Скупштина је усвојила сет од пет финансијских закона које је предложила Народна банка Србије.
Већином гласова посланици су усвојили Закон о осигурању, Закон о платним услугама, измене и допуне Закона о заштити корисника финансијских услуга, измене и допуне Закона о девизном пословању и Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма.
Новим Законом о осигурању централна банка добија прецизније активности у контроли банкарског сектора и код лиценцирања осигуравајућих компанија, а добија и могућности да изриче новчане казне.
Предвиђено је да нова друштва за осигурање не могу истовремено да се баве животним и неживотним осигурањем, али она која већ послују, могу да наставе да обављају обе те врсте осигурања, сто је решење које постоји у Европи.
Након ступања Закона о осигурању на снагу услугама посредовања и продајом осигурања могу да се обављају без радног односа са осигуравајућом кућом, чиме НБС жели да избегне да се тај посао ради на црно.
Другим законом који је усвојен, Законом о платним услугама уводе се домаће платне институције и институције електронског новца, што би, према НБС, требало да омогући већу конкуренцију у обављању платног промета, а законски први пут регулише се плаћање преко интернета и мобилних телефона.
Тим законом домаћим организацијама омогућено је да посредују у плаћању и пријему новца из иностранства преко интернета, као што то сада могу да раде „Пејпал“ и друге сличне стране компаније.
Закон о платним услугама треба да омогући већу и разноврснију понуду краткорочних кредита, кредитних и платних картица, ниже трошкове провизије приликом плаћања, мање трошкове конверзије валута, пословања и повољнијег инвестиционог амбијента.
Нови закон о платним услугама предвидео је увођење јединственог регистра рачуна и за физичка лица, јер већ постоји за правна лица, који, како је истакла НБС, неће бити јавно доступан.
Изменама и допунама Закона о девизном пословању од 1. октобра 2015. грађанима Србије бити омогућено да платни промет са иностранством обављају и преко домаћих институција електронског новца и платних институција, а не само преко страних институција електронског новца, као што је „Пејпал“.
Законом је предвиђено да платни промет са иностранством грађани Србије могу да обављају и преко платне институције и јавног поштанског оператора који има овлашћење да пружа ту врсту услуга.
Усвојене измене и допуне Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма направлљене су како би могао да буде уведен електронаски новац који је предвиђен Законом о платним услугама. Те измене и допуне закона ступиће на снагу 1. октобра 2015.
Изменама Закона о заштити финансијских услуга, та заштита је проширена и на предузетнике и пољопривреднике, а све банке, које су пред доношење закона одобриле кредите, код обрачуна кредита морају да обрачунавају ануитете по курсу по којем су који су их и одобриле.
Усвојеним изменама се олакшава и скраћује пут незадовољним клијентима финансијских услуга, тако што се скраћује рок за одговор банке на приговор са 30 на 15 дана, након чега приговор иде у НБС.
Распон новчаних казни се повећава да би казне могле да се наплаћују чешће, а унапређено је и посредовање НБС у споровима клијената са банкама.
Скупштина Србије је усвојила и измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу чији је циљ спречавање фаворизовања појединих извршитеља и равномерно распоређивање предмета како би се избегле евентуалне злоупотребе.
Најважнија новина у закону су одредбе којима се предвиђа да је јавно предузеће које жели да наплати потраживања по основу комуналних и сличних услуга дужно да се обрати Комори извршитеља.
Комора је у обавези да у року од пет дана одреди извршитеље, водећи рачуна да се то ради равномерно, према азбучном реду уписа у Именик извршитеља.
Предложеним изменама предвиђено је да се води рачуна о територијалној припадности дужника, односно да је надлежан искључиво извршитељ на чијем подручју дужник има пребивалиште, боравак или седиште.
Усвајање овог закона предложила је група од 131 посланика, који су указивали да до сада нису постојали јасни критеријуми за расподелу предмета, већ је остављено повериоцу да сам изабере приватног извршитеља, што је, како су оценили, доводило до злоупотреба.
Као пример предлагачи су навели Јавно предузеће Електровојводина која је од 10.000 предмета 8.000 дала једној канцеларији, а остатак од 2.000 распоредила на осам извршитеља.
Извор: Бета
