Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar–avgust 2018. godine iznosi:

29.808,0 miliona dolara – porast od 20,7% u odnosu na isti period prethodne godine;

24.883,2 miliona evra – porast od 11,0% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 12.852,4 mil. dolara, što čini rast od 18,0% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 16.955,6 mil. dolara, što je za 22,9% više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 10.730,3 miliona, i to je povećanje od 8,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 14.152,9 miliona, što predstavlja povećanje od 13,0% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 4.103,2 mil. dolara, što čini povećanje od 41,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 3.422,6 miliona, što je povećanje od 30,0% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 75,8% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,0%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (34,1%); slede Beogradski region (26,9%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (23,1%), Region Južne i Istočne Srbije (15,9%), a oko 0,1% izvoza nerazvrstano je po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (46,1%); slede Region Vojvodine (28,7%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (15,3%), Region Južne i Istočne Srbije (9,3%), a oko 0,5% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom obuhvataju Region Vojvodine i Beogradski region, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 58,3% (7.490,0 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju – 30,9% (3.977,3) i oprema – 10,8% (1.384,3). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,7 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 57,3% (9.708,6 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju – 18,3% (3.107,9) i oprema – 12,6% (2.141,9). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 11,8% (1.997,1 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,7% ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno su bili:

 

 

Izvoz

 

mil. USD

mil. EUR

Uvoz

 

mil. USD

mil. EUR

 

 

 

 

 

 

Italija

1633.6

1358.9

Nemačka

2287.8

1910.3

Nemačka

1568.8

1309.6

Italija

1627.1

1356.2

Bosna i Hercegovina

1031.3

861.8

Kina

1402.2

1171.0

Rumunija

728.4

610.7

Ruska Federacija

1307.0

1090.2

Ruska Federacija

714.3

596.0

Mađarska

845.3

704.6

 

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1.547,3 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđa i čelika, nafte i naftnih derivata i drumskih vozila. Izvoz Srbije iznosi 2.241,2 a uvoz 693,9 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 323,0%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 1.874,0 a uvoz 580,2 mil. evra (suficit je 1.293,8 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 323,0%).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i kukuruz, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i čelika), Crnom Gorom (izvoze se lekovi i rude olova i koncentrati, a uvoze se najviše aluminijum, sirovi i električna energija) i Makedonijom (izvoz toplovaljanih traka u koturovima i električna energija, a uvoz najviše lekova za maloprodaju i valjanih proizvoda, prevučenih plastikom). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Slovačkom, Hrvatskom, Velikom Britanijom, Švedskom, Slovenijom i Italijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Nemačkom. Sledi deficit sa: Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa), Turskom, Irakom, Mađarskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Belgijom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i koncentrata), Korejom, SAD-om, Austrijom, Francuskom itd.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 32,9% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 27,6% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu od 11,7%.

 

Izvoz

mil. USD

mil. EUR

 

Uvoz

 

mil. USD

mil. EUR

 

 

 

 

 

 

Električne mašine i aparati

1332.8

1112.0

Drumska vozila

1240.7

1033.9

Drumska vozila

930.7

773.6

Nafta i naftni derivati

1200.5

1007.0

Gvožđe i čelik

751.1

626.5

Električne mašine i aparati

996.9

831.5

Proizvodi od kaučuka, nn

606.3

505.6

Industrijske mašine za opštu upotrebu

671.3

560.0

Obojeni metali

602.6

502.8

Gvožđe i čelik

571.9

477.5

 

U avgustu 2018. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.479,8 miliona dolara, što čini povećanje od 5,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 2.039,5 miliona dolara, što je povećanje od 12,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 1.285,1 milion evra, što čini povećanje od 8,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.770,4 miliona evra, što čini povećanje od 15,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks avgust 2018/jul 2018. godine pokazuje pad izvoza za 3,1% i pad uvoza za 0,2%. Računato u evrima, desezonirani indeks avgust 2018/jul 2018. godine pokazuje pad izvoza za 0,6% i rast uvoza za 1,1%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec avgust:

na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (85 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile (48 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz toplovaljanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima, sa 39 mil. dolara; izvoz pšenice bio je 30 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu rafinisanog bakra, sa 24 mil. dolara.

Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (178 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju su lekovi za maloprodaju (46 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste je prirodni gas (35 mil. dolara). Delove i pribor za motorna vozila uvezli smo za 30 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz telefona za mrežu stanica, sa 27 mil. dolara.

 

Saopštenje za javnost Republičkog zavoda za statistiku od 30. 09. 2018. godine

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).