Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom, prema članu 164. Zakona o radu.

Da bi zaposleni imao pravo na naknadu štete zbog povrede na radu, nastala šteta mora biti u uzročnoj vezi sa procesom rada kod poslodavca. U tom smislu se izjasnio Vrhovni kasacioni sud u presudi, Rev2. 2824/18 od 12. 12. 2018:

Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2. 2824/18 od 12. 12. 2018:

„Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilje nalazeći da ne postoji odgovornost tuženog za nastalu štetu. Šteta koju je tužilja pretrpela usled uvrnuća noge, posledica je isključivo njenog držanja i neodgovarajućeg nagaza pri izlasku iz autobusa koji se pripisati može njenoj nepažnji, a ne uticaju kojih drugih činilaca. Takva šteta nije u uzročnoj vezi sa procesom rada kod poslodavca, jer nije rezultat propusta u obezbeđivanju uobičajenih uslova rada, kao ni uslova za bezbedan prevoz zaposlenih do mesta rada. Šteta je nastala isključivom radnjom oštećene koju poslodavac nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. Na strani tuženog nema ni objektivne odgovornosti za štetu u smislu člana 174. ZOO, niti subjektivne odgovornosti tj. odgovornosti po osnovu krivice u smislu člana 154. ZOO.“

Takođe, u praksi se postavilo pitanje uračunavanja naknade po osnovu kolektivnog osiguranja u naknadu štete zbog povrede na radu, pa u nastavku navodimo deo sentence iz presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž1. 2557/17 od 1. 2. 2018:

Zaposleni nema pravo na naknadu štete od poslodavca zbog povrede na radu u delu u kome je ostvario naknadu po osnovu kolektivnog osiguranja od posledica nesrećnog slučaja.

Iz obrazloženja:

Pravilno se ukazuje u žalbi tužene da su prilikom odmeravanja naknade štete na ime umanjenja životne aktivnosti, a s obzirom da je tužiocu isplaćena naknada iz kolektivnog osiguranja, bili ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 948. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, odredbom člana 948. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da pravo na naknadu od trećeg lica odgovornog za nastupanje osiguranog slučaja pripada osiguraniku, odnosno korisniku, nezavisno od njegovog prava na osiguranu svotu, dok je odredbom stava 3. istog člana, propisano da se navedena odredba ne odnosi na slučaj kada je osiguranje od posledica nesrećnog slučaja ugovoreno kao osiguranje od odgovornosti.

Zaposleni nema pravo na naknadu štete od poslodavca u delu u kome je ostvario naknadu po osnovu kolektivnog osiguranja od posledica nesrećnog slučaja, zbog čega je ožalbena presuda u tom delu morala biti preinačena, a tužbeni zahtev tužioca odbijen za iznos isplaćene naknade.

Tekst Naknada štete kao posledici povrede na radu objavljen je u časopisu Lege Artis Propisi u praksi. Autor teksta je sudija Višeg suda u Beogradu Snežana Marjanović.

Navedene sentence nalaze se u elektronskom izdanju Propisi.net u delu Sudska praksa.

Članak Uslovi za odgovornost poslodavca za povredu zaposlenog i pitanje uračunavanja naknade po osnovu kolektivnog osiguranja se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

U nastavku navodimo deo sentence iz presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 4113/18 od 20. 7. 2018 a koju u celosti možete pročitati u našem izdanju Propisi net u delu Sudska praksa.

Grad kao jedinica lokalne samouprave i javno komunalo preduzeće kome je ugovorom povereno vršenje komunalne delatnosti održavanja ulica, solidarno odgovaraju za naknadu štete prouzrokovane padom na ulici usled neurednog održavanja ulice.

Iz obrazloženja:

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je, krećući se popločanim trotoarom, nagazila na nestabilnu ploču, pala je i pretrpela tešku telesnu povredu u vidu preloma desnog ručnog zgloba i posekotina na nogama.

Odlukom Grada o ulicama i lokalnim putevima („Službeni list grada Beograda“ 3/01…29/07) u članu 2. je definisano da su ulice javni putevi u naseljenom mestu koji služe za kretanje vozila i pešaka sa elementima koji odgovaraju potrebama naselja (ivičnjaci, trotoari, kišna kanalizacija i sl.), a članom 14. je predviđeno da se radovima na održavanju ulica i lokalnih puteva smatraju popravka, obnavljanje i zamena delova kolovoza, trotoara i trupa puta sa odgovarajućim korekcijama kojima se bitno ne menjaju konstruktivni elementi, nivelacija postojećih slivnika i šahtova u kolovozu i trotoaru i slični poslovi. Tuženom JKP „Beograd-put“ su ugovorom zaključenim sa naručiocem „Direkcija za puteve“, povereni radovi na održavaju ulica i opštinskih puteva, članom 4 ugovora je predviđena obaveza izvođača radova da vrši redovne proglede ulica i puteva saobraćajne opreme i da preduzima hitne intervencije, a članom 10 odgovornost izvođača radova za kvalitetno održavanje saobraćajnica i posledica prema trećim licima prouzrokovane neispunjenjem ugovornih obaveza.

