Ступиле су на снагу измене Закона о озакоњењу. У Србији је око два
милиона нелегалних објеката. Државна секретарка у Министарству
грађевинарства Александра Дамњановић рекла је за РТС да је циљ доношења
Закона о озакоњењу да се највећи број објеката озакони, да се врати у
легалне токове. Новина у закону је да се не чека окончање управног
спора, истакла је државна секретарка.
Да се дивљој градњи стане на пут требало би да омогуће нове одредбе Закона о озакоњењу које данас ступају на снагу.
Гостујући у Дневнику РТС-а, Александра Дамњановић је рекла да је
основним законом било јасно речено да су предмет озакоњења само они
објекти који су грађени до ступања на снагу закона.
„Најновијим
изменама ми смо то само потврдили, с тим што смо као кумулативни услов
предвидели и видљивост на сателитском снимку. Сви они који су градили
после ступања на снагу Закона о озакоњењу 2015. године, нису предмет
озакоњења ни по основним ни по најновијим изменама закона“, објашњава
Дамњановићева.
Према њеним речима, циљ доношења Закона о
озакоњењу је да се највећи број објеката озакони, да се врати у легалне
токове, али постоји и број објеката који никада неће моћи да буде
озакоњен.
„Оно што је новина у овом закону је да се не чека
окончање управног спора, односно правоснажност решења о рушењу, када се
одбије захтев за озакоњење, већ на основу коначног решења свака локална
самоуправа, сви који доносе решења односно, грађевинска инспекција ммогу
рушити такве објекте“, истакла је државна секретарка.
Једна од новина је забрана новог прикључења на инфрасатруктуру, каже Дамњановићева.
„Сви
они објекти који су изграђени после ступања на снагу Закона, за њих се
примењује Закон о планирању и изградњи и они даном доношења решења о
рушењу – имају извршност и могу се рушити“, истиче Дамњановићева.
Најновије
измене када се говори о Закону о озакоњењу је – да објекти који су у
поступку озакоњења могу бити рушени на основу коначног решења, каже она.
То
значи да сви они објекти за које се донесе решење којим се одбија
захтев за озакоњење по одбијеној жалби могу бити предмет рушења.
Дамњановићева
каже да сви објекти који испуне услове по закону да се могу рушити, а
према степену угрожености неког јавног или културног добра биће
направљен програм и биће предмет рушења.
Према њеним речима, овај
закон дао је рок од пет година у којем грађани и сви заинтересовани
који су у поступку озакоњења морају да се озаконе.
Позвала је грађане да што пре допуне своју документацију, да озаконе своје објекте јер по новом закону рок је пет година.
„Немојмо
чекати пету годину да решимо свој проблем. Нема могућности да се такви
објекти прометују док се не озаконе. Озаконите своје објекте, биће лакше
и држави и вама“, закључила је Дамљановићева.
Извор: сајт РТС-а
Наслов: Редакција
