Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima, koji definiše koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova u toj oblasti, kao i uslove koje banke ljudskih tkiva treba da ispunjavaju.
Novi zakon je propisao pojednostavljenje procedure izdavanja dozvola zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i uspostavljanje informacionog sistema u pomenutoj oblasti.
Jedna od novina je pojednostavljivanje postupka davanja pristanka za primenu ljudskih tkiva, izbegavajući nepotrebne finansijske troškove uvođenjem zabrane o darivanju.
Zakon je pružio mogućnost svakom punoletnom građaninu Srbije da zabrani u pismenom ili usmenom obliku darivanje svojih tkiva, kao i mogućnost članova porodice da to učini u trenutku smrti ukoliko se umrlo lice nije za života izjasnilo u vezi sa tim.
Zakonom su precizirane zdravstvene ustanove koje mogu podneti zahtev za obavljanje poslova u toj oblasti, uslovi koje banke ljudskih tkiva treba da ispunjavaju, kao i registar davalaca matičnih ćelija.
Jedna od novina tog zakona je pojednostavljenje postupka davanja pristanaka za primenu ljudskih tkiva uz izbegavanje nepotrebnih finansijskih troškova vođenja registra.
Propisano je da se tkivo umrlog za primenu kod ljudi može uzeti isključivo posle dijagnostifikovanja i utvrđivanja smrti na osnovu medicinskih kriterijuma.
Zakon propisuje da se tkiva sa umrle osobe mogu uzeti radi primene ako se punoletan poslovno sposoban davalac pre smrti tome nije usmeno ili pismeno usprotivio, odnosno ako se u trenutku smrti tome nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog.
Sa umrlog maloletnika koji je tokom života bio pod roditeljskim staranjem dozvoljeno je uzimanje tkiva uz pismeni pristanak oba roditelja, dok je za umrlog maloletnika bez roditeljskog staranja dozvoljeno uzimanje tkiva na osnovu saglasnosti etičkog odbora zdravstvene ustanove.
Po zakonu, darivanje i primanje ljudskih ćelija i tkiva zasniva se na uvažavanju prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja i zaštiti osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca i primaoca.
Zakon nalaže da se pri dobijanju ljudskih ćelija i tkiva sa umrlog davaoca postupa sa poštovanjem dostojanstva umrlog i članova porodice, kao i da se preduzimaju sve potrebne mere kako bi se povratio spoljašnji izgled umrlog davaoca.
Izvor: Vebsajt RTS-a
Naslov: Redakcija
