Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, на основу података РЗС-а, објавило је на свом сајту податке о кретању куповне моћи становништва и потрошачкој корпи за октобар 2016. године.

Према тим подацима, куповна моћ, мерена односом просечне нето зараде и Просечне, односно Минималне потрошачке корпе у октобру 2016. године, незнатно је мања у односу на претходни месец, захваљујући, пре свега, смањењу просечне месечне нето зараде.

1. Просечна потрошачка корпа за месец октобар 2016. године износила је 68.038,93 динара и већа је од Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,55% или 373,76 динара. У односу на октобар 2015. године Просечна потрошачка корпа већа је за 1,25%.

Минимална потрошачка корпа за октобар 2016. године износила је 35.265,01 динар и већа је за 0,39% или 137,66 динара, у односу на Минималну потрошачку корпу из претходног месеца. У односу на октобар 2015. године Нова Минимална потрошачка корпа већа је за 1,16%.

2. Просечна месечна зарада без пореза и доприноса, исплаћена у октобру 2016. године, у Републици Србији износила је 45.281 динар. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса, исплаћену у септембру 2016. године, номинално је мања за 2,7% и реално је мања за 3,4%.

Просечна зарада без пореза и доприноса, исплаћена у октобру 2016. године, номинално је већа за 2,6% и реално је већа за 1,1% у односу на просечну зараду без пореза и доприноса, исплаћену у октобру 2015. године.

Просечна зарада без пореза и доприноса, исплаћена у периоду јануар–октобар 2016. године, номинално је већа за 3,7% и реално је већа за 2,7% у односу на просечну зараду без пореза и доприноса, исплаћену у периоду јануар–октобар 2015. године.

3. За покриће Просечне потрошачке корпе у октобру 2016. године била је потребна 1,5 просечна зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,78 просечне зараде.

У октобру 2015. године за покриће Нове Просечне потрошачке корпе било је потребно 1,52 просечних зарада, а за покриће  Нове Минималне корпе било је довољно 0,79 просечне зараде.

4. Просечна месечна нето зарада по запосленом у Републици, у октобру 2016. године, износила је 45.281 динар.

Посматрано по градовима, натпросечну нето зараду у октобру 2016. године статистика је регистровала у Београду (56.530 динара), Новом Саду (51.209 динара), Смедереву (47.432 динара), Ужицу (46.843 динара) и Панчеву (46.179 динара).

Просечна месечна зарада испод просека Републике у октобру 2016. године забележена је у Зрењанину (42.590 динара), С. Митровици (42.103 динара), Суботици (42.071 динар), Крагујевцу (41.191 динар), Нишу (40.825 динара), Зајечару (40.535 динара), Ваљеву (40.341 динар), Шапцу (39.709 динара), Краљеву (38.793 динара) и Лесковцу (33.770 динара).

5. Посматрано по градовима, у октобру 2016. године куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Нови Сад, Смедерево и Ужице. У осталим градовима, који се статистички прате, просечна месечна нето зарада је покрила Минималну потрошачку корпу, а није била довољна за покриће Просечне потрошачке корпе.

6. Посматрано по делатностима, а у односу на просек нето зараде у Републици (45.281 динар) у октобру 2016. године, највећу нето зараду статистика је регистровала у Ваздушном саобраћају (178.213 динара), Рачунарском програмирању и консултантским делатностима (157.827 динара) и у Производњи дуванских производа (125.246 динара). Најнижа нето зарада регистрована је у Делатности путничких агенција, тур-оператора и резервација (21.263 динара), Кинематографска, телевизијска и музичка продукција (23.988 динара) и Поправка рачунара и предмета за личну употребу (24.891 динар).

Кретање куповне моћи становништва у Републици Србији у 2016. години