Pravna lica koja su obveznici revizije finansijskih izveštaja imaju rok do kraja septembra da odaberu revizora i zaključe ugovor o obavljanju zakonske revizije. Postupak izbora revizora zahteva ispunjenje određenih zakonskih normi i za obveznika i za društvo za reviziju, vreme potrebno za analizu i formiranje cene od strane revizora i vreme oko usaglašavanja elemenata ugovora. Takođe, nezaključenje ugovora o reviziji povlači sa sobom i zakonske konsekvence. Zbog svega navedenog potrebno je da pravna lica koja nisu zaključila ugovore o reviziji za 2016. godinu, što pre pristupe neophodnim aktivnostima u vezi sa odabirom revizora i zaključenjem ugovora.

Kad je reč o pitanjima ko su obveznici zakonske revizije finansijskih izveštaja za 2016. godinu i izboru društva za reviziju, merodavne su odredbe čl. 21. i 24. Zakona o reviziji („Sl. glasnik RSˮ, br. 62/13, u daljem tekstu: Zakon o reviziji).

 

Obveznici zakonske revizije finansijskih izveštaja

Osnovni kriterijum za određivanje da li je pravno lice obveznik zakonske revizije finansijskih izveštaja jeste razvrstavanje pravnih lica definisano članom 6. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RSˮ, br. 62/13, u daljem tekstu: Zakon o računovodstvu).

S obzirom na to da se obveznici revizije za tekuću godinu određuju na osnovu veličine razvrstvanja pravnih lica za prethodnu godinu, utvrđivanje obveznika revizije za 2016. godinu vrši se na osnovu razvrstavanja po finansijskim izveštajima za 2015. godinu.

Shodno navedenom, obveznici zakonske revizije finansijskih izveštaja za 2016. godinu, u skladu sa članom 21. Zakona o reviziji, jesu:

– velika i srednja pravna lica razvrstana po finansijskim izveštajima za 2015. godinu;

– javna društva (nezavisno od veličine);

– matična pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje;

– sva pravna lica, odnosno preduzetnici čiji poslovni prihod ostvaren u 2015. godini prelazi 4.400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Pored obveznika revizije iz člana 21. Zakona o reviziji, postoje i drugi obveznici revizije kojima je obaveza revizije propisana nekim drugim zakonom. Na primer, članom 65. Zakona o javnim preduzećima („Sl. glasnik RSˮ, br. 15/16), propisano je da javna preduzeća moraju imati izvršenu reviziju finansijskih izveštaja od strane ovlašćenog revizora.

Dakle, sva javna preduzeća, nezavisno od veličine, obveznici su revizije, jer je tako izričito propisano Zakonom o javnim preduzećima.

Isto važi i u slučaju bilo kog drugog zakona kojim se propisuje obaveza revizije za određena pravna lica za koja obaveza revizije nije izričito propisana Zakonom o reviziji.

S obzirom na to da se podaci o objavljenim finansijskim izveštajima vode u Registru finansijskih izveštaja kod APR-a, najlakše i najbrže je da pravna lica ukoliko imaju nedoumicu izvrše proveru u samom registru da li su obveznici ili ne. Naime, pretragom podataka na sajtu APR-a, u delu Registar finansijskih izveštaja – Pretraga evidencije obveznika finansijkih izveštaja – Ostali podaci, dobiće informacije o sledećim podacima koje su značajne za odgovor na pitanje da li su obveznici revizije ili ne:

– veličini obveznika utvrđenoj na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za prethodnu godinu (mikro, malo, srednje, veliko);

– obavezi vršenja revizije sa naznakom: obveznik revizije ili nije obveznik revizije.

 

Ko može da obavlja reviziju finansijskih izveštaja?

Reviziju finansijskih izveštaja za 2016. godinu može obavljati društvo za reviziju koje:

– je dobilo Rešenje Ministarstva finansija o izdatoj dozvoli za obavljanje poslova revizije;

– ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom zaposlenog najmanje jednog licenciranog ovlašćenog revizora, dok reviziju redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja velikih pravnih lica može da obavljadruštvo za reviziju koje ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom zaposlena najmanje četiri licencirana ovlašćena revizora.

