Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o tržištu kapitala u cilju postizanja veće transparentnosti i odgovornosti u poslovanju, kreiranju i razvoju finansijskih instituta koji se nude na tržištu kapitala, a samim tim i stvaranju atraktivnijeg tržišta, kako za domaće, tako i za strane investitore.
Diverzifikacijom i povećanjem transparentnosti i kvaliteta finansijskih instrumenata vratiće se poverenje investitora, a posledično i pozitivan uticaj na povećanje broja učesnika na domaćem tržištu i na održiv ekonomski rast.
Donošenjem novog zakona o tržištu kapitala uskladiće se domaći pravni i institucionalni okvir sa pravnim tekovinama Evropske unije i obezbediti veći stepen zaštite investitora i pravne sigurnosti.
Na izradi odredbi ovog zakona, Ministarstvo finansija sarađivalo je sa relevantnim institucijama uzimajući u obzir potrebe privrede, kako bi Srbija razvila konkurentno, visoko efikasno, transparentno i produktivno tržište kapitala sa širokim sprektrom finansijskih instrumenata i usluga, a koje može da se poredi sa vodećim regionalnim i evropskim finansijskim tržištima.
Vlada je usvojila izmene i dopune Predloga zakona o elektronskom fakturisanju kojim je privredi i javnom sektoru omogućeno da zbog prilagođavanja novom sistemu elektronskih faktura, prelazni rok bude do kraja aprila naredne godine.
Od 1. maja 2022. godine subjekti u javnom sektoru imaće obavezu da primaju, čuvaju i izdaju elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora, dok će subjekti u privatnom sektoru imati obavezu da izdaju elektronsku fakturu subjektu javnog sektora.
Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora, primenjivaće se od 1. jula 2022. godine, kao što je i bilo planirano.
Obaveze izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora nastupaju od 1. januara 2023. godine. To su ujedno i datumi od kada se primenjuje i obaveza da se elektronski evidentira obračun poreza na dodatu vrednost.
Na sednici su usvojene izmene i dopune Predloga zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2.
Izmenama i dopunama predviđen je izuzetak u pogledu mogućnosti garantovanja Srbije za kredite koji mogu biti odboreni korisnicima koji spadaju u preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima, pod uslovima da su prethodno, prevremeno i u celosti, izmirili obaveze po kreditima odobrenim u skladu sa prvom garantnom šemom.
Na ovaj način, mehanizam garantovanja Srbije za kredite koje banke odobravaju privredim subjektima za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava predstavlja izuzetno efikasan mehanizam za pokretanje kreditne aktivnosti i očuvanje likvidnosti preduzeća, čime se neposredno štite i lanci vrednosti, omogućava nesmetan protok domaćeg kapitala i sprečava kriza solventnosti koja prati krizu likvidnosti.
Imajući u vidu ulogu koju elektronski mediji imaju u sistemu javnog informisanja, a naročito tokom izborne kampanje, i polazeći od toga da je dijalog važan deo evropskog puta i perspektive Srbije, kao i da su predložene mere primenljive i mogu da pomognu u stvaranju klime poverenja i promena u korist građana i u skladu sa standardime Evropske unije, Vlada je usvojila izmenjen i dopunjen Predlog zakona o elektronskim medijima.
Ovim izmenama i dopunama propisuju se nove obaveze pružaocima medijskih usluga u oblasti elektronskih medija da pre početka izborne kampanje objave tarife za političko oglašavanje, uz pravilo da kriterijumi po kojima se određuje cena političkog reklamiranja i uslovi plaćanja moraju važiti za sve kandidate na izborima i sve podnosioce proglašenih izbornih lista, odnosno proglašenih kandidata.
Pored ranije propisanih obaveza, u cilju daljeg unapređenja uslova za održavanje izbora, propisuje se zabrana da deset dana pre dana određenog za glasanje, mediji izveštavaju o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti, odnosno obeležava početak izgradnje takvih objekata, ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštinama autonomne pokrajine i odbornike u skupštini jedinice lokalne samouprave.
Na današnjoj sednici usvojen je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u Programu „Kreativna Evropa“ (2021-2027) kojim se našoj zemlji omogućava nastavak učešća u ovom programu.
Stupanjem na snagu sporazuma, ustanovama kulture, udruženjima i drugim subjektima u kulturi sa teritorije Srbije, biće omogućeno učešće u najznačajnijem programu Evropske unije za kulturu, čime se obezbeđuje integracija naše kulture u međunarodne razvojne tokove, podstiče mobilnost umetnika i kulturnih stvaralaca, promoviše kulturna raznolikost i interkulturalni dijalog, obezbeđuje finansijska podrška za domaće subjekte u kulturi, kako javnog, tako i civilnog sektora i pospešuje proces evropskih integracija.
Vlada je usvojila i Uredbu o učešću javnosti u izradi određenih planova i programa u oblasti zaštite životne sredine kojom se propisuje postupak učešća javnosti u donošenju odluka o izradi, izmeni, dopuni, pregledu i usvajanju planova kvaliteta vazduha regionalnih i lokalnih planova za upravljanje otpadom, kao i planova upravljanja opasnim otpadom, nacionalnog plana za upravljanje otpadom, programa prevencije stvaranja otpada, akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini, kao i plana zaštite voda od zagađenja.
Uredbom se ova oblast usklađuje sa evropskom direktivom, kao i Konvencijom o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine – Arhuska konvencija, kao deo važeće legislative Evropske unije.
Na današnjoj sednici usvojen je Zaključak o saglasnosti sa tekstom Projekta: veštačka inteligencija u službi opšteg dobra – omogućavanje ekosistema podesnog za veštačku inteligenciju u Srbiji.
Cilj projekta je jačanje institucionalnog i zakonodavnog okvira za veštačku inteligenciju i unapređenje saradnje javnog i privatnog sektora, kao i akademskih ustanova u toj oblasti.
Radiće se i na pružanju podrške nedavno osnovanom Institutu za veštačku inteligenciju, i pored ostalog, saradnji različitih aktera u ekosistemu za veštačku inteligenciju, uporedo sa uzornim inicijativama i pozicioniranju Srbije na globalnoj sceni.
Ti koraci će dovesti do stvaranja okruženja podsticajnog za korišćenje veštačke inteligencije za opšte dobro, povećanja konkurentnosti naše ekonomije, smanjenja troškova i uvećanja efikasnosti javnog sektora.
Izvor: sajt Vlade RS
Naslov: Redakcija