Правна лица која су обвезници ревизије финансијских извештаја имају рок до краја септембра да одаберу ревизора и закључе уговор о обављању законске ревизије. Поступак избора ревизора захтева испуњење одређених законских норми и за обвезника и за друштво за ревизију, време потребно за анализу и формирање цене од стране ревизора и време око усаглашавања елемената уговора. Такође, незакључење уговора о ревизији повлачи са собом и законске консеквенце. Због свега наведеног потребно је да правна лица која нису закључила уговоре о ревизији за 2016. годину, што пре приступе неопходним активностима у вези са одабиром ревизора и закључењем уговора.

Кад је реч о питањима ко су обвезници законске ревизије финансијских извештаја за 2016. годину и избору друштва за ревизију, меродавне су одредбе чл. 21. и 24. Закона о ревизији („Сл. гласник РСˮ, бр. 62/13, у даљем тексту: Закон о ревизији).

 

Обвезници законске ревизије финансијских извештаја

Основни критеријум за одређивање да ли је правно лице обвезник законске ревизије финансијских извештаја јесте разврставање правних лица дефинисано чланом 6. Закона о рачуноводству („Сл. гласник РСˮ, бр. 62/13, у даљем тексту: Закон о рачуноводству).

С обзиром на то да се обвезници ревизије за текућу годину одређују на основу величине разврствања правних лица за претходну годину, утврђивање обвезника ревизије за 2016. годину врши се на основу разврставања по финансијским извештајима за 2015. годину.

Сходно наведеном, обвезници законске ревизије финансијских извештаја за 2016. годину, у складу са чланом 21. Закона о ревизији, јесу:

– велика и средња правна лица разврстана по финансијским извештајима за 2015. годину;

– јавна друштва (независно од величине);

– матична правна лица која састављају консолидоване финансијске извештаје;

– сва правна лица, односно предузетници чији пословни приход остварен у 2015. години прелази 4.400.000 евра у динарској противвредности.

Поред обвезника ревизије из члана 21. Закона о ревизији, постоје и други обвезници ревизије којима је обавеза ревизије прописана неким другим законом. На пример, чланом 65. Закона о јавним предузећима („Сл. гласник РСˮ, бр. 15/16), прописано је да јавна предузећа морају имати извршену ревизију финансијских извештаја од стране овлашћеног ревизора.

Дакле, сва јавна предузећа, независно од величине, обвезници су ревизије, јер је тако изричито прописано Законом о јавним предузећима.

Исто важи и у случају било ког другог закона којим се прописује обавеза ревизије за одређена правна лица за која обавеза ревизије није изричито прописана Законом о ревизији.

С обзиром на то да се подаци о објављеним финансијским извештајима воде у Регистру финансијских извештаја код АПР-а, најлакше и најбрже је да правна лица уколико имају недоумицу изврше проверу у самом регистру да ли су обвезници или не. Наиме, претрагом података на сајту АПР-а, у делу Регистар финансијских извештаја – Претрага евиденције обвезника финансијких извештаја – Остали подаци, добиће информације о следећим подацима које су значајне за одговор на питање да ли су обвезници ревизије или не:

– величини обвезника утврђеној на основу података из финансијских извештаја за претходну годину (микро, мало, средње, велико);

– обавези вршења ревизије sa назнаком: обвезник ревизије или није обвезник ревизије.

 

Ко може да обавља ревизију финансијских извештаја?

Ревизију финансијских извештаја за 2016. годину може обављати друштво за ревизију које:

– је добило Решење Министарства финансија о издатој дозволи за обављање послова ревизије;

– има у радном односу са пуним радним временом запосленог најмање једног лиценцираног овлашћеног ревизора, док ревизију редовних годишњих и консолидованих финансијских извештаја великих правних лица може да обављадруштво за ревизију које има у радном односу са пуним радним временом запослена најмање четири лиценцирана овлашћена ревизора.

Списак ревизорских кућа које имају дозволу за обављање ревизије може се пронаћи на сајту Коморе овлашћених ревизора која води Регистар друштава за ревизију.

Скрећемо пажњу на одредбе члана 40. Закона о ревизији, према којима су друштва за ревизију дужна да најкасније сваке седме године од почетка обављања ревизије финансијских извештаја код истог обвезника ревизије изврше замену лиценцираног овлашћеног ревизора, потписника ревизорског извештаја, односно кључног ревизорског партнера, осим ако посебним законом није друкчије уређено.

Лиценцирани овлашћени ревизор, односно кључни ревизорски партнер може поново да обавља ревизију код истог обвезника ревизије две године од датума потписивања последњег ревизорског извештаја за тог обвезника.

Дакле, ревизори али и правно лице код кога се обавља ревизије треба да пре закључења уговора провере да ли је неопходно спровести тзв. ротацију ревизора.

 

Специфичности уговарања и обављања ревизије јавних друштава

Када је реч о уговарању и обављању ревизије јавних друштава потребно је имати у виду следеће специфичности које су прописане Законом о тржишту капитала („Сл. гласник РСˮ, бр. 31/11 и 112/15) и Правилником о условима за обављање ревизије финансијских извештаја јавних друштава („Сл. гласник РСˮ, бр. 114/13, у даљеме тексту: Правилник за јавна друштва):

– ревизор може обавити највише пет узастопних ревизија годишњих финансијских извештаја код истог јавног друштва; дакле, прописана је обавезна промена Ревизора на 5 година;

– ревизор не може у истој години обављати и ревизију финансијских извештаја друштва и пружати консултантске услуге;

– ревизор не може у текућој години обављати законску ревизију финансијских извештаја уколико су тим лицима пружене консултантске услуге у претходној години.

