Референтна каматна стопа задржана на непромењеном нивоу

 

 

 

800×600

< <

Извршни
одбор Народне банке Србије одлучио је, на седници од 7. 12. 2017. године, да
референтну каматну стопу задржи на нивоу од 3,5 одсто.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је имао у
виду новембарску пројекцију инфлације и кретање њених фактора, очекиване ефекте
претходног ублажавања монетарне политике, као и боље економске перформансе
током трећег тромесечја и изгледе за наредни период.

Извршни одбор је оценио да су инфлаторни притисци
и даље ниски, што потврђује успоравање међугодишње укупне и базне инфлације
последњих месеци – на 2,8% и 1,4% у октобру. На ниске инфлаторне притиске
указују и инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде, која настављају
да се крећу у границама циља Народне банке Србије. Од почетка године фискална
кретања су повољнија од очекиваних, а премија ризика се спустила на нови
најнижи ниво откада се прати за Србију, чему је, поред глобалних фактора,
допринело и јачање домаћих макроекономских фундамената и повољнији изгледи за
наредни период. У правцу ниже инфлације делују и ниже увозне цене изражене у
динарима.

Извршни одбор очекује да ће инфлација и у
наредном периоду наставити да се креће у границама циља, 3,0 ± 1,5%. Притом, у
првој половини 2018. године инфлација би требало да се креће испод централне
вредности циља због високе базе код цена нафтних деривата и других производа
који су једнократно поскупели почетком ове године. У супротном смеру деловаће
очекивани раст домаће тражње.

Извршни одбор пажљиво прати дешавања у
међународном окружењу, првенствено кретања на међународном финансијском тржишту
и светске цене примарних производа. Неизвесност на међународном финансијском
тржишту и даље је присутна по основу дивергентности монетарних политика водећих
централних банака, ФЕД-а и Европске централне банке, што може да утиче на
глобалне токове капитала према земљама у успону, а тиме и према Србији. Поред
тога, неизвесност постоји и у погледу кретања светских цена примарних
производа, а посебно светске цене нафте, која је претходних месеци умерено
расла. Међутим, Извршни одбор истиче да је отпорност наше привреде на
евентуалне негативне утицаје из међународног окружења повећана захваљујући
јачању домаћих макроекономских фундамената и повољнијим изгледима за наредни период.

Септембарско и октобарско ублажавање монетарне
политике пренело се на каматне стопе на нове динарске кредите, које су у
октобру за становништво смањене за 0,3 п. п., а привреду за 0,4 п. п. Ниже
каматне стопе на кредите, уз убрзање економске активности, опоравак тржишта
рада и пад премије ризика, позитивно се одражавају и на кредитну активност,
која је у октобру убрзана на 6,4% међугодишње, односно на 11,3% по искључењу
ефекта отписа проблематичних кредита, чије је учешће снижено на најнижи ниво у
последњих девет година.

С постепеним ишчезавањем ефеката шокова на страни
понуде, раст бруто домаћег производа у трећем тромесечју убрзао се на 2,1%
међугодишње. Раст активности бележи се пре свега у прерађивачкој индустрији, на
коју се позитивно одражавају поправљање инвестиционог амбијента и опоравак
екстерне тражње. Поправљање инвестиционог амбијента потврђује и остварени даљи
напредак Србије на међународним листама конкурентности. Раст активности
настављен је и у услужним секторима, захваљујући опоравку тржишта рада.

Извршни одбор је усвојио Меморандум о циљаним
стопама инфлације до 2020. године, којим се циљана стопа инфлације до 2020.
утврђује на нивоу од 3,0 ± 1,5%.

Према
важећим прописима, висина референтне каматне стопе одређује:

1) затезну камату,

2) камату за неблаговремено плаћене јавне приходе
и

3) есконтну стопу Народне банке Србије.

У наредном делу текста дати су подаци за наведене
каматне стопе на бази референтне каматне стопе у току 2017. године.

1. Затезна камата

Према одредбама Закона о затезној камати („Сл.
гласник РС”, број 19/2012), на износ дуга који гласи у динарима, стопа затезне
камате утврђује се на годишњем нивоу, у висини референтне каматне стопе Народне
банке Србије увећане за осам процентних поена (члан 3. Закона). На основу ове
одредбе и непромењеног износа референтне каматне стопе од 3,50%, затезна камата
је утврђена у висини од 11,50% (3,5 + 8,0). Кретање затезне камате у 2017.
години дато је у наредној табели:

Преглед стопа затезне камате у 2017. години (за
дуг у динарима)

Период примене	Затезна камата • на дуг који гласи на динаре •
од 1. 1. 2017. до 7. 9. 2017.	12,00%
од 8. 9. 2017. до 9. 10. 2017.	11,75%
од 10. 10. 2017. до 31. 12. 2017.	11,50%

 

2.
Камата за неблаговремено плаћене јавне приходе и есконтна стопа

Према члану 75. став 1. Закона о пореском
поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/2002… 108/2016),
камата за неблаговремено плаћене јавне приходе израчунава се тако што се
референтна каматна стопа Народне банке Србије увећа за десет процентних поена.

Према Одлуци о висини есконтне стопе Народне
банке Србије („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 17/2010 и 31/2010), есконтна
стопа Народне банке Србије утврђује се у висини од 100% референтне каматне
стопе НБС.

На основу ових одредаба и непромењене референтне
каматне стопе од 3,50%, кретање поменутих каматних стопа у 2017. години дато је
у наредној табели:

Преглед стопа референтне каматне стопе, камате за
јавне приходе и есконтне стопе у 2017. години

Примењује се за период	Референтна каматна стопа – на годишњем нивоу –	Камата за неблаговремено плаћене јавне приходе (кол. 2 + 10 проц. поена) – на годишњем нивоу –	Есконтна стопа НБС (100% референтне каматне стопе) – на годишњем нивоу –
од 1. 1. 2017. до 6. 9. 2017.	4,00%	14,00%	4,00%
од 7. 9. 2017. до 8. 10. 2017.	3,75%	13,75%	3,75%
од 9. 10. 2017. до 31. 12. 2017.	3,50%	13,50%	3,50%

 

Наредна седница Извршног одбора НБС, на којој ће
се одлучивати о референтној каматној стопи, биће одржана 11. јануара 2018. године.