Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar–septembar 2018. godine iznosi:

33.525,4 miliona dolara – porast od 18,7% u odnosu na isti period prethodne godine;

28.062,4 miliona evra – porast od 10,5% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 14.479,8 mil. dolara, što čini rast od 15,6% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 19.045,6 mil. dolara, što je za 21,1% više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 12.122,0 miliona, i to je povećanje od 7,7% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 15.940,4 miliona, što predstavlja povećanje od 12,8% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 4.565,8 mil. dolara, što čini povećanje od 42,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 3.818,4 miliona, što je povećanje od 32,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 76,0% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,6%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (34,3%); slede Beogradski region (26,2%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (23,1%), Region Južne i Istočne Srbije (16,0%), a oko 0,1% izvoza nerazvrstano je po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (46,2%); slede Region Vojvodine (28,7%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (15,3%), Region Južne i Istočne Srbije (9,3%), a oko 0,5% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom je obuhvaćen u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 58,3% (8.443,5 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju – 30,9% (4.476,9) i oprema – 10,8% (1.558,6). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,8 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 57,3% (10.905,0 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju – 18,3% (3.490,2) i oprema – 12,5% (2.386,8). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 11,9% (2.263,5 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,7% ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno su bili:

 

Izvoz

mil. USD

mil. EUR

Uvoz

mil. USD

mil. EUR

Italija

1845.1

1539.9

Nemačka

2587.0

2166.1

Nemačka

1760.8

1473.7

Italija

1819.7

1520.8

Bosna i Hercegovina

1159.3

971.2

Kina

1578.7

1321.8

Rumunija

835.9

702.7

Ruska Federacija

1484.1

1242.1

Ruska Federacija

787.6

658.6

Mađarska

935.9

782.1

 

 

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1.730,3 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđa i čelika, nafte i naftnih derivata i drumskih vozila. Izvoz Srbije iznosi 2.516,2 a uvoz 785,9 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 320,2%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 2.109,2 a uvoz 658,9 mil. evra (suficit je 1.450,3 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 320,1%).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i kukuruz, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i čelika), Crnom Gorom (izvoze se lekovi i rude olova i koncentrati, a uvoze se najviše aluminijum, sirovi i  električna energija) i Makedonijom (izvoz toplovaljanih traka u koturovima i električna energija, a uvoz najviše lekova za maloprodaju i valjanih proizvoda, prevučenih plastikom). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Slovačkom, Hrvatskom, Italijom, Velikom Britanijom, Švedskom i Slovenijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Nemačkom. Sledi deficit sa: Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa), Turskom, Irakom, Mađarskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Belgijom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i koncentrata), Korejom, Austrijom, SAD-om, Francuskom itd.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 32,8% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 27,6% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu od 11,8%.

 

Izvoz

mil. USD

mil. EUR

Uvoz

mil. USD

mil. EUR

 

 

 

 

 

 

Električne mašine i aparati

1514.3

1267.2

Drumska vozila

1387.3

1159.3

Drumska vozila

1040.5

867.7

Nafta i naftni derivati

1349.0

1134.2

Gvožđe i čelik

826.9

691.3

Električne mašine i aparati

1120.7

937.4

Proizvodi od kaučuka, nn

686.9

574.5

Industrijske mašine za opštu upotrebu

749.0

626.4

Obojeni metali

677.6

567.0

Gvožđe i čelik

645.5

540.5

 

 

U septembru 2018. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.617,3 miliona dolara, što čini smanjenje od 0,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 2.085,2 miliona dolara, što je povećanje od 8,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 1.382,9 miliona evra, što čini povećanje od 1,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.783,3 miliona evra, što čini povećanje od 10,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks septembar 2018/avgust 2018. godine pokazuje pad izvoza za 2,1% i pad uvoza za 0,2%. Računato u evrima, desezonirani indeks septembar 2018/avgust 2018. godine pokazuje pad izvoza za 1,8% i pad uvoza za 1,0%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec septembar:

Na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (102 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile (50 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3, sa 41 mil. dolara; izvoz rafinisanog bakra bio je 33 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu toplovaljanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima, sa takođe 33 mil. dolara.

Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (109 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju su delovi i pribor za motorna vozila (62 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste nalaze se lekovi za maloprodaju (56 mil. dolara). Prirodni gas smo uvezli za 38 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz dizel automobila, preko 1500, ali ispod 2500 cm3, sa 27 mil. dolara.

 

Saopštenje za javnost Republičkog zavoda za statistiku od 31. 10. 2018. godine

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).