Члан 73. став 2. Закона о раду утврђује да, ако запослени
користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две
радне недеље у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна
наредне године. При томе треба имати у виду да други део годишњег одмора
може да се користи одједном у целости или у више наврата до
30. 6. 2018. године.
До 30. јуна 2018. године годишњи одмор за 2017. годину морају
да искористе, односно мора да им се омогући да га искористе запослени који су пријавили
коришћење годишњег одмора у деловима, па су први део у трајању од најмање две
радне недеље искористили у току 2017. године. Запослени који у току 2017. године
нису искористили ни први део годишњег одмора за 2017.
годину од најмање две радне недеље, губе право на коришћење годишњег одмора
уопште, а не само у деловима. При томе запослени не може да
се одрекне првог дела годишњег
одмора, који није успео да искористи у календарској години,
како би искористио други део до 30. јуна наредне године.
Према томе, уколико је запослени у току 2017. године искористио
најмање 10 радних дана годишњег одмора, други део годишњег одмора за 2017.
годину може да користи одједном или у више делова до
30. 6. 2018. године, у зависности од
потребе посла, у договору са послодавцем.
Конкретно, запослени треба да имају у виду два неопходна услова
која треба да испуне да би могли да користе други део годишњег одмора до 30.
јуна 2018. године, а то су:
1) да су први део годишњег одмора за 2017. годину искористили у
току 2017. године, у законском трајању од најмање две радне
недеље, тј. 10 радних дана, одједном, непрекидно, и
2) да само уз испуњење претходног услова други део годишњег
одмора може да се користи у периоду од 1. јануара до 30.
јуна 2018. године (одједном у целости или у више наврата).
Изузеци од обавезе да се искористи годишњи одмор у току 2017. године
Желимо да укажемо на три изузетка од правила да годишњи
одмор мора да се искористи у трајању од 10 радних дана у
календарској години на коју се односи, да би други део
могао да се искористи до 30. јуна
наредне године:
Први изузетак је предвиђен ставом 4. члана 73. Закона о
раду, којим се даје право запосленој која, због породиљског
одсуства, одсуства са рада због неге новорођеног детета и
због посебне неге детета, није успела да годишњи одмор за
2017. календарску годину искористи у целини или делимично у тој 2017.
години, да исти у целости или
преостали део искористи у периоду од 1. јануара до 30. јуна 2018. године. Дакле,
запослена која је у 2017. години отишла на породиљско одсуство, одсуство са рада
ради неге детета и посебне неге детета, а за ту годину није користила годишњи
одмор пре одласка на одсуство, цео годишњи одмор за 2017. годину може да користи у 2018. години, када се врати на рад, и то под
условом да се у 2018. години врати на рад пре истека јуна
месеца и да годишњи одмор искористи до 30. јуна ове године. И у овом случају је
30. 6. 2018. године последњи дан када
може да се користи годишњи одмор из 2017. године.
Други изузетак је када запослени започне годишњи одмор у
календарској години на коју се тај одмор односи, па га пре протека од две радне
недеље прекине због болести која траје до краја календарске године, због чега
није у могућности да има искоришћени први део годишњег одмора у целини. Овај
запослени може до 30. јуна 2018. године да искористи преостале дане свог укупног
годишњег одмора за 2017. годину. Према томе, запослени који је започео коришћење
годишњег одмора у 2017. години, па га је прекинуо пре протека две радне недеље
због болести која је трајала до краја 2017. године, због чега није био у
могућности да искористи први део годишњег одмора у прописаном трајању од две
радне недеље, може да искористи преостале дане одмора на које има право до 30.
јуна 2018. године, односно признаје му се право на коришћење годишњег одмора у
деловима. Сматра се да услов за коришћење првог дела годишњег одмора није
испунио због више силе.
Трећи изузетак у пракси се јавља
ако је запослени целу календарску 2017. годину био на
боловању или ако је радио први део године, па онда користио боловање до краја
2017. године, због чега није стигао да користи ни први део годишњег одмора,
тако да губи право на тај први део
годишњег одмора. Овај запослени може да до 30. јуна 2018.
