Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar–decembar 2015. godine iznosi:

31.581,4 miliona dolara – pad od 10,9% u odnosu na isti period prethodne godine;

28.421,2 miliona evra – porast od 6,6% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 13.365,2 mil. dolara, što čini pad od 10,0% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 18.216,2 mil. dolara, što je za 11,6% manje nego u istom periodu prethodne godine. Pad izvoza i uvoza, kao i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izraženo u dolarima, rezultat je jačanja ove valute, kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 12.028,4 miliona, i to je povećanje od 7,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 16.392,8 miliona, što predstavlja povećanje od 5,8% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 4.851,0 mil. dolara, što čini smanjenje od 15,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 4.364,4 miliona, što je povećanje od 0,6% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 73,4% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,0%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,1%); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (28,9%), Beogradski region (22,8%), Region Južne i Istočne Srbije (16,1%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43,7%); slede Region Vojvodine (28,1%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,2%), Region Južne i Istočne Srbije (10,2%), a oko 0,8% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 52,8% (7.055,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 38,1% (5.098,1) i oprema, 9,1% (1.210,3). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (1,0 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 57,3% (10.445,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,1% (3.486,4), i oprema, 11,8% (2.153,0). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 11,7% (2.131,1 mil. dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (2.163,0 mil. dolara), Nemačka (1.672,5), Bosna i Hercegovina (1.171,9), Rumunija (745,5) i Ruska Federacija (724,8).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (2.256,3), Italija (1.923,4 mil. dolara), Ruska Federacija (1.748,5), Kina (1.540,6) i Mađarska (867,4).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama s kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,8% ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1.734,9 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 2.485,8 a uvoz 750,9 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 331,0%.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Nemačkom, Mađarskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Švajcarskom, Austrijom, Belgijom.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1.569,1 mil. dolara), električne mašine i aparati (1.031,4), povrće i voće (764,0), žitarice i proizvodi od njih (638,1) i obojeni metali (563,1). Izvoz ovih pet odseka čini 34,2% ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1.828,6 mil. dolara), nafta i naftni derivati (1.190,3), električne mašine i aparati (770,0), industrijske mašine za opštu upotrebu (684,1) i prirodni gas (617,6), a njihov uvoz čini 27,9% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 11,7%.

U decembru 2015. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 1.072,0 miliona dolara, što čini pad od 9,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.613,5 miliona dolara, što je pad od 7,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 986,9 miliona evra, što čini povećanje od 3,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.484,6 miliona evra, što čini povećanje od 4,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks decembar 2015 / novembar 2015. godine pokazuje neznatan pad izvoza za 0,02% i pad uvoza za 1,2%. Računato u evrima, desezonirani indeks decembar 2015 / novembar 2015. godine pokazuje porast izvoza za 0,2% i pad uvoza za 0,9%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec decembar:

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1.500 cm3 (45 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (33 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz automobila, dizel, preko 1.500, ali ispod 2.500 cm3 u vrednosti od 24 mil. dolara; sledi izvoz smrznutih malina (23 mil. dolara); izvoz svežih jabuka je iznosio 22 mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1.000, ali ispod 1.500 cm3 bio je 20 mil. dolara; sledi izvoz kukuruza sa 19 mil. dolara; izvoz delova za rotacione električne mašine iznosio je 18 mil. dolara, koliko je bio i izvoz novih spoljnih guma za automobile; na poslednjem mestu je izvoz cigareta koje sadrže duvan, sa takođe 18 mil. dolara.

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (79 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju su delovi i pribor za motorna vozila (73 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste je prirodni gas (46 mil. dolara). Lekove za maloprodaju smo uvezli za 34 mil. dolara. Uvoz automobila, dizel, preko 1.500, ali ispod 2.500 cm3 iznosio je 22 mil. dolara. Uvoz telefona za mrežu stanica vredeo je 21 mil. dolara. Sledi uvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1.000, ali ispod 1.500 cm3 (18 mil. dolara). Gasna ulja smo uvezli za 16 mil. dolara. Na uvoz uree u vodenom rastvoru ili ne potrošeno je takođe 16 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz soje u zrnu sa 11 mil. dolara.

 

Saopštenje za javnost Republičkog zavoda za statistiku od 29. 1. 2016.