Stupile su na snagu izmene Zakona o ozakonjenju. U Srbiji je oko dva miliona nelegalnih objekata. Državna sekretarka u Ministarstvu građevinarstva Aleksandra Damnjanović rekla je za RTS da je cilj donošenja Zakona o ozakonjenju da se najveći broj objekata ozakoni, da se vrati u legalne tokove. Novina u zakonu je da se ne čeka okončanje upravnog spora, istakla je državna sekretarka.
Da se divljoj gradnji stane na put trebalo bi da omoguće nove odredbe Zakona o ozakonjenju koje danas stupaju na snagu.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, Aleksandra Damnjanović je rekla da je osnovnim zakonom bilo jasno rečeno da su predmet ozakonjenja samo oni objekti koji su građeni do stupanja na snagu zakona.
„Najnovijim izmenama mi smo to samo potvrdili, s tim što smo kao kumulativni uslov predvideli i vidljivost na satelitskom snimku. Svi oni koji su gradili posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju 2015. godine, nisu predmet ozakonjenja ni po osnovnim ni po najnovijim izmenama zakona“, objašnjava Damnjanovićeva.
Prema njenim rečima, cilj donošenja Zakona o ozakonjenju je da se najveći broj objekata ozakoni, da se vrati u legalne tokove, ali postoji i broj objekata koji nikada neće moći da bude ozakonjen.
„Ono što je novina u ovom zakonu je da se ne čeka okončanje upravnog spora, odnosno pravosnažnost rešenja o rušenju, kada se odbije zahtev za ozakonjenje, već na osnovu konačnog rešenja svaka lokalna samouprava, svi koji donose rešenja odnosno, građevinska inspekcija mmogu rušiti takve objekte“, istakla je državna sekretarka.
Jedna od novina je zabrana novog priključenja na infrasatrukturu, kaže Damnjanovićeva.
„Svi oni objekti koji su izgrađeni posle stupanja na snagu Zakona, za njih se primenjuje Zakon o planiranju i izgradnji i oni danom donošenja rešenja o rušenju – imaju izvršnost i mogu se rušiti“, ističe Damnjanovićeva.
Najnovije izmene kada se govori o Zakonu o ozakonjenju je – da objekti koji su u postupku ozakonjenja mogu biti rušeni na osnovu konačnog rešenja, kaže ona.
To znači da svi oni objekti za koje se donese rešenje kojim se odbija zahtev za ozakonjenje po odbijenoj žalbi mogu biti predmet rušenja.
Damnjanovićeva kaže da svi objekti koji ispune uslove po zakonu da se mogu rušiti, a prema stepenu ugroženosti nekog javnog ili kulturnog dobra biće napravljen program i biće predmet rušenja.
Prema njenim rečima, ovaj zakon dao je rok od pet godina u kojem građani i svi zainteresovani koji su u postupku ozakonjenja moraju da se ozakone.
Pozvala je građane da što pre dopune svoju dokumentaciju, da ozakone svoje objekte jer po novom zakonu rok je pet godina.
„Nemojmo čekati petu godinu da rešimo svoj problem. Nema mogućnosti da se takvi objekti prometuju dok se ne ozakone. Ozakonite svoje objekte, biće lakše i državi i vama“, zaključila je Damljanovićeva.
Izvor: sajt RTS-a
Naslov: Redakcija