Održavanje ulica je odredbom iz čl. 4. i 5. Zakona o komunalnim delatnostima predviđeno kao komunalna delatnost koju organizuje i obezbeđuje jedinica lokalne samouprave preko vršioca komunalne delatnosti koji može biti javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt. Grad Beograd je kao jedinica lokalne samouprave u vršenju ove zakonske obaveze osnovao JKP „Beograd-put“ i ugovorom mu je poverio vršenje komunalne delatnosti održavanja ulica na svojoj teritoriji. Komunalna delatnost održavanja ulica je posao od opšteg interesa, pa tuženi JKP „Beogradu-put“ kao pravno lice – vršilac komunalne delatnosti, odgovara za štetu, ako bez opravdanog razloga neuredno vrši svoju uslugu po odredbi iz čl. 184. ZOO. Izdignuta iznad nivoa trotoara i sa podlogom nespojena i nestabilna ploča kao elemenat trotoara svojim položajem ugrožava bezbednost pešaka. Da su radovi na održavanju ulica u koja spada popravka, obnavljanje ili zamena oštećenih delova trotoara, (kojima se bitno ne menjaju konstruktivni elementi ulica), vršena kako je trebalo rizik od povređivanja bi bio otklonjen i do povređivanja pešaka ne bi došlo, pa je tuženi po ovom propisu odgovoran za nastalu štetu.

Skrećemo pažnju i na dva teksta  koja se bave sličnim pitanjima iz sudske prakse a koji su objavljeni u našem časopisu Lege Artis Propisi u praksi:

Odgovornost putara za štetu 

Naknada štete usled saobraćajne nesreće i ujeda pasa lutalica

Članak Ko je odgovoran za naknadu štete prouzrokovane padom na ulici usled neurednog održavanja ulice se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Radna grupu za izradu Nacrta zakona o osiguranju od povreda na radu radi naknade štete

Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o osiguranju od povreda na radu radi naknade štete, pored predstavnika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, čine predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva finansija, Udruženja osiguravača Srbije, predstavnici socijalnih partnera: Unije poslodavaca Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost.

„Postojeći sistem osiguranja radnika od povreda na radu se zasniva na volji poslodavca. Radnici koji pretrpe povredu na radu svoja prava u vezi naknade štete mogu da ostvare samo pokretanjem dugotrajnih sudskih postupaka, a porodice smrtno stradalih radnika su teško, a često uopšte nisu ostvarivale ova prava“, rekao je Đorđević.

U Srbiji će po prvi put biti uvedeno obavezno osiguranje od povreda na radu radi naknade štete.

„Zakonom će se urediti da finansijska sredstva za osiguranje padaju na teret poslodavca i da se određuju u zavisnosti od nivoa rizika od povređivanja. Donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi da se radnicima koji su povređeni na radu ili njihovim porodicama zaštite prava i obezbedi odgovarajuća odšteta, jer Ministarstvo brine o svim radnicima, njihovoj bezbednosti na radu i zaštiti zdravlja“, istakao je ministar Đorđević.

Radna grupa za izradu Predloga strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u RS

Radna grupa za izradu Predloga strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u RS i Predloga akcionog plana za primenu Strategije za period do 2024. godine, od suštinskog je značaja zbog prestanka važenja Strategije 2015. godine, stoga je neophodno izraditi predlog novog strateškog dokumenta Vlade na polju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom. Pored predstavnika resornog ministarstva članovi Radne grupe su i osobe sa invaliditetom.

„Resorno ministarstvo posvećuje posebnu pažnju osobama sa invaliditetom, unapređenju njihovog položaja i života u zemlji“ naglasio je ministar.

Radna grupa za reviziju liste profesionalnih bolesti

Radna grupa za reviziju liste profesionalnih bolesti čiji je zadatak revizija liste profesionalnih bolesti sadržane u Pravilniku o utvrđivanju profesionalnih bolesti Međunarodne organizacije rada za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti, veoma je važna kako bi Republika Srbija i u ovoj oblasti mogla da bude usklađena sa ostalim državama sveta.

„U skladu sa pojavom novih zanimanja potrebno je uskladiti i listu profesionalnih bolesti. Ovo je još jedan od načina na koji želimo da zaštitimo naše radnike. Hvala predstavnicima sindikata i poslodavaca na konstruktivnim inicijativama, to je potvrda da zajedničkim radom možemo uvek više i bolje za našu zemlju i naše građane“, zaključio je Đorđević.

Izvor: sajt Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Naslov: Redakcija

Članak U planu uvođenje obaveznog osiguranja od povreda na radu radi naknade štete se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.