Пре три месеца измењен је Закон о прекршајима и сада се у целој Србији свакодневно склапају споразуми о признању прекршаја, зарад мање казне. До скора, на месечном нивоу склапано је око 1.000 споразума, а сада и до 5.000.
„Споразум се не може склопити ако је учинилац већ кажњавам једном у последње две године, те ако је у последње четири године учињено кривично дело из безбедности саобраћаја. Не може ако је била насилничка вожња, ако је изазвана саобраћајна незгода и ако је лице у једном захтеву за потписивање споразума у стицају учинио више прекршаја“, објашњава за Радио-телевизију Војводине председник Прекршајног суда у Новом Саду Каменко Козарски.
Каже да су грађане ове промене у закону у почетку прихватили са зазором, али су касније схватили да је то бенефти који им даје држава. Све више се склапају споразуми о признајну прекршаја.
„Ради се о томе да је раније на годишњем нивоу било свега хиљаду, а сада је на недељном нивоу око 100 захтева. Изгледа да су људи схватили да се предност склапања споразума огледа у томе да се добија минимална новчана казна. Казнени поени се свакако изричу, али, заштитна мера забране упрвљања моторним возилом се или не изриче ако је реч о забрани од 30 дана или се изриче на две месеца тамо где је то законом прописано да забрана буде четири месеца“, наводи Козарски.
Додаје да када се потпише споразум, нема суђења, нема судских трошкова и све завршава једном посетом полицијској управи.
„Процедура је врло једноставна. Када се добије позив за покретање прекршајног поступка, грађани треба да да оду у најближу полицијску управу и да изјаве да желе да склопе споразум о образовању. Службеник ће проверити да ли за то има услова. Полицијска управа споразум доставља суду који доноси пресуду. Предност је у томе што, например, ако је прекршај учињен у Лесковцу, споразум се може потписати у Новом Сад“, каже Козарски.
Додаје да у другом случају, када се грађанин не одазива на позиве суда, издаје се наредба за довођење. Ту наредбу издаје Полицијска установа на чијој територији се суд налази. Такви случајеви застаревају за две године.
Козарски додаје да је регистар неплаћених казни је почео да ради од 1. јануара и тренутно је према регистру око 25.000 грађана који нису платили казну.
„Податак је да је око 52.000 прекршајних налога је плаћено у року од осам дана. То су махом казне до 5.000 динара и грађани схвате да им је лакше да у року од осам дана плате половину, односно 2.500 динара. Тада су мирни и не морају да размишљају о томе. Има један незнатан проценат грашана који желе судски поступак јер сматрају да нису учинили прекршај који им се ставља на терет, али то је занемарљиво“, каже Козарски.
Извор: сајт rtv.rs
