obavljati delatnost iz stava 1. ovog člana neposredno ili putem ogranka;

2) program planiranih aktivnosti koje namerava da obavlja, uključujući identifikaciju AIF-a ili vrste AIF-a kojima namerava da upravlja.

Kada DZUAIF iz stava 1. ovog člana namerava da osnuje ogranak u drugoj državi članici, uz podatke iz stava 2. ovog člana dužan je da Komisiji dostavi i:

1) organizacionu strukturu ogranka;

2) adresu u matičnoj državi članici AIF-a, sa koje je moguće pribaviti potrebnu dokumentaciju;

3) ime i prezime i kontakt lica odgovornog za poslovanje ogranka.

Komisija u roku od mesec dana od dana prijema dokumentacije iz stava 2. ovog člana, odnosno u roku od dva meseca od dana prijema dokumentacije iz stava 3. ovog člana, istu dostavlja nadležnom organu države članice domaćina DZUAIF-a.

Komisija nadležnom organu države članice domaćina DZUAIF-a dostavlja i potvrdu da DZUAIF ima dozvolu za rad.

Komisija dostavlja obaveštenje i dokumentaciju iz st. 2, 3. i 5. ovog člana samo ako je upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF usklađen sa odredbama ovog zakona.

Nakon što Komisija nadležnom organu države članice domaćina DZUAIF-a dostavi potpunu dokumentaciju iz st. 2. i 3. ovog člana i potvrdu iz stava 5. ovog člana, bez odlaganja o tome obaveštava DZUAIF.

DZUAIF iz Republike može da počne da obavlja delatnost u državi članici domaćinu DZUAIF-a od dana prijema obaveštenja iz stava 7. ovog člana.

U slučaju promene podataka iz st. 2. ili 3. ovog člana, DZUAIF Komisiji dostavlja obaveštenje o tome najmanje mesec dana pre sprovođenja promene, odnosno bez odlaganja nakon što se neplanirana promena dogodila.

Ako nameravana promena dovodi do toga da upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF ne bi više bio usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija zabranjuje sprovođenje nameravane promene.

Ako je nameravana promena sprovedena u suprotnosti sa st. 9. i 10. ovog člana, odnosno ako se dogodila neplanirana promena zbog koje upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF više nije usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija preduzima odgovarajuće mere uključujući, kada je to potrebno, i zabranu stavljanja na tržište udela u AIF-u.

Obaveštenje i dokumentaciju iz st. 2. i 3. ovog člana, kao i sve promene te dokumentacije, DZUAIF je Komisiji dužan da dostavi na srpskom jeziku i na jeziku koji se uobičajeno koristi u području međunarodnih finansija.

Komisija potvrdu iz stava 5. ovog člana izrađuje na srpskom i engleskom jeziku.

2. Obavljanje delatnosti DZUAIF-a iz druge države članice u Republici

Član 66.

DZUAIF iz druge države članice može u Republici, putem ogranka ili neposredno, da obavlja delatnosti za koje je od nadležnog organa matične države članice DZUAIF-a dobio dozvolu u skladu sa propisom kojim se u pravni poredak te države članice prenose odredbe propisa EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

DZUAIF iz druge države članice može da obavlja delatnosti iz stava 1. ovog člana od dana prijema obaveštenja od nadležnog organa matične države članice DZUAIF-a da je on Komisiji dostavio obaveštenje i svu dokumentaciju koja odgovara onoj iz člana 65. st. 2. i 5. ovog zakona, odnosno kada je to primenjivo člana 65. stav 3. ovog zakona.

DZUAIF iz druge države članice u Republici može da osnuje, odnosno organizuje i upravlja samo onom vrstom AIF-a za koje ima dozvolu nadležnog organa matične države članice DZUAIF-a.

DZUAIF iz druge države članice koji u Republici obavlja svoju delatnost putem ogranka dužan je da postupa u skladu sa odredbama ovog zakona.

3. Prekogranično obavljanje delatnosti DZUAIF-a iz Republike u odnosu na treće države

Član 67.

DZUAIF iz Republike može da osnuje, odnosno upravlja AIF-om iz treće države, pri čemu udele u AIF-u takvog AIF-a sme da stavlja na tržište u Republici ili u drugoj državi članici, pod uslovom da:

1) se pridržava ovog zakona, osim odredbi koje se odnose na depozitara i finansijsko izveštavanje AIF-a u odnosu na AIF iz treće države;

2) su uspostavljeni primereni postupci saradnje između Komisije i nadležnih organa treće države u kojoj je osnovan AIF, tako da je omogućena efikasna razmena informacija na osnovu kojih Komisija može izvršavati sopstvene nadležnosti u skladu sa ovim zakonom.

DZUAIF iz Republike koji stavlja na tržište udele u AIF-u iz treće države u Republici i/ili drugoj državi članici preko pasoša

Član 68.

DZUAIF iz Republike koji namerava da profesionalnim investitorima u Republici i/ili drugoj državi članici nudi udele u AIF-ovima iz treće države kojima upravlja i udele u AIF-ovima pratećih AIF-ova iz Republike ili druge države članice koji ne ispunjavaju uslove iz člana 63. stava 2. ovog zakona, dužan je da se pridržava ovog zakona, osim odredbi čl. 63. do 66. ovog zakona, odnosno da ispunjava sledeće uslove:

1) da postoje primereni postupci saradnje između Komisije i nadležnih organa treće države u kojoj je osnovan AIF, tako da se obezbedi efikasna razmena informacija na osnovu kojih Komisija može izvršavati sopstvene nadležnosti;

2) treća država u kojoj je osnovan AIF nije uključena na spisak Organizacije za kontrolu i sprečavanje pranja novca (Financial Action Task Force) (u daljem tekstu: FATF) kao država ili teritorija koja ne sarađuje;

3) treća država u kojoj je osnovan AIF potpisala je sporazum sa Republikom i svakom drugom državom članicom u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u iz treće države, koji u potpunosti ispunjava standarde iz člana 26. OECD-ovog modela poreske konvencije o prihodima i kapitalu i obezbeđuje efikasnu razmenu informacija u oblasti poreza, uključujući sve multilateralne poreske sporazume.

DZUAIF iz Republike koji stavlja na tržište udele u AIF-u iz treće države u Republici

Član 69.

