Према Саопштењу за јавност Републичког завода за статистику, од 30. 11. 2015. године, укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за јануар–октобар 2015. године износи:
– 26.338,3 милионa долара – пад од 11,7% у односу на исти период претходне године;
– 23.588,8 милиона евра – пораст од 6,6% у односу на исти период претходне године.
Извезено је робе у вредности од 11.222,2 мил. долара, што чини пад од 10,3% у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 15.116,1 мил. долара, што је за 12,7% мање него у истом периоду претходне године. Пад извоза и увоза, као и укупне спољнотрговинске размене, изражено у доларима, резултат је јачања ове валуте, како у односу на динар, тако и у односу на евро.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 10.052,2 милиона, и то је повећање од 8,3% у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 13.536,6 милиона, што представља повећање од 5,4% у односу на исти период прошле године.
Дефицит износи 3.893,9 мил. долара, што чини смањење од 18,8% у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит износи 3.484,4 милиона, што је смањење од 2,1% у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је 74,2% и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 72,3%.
Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (32,3%); следи Регион Шумадије и Западне Србије (29,2%), Београдски регион (22,4%), Регион Јужне и Источне Србије (16,0%), а око 0,1% извоза је неразврстано по територијама.
Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (43,4%); следе Регион Војводине (28,2%), Регион Шумадије и Западне Србије (17,5%), Регион Јужне и Источне Србије (10,2%), а око 0,7% увоза није разврстано по територијама. Нема података за Регион Косово и Метохија.
Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом се обухвата у Региону Војводине и Београдском региону, а то су енергенти за укупну територију Србије.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију, 53,3% (5.976,0 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 38,0% (4.261,6) и опрема, 8,8% (983,6). Некласификована роба по намени износи 0,0% (0,8 мил. долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 59,4% (8.979,3 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 18,9% (2.860,9), и опрема, 12,1% (1.827,2). Некласификована роба по намени износи 9,6% (1.448,6 мил. долара).
У извозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Италија (1.864,8 мил. долара), Немачка (1.397,4), Босна и Херцеговина (991,0), Румунија (651,7) и Руска Федерација (596,4).
У увозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Немачка (1.877,5), Италија (1.608,0 мил. долара), Руска Федерација (1.488,7), Кина (1.263,3) и Мађарска (720,9).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 64,1% укупне размене.
Наш други по важности партнер јесу земље CEFTA, са којима имамо суфицит у размени од 1.448,4 мил. долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), производа од метала, као и извоза разних готових производа. Када је реч о увозу, најзаступљенији су гвожђе и челик, камени угаљ и брикети, поврће и воће, електрична енергија. Извоз Србије износи 2.080,0 а увоз 631,6 мил. долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 329,3%.
Посматрано појединачно по земљама, суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама: Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Од осталих земаља истиче се и суфицит са Италијом, Румунијом, Бугарском. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса). Следи дефицит са, Немачком, Мађарском, Пољском (увоз делова за моторна возила), Турском, Швајцарском, Белгијом, Аустријом.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају: друмска возила (1.346,0 мил. долара), електричне машине и апарати (855,9), поврће и воће (615,2), житарице и производи од њих (546,4) и обојени метали (482,3). Извоз ових пет одсека чини 34,3% укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: друмска возила (1.520,3 мил. долара), нафта и нафтни деривати (1.001,2), електричне машине и апарати (670,6), индустријске машине за општу употребу (578,5) и природни гас (517,0), а њихов увоз чини 28,4% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту, има учешће у укупном увозу 9,7%.
У октобру 2015. године је извезено је робе у вредности од 1.174,8 милиона долара, што чини пад од 6,0% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.660,2 милиона долара, што је пад од 6,4% у односу на исти месец претходне године.
Изражено у еврима извезено је робе у вредности од 1.046,1 милиона евра, што чини повећање од 6,4% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.477,4 милиона евра, што чини повећање од 5,8% у односу на исти месец претходне године.
Рачунато у доларима, десезонирани индекс октобар 2015 / септембар 2015. године показује раст извоза за 3,6% и раст увоза за 5,0%. Рачунато у еврима, десезонирани индекс октобар 2015 / септембар 2015. године показује раст извоза за 4,5% и раст увоза за 5,4%.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за месец октобар:
На листи првих 10 производа у извозу, прво место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (42 мил. долара); друго место припада извозу дизел аутомобила, снаге до 1500 cm3 (40 мил. долара); на трећем месту је извоз смрзнутих малина у вредности од 32 мил. долара; извоз делова за ротационе електричне машине износио је 28 мил. долара; извоз нових спољних гума за аутомобиле био је 24 мил. долара; извоз аутомобила, паљење свећицом, преко 1000, али испод 1500 cm3 био је 22 мил. долара, колико је износио и извоз цигарета које садрже дуван; извоз аутомобила, дизел, преко 1500, али испод 2500 cm3 вредео је 19 мил. долара; следи извоз хула-хоп чарапа са 17 мил. долара; на последњем месту је извоз делова за седишта, са 16 мил. долара.
Листа првих 10 производа у увозу показује да је наш први увозни производ сирова нафта (84 мил. долара). Други по значају је увоз делова и прибора за моторна возила (69 мил. долара). На трећем месту увозне листе су лекови за малопродају (34 мил. долара). Природни гас смо увезли за 31 мил. долара. На увоз делова за ротационе електричне машине потрошено је 26 мил. долара. Увоз аутомобила, дизел, преко 1500, али испод 2500 cm3 износио је 22 мил. долара. Следи увоз гасних уља (17 мил. долара). Увоз телефона за мрежу станица вредео је такође 17 мил. долара. Електричну енергију смо увезли за 16 мил. долара. Последње место заузима увоз уља за подмазивање са 11 мил. долара.