Na sednici od 8.12.2022. godine, Izvršni odbor je odlučio da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na 5%. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4%, kao i stopa na kreditne olakšice – na 6%.

Donošenjem ovakve odluke Narodna banka Srbije nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena putem inflacionih očekivanja i time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije. Današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno deveto uzastopno povećanje, s kojim je od aprila ove godine ona povećana za ukupno 400 baznih poena. Prenošenje efekata dosadašnjeg zaoštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma putem kanala kamatne stope. Istovremeno, Narodna banka Srbije ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti, u znatnoj meri doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Izvršni odbor je istakao da se ekonomija Srbije i dalje suočava sa znatnim troškovnim pritiscima iz međunarodnog okruženja, iako ima naznaka njihovog popuštanja. Pritom, i dalje izražene geopolitičke tenzije i volatilno kretanje svetskih cena energenata i hrane prethodnih meseci pod uticajem brojnih faktora na strani ponude i tražnje upućuju na opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije. Prema prvim procenama za novembar, inflacija u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, smanjena je prvi put u poslednjih 17 meseci na nivo od 10,0%, što je bolji ishod od očekivanog, zahvaljujući usporavanju rasta cena energenata, dok cene hrane i bazna inflacija još uvek nisu usporile rast. Bolji od očekivanja su i pokazatelji ekonomske aktivnosti zone evra, uprkos oštrom povećanju kamatnih stopa i izraženoj geopolitičkoj neizvesnosti, s tim da se u 2023. godini i dalje očekuje recesija. Nastavak pooštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi očekuje se i u narednom periodu, ali se procenjuje da će se tempo povećanja kamatnih stopa usporiti, tj. da će visina njihovog povećanja biti manja od dosadašnjih. Rast troškova života stanovništva i izdataka preduzeća, zajedno sa zaoštravanjem monetarnih politika vodećih centralnih banaka, odraziće se na globalnu ekonomsku aktivnost i postepeno smanjenje globalnih inflatornih pritisaka naredne godine. Izvršni odbor je istakao da su sve manje izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja, a smanjene su i svetske cene primarnih proizvoda, pre svega energenata, što bi takođe trebalo da doprinese smirivanju inflatornih pritisaka u narednom periodu. Tako je cena prirodnog gasa na evropskom tržištu, koja je izazivala najviše zabrinutosti, znatno smanjena od početka septembra, a dovoljne količine gasa će ograničiti njen dramatičan rast ove zime, koji se prvobitno očekivao.

Nastavak zaoštravanja monetarnih uslova neophodan je čak i u ambijentu preovlađujućeg uticaja faktora na strani ponude na inflaciju, kako bi se odlučno uticalo da ona ne bude postojanija u dužem periodu i kako se ne bi dodatno proširila. Odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor je imao u vidu da kretanje inflacije u Srbiji, koja je u oktobru iznosila 15% međugodišnje, i dalje u najvećoj meri određuju globalni troškovni pritisci. Ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.

Bruto domaći proizvod zabeležio je realni međugodišnji rast u trećem tromesečju od 1,0%, što je neznatno niže od preliminarne procene Republičkog zavoda za statistiku (1,1%). Na usporavanje privredne aktivnosti naročito su se odrazili ovogodišnja suša i znatno lošija poljoprivredna sezona od pretpostavljene, smanjenje eksterne tražnje, kao i nastavljen rast troškova u proizvodnji, koji pre svega utiče na nižu proizvodnju u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji. Zbog niskog vodostaja reka nastavljen je i pad aktivnosti u sektoru energetike. S druge strane, visok rast proizvodnje beleži se u sektoru rudarstva. Izvršni odbor očekuje da će bruto domaći proizvod ostvariti realan rast u rasponu 2–3% u ovoj i narednoj godini, a da će ubrzati na 3,5% u 2024, kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju, kao i usled planirane realizacije investicionih projekata, pre svega u infrastrukturu.

U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. januara 2023. godine.

 

Izvor: sajt Narodne banke Srbije