DZUAIF iz Republike koji u Republici namerava da profesionalnim investitorima nudi udele u AIF-u iz treće države kojim upravlja, dužan je da za svaki takav AIF Komisiji dostavi zahtev za saglasnost za stavljanje na tržište udela u AIF-u iz treće države i sledeće podatke:

1) program planiranih aktivnosti koje DZUAIF namerava da obavlja, uključujući identifikaciju i opis AIF-a čije udele u AIF-u DZUAIF namerava da stavi na tržište, kao i podatak u kojoj je državi AIF osnovan;

2) pravila poslovanja AIF-a, odnosno dokument o osnivanju AIF-a;

3) identifikaciju depozitara AIF-a;

4) podatak u kojoj je državi osnovan glavni AIF, ako je AIF prateći AIF;

6) informacije o uspostavljenim mehanizmima za sprečavanje ponude udela u AIF-u malim investitorima, uključujući i slučajeve kad se DZUAIF oslanja na aktivnosti nezavisnih subjekata za pružanje investicionih usluga u vezi sa AIF-om, ukoliko postoji obaveza dostavljanja takvih informacija u skladu sa ovim zakonom i/ili aktima Komisije.

Komisija u roku od 20 radnih dana od dana prijema dokumentacije iz stava 1. ovog člana donosi odluku o podnetom zahtevu.

Komisija neće dozvoliti stavljanje na tržište udela u AIF-u tog AIF-a ako upravljanje AIF-om ili sam DZUAIF nije ili neće biti usklađen sa ovim zakonom.

DZUAIF može u Republici da stavi na tržište udele u AIF-u iz treće države kojim upravlja od dana prijema rešenja Komisije o datoj saglasnosti, za započinjanje sa odobrenom aktivnošću.

Komisija obaveštava Evropski organ za hartije od vrednosti i tržišta (European Securities and Markets Authority – u daljem tekstu: ESMA) o tome da DZUAIF može da stavi na tržište udele u AIF-u iz treće države kojim upravlja u Republici.

U slučaju bitne promene bilo kojih podataka dostavljenih u skladu sa stavom 1. ovog člana, DZUAIF je dužan da Komisiji dostavi pisano obaveštenje o nameravanoj promeni najmanje mesec dana pre njenog sprovođenja, odnosno bez odlaganja nakon što se neplanirana promena dogodila.

Ako nameravana promena dovodi do toga da upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF nisu usklađeni sa odredbama ovog zakona, Komisija zabranjuje sprovođenje nameravane promene.

Ako je nameravana promena sprovedena u suprotnosti sa st. 6. i 7. ovog člana, odnosno ako se dogodila neplanirana promena zbog koje upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF više nije u skladu sa odredbama ovog zakona, Komisija preduzima odgovarajuće mere u skladu sa zakonom, uključujući, kada je to potrebno, i zabranu stavljanja na tržište udela u AIF-u.

Ako su predmetne promene prihvatljive jer ne utiču na usklađenost AIF-a ili DZUAIF-a sa ovim zakonom, Komisija bez odlaganja o istim obaveštava ESMA-u i kada je to primenjivo, nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a, ukoliko se promene odnose na prestanak vršenja udelima u određenom AIF-u ili stavljanje na tržište udela u AIF-u dodatnih AIF-ova.

DZUAIF iz Republike koji stavlja na tržište udele u AIF-u iz treće države u drugoj državi članici

Član 70.

DZUAIF iz Republike koji u drugoj državi članici namerava da stavi na tržište udele u AIF-u iz treće države kojima upravlja, dužan je da za svaki takav AIF Komisiji dostavi obaveštenje.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke:

1) identifikaciju države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u;

3) pravila poslovanja AIF-a, odnosno dokument o osnivanju AIF-a;

4) identifikaciju depozitara AIF-a;

5) podatak u kojoj je državi osnovan glavni AIF, ako je AIF prateći AIF;

7) informacije o uspostavljenim uslovima za stavljanje na tržište udela u AIF-u u drugoj državi članici i kada je to primenjivo, informacije o uspostavljenim mehanizmima za sprečavanje ponude udela u AIF-u malim investitorima, uključujući i slučajeve kad se DZUAIF oslanja na aktivnosti nezavisnih subjekata za pružanje investicionih usluga u vezi sa AIF-om.

Komisija u roku od 20 radnih dana od dana prijema potpune dokumentacije iz stava 2. ovog člana, istu elektronskim putem dostavlja nadležnom organu države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavlja na tržište udele u AIF-u.

Komisija nadležnom organu države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavlja na tržište udele u AIF-u elektronskim putem dostavlja i potvrdu da DZUAIF ima dozvolu za upravljanje AIF-om sa određenom strategijom ulaganja.

Komisija nadležnom organu druge države članice dostavlja obaveštenje i dokumentaciju iz st. 2. i 4. ovog člana samo ako su DZUAIF i upravljanje AIF-om u skladu sa ovim zakonom i o tome bez odlaganja obaveštava DZUAIF.

DZUAIF može da stavi na tržište udele u AIF-u iz treće države u državi članici domaćinu DZUAIF-a od dana prijema obaveštenja iz stava 5. ovog člana.

Komisija obaveštava ESMA-u da DZUAIF iz Republike može da stavi na tržište udele u AIF-u iz treće države u državi članici domaćina DZUAIF-a.

Za nadzor postupaka koje je DZUAIF uspostavio u skladu sa stavom 2. tačka 7) ovog člana odgovoran je nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a.

Obaveštenje i dokumentaciju iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i sve promene te dokumentacije, DZUAIF je dužan da Komisiji dostavi na srpskom i engleskom jeziku.

Komisija potvrdu iz stava 4. ovog člana sastavlja na srpskom i engleskom jeziku.

U slučaju bitnih promena podataka dostavljenih u skladu sa stavom 2. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe člana 69. st. 6. do 8. ovog zakona.

Stavljanje na tržište udela u AIF-u iz Republike u trećoj državi

Član 71.

Stavljanje na tržište udela u AIF-u iz Republike u trećoj državi može da sprovodi samo:

1) DZUAIF iz Republike koji ima dozvolu Komisije za upravljanje tim AIF-om;

2) DZUAIF iz druge države članice koji ima dozvolu Komisije za upravljanje tim AIF-om;

3) DZUAIF iz treće države koji ima dozvolu Komisije ili nadležnog organa druge države članice koja mu je referentna država članica za upravljanje tim AIF-om.

DZUAIF iz stava 1. ovog člana, koji namerava da stavi na tržište udele u AIF-u iz Republike u trećoj državi, dužan je da o tome prethodno obavesti Komisiju, kao i da u obaveštenju navede:

1) podatke o trećoj državi u kojoj namerava da stavi na tržište udele u AIF-u;

2) program planiranih aktivnosti koje namerava da obavlja u toj državi;

3) detaljan opis načina stavljanja na tržište udela u AIF-u i uspostavljenih mogućnosti njegovog izvršenja;

4) detaljan opis objavljivanja dokumentacije i informacija u toj državi i uspostavljenih mogućnosti njegovog izvršenja;

5) detaljan opis poslovnih odnosa koje je uspostavilo u vezi sa stavljanjem na tržište udela u AIF-u u toj državi;

6) spisak AIF-ova čije udele u AIF-u namerava da stavi na tržište u toj državi.