Spisak revizorskih kuća koje imaju dozvolu za obavljanje revizije može se pronaći na sajtu Komore ovlašćenih revizora koja vodi Registar društava za reviziju.

Skrećemo pažnju na odredbe člana 40. Zakona o reviziji, prema kojima su društva za reviziju dužna da najkasnije svake sedme godine od početka obavljanja revizije finansijskih izveštaja kod istog obveznika revizije izvrše zamenu licenciranog ovlašćenog revizora, potpisnika revizorskog izveštaja, odnosno ključnog revizorskog partnera, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.

Licencirani ovlašćeni revizor, odnosno ključni revizorski partner može ponovo da obavlja reviziju kod istog obveznika revizije dve godine od datuma potpisivanja poslednjeg revizorskog izveštaja za tog obveznika.

Dakle, revizori ali i pravno lice kod koga se obavlja revizije treba da pre zaključenja ugovora provere da li je neophodno sprovesti tzv. rotaciju revizora.

 

Specifičnosti ugovaranja i obavljanja revizije javnih društava

Kada je reč o ugovaranju i obavljanju revizije javnih društava potrebno je imati u vidu sledeće specifičnosti koje su propisane Zakonom o tržištu kapitala („Sl. glasnik RSˮ, br. 31/11 i 112/15) i Pravilnikom o uslovima za obavljanje revizije finansijskih izveštaja javnih društava („Sl. glasnik RSˮ, br. 114/13, u daljeme tekstu: Pravilnik za javna društva):

– revizor može obaviti najviše pet uzastopnih revizija godišnjih finansijskih izveštaja kod istog javnog društva; dakle, propisana je obavezna promena Revizora na 5 godina;

– revizor ne može u istoj godini obavljati i reviziju finansijskih izveštaja društva i pružati konsultantske usluge;

– revizor ne može u tekućoj godini obavljati zakonsku reviziju finansijskih izveštaja ukoliko su tim licima pružene konsultantske usluge u prethodnoj godini.

Konsultantske usluge se odnose na sledeće usluge:

1) priprema i vođenje poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja;

2) procena vrednosti kapitala, imovine i/ili obaveza koje će biti reflektovane u finansijskim izveštajima, odnosno u kojima postoji očigledan sukob interesa;

3) zastupanje u sudskim postupcima u vezi sa poreskim predmetima;

4) obračun poreza i podnošenje poreskih prijava za fizička lica rukovodioce u sektoru finansija u privrednom društvu;

5) saveti u vezi sa računovodstvenim knjiženjem poreskih obaveza;

6) dizajniranje sistema interne revizije i interne kontrole, kao i njihovo sprovođenje;

7) dizajniranje i primenu informacionih sistema u računovodstvenoj oblasti;

8) aktuarske usluge;

9) druge usluge koje bi, u konkretnim okolnostima, mogle da ugroze nezavisnost licenciranog ovlašćenog revizora ili društva za reviziju i/ili da utiču na vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima.

Takođe, treba imati u vidu da je shodno odredbama Pravilnika za javna društva, Komisija za hartije od vrednosti na svom sajtu objavila listu revizorskih kuća (u daljem tekstu: Lista) koje mogu vršiti reviziju finansijskih izveštaja javnih društava za 2016. godinu na dan 31. mart 2016. godine i to:

1) društva za reviziju koja mogu da obavljaju reviziju finansijskih izveštaja javnih društava čije su hartije od vrednosti uključene na MTP;

2) društva za reviziju koja mogu da obavljaju reviziju finansijskih izveštaja javnih društava čije su hartije od vrednosti uključene na Open Market ili MTP;

3) društva za reviziju koja mogu da obavljaju reviziju finansijskih izveštaja javnih društava čije su hartije od vrednosti uključene na Listing, Open Market ili MTP.

