У питању су измене и допуне Закона о озакоњењу и Закона о планирању и изградњи у које је Тањуг имао увид, а према новим одредбама Закона о озакоњењу и власник парцеле на којој је изграђен бесправни објекат биће одговоран за нелегалну градњу.
Влада Србије је на јучерашњој седници потврдила неколико измена Закона о озакоњењу, а председница Народне скупштине Србије Маја Гојковић уврстила је предлоге измена ових закона у дневни ред заседања Скупштине 16. октобра.
Сви објекти у Србији који нису легализовани јер не испуњавају услове прописане законом моћи ће да се руше одмах након другостепене одлуке (после одлуке о жалби) односно на основу коначности, а неће више морати да се чека исход евентуалног управног спора, предвиђа Предлог измена и допуна Закона о озакоњењу.
То практично значи да ће се моћи кренути са рушењем свих објеката за које су донета решења, којим се одбија или одбацује захтев за озакоњење на основу коначног, а не правоснажног решења, како је то био случај до сада. Ово је једна од најважнијих промена у овом закону и мера владе чији је циљ заустављање бесправне градње и спречавање злоупотреба у овој области.
До сада су сви бесправни градитељи чак и када би би били одбијени у поступку озакоњења покретали спор на Управном суду који траје по неколико година. За време трајања управног спора ови објекти нису могли да буду рушени, а време трајања спора нелегални инвеститори су користили да заврше бесправну зграду и продају станове.
Сада, надлежни орган (локална самоуправа или држава) руше бесправни објекат после другог степена, односно одбијања захтева за легализацију, а странка у поступку може да води поступак пред Управним судом док држава од сада преузима ризик накнаде штете у случају да Управни суд реши супротно.
Држава ће овим изменама имати могућност да оне најгоре случајеве бесправне градње (на јавним површинама, у зони забране градње попут зоне Аеродрома „Никола Тесла“…) сруши одмах по коначности решења.
Изменама и допунама Закона о озакоњењу уводи се обавезна провера видљивости на сателитском снимку за све обејекте који се легализују, а како би се спречиле злоупотребе јер, до сада није постојала обавеза да се видљивост објекта на сателитском снимку проверава за захтеве поднете по старим законима.
Такође, како пише у изменама у које је Тањуг имао увид, сваки грађанин ће моће да изврши увид у сателитски снимак код органа надлежног за послове озакоњења, грађевинског инспектора и служби за катастар непокретности.
Прецизира се и да ниједан објекат који је изграђен после ступања на снагу Закона о озакоњењу (27. новембар 2015) није и не може бити предмет легализације и зато сви објекти изграђени без дозволе после тог рока нису предмет легализације и грађевински инспектор за те објекте доноси решење о рушењу које ступа на снагу истог момента.
Сви започети поступци озакоњења морају се завршити у року од 5 година, а ако се то не деси, надлежни орган доноси решење којим се захтев одбија.
Обзиром да је Закон о озакоњењу на снази већ три године, то значи да је укупан рок да се озаконе нелегални објекти осам година.
Попис незаконитих објеката више није могућ али ће се успоставити евиденција објеката који нису уписани у катастар непокретности.
Како се не би оштетили они градјани који су градили пре доношења Закона, а чији обекти нису пописани услед пропуста градјевинског инспектора, њима ће бити омогућено да буду легализовани.
Прописана је и обавеза да се води јавна евиденција свих покренутих поступака озакоњења у катастру.
Нова мера је и да власник озакоњеног објекта који је изграђен у близини неког јавног објекта, на пример аеродрома, нема право да тужи државу због тога што бука авиона утиче на његову кућу.
Поред низа измена, биће и забрањено накнадно прикључење бесправних објеката на јавну инфраструктуру, а за јавна предузећа која то дозволе, предвиђене су казне од 1,5 до 3 милиона динара или кривична одговорност у поновљеном поступку.
Град Београд имаће могућност да део послова легализације повери градским општинама како би се брже завршио посао око легализације јер, само у Београду има око 270 хиљада предмета за легализацију од чега је преко 75 одсто објеката површине до 200 квадрата.
Пооштрена је и одговорност одговорног извођача радова, а скраћени су рокови за поступање надлежних органа.
На пример, кад грађевински инспектор утврди да се објекат гради, односно, изводе припремни радови без или супротно локацијским условима, градјевинској дозволи и техничкој документацији, наређује се без одлагања – затварање градилишта.
Граду Београду, поверава се вршење инспекцијског надзора и у области изградње објеката до 800 квадрата.
Измене прецизирају и ко неће плаћати таксу за озакоњење, па се, на пример, више неће плаћати такса катастру на одређивање кућног броја.
Када је реч о изменама Закона о планирању и изградњи, припремни радови за објеке веће од 800 квадрата моћи ће да се раде без грађевинске дозволе што би према мишљењу струке, требало да убрза градњу.
Уведено је и низ обједињених поступака како би се смањила бирократија, убрзале процедуре и тиме, како предвидја законодавац, појефтини процес изградње.
Усвајањем нових измена у Скупштини, израда и доношење планских докумената проглашени су јавним интересом за Републику Србију.
Уведен је временски оквир за важење урбаништичког плана који не може бити дужи од 25 година, са обавезом да сви плански документи са даном ступања на снагу овог закона, донети пре 1. јануара 1993 године, престају да важе, али са обавезом доношења новог плана који ће га заменити у року од 12 месеци.
Размена докумената и поднесака у поступцима припреме и праћења израде планског документа обављаће се електронски, а нове измене у које је Тањуг имао увид кажу да ће локацијски услови уместо 12 месеци важити две године.
Такође, новина је и да ће се планови детаљне регулације доносити уместо за годину дана, за око 6 месеци.
Када је реч о грађевинском земљишту, дефинисано је како се и на који начин одредјује земљиште за редовну употребу објекта,прецизиране су одредбе о промени намене пољопривредног и шумског земљишта…
Уведене су „мале“ и „велике“ лиценце за сва привредна друштва и друга правна лица која се баве изградњом објеката, а градњом ће моћи да се баве само привредна друштва која имају лиценцу.
Министарство грађевинарства обављаће издавање и одузимање лиценци члановима Инжењерске коморе Србије (ИКС) и обављаће надзор над делом послова ИКС, при којој ће бити формирано пет матичних секција уместо досадашњих четири, а скупштина ИКС имаће 60 чланова уместо досадашњих 120…
Извор: сајт Блиц-а и Тањуг