Komisija može zabraniti DZUAIF-u iz stava 1. ovog člana da stavlja na tržište udele u AIF-u iz Republike u trećoj državi, ako postoji sumnja o neprimerenim načinima stavljanja na tržište udela u AIF-u i uspostavljenim mogućnostima njegovog izvršenja, obaveštavanja investitora, kao i poslovnih odnosa koje je DZUAIF uspostavio u vezi sa stavljanjem na tržište udela u AIF-u u trećoj državi.

Komisija može da zabrani DZUAIF-u iz stava 1. ovog člana da stavi na tržište udele u AIF-u iz Republike u trećoj državi i ako, s obzirom na propise treće države u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u i na praksu u sprovođenju tih propisa, postoji verovatnoća da bi bilo otežano obavljanje nadzora u skladu sa odredbama ovog zakona.

DZUAIF iz stava 1. ovog člana najkasnije u roku od tri radna dana od stavljanja na tržište udela u AIF-u u trećoj državi o tome obaveštava Komisiju.

Kada DZUAIF iz stava 1. ovog člana namerava da promeni neke od činjenica i uslove iz stava 2. ovog člana, pre sprovođenja promena mora o tome da obavesti Komisiju.

4. Izdavanje dozvole za rad DZUAIF-u iz treće države koji namerava da upravlja u EU AIF-om na području EU i da stavlja na tržište udele u AIF-u kojim upravlja

Obaveze DZUAIF-a iz treće države

Član 72.

DZUAIF iz treće države koji namerava da upravlja AIF-om iz Republike i/ili iz druge države članice ili koji na području Republike i/ili druge države članice namerava da stavlja na tržište udele u AIF-u kojim upravlja, mora da dobije dozvolu za rad od Komisije, ako je Republika referentna država članica DZUAIF-a iz treće države.

DZUAIF iz treće države koji namerava da traži dozvolu iz stava 1. ovog člana, dužan je da se pridržava ovog zakona, osim odredbi čl. 63. do 66.

Ako je obaveza iz stava 2. ovog člana nespojiva sa pravom treće države u kojoj je osnovan DZUAIF i/ili AIF čije udele u AIF-u DZUAIF namerava da stavlja na tržište, DZUAIF nije dužan da se pridržava pojedinačnih odredbi ovog zakona ako dokaže:

1) da nije moguće istovremeno da se pridržava odredbi ovog zakona i propisa treće države u kojoj je osnovan DZUAIF i/ili AIF iz treće države čije udele u AIF-u namerava da stavlja na tržište;

2) propisi treće države u kojoj je osnovan DZUAIF i/ili AIF predviđaju ekvivalentne odredbe koje imaju istu regulatornu svrhu i nude jednak nivo zaštite članovima, odnosno akcionarima relevantnog AIF-a;

3) DZUAIF i/ili AIF iz treće države je usklađen sa ekvivalentnom odredbom iz tačke 2) ovog stava.

DZUAIF iz treće države koji namerava da podnese zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana, dužan je da imenuje pravnog zastupnika iz Republike, koji će biti lice ovlašćeno za službenu korespondenciju tog DZUAIF-a u državama članicama i zadužen za svaku službenu korespondenciju DZUIF-a sa Komisijom, odnosno nadležnim organima drugih država članica, investitorima iz Republike i drugih država članica. Pravni zastupnik zajedno sa DZUAIF-om obavlja funkciju usklađenosti sa relevantnim propisima u vezi sa upravljanjem i stavljanjem na tržište udela u AIF-u relevantnog AIF-a.

Utvrđivanje referentne države članice DZUAIF-a iz treće države

Član 73.

Referentna država članica DZUAIF-a iz treće države utvrđuje se na sledeći način:

1) ako DZUAIF iz treće države namerava da upravlja sa jednim ili više AIF-ova osnovanih u Republici, a ne namerava da udele u AIF-u takvih AIF-ova stavlja na tržište u skladu sa čl. 82. do 84. ovog zakona, tada se Republika smatra referentnom državom članicom tog DZUAIF-a, pa je Komisija nadležna za postupak izdavanja dozvole za rad i nadzor nad DZUAIF-om;

2) ako DZUAIF iz treće države namerava da upravlja sa više AIF-ova osnovanih u različitim državama članicama, a ne namerava da udele u AIF-u takvih AIF-ova stavlja na tržište u skladu sa čl. 82. do 84. ovog zakona, tada je referentna država članica DZUAIF-a iz treće države:

(1) država članica u kojoj je osnovana većina AIF-ova,

(2) država članica u kojoj se upravlja najvećim delom imovine;

3) ako DZUAIF iz treće države namerava da stavi na tržište udele u AIF-u samo jednog AIF-a iz države članice u samo jednoj državi članici, referentna država članica je:

(1) ako AIF ima dozvolu za rad od države članice, matična država članica AIF-a ili država članica u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u,

(2) ako AIF nema dozvolu za rad niti jedne države članice, država članica u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u;

4) ako DZUAIF iz treće države namerava da stavi na tržište udele u AIF-u samo jednog AIF-a iz treće države u samo jednoj državi članici, referentna država je ta država članica;

5) ako DZUAIF iz treće države namerava da stavi na tržište udele u AIF-u samo jednog AIF-a iz države članice u različitim državama članicama, referentna država članica je:

(1) ako AIF ima dozvolu za rad od države članice, matična država članica AIF-a ili jedna od država članica u kojoj DZUAIF namerava da razvija efikasno stavljanje na tržište udele u AIF-u,

(2) ako AIF nema dozvolu za rad ni jedne države članice, jedna od država članica u kojoj DZUAIF namerava da efikasno stavlja na tržište udele u AIF-u;

6) ako DZUAIF iz treće države namerava da stavi na tržište udele u AIF-u samo jednog AIF-a iz treće države, ali u različitim državama članicama, referentna država članica je jedna od tih država članica;

7) ako DZUAIF iz treće države namerava da stavi na tržište udele u AIF-u više AIF-ova iz država članica na području EU, referentna država članica je:

(1) ako su ti AIF-ovi osnovani u istoj državi članici, matična država članica tih AIF-ova ili država članica u kojoj DZUAIF namerava da efikasno stavlja na tržište udele u AIF-u većine tih AIF-ova,

(2) ako ti AIF-ovi nisu osnovani u istoj državi članici, država članica u kojoj DZUAIF namerava da efikasno stavlja na tržište udele u AIF-u većine tih AIF-ova;

8) ako DZUAIF iz treće države namerava da stavlja na tržište udele u AIF-u više AIF-ova iz država članica i više AIF-ova iz trećih država, ili udele u AIF-u više AIF-ova iz trećih država na području EU, referentna država članica je država članica u kojoj namerava da efikasno stavlja na tržište udele u AIF-u većine tih AIF-ova.

