Tačka 1.

U cilju obezbeđivanja blagovremenog, celovitog, jednakog i zakonitog postupanja ustanova socijalne zaštite, ustanova socijalne zaštite za smeštaj korisnika i organizacija socijalne zaštite za pružanje usluge domskog smeštaja odraslim i starijim licima, do stvaranja povoljne epidemiološke situacije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izdaje posebnu instrukciju kojom se uređuje način rada navedenih ustanova u postupku prijema korisnika usluge smeštaja.

U okolnostima kada je procenom utvrđeno da je korisniku potrebno obezbediti uslugu domskog smeštaja u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj korisnika ili organizaciji socijalne zaštite za pružanje usluge domskog smeštaja odraslim i starijim licima, pored osnovne dokumentacije, neophodno je i:

1. od nadležne zdravstvene ustanove zahtevati zdravstvenu dokumentaciju koja potvrđuje da je korisnik negativan na COVID-19 – negativan rezultat na PCR test;

2. dokaz iz tačke 1. ove instrukcije ne može biti stariji od 72 sata u momentu realizacije smeštaja/odlučivanja o smeštaju;

3. ukoliko je korisnik u stanju da iskaže svoju volju (nije zaštićen primenom mere starateljske zaštite), neophodno je obezbediti punu participaciju korisnika u postupku i pribaviti njegovo mišljenje u skladu sa Porodičnim zakonom i Zakonom o socijalnoj zaštiti i saglasnost da po realizaciji smeštaja provede 14 dana u izolaciji u okviru ustanove/organizacije;

4. ukoliko korisnik nije u stanju da iskaže svoju volju (zaštićen je merom starateljske zaštite), osim participacije korisnika u skladu sa Porodičnim zakonom i Zakonom o socijalnoj zaštiti, ustanova/organizacija je dužna pribaviti saglasnost staratelja za primenu mere izolacije štićenika/korisnika u okviru ustanove/organizacije u trajanju od 14 dana;

5. ukoliko korisnik iz tačke 4. ove instrukcije nije zaštićen primenom mere starateljske zaštite, ustanova/organizacija je dužna hitno kontaktirati nadležni organ starateljstva, koji je u obavezi da, u skladu sa svojim nadležnostima, preduzme neodložne mere zaštite korisnika;

6. korisnik se po prijemu smešta u poseban prostor, sam u sobi, u odnosu na ostale korisnike na smeštaju, u kome boravi 14 dana od dana prijema;

7. prostor iz tačke 6. ove instrukcije mora da ispunjava osnovne strukturalne standarde propisane za uslugu domskog smeštaja, u odnosu na korisničku grupu kojoj korisnik pripada;

8. zaposleni koji je u neposrednom kontaktu sa korisnikom iz tačke 6. ove instrukcije, u obavezi je da koristi zaštitnu opremu. Svaki kontakt zaposlenog sa korisnikom može trajati najduže do 15 minuta;

9. direktor/odgovorno lice je dužan da organizuje rad u okviru ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika/organizacije socijalne zaštite za pružanje usluge domskog smeštaja odraslih i starijih na način da organizacija rada i zaposleni u njoj ne mogu ni na koji način ugroziti korisnike usluge smeštaja.

Tačka 2.

Direktor/odgovorno lice ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika ili organizacije socijalne zaštite za pružanje usluge domskog smeštaja odraslih i starijih dužan je da elektronskim putem (i putem telefona, ukoliko je situacija hitne prirode) izveštava Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu o svakom prijemu korisnika usluge smeštaja, odmah po izvršenom prijemu.

Tačka 3.

O izvršenju ove instrukcije stara se direktor/odgovorno lice ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika ili organizacije socijalne zaštite za pružanje usluge domskog smeštaja.

(Instrukcija Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 500-00-00023/2020-09, od 18.5.2020)

Članak Instrukcija o načinu rada ustanova socijalne zaštite za smeštaj korisnika i organizacija socijalne zaštite za pružanje usluge domskog smeštaja odraslih i starijih u postupku prijema korisnika usluge smeštaja se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Klikom na link u nastavku, možete koristiti ovaj E-vodič:

E-vodič za prava zaposlenih

Članak E-vodič za prava zaposlenih se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Zakonom o radu, opštim aktom (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu, uređuje se pravo na zaradu i naknadu zarade, kao i način utvrđivanja visine zarade i naknade zarade zaposlenih.

Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, utvrđuje se visina naknade zarade za slučaj odsustva sa rada (bolovanje) preko 30 dana, odnosno porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta.

Uredbom o fiskalnim pogodnostima, uređuju se fiskalne pogodnosti za određene privredne subjekte u privatnom sektoru (preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća) i to pod određenim uslovima. Pod fiskalnim pogodnostima smatra se odlaganje roka dospelosti za plaćanja poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Uredbom o fiskalnim pogodnostima, uređuju se i direktna davanja iz budžeta privrednim subjektima u privatnom sektoru. Direktna davanja tj uplata bespovratnih novčanih sredstava privrednim subjektima u skladu sa ovom uredbom, mogu da se koriste isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima. Pravo na direktna davanja imaju preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća u privatnom sektoru i to za sve zaposlene bez obzira da li ovi rade ili odsustvuju sa rada, pod uslovom da ispunjavaju uslove iz Uredbi o fiskalnim pogodnostima. Pravo na direktna davanja, imaju i veliki privredni subjekti, koji ispunjavaju uslove prema navedenoj Uredbi, ali samo za zaposlene koji odsustvuju sa rada i to zbog slučajeva iz čl. 116. i 117. Zakona o radu.

Prema tome, zarade i naknade zarade uređene su Zakonom o radu (i drugi zakonima), a Uredbom o fiskalnim pogodnostima, uređene su fiskalne olakšice i direktna davanja (bespovratna sredstva) poslodavcima, i to kao pomoć poslodavcima da privremeno odlože obaveze plaćanja poreza i doprinosa, odnosno da isplate zarade, odnosno naknade zarade zaposlenima.

Nadzor nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vrši inspekcija rada. Primena i nadzor Uredbe o fiskalnim pogodnostima je u nadležnosti Ministarstva finansija i Poreske uprave.

2. Da li je poslodavac dužan da zaposlenima koji su radili isplati zaradu u visini ugovorene i ostvarene po utvrđenim kriterijumima ili može svim zaposlenima isplatiti samo „minimalacˮ koji će dobiti od države?

U skladu sa odredbama člana 104–117. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na zaradu za dane kada radi, odnosno naknadu zarade za slučaje kada odsustvuje sa rada. Zarada se ugovara ugovorom o radu, odnosno uređuje opštim aktom (kolektivnim ugovorom i pravilnikom o radu) i ugovorom o radu.

Minimalna zarada se uvodi samo u slučaju kada postoje razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade, a ovi razlozi moraju biti utvrđeni opštim aktom , odnosno ugovorom o radu (čl. 111. ZOR). Minimalna zarada se određuje na osnovu važeće minimalne („netoˮ) cene rada i vremena provedenog na radu zaposlenog i u sebi sadrži pripadajuće doprinose i porez, što znači da je minimalna zarada „brutoˮ. Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu, naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa Zakonom o radu.

Termin „osnovna minimalna zaradaˮ u smislu Uredbe o fiskalnim pogodnostima je jedinica mere koja opredeljuje mesečnu novčanu pomoć poslodavcu za zaposlenog (direktno davanje). Termin „osnovna minimalna zaradaˮ nije uređen Zakonom o radu.

3. Da li je poslodavac koji se prijavi za mere iz Uredbe, dužan da isplati zarade zaposlenih po zakonu ili može da odloži isplatu dok država ne prebaci novac, na primer 15. maja 2020. godine?

Zakonom o radu je utvrđeno da se zarada isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec (čl. 110. ZOR).

Uredba o fiskalnim pogodnostima ne propisuje rokove za isplatu zarade, već propisuje druge rokove: rok za otvaranje namenskog računa na koji će se uplaćivati direktna davanja kao pomoć poslodavcima (najkasnije 25. aprila 2020. godine), kao i rok do kada sredstva po osnovu direktnih davanja mogu iskoristiti (najkasnije do 15. avgusta 2020. godine).

Imajući u vidu navedeno, poslodavac je dužan da zaradu, odnosno naknadu zarade za april 2020. godine, u skladu sa Zakonom o radu, isplati u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, a najkasnije do 30. maja 2020. godine.