Dakle, društvo za reviziju može da vrši reviziju finansijskih izveštaja javnih društava za 2016. godinu ukoliko ispunjava uslove iz Pravilnika za javna društva i ako je uvršteno na Listu.

 

Ko donosi Odluku o izboru Revizora

Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RSˮ, br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon i 5/15) i drugim propisima koji posebno uređuju poslovanje određenih privrednih subjekata uređeno je pitanje ko donosi odluku o izboru revizora. U zavisnosti od pravne forme društva, propisano je da:

– za akcionarska društva, skupština akcionara odlučuje o izboru i razrešenju revizora i usvajanju izveštaja revizora (član 329. st. 1. tač. 8) i 14) Zakona o privrednim društvima);

– za društva s ograničenom odgovornošću, skupština članova društva imenuje revizora i usvaja finansijske izveštaje, kao i izveštaje revizora (član 200. st. 1. tač. 2) i 9) Zakona o privrednim društvima); pod uslovom da je to predviđeno osnivačkim aktom i da se radi o jednočlanom društvu, odluku o izboru revizora i usvajanju mišljenja revizora može doneti direktor društva.

 

Rok za zaključenje ugovora o reviziji finansijskih izveštaja za 2016. godinu

Odredbom člana 24. st. 1. Zakona o reviziji, uređuje se način i rok u kojem su obveznici revizije dužni da izaberu društvo za reviziju. Saglasno tome, skupština, odnosno organ utvrđen opštim aktom pravnog lica kod kojeg se vrši revizija, bira društvo za reviziju najkasnije do 30. septembra poslovne godine na koju se revizija odnosi. Ovaj rok može da bude i duži u slučaju revizije konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Izuzetno, pravno lice koje finansijske izveštaje sastavlja sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske, bira društvo za reviziju najkasnije tri meseca pre isteka tako određene poslovne godine na koju se revizija odnosi.

Kada je reč o novoosnovanim pravnim licima, Zakon o reviziji ne uređuje obaveznost i rokove vršenja i zaključenja ugovora o reviziji. U vezi sa obaveznošću revizije finansijskih izveštaja novoosnovanih pravnih lica Ministrastvo finansija je dalo mišljenje br. 011-00-102/2013-16 od 21. 11. 2013. godine, čiji izvod dajemo u nastavku:

„Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo, da je počev od revizije finansijskih izveštaja za 2014. godinu, novoosnovano pravno lice obveznik revizije finansijskih izveštaja za poslovnu godinu u kojoj je osnovano, samo ukoliko pripada grupi obveznika revizije definisanih članom 21. Zakona o reviziji. S tim u vezi, mišljenja smo i da se revizija tih finansijskih izveštaja, izuzetno može ugovoriti i nakon 30. septembra tekuće godine, ali da se postupak revizije, kao i obaveze u vezi sa dostavljanjem revizorskih izveštaja i ostale dokumentacije Agenciji za privredne registre moraju izvršiti na način i u rokovima propisanim zakonom kojim se uređuje računovodstvo.ˮ

Dakle, rok za zaključenje ugovora o reviziji pojedinačnih finansijskih izveštaja za 2016. godinu je najkasnije do 30. septembra 2016. godine, dok ovaj rok može biti duži za zaključenje ugovora za reviziju konsolidovanih finansijskih izveštaja, kao i za novoosnovana pravna lica. Za društva koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, rok za zaključenje ugovora za reviziju je tri meseca pre završetka poslovne godine na koju se revizija odnosi.

Odredbom člana 101. st. 1. tač. 1) i st. 2. Zakona o reviziji, propisano je da će se za privredni prestup, novčanom kaznom u iznosu od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniti pravno lice kod kojeg se vrši revizija, ako ne izabere društvo za reviziju na način i u roku iz člana 24. ovog zakona, dok će se odgovorno lice u pravnom licu kazniti novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.

Autor:
Mr Milica Bjelić
Ovlašćeni eksterni i interni revizor