Na postupak utvrđivanja referentne države članice primenjuju se odredbe evropskih propisa o utvrđivanju postupka za određivanje referentne države članice DZUAIF-a izvan EU.

U skladu sa kriterijumima iz stava 1. tačka 2), stava 1. tačka 3) podtačka (1), stava 1. tač. 5) i 6) i stava 1. tačka 7) podtačka (1) ovog člana moguće je da više država članica ispunjava uslove za referentnu državu članicu DZUAIF-a iz treće države.

U slučajevima iz stava 3. ovog člana, DZUAIF iz treće države koji namerava da upravlja AIF-ovima iz država članica bez stavljanja na tržište njihovih udela u AIF-u i/ili koji na području država članica namerava da stavi na tržište udele u AIF-u AIF-ova kojima upravlja u skladu sa čl. 82. do 84. ovog zakona, dužan je da Komisiji podnese zahtev za izdavanje dozvole za rad, ukoliko je Republika jedna od mogućih referentnih država članica, kao i nadležnim organima ostalih mogućih referentnih država članica, kako bi se među njima odredila referentna država članica DZUAIF-a iz treće države.

Komisija i nadležni organi ostalih država članica iz stava 4. ovog člana u roku od mesec dana od dana prijema zahteva za izdavanje dozvole za rad, zajednički donose odluku o referentnoj državi članici DZUAIF-a iz treće države.

Ako se kao referentna država članica DZUAIF-a iz treće države članice odredi Republika, Komisija u roku od sedam dana od dana donošenja odluke iz stava 5. ovog člana o tome obaveštava DZUAIF iz treće države.

Ako Komisija i nadležni organi drugih država članica ne donesu odluku o referentnoj državi članici DZUAIF-a u roku iz stava 5. ovog člana ili ako Komisija ne obavesti DZUAIF o odluci u roku iz stava 6. ovog člana, DZUAIF iz treće države može samostalno da odabere referentnu državu članicu u skladu sa kriterijumima iz ovog člana.

Ako se kao referentna država članica DZUAIF-a iz treće države članice odredi Republika, DZUAIF je dužan da dokaže Komisiji svoju nameru efikasnog stavljanja na tržište u Republici udela u AIF-u AIF-ova kojima upravlja dostavljanjem sopstvene strategije stavljanja na tržište udela u AIF-u.

Član 74.

DZUAIF iz treće države koji namerava da upravlja AIF-ovima iz Republike i/ili druge države članice bez stavljanja na tržište njihovih udela u AIF-u i/ili koji na području EU namerava da stavi na tržište udele u AIF-ovima kojima upravlja, u skladu sa čl. 82. do 84. ovog zakona, mora Komisiji da podnese zahtev za dobijanje dozvole za rad, ako je Republika referentna država članica DZUAIF-a iz treće države.

Nakon što Komisija primi zahtev iz stava 1. ovog člana, utvrdiće da li je izbor Republike kao referentne države članice u skladu sa kriterijumima iz člana 73. ovog zakona.

Ako Komisija oceni da odabir Republike kao referentne države članice nije u skladu sa kriterijumima iz člana 73. ovog zakona, odbiće zahtev iz stava 1. ovog člana uz navođenje razloga za odbijanje, i o istome može obavestiti ESMA-u.

Ako Komisija oceni da je Republika izabrana kao referentna država članica u skladu sa kriterijumima iz člana 73. ovog zakona, o tome će obavestiti ESMA-u i zatražiti savet o oceni Komisije.

U obaveštenju iz stava 4. ovog člana, Komisija će ESMA-i dostaviti obrazloženje DZUAIF-a o izboru Republike kao referentne države članice i podatke o strategiji ponude udela u AIF-u.

ESMA je dužna da izda savet u roku od mesec dana od dana prijema zahteva iz stava 4. ovog člana.

Rok za odlučivanje o zahtevu za izdavanje dozvole za rad se prekida za period dok Komisija ne primi savet ESMA-e iz stava 4. ovog člana.

Ako Komisija namerava da izda dozvolu za rad protivno savetu ESMA-e iz stava 4. ovog člana, dužna je da o tome obavestiti ESMA-u, uz navođenje razloga.

Ako Komisija namerava da izda dozvolu za rad protivno savetu ESMA-e iz stava 4. ovog člana, a DZUAIF iz treće države namerava da stavlja na tržište udele u AIF-u AIF-ova kojima upravlja i u drugim državama članicama, Komisija će o razlozima izdavanja dozvole za rad obavestiti nadležne organe tih država članica i kada je to primenjivo i nadležne organe matičnih država članica AIF-ova kojima upravlja DZUAIF iz treće države.

Odlučivanje o zahtevu za izdavanje dozvole za rad DZUAIF-a iz treće države

Član 75.

Komisija donosi rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole za rad DZUAIF-u iz treće države ako:

1) Republika nije odabrana kao referentna država članica u skladu sa kriterijumima iz člana 73. ovog zakona, odnosno Komisiji nisu dostavljeni podaci o strategiji ponude udela u AIF-u i nije sproveden postupak iz člana 74. ovog zakona;

2) DZUAIF nije imenovao pravnog zastupnika iz Republike;

3) pravni zastupnik neće, zajedno sa DZUAIF-om, biti lice ovlašćeno za službenu korespondenciju za članove, odnosno akcionare relevantnih AIF-ova, ESMA-u, Komisiju i nadležne organe drugih država članica, u vezi sa delatnostima za koje DZUAIF ima dozvolu na području EU;

4) pravni zastupnik ne ispunjava uslove za obavljanje funkcije usklađenosti sa relevantnim propisima u skladu sa ovim zakonom;

5) nisu uspostavljeni primereni postupci saradnje između Komisije, nadležnog organa matične države članice AIF-a kojim DZUAIF iz treće države upravlja i nadležnih organa treće države u kojoj je osnovan DZUAIF, tako da se obezbedi efikasna razmena informacija na osnovu kojih Komisija može izvršavati sopstvene nadležnosti u skladu sa odredbama ovog zakona;

6) se treća država u kojoj je osnovan DZUAIF nalazi na spisku FATF-e kao rizična država ili teritorija;

7) treća država u kojoj je osnovan DZUAIF nije potpisala sporazum sa Republikom koji u potpunosti ispunjava standarde iz člana 26. OECD-ovog modela poreske konvencije o prihodima i kapitalu i obezbedi efikasnu razmenu informacija iz oblasti poreza, uključujući sve multilateralne poreske sporazume;

8) je propisima treće države ili ovlašćenjima nadzornog organa treće države onemogućeno Komisiji da vrši nadzorna ovlašćenja iz ovog zakona.

