< <

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije
za period januar–septembar  2017. godine iznosi:

   – 28.264,4 miliona dolara – porast
od 12,8% u odnosu na isti period prethodne godine;

   – 25.401,1 miliona evra – porast od 13,3%
u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 12.525,7 mil. dolara, što
čini rast od 13,0% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je
robe
u vrednosti od 15.738,7 mil. dolara, što je za 12,6% više nego
u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 11.254,1
miliona
, i to je povećanje od 13,4% u poređenju sa istim periodom prethodne
godine. Uvoz robe imao je vrednost od 14.147,0 miliona, što
predstavlja povećanje od 13,1% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 3.213,1 mil. dolara, što čini povećanje od
11,3%
u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit
iznosi 2.892,9 miliona, što je povećanje od 11,8% u poređenju sa istim periodom
prethodne godine.

Pokrivenost
uvoza izvozom
je 79,6% i veća je od
pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,3%.

Posmatrano
regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,9%);
sledi Beogradski region (26,6%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (24,8%),
Region Južne i Istočne Srbije (15,7%), a oko 0,1% izvoza nerazvrstano je po
teritorijama.

Najveće
učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,8%); slede Region Vojvodine
(27,3%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (16,6%), Region Južne i Istočne
Srbije (9,6%), a oko 0,7% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže
se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz
po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja
carinske deklaracije
. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu
biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba
imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i
gasa najvećim delom obuhvataju Region Vojvodine i Beogradski region, a to su
energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi
izvoza po nameni proizvoda
(princip pretežnosti) najviše su zastupljeni
proizvodi za reprodukciju – 55,7% (6.975,3 mil. dolara), slede roba za
široku potrošnju – 33,8% (4.235,8) i oprema – 10,5% (1.313,7). Neklasifikovana
roba po nameni iznosi 0,0% (0,9 mil. dolara).

U strukturi
uvoza po nameni proizvoda
najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju –
57,6% (9.060,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju – 18,7% (2.944,5) i
oprema – 11,7% (1.845,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,0% (1.888,8
mil. dolara).

Spoljnotrgovinska
robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane
sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,3% ukupne
razmene.

Glavni
spoljnotrgovinski partneri
pojedinačno su bili:

 

Izvoz

mil. USD

mil. EUR

Uvoz

mil. USD

mil. EUR

Italija                   

1.687.5

1.523.7

Nemačka                   

1.997.9

1.795.3

Nemačka             
      

1.590.9

1.429.6

Italija                   

1.571.4

1.414.8

Bosna i
Hercegovina       

997.9

894.5

Kina                      

1.260.0

1.129.8

Ruska

federacija          

749.4

672.3

Ruska federacija          

1.137.6

1.029.3

Rumunija                 
 

621.7

559.8

Mađarska                  

741.4

666.2

 

Naš drugi po
važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1.516,6
mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda
(žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđa i čelika, proizvoda od
metala, drumskih vozila. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i
čelik, kameni ugalj, koks i briketi, povrće i voće, pluta i drvo. Izvoz
Srbije iznosi 2.174,3 a uvoz 657,7 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost
uvoza izvozom je 330,6%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 1.949,2 a uvoz 589,4 mil. evra (suficit je 1.359.8 mil. evra, a
pokrivenost uvoza izvozom 330,7%).

Posmatrano
pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja:
Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i ulje od suncokreta, a uvozi
se koks i polukoks od kamenog uglja), Crnom Gorom (izvoze se
toplovaljani proizvodi u koturovima i dizel automobili, a uvozi se najviše
svinjsko meso, dimljeno ili sušeno) i Makedonijom (izvoze se
toplovaljane trake u koturovima i ulja od suncokreta, a uvoze se najviše zavarene
cevi od gvožđa i čelika). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom,
Bugarskom, Italijom, Hrvatskom, Slovačkom i Velikom Britanijom. Najveći deficit
javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova)
i Nemačkom. Sledi deficit sa: Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre
svega nafte i gasa), Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Irakom,
Mađarskom, Belgijom, Austrijom, Češkom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i
koncentrata).

Prema
odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK)
, izvoz prvih pet odseka čini 31,9% ukupnog izvoza. Uvoz prvih
pet odseka čini 27,0% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se
sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u
ukupnom uvozu 12,1%.

 

Izvoz

mil. USD

mil. EUR

Uvoz

mil. USD

mil. EUR

 

 

 

 

 

 

Električne mašine i aparati

1.088.5

977.3

Drumska vozila

1.318.0

1.190.6

Drumska vozila

1.077.1

974.6

Nafta i naftni derivati

992.9

890.5

Povrće i voće

670.6

600.2

Električne mašine i aparati

811.0

727.8

Obojeni metali

597.3

536.5

Industr. mašine za opštu upotrebu

578.7

518.5

Proizvodi od kaučuka, nigde
nepomenuti

563.2

503.0

Medicinski i farmaceutski proizvodi

547.8

493.0

 

U septembru
2017. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.623,3 miliona dolara,
što čini povećanje od 20,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je
iznosio 1.928,8 miliona dolara, što je
povećanje od 20,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u
evrima, izvezeno je robe u vrednosti
od 1.358,0 miliona evra, što čini povećanje od 13,1% u odnosu na isti
mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.613,4 miliona evra, što
čini povećanje od 12,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u
dolarima, desezonirani indeks septembar 2017/avgust 2017. godine pokazuje
rast izvoza za 2,7% i rast uvoza za 3,5%. Računato u evrima, desezonirani
indeks septembar 2017/avgust 2017. godine pokazuje rast izvoza za 1,7% i
rast uvoza za 2,0%.

Prema
Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec septembar:

Na listi
prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova
provodnika za avione, vozila i brodove
(78 mil. dolara); drugo
mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile (53 mil. dolara);
na trećem mestu je izvoz automobila, dizel, snage do 1500 cm3,
u vrednosti od 39 mil. dolara; izvoz rafinisanog bakra iznosio je 32
mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu automobila, paljenje svećicom,
preko 1000, ali ispod 1500 cm3, sa takođe 32 mil. dolara.

Lista prvih 5
proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor za motorna vozila
(75 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Druga po značaju je sirova nafta (66 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste su lekovi za maloprodaju
(55 mil. dolara). Automobili, dizel, preko 1500, ali ispod
2500 cm3
, uvezeni su za 26
mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz prirodnog gasa, sa takođe 26 mil. dolara.

 

   Saopštenje za javnost Republičkog zavoda za
statistiku od 31.
10.
2017. godine

Napomena: Republički
zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i
Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju
(ukupno).