Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar 2016. godine iznosi:
– 2.092,4 miliona dolara – pad od 2,2% u odnosu na isti period prethodne;
– 1.923,7 miliona evra – porast od 5,0% u odnosu na isti period prethodne.
Izvezeno je robe u vrednosti od 923,5mil. dolara, što čini rast od 1,8% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 1.168,9 mil. dolara, što je za 5,2% manje nego u istom periodu prethodne godine. Pad uvoza, kao i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izraženo u dolarima, rezultat je jačanja ove valute, kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 849,0 miliona, i to je povećanje od 9,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 1.074,7 miliona, što predstavlja povećanje od 2,0% u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 245,4 mil. dolara, što čini smanjenje od 24,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 225,6 miliona, što je smanjenje od 18,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 79,0% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 73,5%.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Šumadije i Zapadne Srbije (29,0%); sledi Region Vojvodine (28,3%), Beogradski region (24,5%), Region Južne i Istočne Srbije (18,2%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43,7%); slede Region Vojvodine (27,3%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (18,5%), Region Južne i Istočne Srbije (9,6%), a oko 0,8% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 51,2% (472,6 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 39,3% (363,1) i oprema, 9,5% (87,7). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,0 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 46,8% (547,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 14,5% (169,4), i oprema, 10,2% (119,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 28,5% (333,0 mil. dolara).
U izvozu,glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (158,7 mil. dolara), Nemačka (132,6), Bosna i Hercegovina (68,8), Ruska Federacija (51,2) i Rumunija (34,2).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Ruska Federacija (145,8), Nemačka (129,2), Italija (115,1 mil. dolara), Kina (112,7) i Poljska (50,8).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama s kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,8% ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 96,0 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 128,8 a uvoz 32,8 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 392,7%.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Nemačkom, Bugarskom i Rumunijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom, Turskom, Korejom, Holandijom, Belgijom.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (126,4 mil. dolara), električne mašine i aparati (76,9), povrće i voće (54,3), obojeni metali (49,5) i proizvodi od kaučuka (41,3). Izvoz ovih pet odseka čini 37,7% ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka s najvećim učešćem u uvozu su: nafta i naftni derivati (59,2), prirodni gas (58,1), električne mašine i aparati (52,5), predivo, tkanine i tekstilni proizvodi (32,4) i drumska vozila (32,2 mil. dolara), a njihov uvoz čini 20,1% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 28,5%.
Računato u dolarima, desezonirani indeks januar 2016/decembar 2015. godine pokazuje porast izvoza za 8,0% i porast uvoza za 4,3%. Računato u evrima, desezonirani indeks januar 2016 / decembar 2015. godine pokazuje porast izvoza za 5,9% i porast uvoza za 2,7%.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec januar:
Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3(47 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (37 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3u vrednosti od 27 mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 bio je 25 mil. dolara; sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile (23 mil. dolara); izvoz smrznutih malina je iznosio 22 mil. dolara, koliko je bio i izvoz rafinisanog bakra; izvoz cigareta koje sadrže duvan iznosio je 18 mil. dolara; sledi izvoz kukuruza sa 15 mil. dolara; na poslednjem mestu je izvoz delova za rotacione električne mašine, sa 13 mil. dolara.
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je prirodni gas (54 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Druga po značaju je sirova nafta (40 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste su telefoni za mrežu stanica (15 mil. dolara). Uvoz železničkih i tramvajskih vagona vredeo je takođe 15 mil. dolara. Lekove za maloprodaju smo uvezli za 11 mil. dolara. Na uvoz uree u vodenom rastvoruili ne potrošeno je takođe 11 mil. dolara. Rudu bakra i koncentrate smo uvezli za 9 mil. dolara. Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 iznosio je 8 mil. dolara. Sledi uvoz aluminijuma, sirovog, nelegiranog (8 mil. dolara). Poslednje mesto zauzima uvoz gasnih ulja sa takođe skoro 8 mil. dolara.
Saopštenje za javnost RZS od 15. 3. 2016.