Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou

800×600

<<

Izvršni
odbor Narodne banke Srbije odlučio je, na sednici od 7. 12. 2017. godine, da
referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 3,5 odsto.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u
vidu novembarsku projekciju inflacije i kretanje njenih faktora, očekivane efekte
prethodnog ublažavanja monetarne politike, kao i bolje ekonomske performanse
tokom trećeg tromesečja i izglede za naredni period.

Izvršni odbor je ocenio da su inflatorni pritisci
i dalje niski, što potvrđuje usporavanje međugodišnje ukupne i bazne inflacije
poslednjih meseci – na 2,8% i 1,4% u oktobru. Na niske inflatorne pritiske
ukazuju i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja nastavljaju
da se kreću u granicama cilja Narodne banke Srbije. Od početka godine fiskalna
kretanja su povoljnija od očekivanih, a premija rizika se spustila na novi
najniži nivo otkada se prati za Srbiju, čemu je, pored globalnih faktora,
doprinelo i jačanje domaćih makroekonomskih fundamenata i povoljniji izgledi za
naredni period. U pravcu niže inflacije deluju i niže uvozne cene izražene u
dinarima.

Izvršni odbor očekuje da će inflacija i u
narednom periodu nastaviti da se kreće u granicama cilja, 3,0 ± 1,5%. Pritom, u
prvoj polovini 2018. godine inflacija bi trebalo da se kreće ispod centralne
vrednosti cilja zbog visoke baze kod cena naftnih derivata i drugih proizvoda
koji su jednokratno poskupeli početkom ove godine. U suprotnom smeru delovaće
očekivani rast domaće tražnje.

Izvršni odbor pažljivo prati dešavanja u
međunarodnom okruženju, prvenstveno kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu
i svetske cene primarnih proizvoda. Neizvesnost na međunarodnom finansijskom
tržištu i dalje je prisutna po osnovu divergentnosti monetarnih politika vodećih
centralnih banaka, FED-a i Evropske centralne banke, što može da utiče na
globalne tokove kapitala prema zemljama u usponu, a time i prema Srbiji. Pored
toga, neizvesnost postoji i u pogledu kretanja svetskih cena primarnih
proizvoda, a posebno svetske cene nafte, koja je prethodnih meseci umereno
rasla. Međutim, Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na
eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući
jačanju domaćih makroekonomskih fundamenata i povoljnijim izgledima za naredni period.

Septembarsko i oktobarsko ublažavanje monetarne
politike prenelo se na kamatne stope na nove dinarske kredite, koje su u
oktobru za stanovništvo smanjene za 0,3 p. p., a privredu za 0,4 p. p. Niže
kamatne stope na kredite, uz ubrzanje ekonomske aktivnosti, oporavak tržišta
rada i pad premije rizika, pozitivno se odražavaju i na kreditnu aktivnost,
koja je u oktobru ubrzana na 6,4% međugodišnje, odnosno na 11,3% po isključenju
efekta otpisa problematičnih kredita, čije je učešće sniženo na najniži nivo u
poslednjih devet godina.

S postepenim iščezavanjem efekata šokova na strani
ponude, rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju ubrzao se na 2,1%
međugodišnje. Rast aktivnosti beleži se pre svega u prerađivačkoj industriji, na
koju se pozitivno odražavaju popravljanje investicionog ambijenta i oporavak
eksterne tražnje. Popravljanje investicionog ambijenta potvrđuje i ostvareni dalji
napredak Srbije na međunarodnim listama konkurentnosti. Rast aktivnosti
nastavljen je i u uslužnim sektorima, zahvaljujući oporavku tržišta rada.

Izvršni odbor je usvojio Memorandum o ciljanim
stopama inflacije do 2020. godine, kojim se ciljana stopa inflacije do 2020.
utvrđuje na nivou od 3,0 ± 1,5%.

Prema
važećim propisima, visina referentne kamatne stope određuje:

1) zateznu kamatu,

2) kamatu za neblagovremeno plaćene javne prihode
i

3) eskontnu stopu Narodne banke Srbije.

U narednom delu teksta dati su podaci za navedene
kamatne stope na bazi referentne kamatne stope u toku 2017. godine.

1. Zatezna kamata

Prema odredbama Zakona o zateznoj kamati („Sl.
glasnik RS”, broj 19/2012), na iznos duga koji glasi u dinarima, stopa zatezne
kamate utvrđuje se na godišnjem nivou, u visini referentne kamatne stope Narodne
banke Srbije uvećane za osam procentnih poena (član 3. Zakona). Na osnovu ove
odredbe i nepromenjenog iznosa referentne kamatne stope od 3,50%, zatezna kamata
je utvrđena u visini od 11,50% (3,5 + 8,0). Kretanje zatezne kamate u 2017.
godini dato je u narednoj tabeli:

Pregled stopa zatezne kamate u 2017. godini (za
dug u dinarima)

2.
Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode i eskontna stopa

Prema članu 75. stav 1. Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002… 108/2016),
kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode izračunava se tako što se
referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije uveća za deset procentnih poena.

Prema Odluci o visini eskontne stope Narodne
banke Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 17/2010 i 31/2010), eskontna
stopa Narodne banke Srbije utvrđuje se u visini od 100% referentne kamatne
stope NBS.

Na osnovu ovih odredaba i nepromenjene referentne
kamatne stope od 3,50%, kretanje pomenutih kamatnih stopa u 2017. godini dato je
u narednoj tabeli:

Pregled stopa referentne kamatne stope, kamate za
javne prihode i eskontne stope u 2017. godini

Naredna sednica Izvršnog odbora NBS, na kojoj će
se odlučivati o referentnoj kamatnoj stopi, biće održana 11. januara 2018. godine.