Ako nadležni organ matične države članice AIF-a u razumnom roku ne uspostavi tražene postupke saradnje iz stava 1. tačke 5) ovog člana, Komisija može o istome obavestiti ESMA-u.

Član 76.

Na odlučivanje o izdavanju dozvole za rad DZUAIF-u iz treće države shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o izdavanju dozvole za rad DZUIAF-u, uz izuzetak da član 26. stav 1. tačka 6) ne dovodi u pitanje primenu člana 72. stav 3. ovog zakona.

Osim podataka navedenih u članu 26. ovog zakona, DZUAIF iz treće države je dužan da Komisiji dostavi sledeće:

1) obrazloženje izbora Republike kao referentne države članice sa podacima o strategiji ponude udela u AIF-u;

2) spisak odredbi ovog zakona koje su nespojive sa pravom treće države u kojoj je osnovan DZUAIF ili AIF čije udele u AIF-u namerava da stavi na tržište na području EU;

3) pisani dokaz koji se zasniva na regulatornim tehničkim standardima koje donese ESMA, da propisi treće države sadrže odredbe shodne odredbama ovog zakona, koje su nespojive sa pravom treće države, koje imaju istu regulatornu svrhu i nude jednak nivo zaštite članovima, odnosno akcionarima relevantnih AIF-ova, i da je DZUAIF usklađen sa tim ekvivalentnim pravilima;

4) poslovno ime, odnosno ime i prezime pravnog zastupnika DZUAIF-a i njegovo sedište, odnosno prebivalište.

Pisani dokaz iz stava 2. tačka 3) ovog člana mora da sadrži i pravno mišljenje o postojanju nespojivih obaveznih odredbi u propisima treće države, uključujući i opis regulatorne svrhe ekvivalentnih pravila i načina zaštite članova, odnosno akcionara u relevantne AIF-ove koje im ista pružaju.

Podatke iz člana 26. ovog zakona, DZUAIF je dužan da dostavi za AIF-ove iz Republike ili druge države članice kojima namerava da upravlja, kao i za AIF-ove kojima upravlja, a čije udele u AIF-u namerava da stavi na tržište na području EU sa evropskim pasošem.

Član 77.

Ako Komisija proceni da DZUAIF ne mora u potpunosti da bude usklađen sa odredbama ovog zakona, o tome bez odlaganja obaveštava ESMA-u, i dostavlja podatke iz člana 76. stav 2. tač. 2) do 4) ovog zakona.

ESMA je dužna da u roku od mesec dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, izda Komisiji savet o primeni izuzetka za usklađenost sa odredbama ovog zakona.

Rok iz člana 27. stav 2. ovog zakona o odlučivanju o zahtevu za izdavanje dozvole za rad se privremeno obustavlja za vreme dok Komisija ne primi savet ESMA-e na osnovu obaveštenja iz stava 1. ovog člana.

Ako Komisija namerava da izda dozvolu za rad suprotno savetu ESMA-e iz stava 2. ovog člana, dužna je da o tome obavesti ESMA-u uz navođenje razloga.

Ako Komisija namerava da izda dozvolu za rad suprotno savetu ESMA-e iz stava 2. ovog člana, a DZUAIF iz treće države namerava da stavi na tržište udele u AIF-u AIF-ova kojima upravlja i u drugim državama članicama, Komisija će kao referentna država članica DZUAIF-a o razlozima za izdavanje dozvole za rad obavestiti nadležne organe tih država članica.

Član 78.

Komisija bez odlaganja obaveštava ESMA-u o svakom izdavanju, promenama ili oduzimanju dozvole za rad DZUAIF-u iz treće države kojem je Republika referentna država članica.

Komisija obaveštava ESMA-u o svakom zahtevu za izdavanje dozvole za rad koji je odbila i dostavlja ESMA-i podatke o DZUAIF-u koji je podneo zahtev, kao i razloge odbijanja tog zahteva.

Komisija ima pravo da zahteva uvid u ESMA-in registar podataka o DZUAIF-ovima iz trećih država koji su podneli zahteve za izdavanje dozvole za rad u državama članicama.

Član 79.

Na utvrđivanje referentne države članice neće uticati budući poslovni razvoj DZUAIF-a na području EU.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada DZUAIF promeni strategiju ponude udela u AIF-u u roku od dve godine od dana dobijanja dozvole za rad od Komisije, a ta promena bi uticala na utvrđivanje referentne države članice, dužan je da pre sprovođenja planirane promene o istoj obavesti Komisiju uz navođenje nove referentne države članice, utvrđene u skladu sa kriterijumima iz člana 73. ovog zakona, i na osnovu nove strategije.

Uz obaveštenje iz stava 2. ovog člana DZUAIF iz treće države je dužan da Komisiji dostavi novu strategiju stavljanja na tržite udela u AIF-u i podatke iz člana 76. stav 2. tačka 4) ovog zakona o pravnom zastupniku iz nove referentne države članice.

Uz obaveštenje iz stava 2. ovog člana DZUAIF iz treće države je dužan da Komisiji dostavi novu strategiju stavljanja na tržite udela u AIF-u i podatke o pravnom zastupniku iz nove referentne države članice i njegovom sedištu.

Komisija kada primi obaveštenje iz stava 2. ovog člana, procenjuje da li je odluka DZUAIF-a iz stava 2. ovog člana opravdana i o tome obaveštava ESMA-u, i prosleđuje joj obrazloženje DZUAIF-a o izboru nove referentne države članice i podatke o novoj strategiji ponude udela u AIF-u.

U roku od mesec dana od dana prijema obaveštenja iz stava 5. ovog člana, ESMA je dužna da Komisiji izda savet o sačinjenoj proceni.

Komisija kada primi savet ESMA-e iz stava 6. ovog člana, obaveštava DZUAIF iz treće države, pravnog zastupnika DZUAIF-a i ESMA-u o svojoj odluci.

U slučaju pozitivne odluke iz stava 7. ovog člana, Komisija o promenama obaveštava nadležni organ nove referentne države članice, i dostavlja mu bez odlaganja kopiju dozvole za rad i nadzornu dokumentaciju DZUAIF-a iz treće države.

