Нови Закон о становању и одржавању зграда по први пут је увео функцију управника зграде, а станарима је остављено да изаберу да ли ће то бити неко од комшија или ће плаћати професионалца. Бројне новине грађани су у већини случајева дочекали неспремни, па тако још увек нису довољно упознати са предностима ангажовања професионалних управника, због чега и оклевају да их ангажују.
Од укупно 39.120 регистрованих стамбених заједница у Србији, 32% се одлучило да послове управљања повери професионалном управнику, а у 68% регистрованих зграда управник је постао неко од комшија. Они који желе да ангажују професионалца, могу то да учине бирајући га из Регистра који води Привредна комора Србије. ПКС организује и обуке за професионалне управнике и додељује лиценце, а како наводе, заинтересованих још има, иако мање него на почетку.
У ресорном Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за еКапију кажу да је Закон о становању и одржавању зграда први пут увео јединствен систем електронске регистрације стамбених заједница у целој Србији.
ПКС организује обуке за управнике
У Србији тренутно постоји 780 лиценцираних професионалних управника уписаних у Регистар који води Привредна комора Србије, надлежна и за организовање обуке и полагања испита, и издавање лиценци за обављање тог посла.
Руководилац центра за едукацију и дуално образовање у ПКС Мирјана Ковачевић каже за еКапију да је обуку за лиценцираног управника зграда до сада похађало око 910 полазника.
– Обуке се спроводе, заинтересованост постоји , али је мања него у првим данима организације и реализације. Тада их је било 50 до 60 по обуци, а сада их има у просеку око 20 до 25 – наводи наша саговорница.
Према њеним речима, тражња за професионалним управницима није велика.
– Вероватно плашећи се великих трошкова ангажовања професионалних управника, чланови станбених заједница су се углавном опредељивали за избор међу комшијама – наводи Ковачевић.
Грађани недовољно информисани
На терену је ситуација компликованија, па се тако они управници који су до сада обављали дужност председника кућног савета лакше сналазе у новим правилима, док је новима често потребна додатна помоћ. Ковачевић наводи да међу професионалним управницима има оних који су раније обављали послове одржавања и да су то чинили веома добро.
– Обуком или спремајући се за испит они су само унапредили знања која су имали и наставили одлично да посао раде. Што се тиче других, јављају се проблеми у недостатку неких знања или вештина, па се тако спорадично јављају Комори са молбом да им се помогне или траже додатну обуку из области књиговодства и финансија – објашњава и додаје да грађани још увек нису довољно упознати са предностима ангажовања професионалних управника.
Управници се баве организовањем одржавања зграде, а у ПКС наводе да управник организује и радове хитних интервенција, због чега мора бити доступан 24 часа дневно. Професионални управници, осим свакодневне комуникације са станарима, јавним и комуналним предузећима, надлежни су, према речима Мирјане Ковачевић, и да одговарају на захтеве грађевинске инспекције, комуналне полиције и инспекције, пореске управе, а морају да познају и финансијске и рачуноводствене послове.
– Дотрајали кровови који прокишњавају, оронуле фасаде чији су делови склони паду, запушена канализација, крађа олука и делова сливника, неисправни интерфони и улазна врата зграде, непостојање видео надзора, неадекватно одржавање хигијене само су неки од задатака које управници у договору са станарима морају да реше – истиче Ковачевић.
Председник Удружења професионалних управника Београда Љубиша Бановачки рекао је за еКапију да професионалних управника нема довољно и да је интересовање за тај посао и обуке мање него што је било на почетку примене Закона о становању. Он додаје да је проблем и исплативост тог посла, јер је просечна цена за професионалног управника по стану 400 динара, а проценат наплате је око 70%.
Од проблема у пракси на које наилазе професионални управници, Бановачки је издвојио регистрацију стамбене заједнице за принудну управу, наплату редовног инвестиционог одржавања зграде, јер станари део већ плаћају Градском стамбеном предузећу, као и договор око одржавања зграда које су на уговору са Градским стамбеним.
До сада регистровано око 92% стамбених заједница
Спровођење Закона и рад професионалних управника контролише комунални инспектор, а како наводе у ресорном министарству, у току је контрола да ли су сви организовали управљање у зградама. За оне које нису, издаје се налог за увођење принудне управе.
Наглашавају и да принудна управа није казна, већ начин да се обезбеди управљање и одржавање у зградама до тренутка када се чланови стамбене заједнице не одлуче да изаберу управника или професионалног управника.
Резултати анкете, коју је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре спровело у свим јединицама локалних самоуправа, а која се односила на регистрацију стамбених заједница и инспекцијског надзора, показују да је до сада регистровано око 92% стамбених заједница.
У Регистру је тренутно 550 стамбених заједница којима је уведена принудна управа, наводе у министарству и додају и да је број донетих решења о увођењу принудне управе од стране локалних самоуправа и дупло већи.
У Министарству грађевинарства оцењују да остварени резултати од почетка примене новог Закона указују да је у јавности препознат значај овог прописа, али су неопходни и даљи напори свих учесника како би се омогућила ефикасна примена Закона.
Извор: сајт Е-капија
