Član 73. stav 2. Zakona o radu utvrđuje da, ako zaposleni
koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve
radne nedelje u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna
naredne godine. Pri tome treba imati u vidu da drugi deo godišnjeg odmora
može da se koristi odjednom u celosti ili u više navrata do
30. 6. 2018. godine.
Do 30. juna 2018. godine godišnji odmor za 2017. godinu moraju
da iskoriste, odnosno mora da im se omogući da ga iskoriste zaposleni koji su prijavili
korišćenje godišnjeg odmora u delovima, pa su prvi deo u trajanju od najmanje dve
radne nedelje iskoristili u toku 2017. godine. Zaposleni koji u toku 2017. godine
nisu iskoristili ni prvi deo godišnjeg odmora za 2017.
godinu od najmanje dve radne nedelje, gube pravo na korišćenje godišnjeg odmora
uopšte, a ne samo u delovima. Pri tome zaposleni ne može da
se odrekne prvog dela godišnjeg
odmora, koji nije uspeo da iskoristi u kalendarskoj godini,
kako bi iskoristio drugi deo do 30. juna naredne godine.
Prema tome, ukoliko je zaposleni u toku 2017. godine iskoristio
najmanje 10 radnih dana godišnjeg odmora, drugi deo godišnjeg odmora za 2017.
godinu može da koristi odjednom ili u više delova do
30. 6. 2018. godine, u zavisnosti od
potrebe posla, u dogovoru sa poslodavcem.
Konkretno, zaposleni treba da imaju u vidu dva neophodna uslova
koja treba da ispune da bi mogli da koriste drugi deo godišnjeg odmora do 30.
juna 2018. godine, a to su:
1) da su prvi deo godišnjeg odmora za 2017. godinu iskoristili u
toku 2017. godine, u zakonskom trajanju od najmanje dve radne
nedelje, tj. 10 radnih dana, odjednom, neprekidno, i
2) da samo uz ispunjenje prethodnog uslova drugi deo godišnjeg
odmora može da se koristi u periodu od 1. januara do 30.
juna 2018. godine (odjednom u celosti ili u više navrata).
Izuzeci od obaveze da se iskoristi godišnji odmor u toku 2017. godine
Želimo da ukažemo na tri izuzetka od pravila da godišnji
odmor mora da se iskoristi u trajanju od 10 radnih dana u
kalendarskoj godini na koju se odnosi, da bi drugi deo
mogao da se iskoristi do 30. juna
naredne godine:
Prvi izuzetak je predviđen stavom 4. člana 73. Zakona o
radu, kojim se daje pravo zaposlenoj koja, zbog porodiljskog
odsustva, odsustva sa rada zbog nege novorođenog deteta i
zbog posebne nege deteta, nije uspela da godišnji odmor za
2017. kalendarsku godinu iskoristi u celini ili delimično u toj 2017.
godini, da isti u celosti ili
preostali deo iskoristi u periodu od 1. januara do 30. juna 2018. godine. Dakle,
zaposlena koja je u 2017. godini otišla na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada
radi nege deteta i posebne nege deteta, a za tu godinu nije koristila godišnji
odmor pre odlaska na odsustvo, ceo godišnji odmor za 2017. godinu može da koristi u 2018. godini, kada se vrati na rad, i to pod
uslovom da se u 2018. godini vrati na rad pre isteka juna
meseca i da godišnji odmor iskoristi do 30. juna ove godine. I u ovom slučaju je
30. 6. 2018. godine poslednji dan kada
može da se koristi godišnji odmor iz 2017. godine.
Drugi izuzetak je kada zaposleni započne godišnji odmor u
kalendarskoj godini na koju se taj odmor odnosi, pa ga pre proteka od dve radne
nedelje prekine zbog bolesti koja traje do kraja kalendarske godine, zbog čega
nije u mogućnosti da ima iskorišćeni prvi deo godišnjeg odmora u celini. Ovaj
zaposleni može do 30. juna 2018. godine da iskoristi preostale dane svog ukupnog
godišnjeg odmora za 2017. godinu. Prema tome, zaposleni koji je započeo korišćenje
godišnjeg odmora u 2017. godini, pa ga je prekinuo pre proteka dve radne nedelje
zbog bolesti koja je trajala do kraja 2017. godine, zbog čega nije bio u
mogućnosti da iskoristi prvi deo godišnjeg odmora u propisanom trajanju od dve
radne nedelje, može da iskoristi preostale dane odmora na koje ima pravo do 30.
juna 2018. godine, odnosno priznaje mu se pravo na korišćenje godišnjeg odmora u
delovima. Smatra se da uslov za korišćenje prvog dela godišnjeg odmora nije
ispunio zbog više sile.
