Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom, prema članu 164. Zakona o radu.

Da bi zaposleni imao pravo na naknadu štete zbog povrede na radu, nastala šteta mora biti u uzročnoj vezi sa procesom rada kod poslodavca. U tom smislu se izjasnio Vrhovni kasacioni sud u presudi, Rev2. 2824/18 od 12. 12. 2018:

Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2. 2824/18 od 12. 12. 2018:

„Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilje nalazeći da ne postoji odgovornost tuženog za nastalu štetu. Šteta koju je tužilja pretrpela usled uvrnuća noge, posledica je isključivo njenog držanja i neodgovarajućeg nagaza pri izlasku iz autobusa koji se pripisati može njenoj nepažnji, a ne uticaju kojih drugih činilaca. Takva šteta nije u uzročnoj vezi sa procesom rada kod poslodavca, jer nije rezultat propusta u obezbeđivanju uobičajenih uslova rada, kao ni uslova za bezbedan prevoz zaposlenih do mesta rada. Šteta je nastala isključivom radnjom oštećene koju poslodavac nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. Na strani tuženog nema ni objektivne odgovornosti za štetu u smislu člana 174. ZOO, niti subjektivne odgovornosti tj. odgovornosti po osnovu krivice u smislu člana 154. ZOO.“

Takođe, u praksi se postavilo pitanje uračunavanja naknade po osnovu kolektivnog osiguranja u naknadu štete zbog povrede na radu, pa u nastavku navodimo deo sentence iz presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž1. 2557/17 od 1. 2. 2018:

Zaposleni nema pravo na naknadu štete od poslodavca zbog povrede na radu u delu u kome je ostvario naknadu po osnovu kolektivnog osiguranja od posledica nesrećnog slučaja.

Iz obrazloženja:

Pravilno se ukazuje u žalbi tužene da su prilikom odmeravanja naknade štete na ime umanjenja životne aktivnosti, a s obzirom da je tužiocu isplaćena naknada iz kolektivnog osiguranja, bili ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 948. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, odredbom člana 948. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da pravo na naknadu od trećeg lica odgovornog za nastupanje osiguranog slučaja pripada osiguraniku, odnosno korisniku, nezavisno od njegovog prava na osiguranu svotu, dok je odredbom stava 3. istog člana, propisano da se navedena odredba ne odnosi na slučaj kada je osiguranje od posledica nesrećnog slučaja ugovoreno kao osiguranje od odgovornosti.

Zaposleni nema pravo na naknadu štete od poslodavca u delu u kome je ostvario naknadu po osnovu kolektivnog osiguranja od posledica nesrećnog slučaja, zbog čega je ožalbena presuda u tom delu morala biti preinačena, a tužbeni zahtev tužioca odbijen za iznos isplaćene naknade.

Tekst Naknada štete kao posledici povrede na radu objavljen je u časopisu Lege Artis Propisi u praksi. Autor teksta je sudija Višeg suda u Beogradu Snežana Marjanović.

Navedene sentence nalaze se u elektronskom izdanju Propisi.net u delu Sudska praksa.

Članak Uslovi za odgovornost poslodavca za povredu zaposlenog i pitanje uračunavanja naknade po osnovu kolektivnog osiguranja se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Članom 50. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 – dr. zakon – u daljem tekstu: Zakon) utvrđena je obaveza poslodavca da:

1) odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu i povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih;

2) najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje.

Iz navedenog nedvosmisleno proizlazi obaveza poslodavca da, kada dođe do povrede na radu njegovog zaposlenog, to odmah prijavi nadležnoj inspekciji rada radi vršenja uviđaja.

Prijavljivanje se vrši najbržim putem (telefon, faks, elektronski), ali o prijavljivanju mora da postoji i pisani trag. Uz to, poslodavac je na isti način dužan da povredu na radu svog zaposlenog prijavi i nadležnom organu unutrašnjih poslova, zato što uzrok nastanka povrede na radu može biti iz nadležnosti tog organa (tuča, utvrđivanje nastanka povreda bez očevidaca i sl.)…

Pristup kompletnom tekstu komentara imaju samo pretplatnici elektronskog pravnog izdanja Propisi.net. Za pretplatu na izdanje kliknite – ovde.

Članak Obaveze poslodavca u slučaju povrede na radu ili profesionalnog oboljenja zaposlenih se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Radna grupu za izradu Nacrta zakona o osiguranju od povreda na radu radi naknade štete

Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o osiguranju od povreda na radu radi naknade štete, pored predstavnika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, čine predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva finansija, Udruženja osiguravača Srbije, predstavnici socijalnih partnera: Unije poslodavaca Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost.

„Postojeći sistem osiguranja radnika od povreda na radu se zasniva na volji poslodavca. Radnici koji pretrpe povredu na radu svoja prava u vezi naknade štete mogu da ostvare samo pokretanjem dugotrajnih sudskih postupaka, a porodice smrtno stradalih radnika su teško, a često uopšte nisu ostvarivale ova prava“, rekao je Đorđević.

U Srbiji će po prvi put biti uvedeno obavezno osiguranje od povreda na radu radi naknade štete.

„Zakonom će se urediti da finansijska sredstva za osiguranje padaju na teret poslodavca i da se određuju u zavisnosti od nivoa rizika od povređivanja. Donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi da se radnicima koji su povređeni na radu ili njihovim porodicama zaštite prava i obezbedi odgovarajuća odšteta, jer Ministarstvo brine o svim radnicima, njihovoj bezbednosti na radu i zaštiti zdravlja“, istakao je ministar Đorđević.

Radna grupa za izradu Predloga strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u RS

Radna grupa za izradu Predloga strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u RS i Predloga akcionog plana za primenu Strategije za period do 2024. godine, od suštinskog je značaja zbog prestanka važenja Strategije 2015. godine, stoga je neophodno izraditi predlog novog strateškog dokumenta Vlade na polju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom. Pored predstavnika resornog ministarstva članovi Radne grupe su i osobe sa invaliditetom.

„Resorno ministarstvo posvećuje posebnu pažnju osobama sa invaliditetom, unapređenju njihovog položaja i života u zemlji“ naglasio je ministar.

Radna grupa za reviziju liste profesionalnih bolesti

Radna grupa za reviziju liste profesionalnih bolesti čiji je zadatak revizija liste profesionalnih bolesti sadržane u Pravilniku o utvrđivanju profesionalnih bolesti Međunarodne organizacije rada za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti, veoma je važna kako bi Republika Srbija i u ovoj oblasti mogla da bude usklađena sa ostalim državama sveta.

„U skladu sa pojavom novih zanimanja potrebno je uskladiti i listu profesionalnih bolesti. Ovo je još jedan od načina na koji želimo da zaštitimo naše radnike. Hvala predstavnicima sindikata i poslodavaca na konstruktivnim inicijativama, to je potvrda da zajedničkim radom možemo uvek više i bolje za našu zemlju i naše građane“, zaključio je Đorđević.

Izvor: sajt Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Naslov: Redakcija

Članak U planu uvođenje obaveznog osiguranja od povreda na radu radi naknade štete se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.