Od dana dostavljanja podataka iz stava 8. ovog člana, nadležni organ nove referentne države članice DZUAIF-a postaje nadležan za izdavanje, promene ili oduzimanje dozvole za rad i nadzor nad DZUAIF-om iz treće države.

Ako je odluka Komisije iz stava 7. ovog člana protivna savetu ESMA-e iz stava 6. ovog člana, Komisija će o istome, uz navođenje razloga, obavestiti ESMA-u i nadležne organe drugih država članica u kojima DZUAIF iz treće države stavlja na tržite udele u AIF-u AIF-ova kojima upravlja i ako je primenjivo i nadležne organe matičnih država članica AIF-ova kojima DZUAIF iz treće države upravlja.

Član 80.

Kada se iz poslovnog razvoja DZUAIF-a na području EU, u roku od dve godine od dana dobijanja dozvole za rad od Komisije, utvrdi da DZUAIF nije poštovao strategiju ponude udela u AIF-u jednog ili više AIF-ova koju je dostavio uz zahtev za izdavanje dozvole za rad, ako je dao lažne izjave vezano za strategiju ponude udela u AIF-u jednog ili više AIF-ova ili prilikom promene strategije ponude udela u AIF-u u jednom ili više AIF-ova nije postupio u skladu sa članom 79. ovog zakona, Komisija će naložiti DZUAIF-u iz treće države da izabere novu referentnu državu članicu, u skladu sa stvarnom strategijom ponude udela u AIF-u jednog ili više AIF-ova, pri čemu se shodno primenjuju odredbe člana 79. ovog zakona.

Ako DZUAIF iz treće države ne postupi u skladu sa nalogom Komisije iz stava 1. ovog člana, Komisija će mu oduzeti dozvolu za rad.

Kada DZUAIF iz treće države promeni strategiju ponude udela u AIF-u jednog ili više AIF-ova nakon proteka roka iz stava 1. ovog člana, i zbog toga namerava da promeni referentnu državu članicu, mora Komisiji podneti zahtev za promenu referentne države članice, pri čemu se shodno primenjuju odredbe člana 79. ovog zakona.

Član 81.

Za svaki spor koji nastane između Komisije kao nadležnog organa, kada je Republika referentna država članica i DZUAIF-a iz treće države merodavno je pravo Republike i nadležan je sud Republike.

Za svaki spor koji nastane između DZUAIF-a i/ili AIF-a iz treće države i članova, odnosno akcionara AIF-a iz Republike, biće merodavno pravo Republike i nadležan je sud Republike.

5. Stavljanje na tržište udela u AIF-ovima kojima upravlja DZUAIF iz treće države sa evropskim pasošem

Član 82.

Ako DZUAIF iz treće države ima dozvolu za rad koju je izdala Komisija ili nadležni organ druge države članice, smatra se da ima evropski pasoš i da može profesionalnim investitorima u EU da nudi udele u AIF-ovima iz Republike, iz druge države članice ili iz treće države, kojima upravlja.

Uz uslove iz stava 1. ovog člana, da bi DZUAIF iz treće države kojem je Republika referentna država članica, mogao profesionalnim investitorima u EU nuditi udele u AIF-ovima iz treće države kojima upravlja, moraju biti ispunjeni i sledeći uslovi:

1) da postoje primereni postupci saradnje između Komisije i nadležnih organa treće države u kojoj je osnovan AIF kojim upravlja, kako bi se obezbedila efikasna razmena informacija na osnovu kojih Komisija može vršiti poslove iz svoje nadležnosti;

2) treća država u kojoj je osnovan AIF se ne nalazi na spisku rizičnih zemalja FATF-e;

3) treća država, u kojoj je osnovan AIF potpisala je sporazum sa Republikom i svakom drugom državom članicom u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u AIF-a iz treće države, koji u potpunosti ispunjava standarde iz člana 26. OECD-ovog modela poreske konvencije o prihodima i kapitalu i obezbedi efikasnu razmenu informacija i podataka u oblasti poreza uključujući sve multilateralne poreske sporazume.

Član 83.

Kada DZUAIF iz treće države namerava da stavi na tržište udele u AIF-u AIF-a iz Republike, druge države članice ili iz treće države u Republici kao svojoj referentnoj državi članici, dužan je da Komisiji dostavi obaveštenje za sve AIF-e čije udele u AIF-u namerava da stavi na tržište.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke:

1) program planiranih aktivnosti koje DZUAIF namerava da obavlja, uključujući identifikaciju i opis AIF-a čije udele u AIF-u DZUAIF namerava da stavi na tržište i podatak u kojoj državi je AIF osnovan;

2) pravila poslovanja AIF-a, odnosno dokument o osnivanju AIF-a;

3) identifikaciju depozitara AIF-a;

4) podatak u kojoj je državi osnovan glavni AIF, ako je AIF prateći AIF;

6) kada je to primenjivo, informacije o uspostavljenim mehanizmima za sprečavanja ponude udela u AIF-u malim investitorima, uključujući i slučajeve kad se DZUAIF oslanja na aktivnosti nezavisnih subjekata za pružanje investicionih usluga u vezi sa AIF-om.

Komisija u roku od 20 radnih dana od dana prijema potpune dokumentacije iz stava 2. ovog člana obaveštava DZUAIF da li može da stavi na tržište udele u AIF-u navedenog u obaveštenju iz stava 2. ovog člana na području Republike.

Ako DZUAIF-ovo upravljanje AIF-om ili sam DZUAIF nije ili neće biti usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija zabranjuje stavljanje na tržište udela u AIF-u u Republici.

DZUAIF može u Republici da stavi na tržište udele u AIF-u AIF-a iz druge države članice ili iz treće države od dana prijema obaveštenja Komisije iz stava 3. ovog člana.

Komisija obaveštava ESMA-u i nadležni organ matične države članice AIF-a o tome da DZUAIF može da stavi na tržište udele u AIF-u iz druge države članice ili iz treće države na području Republike.

U slučaju bitne promene bilo kog podatka dostavljenog u skladu sa stavom 2. ovog člana, DZUAIF je dužan da Komisiji dostavi pisano obaveštenje o nameravanoj promeni najmanje mesec dana pre njenog sprovođenja, odnosno bez odlaganja nakon što se neplanirana promena dogodila.

Ako bi nameravana promena dovela do toga da upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF ne bi više bio usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija zabranjuje sprovođenje nameravane promene.

Ako je nameravana promena sprovedena suprotno st. 7. i 8. ovog člana, odnosno ako se dogodila neplanirana promena zbog koje upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF više nije usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija preduzima odgovarajuće mere, uključujući kada je to potrebno i zabranu stavljanja na tržište udela u AIF-u.

