U sudskoj  praksi se postavilo pitanje da li postoji krivično delo ako je  objekat građen bez građevinske dozvole ali je kasnije doneto rešenje o ozakonjenju.

U presudi Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 1116/18 od 7. 2. 2019 navodi se sledeće:

Naknadno ozakonjenje objekta građenog bez građevinske dozvole, ne predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ, ali se može ceniti kao olakšavajuća okolnost na strani okrivljenog, prilikom odmeravanja vrste i visine krivične sankcije koja mu se izriče.

Iz obrazloženja:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, jer se u radnjama okrivljenog ne sadrže svi elementi bića krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, pošto nedostaje protivrpavnost kao opšti element krivičnog dela, koja je prema stavu branioca, isključena donošenjem rešenja o ozakonjenju predmetnog objekta, građenog bez građevinske dozvole.

Međutim, kako je branilac okrivljenog ovu povredu zakona isticao i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, a prilikom drugostepenog odlučivanja sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i dao jasne i dovoljne razloge da u konkretnom slučaju donošenje rešenja o ozakonjenju objekta građenog bez građevinske dozvole, ne predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost, te da se u radnjama okrivljenog stiču svi elementi krivičnog dela iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ za koje je pravnosnažno oglašen krivim – to navedene razloge u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na iste i upućuje.

Ovaj sud naglašava da se naknadno ozakonjenje objekta građenog bez građevinske dozvole, može u zavisnosti od svakog konkretnog slučaja, ceniti kao olakšavajuća okolnost na strani okrivljenog, prilikom odmeravanja vrste i visine krivične sankcije koja mu se izriče.

Sentenca je objavljena u našem izdanju Propisi.net u delu Sudska praksa.

Redakcija

Članak Uslovi za postojanje krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Od poslednjeg Zakona o ozakonjenju objekata, koji važi od novembra 2015. godine, tek svaki sedmi popisani objekat je legalizovan, a Alekandra Damnjanović kaže da brojem donetih rešenja nisu zadovoljni ni Ministarstvo ni građani.

Gostujući u Jutarnjem programu, Damnjanovićeva je istakla da je država donetim merama, dodatnim zapošljavanjem i propisivanjem minimalne dokumentacije, uradila ono što je mogla.

Sledeći korak, kako najavljuje, jeste uspostavljanje novog informacionog sistema, koji bi trebao da bude koristan i građanima i državnim organima.

Informacioni sistem treba da sadrži podatke o svim pokrenutim postupcima, kao i svim donetim rešenjima, navodi državna sekretarka.

Objašnjava da će to biti internet portal i javna baza podataka koji će omogućiti da svako ko ima predmet može da ga isprati od početka do kraja.

Napominje da bi servis kao pilot-projekat trebao najpre da zaživi u Gradu Beogradu i da se potom proširi na celu Srbiju.

„Gde god da imate mogućnost uvida, povećavate transparentnost i smanjujete mogućnost zloupotreba“, ukazuje Damnjanovićeva.

Takođe, dodaje da će Ministarstvo pokušati da sa ozakonjenjem uradi ono što je uradilo sa elektronskim dozvolama – da pokuša gde god može da uvede elektronsku upravu i tako ubrza postupke.

Podseća da prometovanje nepokretnostima nije moguće pre ozakonjenja i apeluje na građane da dostave dokumentaciju.

„Samo zajedno možemo da unapredimo sistem“, zaključila je državna sekretarka.

„Krajnje nezadovoljavajući podaci u Kragujevcu“

U Kragujevcu je popisano 130 hiljada nelegalnih objekata, a godišnje se izda samo šest stotina rešenja, što je samo pola procenta. Damnjanovićeva ocenjuje da je to krajnje nezadovoljavajuće.

Osvrnuvši se na izjavu načelnice Odeljenja za ozakonjenje gradske uprave u Kragujevcu Mirjane Marinković Gabarić, koja kaže da nema dovoljno obrađivača tehničke struke, Damnjanovićeva navodi da je Ministarstvo sprovelo ankete u lokalnim samoupravama i obezebedilo onoliko obrađivača koliko su samouprave tražile.

Kragujevac je tražio i dobio 15 radnika, ali će ako treba dobiti još, istakla je Damnjanovićeva.

Izvor: www.rts.rs

Naslov: Redakcija

Članak U najavi uspostavljanje novog informacionog sistema koji treba da sadrži podatke o svim postupcima ozakonjenja nepokretnosti se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Sekretarijat za legalizaciju Grada Beograda od danas raspolaže sa 12 skenera i tri čitača kartica sa elektronskim potpisom, koji će omogućiti da se rešenja o ozakonjenju šalju ka katastru elektronskim putem, čime se znatno skraćuje vreme neophodno za okončanje procesa legalizacije objekata.

Na sastanku održanom u Vladi Srbije postignut je dogovor o tome da se u što skorijem periodu izradi elektronska evidencija svih podnetih zahteva, koja će građanima omogućiti da u svakom trenutku mogu proveriti status svog predmeta putem interneta.

Brnabić je naglasila važnost nastavljanja dobre prakse elektronske uprave, koja je širom Srbije dala odlične rezultate i povećala efikasnost i transparentnost javne uprave.

S obzirom na to da u Beogradu postoji najveći broj objekata u Srbiji koji čekaju na legalizaciju, usaglašeno je da se sa ovom elektronskom evidencijom krene upravo od glavnog grada, nakon čega će ovaj elektronski sistem biti dostupan i u ostalim jedinicama lokalnih samouprava.

Ovo će biti samo jedan u nizu koraka koji su prethodnih nekoliko godina učinjeni kako bi se kreirala savremena elektronska uprava, koja je u potpunosti u službi građana.

Izvor: sajt Vlade RS
Naslov: Redakcija

Članak Elektronska provera statusa legalizacije objekata se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.