Treći izuzetak u praksi se javlja
ako je zaposleni celu kalendarsku 2017. godinu bio na
bolovanju ili ako je radio prvi deo godine, pa onda koristio bolovanje do kraja
2017. godine, zbog čega nije stigao da koristi ni prvi deo godišnjeg odmora,
tako da gubi pravo na taj prvi deo
godišnjeg odmora. Ovaj zaposleni može da do 30. juna 2018.
godine iskoristi drugi deo godišnjeg odmora (saglasno Mišljenju Ministarstva za
rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja br. 011-00-463/2016-02 od 18. 7. 2017. godine).
U posebnom slučaju, ako se zaposleni sprema da koristi drugi deo
godišnjeg odmora iz 2017. godine u 2018. godini, pa otvori bolovanje koje mu
istekne u avgustu ili septembru 2018. godine, gubi pravo na korišćenje drugog
dela odmora, pošto posle 30. juna ni u kom slučaju godišnji odmor iz prethodne
godine ne može da se koristi.
Sličan je slučaj i sa zaposlenom koja je otvorila porodiljsko
odsustvo ili odsustvuje zbog nege deteta u toku 2017. godine. Ako se zaposlena
vratila na posao 15. juna, a nije iskoristila godišnji odmor za 2017. godinu u
celosti, ima pravo da koristi godišnji odmor u danima do 30. juna 2018. godine.
Nema zakonskih smetnji da neiskorišćeni godišnji odmor iz
prethodne godine zaposleni koristi do kraja juna tekuće godine i da odmah od 1.
jula nastavi da koristi godišnji odmor za tekuću godinu ukoliko to omogućava
proces rada kod poslodavca i ako se poslodavac saglasio.
Da rezimiramo, zaposleni koji nije
iskoristio godišnji odmor za 2017. godinu, to svoje pravo može da iskoristi do
30. juna 2018. godine pod sledećim uslovima:
1) da je u prethodnoj godini iskoristio prvi deo godišnjeg odmora
u trajanju od najmanje dve radne nedelje;
2) da je korišćenje godišnjeg odmora u prethodnoj godini prekinuo
zbog bolesti koja traje do kraja kalendarske godine, zbog čega nije bio u
mogućnosti da koristi prvi deo godišnjeg odmora u propisanom trajanju od dve
nedelje, pri čemu se smatra da uslov o korišćenju prvog dela
godišnjeg odmora nije ispunio zbog više sile (bolesti), i
3) zaposleni koji je stekao pravo na korišćenje godišnjeg odmora,
a nije u celosti ili delimično iskoristio godišnji odmor u tekućoj kalendarskoj
godini zbog odsustva sa rada radi porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi
nege deteta i posebne nege deteta, ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna
naredne godine.
Saglasno navedenom, zaposleni gubi pravo na korišćenje godišnjeg
odmora iz 2017. godine u 2018. godini:
1) ako preostali godišnji odmor za 2017. godinu ne iskoristi do
30. juna 2018. godine;
2) ako se vrati sa porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada
radi nege i posebne nege deteta posle 30. juna 2018. godine;
3) ako je zaposleni započeo korišćenje godišnjeg odmora krajem
2017. godine, a zbog isteka godine u 2017. godini nije iskoristio najmanje dve
radne nedelje (nije stekao uslov za korišćenje godišnjeg odmora u dva dela), pa je 31. decembra 2017. godine, odnosno 1. januara 2018. godine
prekinuo korišćenje godišnjeg odmora i radio jedno vreme u
januaru (nije nastavio da koristi u kontinuitetu ceo godišnji odmor), gubi pravo
da koristi preostali deo godišnjeg odmora za 2017. godinu u 2018. godini.
Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor
Kao što smo rekli, 30. jun 2018. godine jeste poslednji dan mogućeg korišćenja godišnjeg odmora za 2017.
godinu, međutim, po Zakonu o radu to nije datum kada zaposlenom počinje pravo na
neiskorišćeni godišnji odmor. Naime, prema članu 76. Zakona o radu, naknada štete
za neiskorišćeni godišnji odmor pripada samo zaposlenom u slučaju prestanka
radnog odnosa. U tom slučaju poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije
iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto
korišćenja godišnjeg odmora u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci,
srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Dakle, zaposleni koji kod
konkretnog poslodavca ne iskoristi godišnji odmor za 2017. godinu do 30. juna
2018. godine, ne stiče automatski pravo na naknadu štete za neiskorišćeni
godišnji odmor po članu 76. Zakona o radu, već može da, u skladu sa članom 164.
ovog zakona, pokrene postupak za naknadu štete. Naime, prema odredbama ovog
člana, ako zaposleni pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je
dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom. U ovom slučaju
zaposleni treba da dokaže da nije mogao da iskoristi svoj godišnji odmor krivicom
poslodavca, kada će se primeniti postupak naplate štete u
skladu sa opštim principom odgovornosti iz Zakona o obligacionim odnosima. Ako
poslodavac dokaže da nije kriv zbog toga što zaposleni nije
iskoristio godišnji odmor, na primer da mu je omogućavao korišćenje godišnjeg
odmora, a zaposleni nije hteo da ga koristi, neće biti
dužan da zaposlenom isplati naknadu štete.
Komentar pripremila
Redakcija