Predlog novog Zakona o igrama na sreću, koji bi uskoro trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri, predvideo je, između ostalog, veću zaštitu građana od velike izloženosti toj vrsti zabave.
Poseban naglasak je na društvenoj odgovornosti, kako bi se osigurala što bolja prevencija maloletničkog kockanja.
Ostaje, naravno, pitanja da li dobra zakonska regulativa može da reši sve probleme i u toj oblasti. Obrazlažući potrebu za novim zakonom, nadležni ističu neophodnost boljeg uređenja tržišta igara na sreću i harmonizaciju zakonodavstva Srbije sa međunarodnim standardima iz te oblasti.
Predlog Zakona o igrama na sreću predviđa, između ostalog, da rastojanje između kladionica, automat-klubova i igračnica ubuduće neće moći da bude manje od 100 metara, kao i da takvi lokali moraju biti udaljeni od škola minimalno 200 metara.
Precizirano je da su priređivači dužni da na najefikasniji način sprovode zabranu učestvovanja maloletnika u igrama na sreću, ka i da unutar objekta, u neposrednoj blizini ulaznih vrata istaknu poster na kojem je odgovarajući tekst o prevenciji bolesti zavisnosti.
Zaposleni u sve brojnijim kladionicama u Kikindi nisu bili raspoloženi za razgovor pred kamerama. Zanimalo nas je kakva je struktura posetilaca, da li je primetan porast interesovanja za igre na sreću, a koji se često povezuje sa ekonomskom situacijom:
„Ja mislim da tu nema pravila, to nema veze sa činjenicom da li je stanje u državi dobro ili loše. Ljudi jednostavno igraju radi razonode. Naravno, postoje i oni koje misle da mogu da se obogate, ali to je već nešto drugo“ tvrde zaposleni u kladionici.
Zakonodavac očekuje i da će novi zakon obezbediti veće prihode u državni budžet i to kroz povećavanje taksa, garancija i naknada priređivačima i suzbijanje tzv. sive zone.
Ubrzani rast industrije igara na sreću, kao globalna svetska tendencija, ozbiljan je potencijal za dodatni porast prihoda u budžetu.
Novim zakonskim rešenjima predviđeno je stvaranje pravnog okvira za uspostavljanje elektronskog sistema nadzora nad priređivačima igara na sreću, što bi trebalo da unapredi efikasnost praćenja i kontrole ostvarenog prometa.
Za kršenje zakona predviđene su novčane kazne koje se kreću od 100.000 do dva miliona dinara.
Izvor: sajt RTV-a
Naslov: Redakcija
