Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o radu ostavljaju poslodavcima razne mogućnosti u borbi protiv lažnih bolovanja zaposlenih.
Mere iz Zakona o zdravstvenom osiguranju
Po odredbama ovog zakona, izabrani lekar i lekarske komisije imaju široku mogućnost mera utvrđivanja osnova za odobravanje bolovanja zaposlenima, uključujući i naknadne provere odobrenih bolovanja, odnosno reagovanja na sumnje poslodavaca u opravdanost bolovanja.
Ovde je posebno istaknuta odgovornost izabranog lekara i jasno je navedena zabrana izabranom lekaru ili lekarskim komisijama da kod zaposlenih utvrđuju postojanje sprečenosti za rad mimo razloga iz člana 73. st. 1. Zakona (bolest, povreda, nega člana porodice). Dodatno, prema članu 146. Zakona, ako se utvrdi da je izabrani lekar zloupotrebio svoja ovlašćenja u postupku ostvarivanja prava zaposlenih (na primer, odobrio bolovanje bez stvarnih razloga za to), Republički fond preduzima mere radi oduzimanja ovlašćenja izabranog lekara i podnosi inicijativu kod nadležne komore zdravstvenih radnika za oduzimanje licence za samostalni rad tog izabranog lekara.
Istovremeno, propisivanjem dvostepenosti u postupcima odobravanja sprečenosti za rad i davanjem mogućnosti za ponovno ocenjivanje ili veštačenje već odobrenih bolovanja poslodavcima se omogućava kontrola korišćenja bolovanja u cilju sankcionisanja zloupotrebe ovog prava. Poslodavac može da ostvari pravo na prigovor ako nije zadovoljan ocenom sprečenosti za rad zaposlenog koju je dao izabrani lekar, odnosno lekarska komisija. Dakle, u ovom domenu zakona akcenat je na tome da poslodavac može da kontroliše bolovanje i traži veštačenje zdravstvenog stanja radnika.
Odredbe Zakona o radu o merama za kontrolu i sprečavanje zloupotrebe bolovanja
Ako posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada zbog bolovanjaposlodavac može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog. Poslodavac može da podnese pisani zahtev:
– neposredno zdravstvenoj ustanovi – kada je radnu sposobnost cenio lekar pojedinac, ili
– filijali Republičkog fonda – ukoliko je sprečenost za rad cenila lekarska komisija.
U drugom slučaju, osim neopravdanog otvaranja bolovanja, njegova zloupotreba može da se utvrdi i na osnovu neadekvatnog korišćenja vremena bolovanja.
Kontrolu korišćenja bolovanja poslodavac može da obavlja u skladu sa svojim opštim aktom, a najčešće se to čini putem posebno formirane komisije za ovu namenu.
Prestanak radnog odnosa zbog zloupotrebe bolovanja
Ukoliko poslodavac u postupku sprovedene kontrole bolovanja konkretnog zaposlenog utvrdi da je zaposleni neopravdano koristio ili zloupotrebio pravo na odsustvo zbog bolovanja (zloupotrebio bolovanje), to predstavlja opravdani razlog koji daje poslodavcu mogućnost da zaposlenom otkaže ugovor o radu u smislu člana 179. stav 3. tačka 3) Zakona o radu.
Ove i druge mere detaljno smo analizirali u časopisu Lege Artis Propisi u praksi u članku – Utvrđivanje zloupotrebe bolovanja i mere za njegovo sprečavanje i sankcionisanje – Povodom primene novog Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Redakcija