Kako je rok za prvu uplatu „direktih davanjaˮ, 7. maj 2020. godine, poslodavac koji ispunjava uslove iz Uredbe, imaće blagovremeno na namenskom računu iznos sredstva koji je namenjen za isplatu dela zarade, odnosno nakade zarade ili cele zarade, odnosno naknade zarade za mesec april 2020. godine.

4. Da li poslodavac može zaposlenom da isplati zajam umesto zarade?

Opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu), odnosno ugovorom o radu, može da se utvrdi i pravo zaposlenih na zajam (čl. 120. ZOR). Odobreni zajam nema karakter zarade. Ako zaposleni ne vrati zajam u utvrđenom roku, odnosno ako poslodavac oprosti dug (otpiše zajam), oprošteni dug ima karakter zarade.

Poslodavac može da obustavi za ratu zajma prilikom isplate, od zarade, odnosne naknade zarade zaposlenog, samo ukoliko ima pismenu saglasnost zaposlenog u skladu sa članom 123. Zakona o radu.

Poslodavac je dužan da obračuna i isplati zaposlenom zaradu, odnosno naknadu zarade u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, kao i da o tom obavesti zaposlenog, tako što će mu dostaviti „platni listićˮ u skladu s članom 121. Zakona o radu.

5. Ako se poslodavac prijavio za pomoć države, a prethodno je isplatio zaradu zaposlenima u punom iznosu da li sredstva dobijena na ime ,,minimalnih zarada,, takođe isplaćuje zaposlenima ili zadržava za svoje potrebe kao pomoć privrednoj aktivnosti?

Poslodavac isplaćuje zarade i naknade zarade, na način i u rokovima propisanim Zakonom o radu i drugim zakonima (Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, Zakon o zdravstvenom osiguranju i dr).

Uredbom o fiskalnim pogodnostima je utvrđeno da se direktna davanja iz budžeta mogu koristiti isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima i u tu svrhu se prenose poslodavcu na poseban namenski račun – isplata direktnih davanja – COVID–19. Uredbom je takođe uređen i postupak povraćaja neiskorišćenih sredstava sa namenskog računa.

6. Kakav je tretman zaposlenih koji su ostali kod kuće, po datim preporukama da se ne otpuštaju, a za koje poslodavac nije doneo nikakvo rešenje o njihovom statusu, niti su radili, u smislu isplate zarada i naknada?

Lice koje ima ugovor o radu, može da radi ili da odsustvuje sa rada po nekom od osnova u skladu sa zakonom i u zavisnosti od toga ima pravo na zaradu ili naknadu zarade.

Zaposleni koji su kod kuće mogu: da rade od kuće, koriste godišnji odmor ili neko drugo plaćeno odsustvo, koriste porodiljsko odsustvo ili bolovanje zbog privremene sprečenosti za rad, odnosno da budu na neplaćenom odsustvu. Za sve slučajeve treba da postoji rešenje odnosno doznaka u slučaju privremenog odsustva sa rada (bolovanje).

Detaljnije na linku https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/detaljno-objasnjenje-pra…

7. Da li poslodavac po Uredbi ima pravo na ,,minimalac,, i za zaposlene koje su na porodiljskom odsustvu ili su na bolovanju?

Za porodilje, odnosno za roditelje koji su na odsustvu sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, isplatu naknade zarade i to direktno na račun zaposlenog, vrši Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom. Takođe, Ministarstvo refundira sredstva poslodavcima za zaposlene koje su to pravo ostvarili prema starom Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Naknade zarade zaposlenih, koji su na odsustvu sa rada duže od 30 dana, obezbeđuju se preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Uredbom o fiskalnim pogodnostima (čl. 8.) je uređeno da se broj zaposlenih za koje se ostvaruje pravo na bespovratna sredstva iz budžeta (direktna davanja), umanjuje za broj zaposlenih za koje isplata zarade, odnosno naknade zarade, za obračunski period u celosti pada na teret drugih isplatilaca, a koje isplate imaju oznaku vrste prihoda (OVP) od 204 do 211 u Pravilniku o poreskoj prijavi za porez po odbitku („Službeni glasnik RS”, br. 74/13, 118/13, 66/14, 71/14 – ispravka, 14/16, 21/17, 20/18, 104/18 i 96/19).

