Министарка правде Србије Нела Кубуровић изјавила је да је у оквиру јачања специјализације управних судова, планирано да се оснује више првостепених управних судова чија би се подручја простирала на територији града, Града Београда или више општина и који би решавали управне спорове у првом степену.

Учествујући на конференцији „Организација и надлежност управног судства“ у Београду, министарка је казала и да би садашњи Управни суд постао Управни апелациони суд који би био искључиво надлежан да решава о правном леку на одлуке првостепених управних судова.

„То подразумева измене закона о уређењу судова, о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава као и закона о управним споровима“, рекла је Нела Кубуровић.

Она је навела да су Министарство правде и Управни суд развили апликацију „еСуд“ која ће том суду, адвокатима, грађанима и туженим државним органима у потпуности омогућити електронску комуникацију поводом управног спора.

„Почетак рада те апликације планиран је након усвајања Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења који представља неопходан правни основ за рад апликације“, казала је министарка.

По њеним речима, поред реорганизације надлежности Управног суда са увођењем другостепеног поступка, у наредном периоду ће се радити на уједначавању судске праксе у циљу успостављања правне предвидивости од које зависи и инвестициона клима као и на стандардизацији поступка.

Наводећи да је Управни суд почео са радом 2010. године као суд посебне надлежности, председник Високог савета судства Драгомир Милојевић казао је да су проблеми са којима се та установа данас суочава преоптерећеност судија и неадекватна кадровска попуњеност.

„Један од предуслова реформи у области правосуђа представља доношење закона усаглашених са Европском конвенцијом о људским правима, али је подједнако важно и да законодавство буде делотворно и да јавност може о њему да се информише“, навео је Милојевић, додајући да полазну тачку реформских решења треба тражити у земљама које као и Србија, примењују континентално право.

Шеф мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио оценио је да управни судови имају централну улогу у заштити права грађана, као и да је важно унапредити надгледање управне администрације како би се грађанима пружила квалитетнија услуга.

„То се може остварити само кроз независно управно судство“, навео је Орицио, додајући да мисија ОЕБС-а жели да олакша размену најбоље праксе земаља чланица те организације како би Србија напредовала у реформи правосудног система.

„Предлози тужилаца за измене Устава биће размотрени“

Одговарајући на питања новинара у Палати Србија, министарка је изјавила да ће предлози тужилаштва о изменама Устава Србије које се тичу њиховог положаја бити размотрени, напомињући да о тој теми треба да постоји шири друштвени консензус.

„Тужиоци чине део учесника у јавној расправи за измене Устава и свакако ћемо узети у разматрање оно што су доставили, али тужиоци нису једини који треба да дају реч о томе како треба да буде регулисан њихов положај, будући да је реч о уставном акту поводом којег треба да постоји шири друштвени консензус, а не само да се чује једна страна“, рекла је Кубуровићева.

Подсетила је да је пре више месеци почела јавна расправа о изменама Устава које се тичу правосуђа, односно процеса избора носилаца правосудних функција, избора чланова и састава Високог савета судства и Државног већа тужилаштва.

„Консултативни састанци заједно са Канцеларијом за цивилно друштво се редовно одвијају и сви заинтересовани актери су позвани да доставе своја мишљења и да учествују у јавним расправама. Удружење тужилаца је само један од актера који учествују у овом процесу“, напоменула је Кубуровићева.

Додала је да ће по окончању консултативног процеса Министарство правде израдити предлог измена Устава који ће бити достављен Венецијанској комисији на мишљење.

„Тек након тога можемо да усагласимо коначан текст предлога који може да се упути на даље разматрање“, напоменула је министарка.

Четири струковна удружења, међу којима је и Удружење тужилаца Србије доставила су Министарству правде заједнички предлог за промене 11 чланова Устава, с циљем да се тужилаштву обезбеди пуна независност и да функционише као правосудни, а не државни орган.

Такође, једна од предложених новина је да се прошири надлежност јавног тужилаштва на заштиту људских права и грађанских слобода, у случају када државни органи, односно њихови припадници, крше права и слободе грађана.

Извор: сајт РТС-а