Isplata minimalne zarade za mesec mart 2015. godine

Vlada Republike Srbije donela je Odluku o visini minimalne cene rada za period januar–decembar 2015. godine, koja je objavljena u „Sl. glasniku RS“, br. 104/2014 (u daljem tekstu: Odluka). Prema Odluci, minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, po radnom času za period januar–decembar 2015. godine iznosi 121 dinar (neto). Ova minimalna cena rada je doneta na osnovu inoviranog člana 112. Zakona o radu (u daljem tekstu: Zakon), koji propisuje da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi naročito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici. Ovako utvrđena minimalna cena rada primenjuje se od 1. januara 2015. godine. Odnosno, ova minimalna cena rada primenjuje se na sve isplate minimalne zarade od 1. januara 2015. godine, bez obzira na koji prethodni mesec u 2014. godini se ta isplata odnosi.

Prema članu 111. stav 1. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na minimalnu platu za:

– standardni učinak, i

– vreme provedeno na radu.

Prema novoj odredbi u stavu 2. ovog člana, „minimalna zarada“ određuje se na osnovu:

– minimalne cene rada, utvrđene u skladu sa zakonom,

– vremena provedenog na radu, i

– poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Prema odredbama Zakona o radu, minimalna zarada se isplaćuje prema utvrđenom iznosu po času u mesecu u kome se vrši isplata. Stoga, ako u APRILU 2015. godine isplaćuju minimalnu zaradu za mart 2015. godine, poslodavci isplaćuju važeću minimalnu neto zaradu po času rada u visini od 121,00 dinar i obračunavaju broj časova za mesec za koji vrše isplatu – dakle, za mart. Isto tako, ako u aprilu 2015. isplaćuju minimalnu zaradu za bilo koji prethodni mesec, poslodavci moraju isplatiti poslednju usvojenu minimalnu neto zaradu po času rada u visini 121,00 dinar i obračunati broj časova za mesec za koji vrše isplatu.

Pošto smo u martu 2015. godine imali 22 radna dana (31 dan, minus 4 subote i minus 5 nedelja) mesečna neto minimalna zarada za mart 2015. godine iznosi:

Navedena visina ukupne minimalne zarade na nivou meseca može varirati zavisno od ostvarenih časova rada zaposlenog, koji, takođe, variraju od rasporeda rada, preraspodele radnog vremena, rada u turnusu, rada u smenama i sl.

Prilikom isplate minimalne zarade za MART 2015. godine u aprilu 2015. godine, poslodavci treba da imaju u vidu:

1) minimalna neto zarada za mart 2015. iznosi 21.296,00 dinara za puno radno vreme;

2) primenjuje se najniža mesečna osnovica za obračun doprinosa za socijalno osiguranje, koja od 1. februara 2015. godine (do 30. aprila 2015. godine) iznosi (bruto) 22.357,00 dinara;

3) na isplatu minimalne zarade u aprilu 2015. godine primenjuje se poresko umanjenje od 11.433,00 dinara za puno radno vreme zaposlenog, poreska stopa od 10% i zbirna stopa doprinosa za obavezno socijalno osiguranje od 19,9% na teret zaposlenog, odnosno od 17,9% na teret poslodavca;

4) najniža (bruto) mesečna osnovica za obračun doprinosa za socijalno osiguranje, koja važi od 1. februara 2015. godine a koja iznosi 22.357,00 dinara, manja je od bruto minimalne zarade za mart (koja iznosi 28.748,50 dinara) dobijene primenom formule za prevođenje neto iznosa u bruto iznos, koja glasi: Bruto = ((Neto – 1.143,30) : 0,701).

To praktično znači da će poslodavac, ako isplaćuje samo iznos minimalne zarade bez obaveznih uvećanja za minuli rad, topli obrok, a eventualno i regres, doprinose za obavezno socijalno osiguranje obračunavati na iznos te minimalne zarade. Treba, međutim, podsetiti da je obračun minulog rada, toplog obroka i regresa zakonska obaveza poslodavaca na svaku obračunatu zaradu, pa i na minimalnu zaradu, zbog čega svaku isplatu minimalne zarade treba posmatrati s tim isplatama, koje su obavezne za poslodavce, odnosno na koje zaposleni po zakonu ima pravo.

U pogledu prava zaposlenih na minimalnu zaradu, posebno želimo da skrenemo pažnju na deo zarade po osnovu radnog učinka. Naime, kao što smo naveli, članom 111. stav 1. Zakona o radu, propisano je da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Zakonom o radu nije definisano šta predstavlja standardni radni učinak. Prema tome, poslodavac može opštim aktom ili ugovorom o radu da za poslove za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu, definiše normative i standarde rada na osnovu kojih se može utvrditi standardni radni učinak za te poslove i u zavisnosti od toga da li zaposleni ostvaruje više ili manje od standardnog radnog učinka uvećava ili umanjuje zaradu zaposlenog za određeni procenat. Stoga, ako je poslodavac obračun zarade izvršio u skladu s normativima i standardima za merenje radnog učinka utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, isti se može smatrati ispravnim.