Prema tome, poslodavci nemaju prava na fiskalne pogodnosti i direktna davanja za zaposlene porodilje, odnosno za zaposlene koji su na odsustvu zbog nege deteta i posebne nege deteta, kao ni za zaposlene koji odsustvuju sa rada više od 30 dana.

8. Kome da se obrati trudnica kada joj kasni trudničko bolovanje više od 30 dana?

Zakonom o radu je utvrđeno da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za odsustvo sa rada zbog privremene sprečenosti za rad za prvih 30 dana odsustva i ista se isplaćuje iz sredstava poslodavca.

Zakonom o zdravstvenom osiguranju (ZOZO), utvrđeno je da zaposlenom pripada naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće (čl. 73.) U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće , prvih 30 dana isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad, visina naknade zarade obezbeđuje se iz RFZO i to u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade, s tim što se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje iznos od 65% od osnova za naknadu zarade, a iznos iz 35% iz budžeta Republike Srbije (čl. 95. ZOZO). Poslodavac vrši obračun naknade zarade u skladu sa ovim zakonom i dostavlja ga filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), uz zahtev za isplatu naknade zarade. Filijala utvrđuje pravo na naknadu zarade i visinu naknade zarade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obračuna i prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca (čl. 102. ZOZO)

Prema tome, za primenu Zakona o zdravstvenom osiguranju, odnosno za sva pitanja kada su u pitanju naknade zarade preko 30 dana, uključujući i sva pitanja vezana za kašnjenje u isplati tj refundaciji trudničkih bolovanja, nadležni su Ministarstvo zdravlja i RFZO.

Međutim, ukoliko zaposleni nije dobio naknadu zarade za prvih 30 dana odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti za rad (u zakonski propisanom roku) ili zaposleni ima saznanja da poslodavac nije podneo odgovarajuću dokumentaciju RFZO i/ili da su sredstava RFZO prebačena na poseban račun poslodavca, ali da ovaj joj nije isplatio naknadu zarade, može da se obrati Inspektoratu za rad za nadležno postupanje.

9. Poslodavac mi nije uplaćivao doprinose za obavezno socijalno osiguranje, kome da se obratim?

Kontrola i naplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje je u nadležnosti Ministarstva finasija, odnosno Poreske uprave.

Izvor: sajt Ministarstva za rad
Naslov: Redakcija

Članak Najčešća pitanja poslodavaca i zaposlenih za vreme epidemije COVID-19 se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Doneti Zaključak odnosi se na novčanu socijalnu pomoć, dodatak za pomoć i negu drugog lica, uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, dečiji dodatak, naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta i na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta, po propisima u oblasti socijalne zaštite i finansijske podrške porodici sa decom.

Izvor: sajt Ministarstva za rad…
Naslov: Redakcija

Članak Produžava se isplata prava na socijalna davanja na osnovu ranije donetih rešenja dok traje vanredno stanje se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

ORGANIZACIJA RADA OD KUĆE

Apelujemo na poslodavce da, ukoliko to priroda delatnosti i posla koje obavljaju dozvoljava, zaposlenima organizuju rad od kuće. Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja, rade od kuće imaju pravo zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu. Jedina razlika je što zaposleni koji rade od kuće, nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način. 

Rad od kuće nije „plaćeno odsustvoˮ već organizacija rada u kojoj zaposleni svoje radne obaveze izvršava od kuće i za to ostvaruje zaradu.

U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće, dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.

Zaposleni roditelj sa decom mlađom od 12 godina

Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama (Preporuka).

Preporuka se, imajući u vidu nadležnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, pre svega odnosi na zaposlene u državnim organima, javnim agencijama, javnim službama i jedinicama lokalne samouprave.

Ovu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca.

Prema Preporuci, „poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza. Za navedene zaposlene neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenogˮ.

Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.

Poslodavac treba da omogući  jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina, da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.

OSVRT NA POJEDINA PRAVA IZ RADNOG ODNOSA I PO OSNOVU RADA

Zaposleni je u samoizolaciji/karantinu

Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, imaja pravo na naknadu zarade.

Naknada zarade pripada zaposlenom prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, u slučaju kada je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini.

Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osigurnje.

Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.

Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i  doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih istu nije mogao da dostavi.

Pravo na naknadu zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, nema osiguranik, ako je namerno sprečavao ozdravljenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način (na primer prekršaj samoizolacije/karantina).

Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju je prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad,  i određuje se u visini 65% od osnova za naknadu zarade. Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom, ukoliko se tako ugovori kolktivnim ugovorom ili ugovorom o radu.

Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).

Pravo zaposlenog koji koristi koristi godišnji odmor

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.

Prekid rada, odnosno smanjenje obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog (član 116. Zakona o radu)

Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla  ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na tzv „prinudni godišnji odmorˮ u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa Zakonom.

U navedenom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade.

Kolektivnim ugovorom ili ravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.

Prekid rada zbog naredbe nadležnog državnog organa/organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja 

Članom 117. Zakona o radu propisano je da  visina naknade zarade za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, Zakonom o radu nije utvrđena. Ista se utvrđuje  i isplaćuje u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom/pravilnkom o radu i ugovorom o radu.

Zaposleni odsustvuje sa rada zbog bolesti ili je na plaćenom odsustvu  (čl. 114. i 115. Zakona  o radu)

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65% prosečne zarade, odnosno u visini od 100% zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj  plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i dr.

Pravo na neplaćeno odsustvo (član 78. Zakona o radu) 

Poslodavac u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo).

Samo na zahtev zaposlenog, poslodavac može da odobri pravo na neplaćeno odsustvo.

Višak zaposlenih

Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih (član 153. Zakona o radu) kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu. Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom isplati otpremninu (član 158. stav 1. Zakona).

Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.

Visina otpremnine utvrđuje se kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, i  ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Pravo zaposlenog na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti 

Pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju. 

Novčana naknada pripada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev, po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.

Obezbeđivanjem elektronske prijave na NSZ, sva lica od 23. marta 2020. godine, imaju mogućnost da se prijave elektronski radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.

http://www.nsz.gov.rs/live/info/saopstenja/obave_tenje_za_korisnike_usl…

Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.

Kontakt 

–   mejlovi: inspektorat@minrzs.gov.rs  ili kontrola@minrzs.gov.rs
–   telefonski broj 0800 300 307 (besplatan poziv).

Tabela, Pravo na zaradu, odnosno naknadu zarade.docx

Članak VAŽNO: Detaljno objašnjenje prava i obaveza radnika i poslodavaca u toku vanrednog stanja se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Ovo pitanje regulisano je Rešenjem o utvrđivanju rasporeda radnog vremena zaposlenih i ostalih radno angažovanih u ovom resoru, a koje je usvojeno na redovnoj sednici Vlade Republike Srbije.

Strategija podsticanja rađanja kao jedan od svojih ciljeva utvrđuje i promovisanje među potencijalnim i aktuelnim roditeljima postojećih zakonskih rešenja koja se tiču boljeg usklađivanja rada i roditeljstva.

Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 156 o jednakim mogućnostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodičnim obavezama), koju je Republika Srbija ratifikovala, utvrđuje, između ostalog, da su problemi radnika sa porodičnim obavezama aspekti širih pitanja koja se odnose na porodicu i društvo, o kojima treba voditi računa u nacionalnim politikama.

„Zaposleni i njihova prava su u fokusu rada resora kojim rukovodim, i brojne svetske primere dobre prakse najpre smo primenili na našim zaposlenim. Ovo ministarstvo je pionir u brojnim inovacijama kada je u pitanju oblast rada i radnih odnosa, tako je i u ovom slučaju. Želimo da naši zaposleni budu zadovoljni, da mogu da usklade sve svoje obaveze, jer samo tako će nastaviti da rade sa elanom, što nam je veoma važno jer se njihov posao odnosi indirektno na sve građane“, rekao je ministar Đorđević.

„Istraživanja su pokazala da su i vodeće svetske kompanije, uvođenjem kliznog radnog vremena efektivno smanjile neproduktivan rad, povećale zadovoljstvo zaposlenih, smanjile troškove i potrebu za prekovremenim satima na radnom mestu. Nadamo se da su to samo neki od efekata koje ćemo postići ovom Odlukom“, objasnio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Izvor: sajt Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Naslov: Redakcija

Članak Klizno radno vreme u Ministarstvu za rad se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.