Ako su predmetne promene prihvatljive jer ne utiču na usklađenost upravljanja AIF-om od strane DZUAIF-a ili usklađenost samog DZUAIF-a sa odredbama ovog zakona, Komisija bez odlaganja o njima obaveštava ESMA-u i kada je to primenjivo nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a, ukoliko se promene odnose na prestanak stavljanja na tržište udela u AIF-u određenog AIF-a ili da stavlja na tržište udele u AIF-u dodatnih AIF-ova.

Član 84.

Kada DZUAIF iz treće države kojem je Republika referentna država članica, u drugoj državi članici namerava da stavi na tržište udele u AIF-u iz Republike, iz druge države članice ili iz treće države, dužan je da Komisiji dostavi obaveštenje za svaki AIF čije udele u AIF-u namerava da stavi na tržište.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke:

1) identifikaciju države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u;

2) program planiranih aktivnosti koje DZUAIF namerava da obavlja, uključujući identifikaciju i opis AIF-a čije udele DZUAIF namerava da stavi na tržište i podatak u kojoj državi je AIF osnovan;

3) pravila poslovanja AIF-a, odnosno dokument o osnivanju AIF-a;

4) identifikaciju depozitara AIF-a;

5) podatak u kojoj državi je osnovan glavni AIF, ako je AIF prateći AIF;

7) informacije o uspostavljenim uslovima za stavljanje na tržište udela u AIF-u u drugoj državi članici i informacije o uspostavljenim mehanizmima za sprečavanje ponude udela u AIF-u malim investitorima, uključujući i slučajeve kad se DZUAIF oslanja na aktivnosti nezavisnih subjekata za pružanje investicionih usluga u vezi sa AIF-om ukoliko postoji obaveza dostavljanja takvih informacija u skladu sa ovim zakonom i/ili aktima Komisije.

Komisija nadležnom organu države članice iz stava 3. ovog člana na isti način dostavlja i potvrdu da DZUAIF ima dozvolu za upravljanje AIF-om sa određenom investicionom strategijom.

Komisija obaveštenje i dokumentaciju iz st. 2. i 4. ovog člana dostavlja nadležnom organu države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u, samo ako je DZUAIF-ovo upravljanje AIF-om i sam DZUAIF usklađen sa odredbama ovog zakona.

Nakon što Komisija nadležnom organu države članice dostavi potpunu dokumentaciju i potvrdu iz st. 2. i 4. ovog člana, dužna je da o tome bez odlaganja obavestiti DZUAIF.

DZUAIF iz treće države može da u relevantnoj državi članici domaćinu stavi na tržište udele u AIF-u od dana prijema obaveštenja Komisije iz stava 6. ovog člana.

Komisija obaveštava ESMA-u i nadležni organ matične države članice AIF-a o tome da DZUAIF može da stavi na tržište udele u AIF-u AIF-a iz Republike, iz druge države članice ili iz treće države u državi članici domaćinu DZUAIF-a.

Za nadzor postupaka koje je DZUAIF uspostavio u skladu sa stavom 2. tačka 6) ovog člana, odgovoran je nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a.

Obaveštenje i dokumentaciju iz stava 2. ovog člana, kao i sve promene te dokumentacije, DZUAIF je dužan da dostavi Komisiji na srpskom jeziku ili na jeziku koji se uobičajeno koristi u području međunarodnih finansija.

Komisija potvrdu iz stava 4. ovog člana sastavlja na srpskom i engleskom jeziku.

U slučaju bitnih promena bilo kog podatka dostavljenog u skladu sa stavom 2. ovog člana, DZUAIF je dužan da Komisiji dostavi pisano obaveštenje o nameravanoj promeni najmanje mesec dana pre njenog sprovođenja, odnosno bez odlaganja nakon što se neplanirana promena dogodila.

Ako bi nameravana promena dovela do toga da upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF ne bi više bio usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija će da zabrani sprovođenje nameravane promene.

Ako je nameravana promena sprovedena suprotno st. 13. i 14. ovog člana, odnosno ako se dogodila neplanirana promena zbog koje upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF više nije usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija će preduzeti odgovarajuće mere u skladu sa svojim nadzornim ovlašćenjima, uključujući kada je to potrebno i zabranu stavljanja na tržište udela u AIF-u.

Ako su predmetne promene prihvatljive, odnosno ako ne utiču na usklađenost upravljanja AIF-om od strane DZUAIF-a ili usklađenost samog DZUAIF-a sa odredbama ovog zakona, Komisija će bez odlaganja o tim promenama obavestiti ESMA-u i kada je to primenjivo nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a, ukoliko se promene odnose na prestanak stavljanja na tržište udela u AIF-u određenog AIF-a ili na stavljanje na tržište udela u AIF-u dodatnih AIF-ova.

6. DZUAIF iz treće države koji upravlja AIF-om osnovanim u drugoj državi članici kada je Republika referentna država članica DZUAIF-a

Član 85.

DZUAIF iz treće države kojem je Republika referentna država članica, može da upravlja AIF-om koji je osnovan u drugoj državi članici, neposredno ili putem ogranka, uz uslov da DZUAIF ima dozvolu za upravljanje vrstom AIF-a kojom namerava da upravlja.

DZUAIF iz treće države kojem je Republika referentna država članica, koji po prvi put namerava da upravlja AIF-om osnovanim u drugoj državi članici, mora Komisiji kao nadležnom organu njegove referentne države članice da dostavi:

1) identifikaciju države članice u kojoj namerava da obavlja delatnost iz stava 1. ovog člana neposredno ili osnovati ogranak;

2) program planiranih aktivnosti koje namerava obavljati, uključujući identifikaciju AIF-a ili vrstu AIF-a kojim namerava da upravlja.

Kada DZUAIF iz treće države u drugoj državi članici namerava da osnuje ogranak, uz podatke iz stava 2. ovog člana dužan je da Komisiji dostavi i:

1) organizacionu strukturu ogranka;

2) adresu u matičnoj državi članici AIF-a, sa koje će biti moguće pribavljati potrebnu dokumentaciju;

3) ime i prezime i kontakt lica odgovornog za poslovanje ogranka.

Komisija u roku od mesec dana od prijema uredne dokumentacije iz stava 2. ovog člana, odnosno u roku od dva meseca od prijema uredne dokumentacije iz stava 3. ovog člana, istu dostavlja nadležnom organu države članice domaćina DZUAIF-a.

Komisija nadležnom organu države članice domaćina DZUAIF-a dostavlja i potvrdu da DZUAIF ima dozvolu za rad.

