За оне који немају посао, сезонски рад је добра прилика да нешто зараде а ускоро ће, како ствари стоје, и њихов радни статус бити законски регулисан што значи да ће сви који користе ваучере имати право на то да им се обрачуна радни стаж.

Тренутно се припрема закон о сезонским пословима којим ће бити регулисано то „подручје“ рада и поздразумеваће увођење ваучера како би се заштитила права радника и поштовали прописи.

Помоћник министра рада Зоран Лазић каже да се до краја године очекује радни нацрт тог закона који би потом ишао на јавну расправу.

– Формирана је радна група која је имала неколико састанака и тренутно је у току усаглашавање тих законских решења са другим законима, првенствено из области социјалног и здравственог осигурања, као и законима из области пореза и доприноса – рекао је Лазић.

Он је додао да ће радна група након тога изаћи са првим текстом, односно радним нацртом закона. Како је рекао циљ закона је да заштити све оне који се баве сезонским пословима.

– Односи се на све оне са којима послодавци нису имали интерес да закључују уговор о раду већ су радили на црно или су се на други начин довијали како то да буде у складу са законом. На овај начин ћемо олакшати послодавцима саму ту процедуру – рекао је Лазић.

Ваучери, односно маркице које ће послодавци куповати биће доказ да су уплаћени порези и доприноси ма колико дана радник радио.

– Послодавац ће их куповати у оном броју који му треба за тај дан, или одређени број дана колико ће радника ангажовати. Такође или за неки наредни перод и сваки запослени ће имати своју књижицу која ће представљати уговор између послодавца и запосленог – објаснио је Лазић.

Вучер ће послодавац лепити у саму радну књижицу и уписати податке и све остало што се односи на износ или накнаду коју запослени добија као дневнице, како би му се стаж евидентирао у ПИО фонду.

Лазић каже да министарство нема прецизне податке колико се сезонских радника ангажује у просеку годишње, али да се процењује да их је у пољопрвреди превасходно између 60.000 до 100.000. Он наводи и да ће рад агенција за привремено запошљавање бити регулисан посебним законом.

– Њиме ће бити предвиђено да агенције са запосленима склапају уговор на неодређено или одређено време и онда их упућују на рад код другог послодавца – каже Лазић.

Они неће моћи да користе систем ваучера обзиром на то да морају ангажовати раднике по уговору о раду.

Као и за закон о сезонском раду, доношење и овог прописа очекује се до краја године и на њему се интензивно ради.

У НСЗ чији представници учујестују у радној групи за израду Закона о привременом радном ангажовању на сезонским и кућним пословима, кажу да према расположивим подацима из евиденције НСЗ, у периоду од 1. марта ове године до 13. јуна послодавци су филијалама доставили пријаве потреба за анагжовањем 414 извршилаца на пословима у области пољопривреде, производње и прераде хране.

За те радове се како кажу, може претпоставити да су сезонски, а на њима су ангажована 123 лица са евиденције НСЗ.

У НСЗ се слажу да поред утицаја квалитета радних места на раст запошљавања и одрживо повећање запослености, свако појединачно радно ангажовање које се реализује и на краћи временски период значајно доприноси како очувању и унапређењу радних способности појединаца и побољшању њиховог материјалног полажаја тако и остваривању стратешких циљева активне политике запошљавања.

– Поред утицаја квалитета радних места на раст запошљавања и одрживо повећање запослености, свако појединачно радно ангажовање које се реализује и на краћи временски период значајно доприноси како очувању и унапредјењу радних способности појединаца и побољшању њиховог материјалног полажаја тако и остваривању стратешких циљева активне политике запошљавања – кажу у НСЗ.

Саветник у Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД) Иван Радак наводи да би увођење система ваучера за сезонске раднике у пољопривреди знатно допринело смањењу сиве економије у овој области.

– Сезонски радници у пољопривреди су ангажовани на црно, а то је сада, по том питању, један од најкритичнијих сектора. Критичнији је од грађевинског сектора, где такође имамо много непријављених радника – рекао је Радак.

Новоменовани министар пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић, указао је још раније, у време када је био потпредседник Управног одбора НАЛЕД-а да се за регулисање ове области можемо угледати на суседне земље у којима овај систем годинама ефикасно функционише. Систем ваучера за запошљавање сезонских радника, суседна Хрватска увела је пре четири године.

Надлежни указују да је он мотивисао послодавце да раднике држе ван зоне рада на црно, а самим сезонцима омогућио да остваре права на стаж.

Шеф Службе за националне политике, програме и мере запошљавања у Министарству рада и пензионог система Хрватске Зринка Шпољарић рекла је раније да систем функционише врло једноставно – послодавац свакога дана пре почетка рада у сезонску књижицу налепи вредносни купон такозвани ваучер који је платио око 20 куна (1 куна = 16,45 динара). Куповином ваучера, послодавац је унапред уплатио све неопходне доприносе држави, рекла је она.

Шпољарић је додала и да је послодавац такође обавезан да сезонском раднику исплати најнижи дневни износ минимане плате који за ову годину износи 72 куне.

Она је истакла да су послодавци изузетно добро прихватили овакав, поједностављени начин запошљавања.

– Сваке године имамо све већи број корисника вредносних купона – рекла је она.

Извор: сајт Блиц-а