Скупштина Србије усвојила је данас Закон о систему плата запослених у јавном сектору, који обухвата око 500.000 грађана којима је држава послодавац, а којима ће све зараде бити обрачунаване на основу истих елемената, исте основице и јединствене матрице распона коефицијената. Тиме се остварује принцип „једнака плата за једнак рад“.
Распон коефицијената ће се дефинисати посебним законима, чије доношење се очекује након усвајања овог такозваног кровног прописа.
Закон, такоЂе, предвиЂа да постоји основна плата, која се добија множењем основице и коефицијента, коефицијенти ће бити утврЂени пратећим прописима, али се основица одреЂује сваке године у складу са буџетом Републике за наредну годину.
Јединствена основица
За цео јавни сектор ће, како је наведено, бити утврђена јединствена основица и то законом о будЖету за сваку годину, али и уз претходно прибављено мишљење социјално-економског савета.
Изузетак је основица за обрачун и исплату плата у аутономној покрајини и локалној самоуправи, која ће се разматрати само у току процеса припреме будета аутономне покрајине, односно локалне самоуправе за наредну будетску годину на начин којим се планира смањење укупних расхода и чиме се обезбеђује дугорочна финансијска одривост, а утврђује одлуком о буджету у складу са масом средстава опредељеном за обрачун и исплату плата.
Овако утврдена основица не може бити већа од основице која је утврђена законом о буџету, пише у усвојеном акту.
Каталог звања, чинова, положања…
Закон предвиђа и успостављање Општег каталога радних места, односно звања, чинова, положаја и функција у јавном сектору који сачињава министарство надлежно за послове државне управе и локалне самоуправе.
Тај каталог се састоји од посебних каталога који представљају попис звања и положаја службеника и попис функција, док посебни каталози служе да се искажу услови и захтеви за обављање послова, а све у циљу вредновања.
Како до веће плате
Запослени може да добије већу плату по основу постигнутих резултата и оствареног радног учинка изнад очекиваног за радно место, под условима и на начин прописан посебним законом, ако овакво вредновање није изражено кроз коефицијент, односно напредовањем кроз платне разреде.
Када је реч о платама функционера, њихове коефицијенте за обрачун основне плате одредиће посебан пропис у складу са одговорношћу на функцији.
Када је реч о минулом раду, запослени ће и даље по том основу добијати увећање плате од 0,4 одсто по години стажа.
Регрес и топли оброк посебно
Што се тиче регреса и топлог оброка, што је била главна замерка синдиката, ипак је договорено да се они исказују посебно, а не у коефицијенту како су страховали синдикати.
Запослени у јавном сектору страховали су да ће им по новом закону током боловања за 65 одсто бити умањена основна плата, а не просек 12-месечних примања у који улазе и додаци за дежурства, рад викендом и празником, прековремени рад, ноћни рад, регрес, али то није предвидјено овим прописом.
Закон, међутим, јасно дефинише да средства за исплату основне плате, увећања плате по основу минулог рада и за остала увећања плате буду у оквирима буџетских ограничења за текућу и наредне две буџетске године.
Ово ограничење се односи и на планирање и остваривање средстава за исплату накнада трошкова и других примања утврђених у складу са овим и посебним законом.
Предвиђено је да се до 1. јануара 2017. године донесу закони којима се уређују радноправни статус, плате и друга примања запослених у јавном сектору, а до 1. јануара 2018. године биће усклађени закони којима се уређују плате и друга примања полицијских службеника, професионалних припадника Војске Србије и запослених у органима у чијем су делокругу послови безбедности и обавештајни послови, са одредбама овог закона.
Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Слубеном гласнику, а примењиваће се од 1. јануара 2017. године, а на полицијске службенике, професионалне припаднике Војске Србије и запослене у органима у чијем су делокругу безбедоносни и обавештајни послови – од 1. јануара 2018. године.
Закон се односи на државне службенике и намештенике у државним органима, полицију, војна лица, службенике и намештенике у органима аутономне покрајине и локалним самоуправама, запослени у јавним агенцијама и организацијама, функционери…
Не односи се на запослене у јавним предузећима, Народној банци Србије, као ни на запослене у јавним медијским сервисима и организацијама које су основане међународним уговором или којима се плате одређују у складу са међународним уговором.
Извор: Блиц