Komisija dostavlja obaveštenje i dokumentaciju iz st. 2. do 4. ovog člana samo ako je DZUAIF-ovo upravljanje AIF-om i sam DZUAIF usklađen sa odredbama ovog zakona.

Nakon što Komisija nadležnom organu države članice domaćina DZUAIF-a dostavi potpunu dokumentaciju iz st. 2. i 3. i potvrdu iz stava 5. ovog člana, bez odlaganja će o tome da obavesti DZUAIF.

DZUAIF iz treće države može da počne sa obavljanjem delatnosti u državi članici domaćinu DZUAIF-a od dana prijema obaveštenja iz stava 7. ovog člana.

Komisija obaveštava ESMA-u da DZUAIF može da počne da upravlja AIF-om u državi članici domaćinu DZUAIF-a.

U slučaju promene bilo kojih podataka dostavljenih u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana, DZUAIF je dužan da Komisiji dostavi pisano obaveštenje o nameravanoj promeni najmanje mesec dana pre njenog sprovođenja, odnosno bez odlaganja nakon što se neplanirana promena dogodila.

Ako bi nameravana promena dovela do toga da upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF ne bi više bio u skladu sa odredbama ovog zakona, Komisija će zabraniti sprovođenje nameravane promene.

Ako je nameravana promena sprovedena protivno st. 10. i 11. ovog člana, odnosno ako se dogodila neplanirana promena zbog koje upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF više nije usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija preduzima odgovarajuće mere u skladu sa ovim zakonom, uključujući, kada je to potrebno i zabranu stavljanja na tržište udela u AIF-u.

Ako su predmetne promene prihvatljive jer ne utiču na usklađenost upravljanja AIF-om ili usklađenost samog DZUAIF-a sa odredbama ovog zakona, Komisija bez odlaganja o istima obaveštava nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a.

Na jezik obaveštenja i dokumentacije iz st. 2, 3. i 5. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 84. st. 10. i 11. ovog zakona.

7. Obavljanje delatnosti DZUAIF-a iz treće države u Republici, kada Republika nije referentna država članica DZUAIF-a

Član 86.

Kada Republika nije referentna država članica DZUAIF-a, DZUAIF iz treće države može da upravlja AIF-om iz Republike putem ogranka ili neposredno, ako je od nadležnog organa referentne države članice, u skladu sa propisom kojim se u pravni poredak te države članice prenose odredbe propisa EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, dobio dozvolu za upravljanje tom vrstom AIF-a kojom namerava da upravlja.

DZUAIF iz treće države članice može da počne da obavlja delatnosti iz stava 1. ovog člana od dana prijema obaveštenja od nadležnog organa referentne države članice DZUAIF-a da je ono Komisiji dostavilo obaveštenje i potvrdu iz člana 85. st. 2, 3. i 5. ovog zakona.

DZUAIF iz stava 1. ovog člana koji u Republici obavlja svoju delatnost putem ogranka dužan je da ispunjava sve uslove iz ovog zakona, koji se odnose na dužnosti i odgovornosti članova uprave DZUAIF-a, vođenje evidencija o ličnim transakcijama i upravljanje konfliktima interesa.

IV. VOĐENjE POSLOVA DZUAIF-A I AIF-A

Član 87.

DZUAIF je u svom poslovanju dužan da:

1) u svakom trenutku bude u mogućnosti da pravovremeno ispuni sopstvene dospele obaveze (načelo likvidnosti), odnosno trajno ispunjava sve sopstvene obaveze (načelo solventnosti);

2) upravlja AIF-om tako da je AIF u mogućnosti da pravovremeno ispunjava sopstvene dospele obaveze (načelo likvidnosti), odnosno da je AIF trajno u mogućnosti da ispunjava sve sopstvene obaveze (načelo solventnosti);

3) obezbedi ponudu i distribuciju udela u AIF-u isključivo posredstvom lica ovlašćenih na osnovu ovog zakona;

4) stiče imovinu i istu čuva kod depozitara u skladu sa ovim zakonom, za:

(1) AIF koji nema svojstvo pravnog lica isključivo u sopstveno ime i za račun AIF-a,

(2) zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica, u ime i za račun AIF-a;

5) dostavlja depozitaru dokumentaciju od značaja za obavljanje poslova depozitara;

6) objavljuje podatke o DZUAIF-u i AIF-ovima kojima upravlja u skladu sa ovim zakonom, podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona i drugim relevantnim propisima;

7) odredi lice za održavanje kontakta sa Komisijom, a u cilju izveštavanja i komunikacije;

8) upravlja AIF-om u skladu sa ograničenjima ulaganja i rizika svakog pojedinačnog AIF-a;

9) daje depozitaru naloge za ostvarivanje prava povezanih sa imovinom AIF-a;

10) pridržava se i drugih zahteva iz ovog zakona.

Odgovornost AIF-a

Član 88.

AIF ne odgovara za obaveze DZUAIF-a.

Članovi, odnosno akcionari AIF-a ne odgovaraju za obaveze DZUAIF-a koje proizlaze iz pravnih poslova koje je DZUAIF zaključio u sopstveno ime, a za zajednički račun članova, odnosno akcionara AIF-a, odnosno u ime i za račun AIF-a.

DZUAIF ne može da zaključi pravni posao, kojim bi neposredno nastala obaveza za članove ili akcionare AIF-a.

Potraživanja za naknadu troškova i naknadu u vezi sa obavljanjem pravnih poslova za zajednički račun članova, odnosno akcionara AIF-a, DZUAIF može da izmiri isključivo iz imovine AIF-a, bez mogućnosti da za iste potražuje neposredno od članova, odnosno akcionara AIF-a.

Pravo glasa

Član 89.

DZUAIF sam ili preko depozitara, uz jasno data uputstva za glasanje, ostvaruje pravo glasa iz udela, odnosno akcija u privrednim društvima koje čine imovinu AIF-a.

Pravo glasa iz akcija i drugih instrumenata može da ostvari i punomoćnik DZUAIF-a kojem je DZUAIF izdao specijalno punomoćje.

Zabranjene radnje za DZUAIF

Član 90.

DZUAIF ne sme da:

1) stiče ili otuđuje imovinu AIF-a kojim upravlja za sopstveni račun ili račun relevantnih lica;

2) za račun AIF-a stiče imovinu, niti sklapa poslove koji nisu predviđeni pravilima poslovanja AIF-a ili prospektom tog AIF-a ukoliko postoji obaveza njegovog objavljivanja;

3) obavlja transakcije kojima krši odredbe ovog zakona, pravila poslo