године искористи други део годишњег одмора (сагласно Мишљењу Министарства за
рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 011-00-463/2016-02 од 18. 7. 2017. године).
У посебном случају, ако се запослени спрема да користи други део
годишњег одмора из 2017. године у 2018. години, па отвори боловање које му
истекне у августу или септембру 2018. године, губи право на коришћење другог
дела одмора, пошто после 30. јуна ни у ком случају годишњи одмор из претходне
године не може да се користи.
Сличан је случај и са запосленом која је отворила породиљско
одсуство или одсуствује због неге детета у току 2017. године. Ако се запослена
вратила на посао 15. јуна, а није искористила годишњи одмор за 2017. годину у
целости, има право да користи годишњи одмор у данима до 30. јуна 2018. године.
Нема законских сметњи да неискоришћени годишњи одмор из
претходне године запослени користи до краја јуна текуће године и да одмах од 1.
јула настави да користи годишњи одмор за текућу годину уколико то омогућава
процес рада код послодавца и ако се послодавац сагласио.
Да резимирамо, запослени који није
искористио годишњи одмор за 2017. годину, то своје право може да искористи до
30. јуна 2018. године под следећим условима:
1) да је у претходној години искористио први део годишњег одмора
у трајању од најмање две радне недеље;
2) да је коришћење годишњег одмора у претходној години прекинуо
због болести која траје до краја календарске године, због чега није био у
могућности да користи први део годишњег одмора у прописаном трајању од две
недеље, при чему се сматра да услов о коришћењу првог дела
годишњег одмора није испунио због више силе (болести), и
3) запослени који је стекао право на коришћење годишњег одмора,
а није у целости или делимично искористио годишњи одмор у текућој календарској
години због одсуства са рада ради породиљског одсуства, одсуства са рада ради
неге детета и посебне неге детета, има право да тај одмор искористи до 30. јуна
наредне године.
Сагласно наведеном, запослени губи право на коришћење годишњег
одмора из 2017. године у 2018. години:
1) ако преостали годишњи одмор за 2017. годину не искористи до
30. јуна 2018. године;
2) ако се врати са породиљског одсуства или одсуства са рада
ради неге и посебне неге детета после 30. јуна 2018. године;
3) ако је запослени започео коришћење годишњег одмора крајем
2017. године, а због истека године у 2017. години није искористио најмање две
радне недеље (није стекао услов за коришћење годишњег одмора у два дела), па је 31. децембра 2017. године, односно 1. јануара 2018. године
прекинуо коришћење годишњег одмора и радио једно време у
јануару (није наставио да користи у континуитету цео годишњи одмор), губи право
да користи преостали део годишњег одмора за 2017. годину у 2018. години.
Накнада штете за неискоришћени годишњи одмор
Као што смо рекли, 30. јун 2018. године јесте последњи дан могућег коришћења годишњег одмора за 2017.
годину, међутим, по Закону о раду то није датум када запосленом почиње право на
неискоришћени годишњи одмор. Наиме, према члану 76. Закона о раду, накнада штете
за неискоришћени годишњи одмор припада само запосленом у случају престанка
радног односа. У том случају послодавац је дужан да запосленом који није
искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо
коришћења годишњег одмора у висини просечне зараде у претходних 12 месеци,
сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Дакле, запослени који код
конкретног послодавца не искористи годишњи одмор за 2017. годину до 30. јуна
2018. године, не стиче аутоматски право на накнаду штете за неискоришћени
годишњи одмор по члану 76. Закона о раду, већ може да, у складу са чланом 164.
овог закона, покрене поступак за накнаду штете. Наиме, према одредбама овог
члана, ако запослени претрпи штету на раду или у вези са радом, послодавац је
дужан да му накнади штету у складу са законом и општим актом. У овом случају
запослени треба да докаже да није могао да искористи свој годишњи одмор кривицом
послодавца, када ће се применити поступак наплате штете у
складу са општим принципом одговорности из Закона о облигационим односима. Ако
послодавац докаже да није крив због тога што запослени није
искористио годишњи одмор, на пример да му је омогућавао коришћење годишњег
одмора, а запослени није хтео да га користи, неће бити
дужан да запосленом исплати накнаду штете.
Коментар припремила
Редакција
