Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за јануар 2016. године износи:
– 2.092,4 милионa долара – пад од 2,2% у односу на исти период претходне;
– 1.923,7 милиона евра – пораст од 5,0% у односу на исти период претходне.
Извезено је робе у вредности од 923,5 мил. долара, што чини раст од 1,8% у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 1.168,9 мил. долара, што је за 5,2% мање него у истом периоду претходне године. Пад увоза, као и укупне спољнотрговинске размене, изражено у доларима, резултат је јачања ове валуте, како у односу на динар, тако и у односу на евро.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 849,0 милиона, и то је повећање од 9,1% у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 1.074,7 милиона, што представља повећање од 2,0% у односу на исти период прошле године.
Дефицит износи 245,4 мил. долара, што чини смањење од 24,8% у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит износи 225,6 милиона, што је смањење од 18,1% у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је 79,0% и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 73,5%.
Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Шумадије и Западне Србије (29,0%); следи Регион Војводине (28,3%), Београдски регион (24,5%), Регион Јужне и Источне Србије (18,2%), а око 0,1% извоза је неразврстано по територијама.
Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (43,7%); следе Регион Војводине (27,3%), Регион Шумадије и Западне Србије (18,5%), Регион Јужне и Источне Србије (9,6%), а око 0,8% увоза није разврстано по територијама. Нема података за Регион Косово и Метохија.
Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом се обухвата у Региону Војводине и Београдском региону, а то су енергенти за укупну територију Србије.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију, 51,2% (472,6 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 39,3% (363,1) и опрема, 9,5% (87,7). Некласификована роба по намени износи 0,0% (0,0 мил. долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 46,8% (547,3 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 14,5% (169,4), и опрема, 10,2% (119,1). Некласификована роба по намени износи 28,5% (333,0 мил. долара).
У извозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Италија (158,7 мил. долара), Немачка (132,6), Босна и Херцеговина (68,8), Руска Федерација (51,2) и Румунија (34,2).
У увозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Руска Федерација (145,8), Немачка (129,2), Италија (115,1 мил. долара), Кина (112,7) и Пољска (50,8).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама с којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 63,8% укупне размене.
Наш други по важности партнер јесу земље CEFTA, са којима имамо суфицит у размени од 96,0 мил. долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), производа од метала, као и извоза разних готових производа. Када је реч о увозу, најзаступљенији су гвожђе и челик, камени угаљ и брикети, поврће и воће, медицински и фармацеутски производи. Извоз Србије износи 128,8 а увоз 32,8 мил. долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 392,7%.
Посматрано појединачно по земљама, суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама: Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Од осталих земаља истиче се и суфицит са Италијом, Словачком, Великом Британијом, Немачком, Бугарском и Румунијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса). Следи дефицит са, Пољском (увоз делова за моторна возила), Мађарском, Турском, Корејом, Холандијом, Белгијом.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају: друмска возила (126,4 мил. долара), електричне машине и апарати (76,9), поврће и воће (54,3), обојени метали (49,5) и производи од каучука (41,3). Извоз ових пет одсека чини 37,7% укупног извоза.
Првих пет одсека с највећим учешћем у увозу су: нафта и нафтни деривати (59,2), природни гас (58,1), електричне машине и апарати (52,5), предиво, тканине и текстилни производи (32,4) и друмска возила (32,2 мил. долара), а њихов увоз чини 20,1% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу 28,5%.
Рачунато у доларима, десезонирани индекс јануар 2016/децембар 2015. године показује пораст извоза за 8,0% и пораст увоза за 4,3%. Рачунато у еврима, десезонирани индекс јануар 2016 / децембар 2015. године показује пораст извоза за 5,9% и пораст увоза за 2,7%.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за месец јануар:
На листи првих 10 производа у извозу, прво место заузима извоз дизел аутомобила, снаге до 1500 cm3 (47 мил. долара); друго место припада извозу сетова проводника за авионе, возила и бродове (37 мил. долара); на трећем месту је извоз аутомобила, дизел, преко 1500, али испод 2500 cm3 у вредности од 27 мил. долара; извоз аутомобила, паљење свећицом, преко 1000, али испод 1500 cm3 био је 25 мил. долара; следи извоз нових спољних гума за аутомобиле (23 мил. долара); извоз смрзнутих малина је износио 22 мил. долара, колико је био и извоз рафинисаног бакра; извоз цигарета које садрже дуван износио је 18 мил. долара; следи извоз кукуруза са 15 мил. долара; на последњем месту је извоз делова за ротационе електричне машине, са 13 мил. долара.
Листа првих 10 производа у увозу показује да је природни гас (54 мил. долара) наш први увозни производ. Друга по значају је сирова нафта (40 мил. долара). На трећем месту увозне листе су телефони за мрежу станица (15 мил. долара). Увоз железничких и трамвајских вагона вредео је такође 15 мил. долара. Лекове за малопродају смо увезли за 11 мил. долара. На увоз урее у воденом раствору или не потрошено је такође 11 мил. долара. Руду бакра и концентрате смо увезли за 9 мил. долара. Увоз аутомобила, дизел, преко 1500, али испод 2500 cm3 износио је 8 мил. долара. Следи увоз алуминијума, сировог, нелегираног (8 мил. долара). Последње место заузима увоз гасних уља са такође скоро 8 мил. долара.
Саопштење за јавност РЗС од 15. 3. 2016.