Последњих месеци држава све гласније зове пензионере да одустану од поштара и пензије почну да примају преко текућих рачуна.
Ниједан пропис у Србији, међутим, најстарије грађане, баш као ни раднике, не обавезује да до свог новца долазе преко банака. И међу запосленима све је више оних који би своју плату радије видели у коверти, а не на рачуну.
Тако би избегли банкарске трошкове који годишње износе најмање 1.200 динара.
Запослени су већ заборавили благајне и редове пред вратима када „крене“ плата. Готовинске исплате су још „живе“ само код послодаваца који не плаћају порезе и доприносе на пун износ плате, па тако избегавају порезнике. Легална, прописно опорезована, плата „на руке“ изашла је из моде, али не и из закона.
„Законом о раду није прописан начин исплате зараде, односно није прописано да се зарада мора уплатити на текући рачун запосленог“, речено је Вечерњим Новостима у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Правилником о садржају обрачуна зараде, односно накнаде зараде је прописано да обрачун зараде, платни листић, садржи податке о запосленом, укључујући и назив банке и број рачуна на који се исплаћује зарада.
Ово значи да послодавци за запослене који немају отворен текући рачун у некој банци, који су се изјаснили за исплату зараде „на руке“, не попуњавају ове податке у платном листићу, наводе.
Да ни по једном закону за који су они надлежни, грађани за пријем плата и пензија нису обавезни да имају отворене текуће рачуне, нити послодавац и држава смеју тиме да их условљавају, потврдили су и у Народној банци Србије.
„Законом о платним услугама прописују се врсте платних услуга, међу којима је услуга отварања и вођења платног рачуна, као и то ко може да пружа платне услуге. На основу овог закона НБС је донела одлуку којом се прописују ближи услови и начин отварања, вођења и гашења текућих рачуна. Али наведеним законом и одлуком није утврђена обавеза да физичка лица морају да отворе текући рачун у банци на који ће примати уплате зараде од послодавца, нити други прописи НБС регулишу ово питање“, истичу у централној банци.
Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца објашњава да је једноставније из угла послодавца да плате радницима исплаћују преко текућих рачуна.
„У супротном, тај износ би дизали из банке и тиме ризиковали да их неко и опљачка. Трансфером преко банака заобилазе ову процедуру, а и већини радника то више одговара. Запослени желе да користе картице, подижу кредите. Модерне земље су скоро потпуно избациле кеш из употребе“, каже Атанацковић.
С друге стране, Закон о обављању плаћања правних лица, предузетника и физичких лица која не обављају делатност прописује да грађани могу за извршавање платних трансакција да имају текуће и друге платне рачуне. Тим законом прописано је да су предузећа и предузетници дужни да отворе текући рачун код банке, а да грађани – могу да имају текуће рачуне.
„Прописана обавеза правних лица и предузетника да новчане пословне трансакције обављају преко текућег рачуна у функцији је остваривања планиране фискалне политике, сузбијања сиве економије и јачања финансијске дисциплине“, истичу у Министарству финансија.
За разлику од предузећа и предузетника, овим законом прописано је да физичка лица која не обављају делатност могу за извршавање платних трансакција имати текуће и друге платне рачуне код пружалаца платних услуга, утврђених законом којим се уређују платне услуге.
Извор: sajt novaekonomija.rs