Консултантске услуге се односе на следеће услуге:

1) припрема и вођење пословних књига и састављања финансијских извештаја;

2) процена вредности капитала, имовине и/или обавеза које ће бити рефлектоване у финансијским извештајима, односно у којима постоји очигледан сукоб интереса;

3) заступање у судским поступцима у вези са пореским предметима;

4) обрачун пореза и подношење пореских пријава за физичка лица руководиоце у сектору финансија у привредном друштву;

5) савети у вези са рачуноводственим књижењем пореских обавеза;

6) дизајнирање система интерне ревизије и интерне контроле, као и њихово спровођење;

7) дизајнирање и примену информационих система у рачуноводственој области;

8) актуарске услуге;

9) друге услуге које би, у конкретним околностима, могле да угрозе независност лиценцираног овлашћеног ревизора или друштва за ревизију и/или да утичу на вредновање позиција у финансијским извештајима.

Такође, треба имати у виду да је сходно одредбама Правилника за јавна друштва, Комисија за хартије од вредности на свом сајту објавила листу ревизорских кућа (у даљем тексту: Листа) које могу вршити ревизију финансијских извештаја јавних друштава за 2016. годину на дан 31. март 2016. године и то:

1) друштва за ревизију која могу да обављају ревизију финансијских извештаја јавних друштава чије су хартије од вредности укључене на МТП;

2) друштва за ревизију која могу да обављају ревизију финансијских извештаја јавних друштава чије су хартије од вредности укључене на Опен Маркет или МТП;

3) друштва за ревизију која могу да обављају ревизију финансијских извештаја јавних друштава чије су хартије од вредности укључене на Листинг, Опен Маркет или МТП.

Дакле, друштво за ревизију може да врши ревизију финансијских извештаја јавних друштава за 2016. годину уколико испуњава услове из Правилника за јавна друштва и ако је уврштено на Листу.

 

Ко доноси Одлуку о избору Ревизора

Законом о привредним друштвима („Сл. гласник РСˮ, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закон и 5/15) и другим прописима који посебно уређују пословање одређених привредних субјеката уређено је питање ко доноси одлуку о избору ревизора. У зависности од правне форме друштва, прописано је да:

– за акционарска друштва, скупштина акционара одлучује о избору и разрешењу ревизора и усвајању извештаја ревизора (члан 329. ст. 1. тач. 8) и 14) Закона о привредним друштвима);

– за друштва с ограниченом одговорношћу, скупштина чланова друштва именује ревизора и усваја финансијске извештаје, као и извештаје ревизора (члан 200. ст. 1. тач. 2) и 9) Закона о привредним друштвима); под условом да је то предвиђено оснивачким актом и да се ради о једночланом друштву, одлуку о избору ревизора и усвајању мишљења ревизора може донети директор друштва.

 

Рок за закључење уговора о ревизији финансијских извештаја за 2016. годину

Одредбом члана 24. ст. 1. Закона о ревизији, уређује се начин и рок у којем су обвезници ревизије дужни да изаберу друштво за ревизију. Сагласно томе, скупштина, односно орган утврђен општим актом правног лица код којег се врши ревизија, бира друштво за ревизију најкасније до 30. септембра пословне године на коју се ревизија односи. Овај рок може да буде и дужи у случају ревизије консолидованих финансијских извештаја.

Изузетно, правно лице које финансијске извештаје саставља са стањем на последњи дан пословне године која је различита од календарске, бира друштво за ревизију најкасније три месеца пре истека тако одређене пословне године на коју се ревизија односи.

Када је реч о новооснованим правним лицима, Закон о ревизији не уређује обавезност и рокове вршења и закључења уговора о ревизији. У вези са обавезношћу ревизије финансијских извештаја новооснованих правних лица Министраство финансија је дало мишљење бр. 011-00-102/2013-16 од 21. 11. 2013. године, чији извод дајемо у наставку:

„Имајући у виду наведено, мишљења смо, да је почев од ревизије финансијских извештаја за 2014. годину, новоосновано правно лице обвезник ревизије финансијских извештаја за пословну годину у којој је основано, само уколико припада групи обвезника ревизије дефинисаних чланом 21. Закона о ревизији. С тим у вези, мишљења смо и да се ревизија тих финансијских извештаја, изузетно може уговорити и након 30. септембра текуће године, али да се поступак ревизије, као и обавезе у вези са достављањем ревизорских извештаја и остале документације Агенцији за привредне регистре морају извршити на начин и у роковима прописаним законом којим се уређује рачуноводство.ˮ

Дакле, рок за закључење уговора о ревизији појединачних финансијских извештаја за 2016. годину је најкасније до 30. септембра 2016. године, док овај рок може бити дужи за закључење уговора за ревизију консолидованих финансијских извештаја, као и за новооснована правна лица. За друштва која имају пословну годину различиту од календарске, рок за закључење уговора за ревизију је три месеца пре завршетка пословне године на коју се ревизија односи.

Одредбом члана 101. ст. 1. тач. 1) и ст. 2. Закона о ревизији, прописано је да ће се за привредни преступ, новчаном казном у износу од 300.000 до 3.000.000 динара казнити правно лице код којег се врши ревизија, ако не изабере друштво за ревизију на начин и у року из члана 24. овог закона, док ће се одговорно лице у правном лицу казнити новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара.

Аутор:
Mр Милица Бјелић
Овлашћени екстерни и интерни ревизор