Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar – novembar 2016. godine iznosi:

31.161,9 miliona dolara – porast od  7,8% u odnosu na isti period prethodne godine;

28.001,5 miliona evra – porast od  7,9% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 13.654,6 mil. dolara, što čini rast od 11,0% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 17.507,3 mil. dolara, što je za 5,5% više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 12.268,3 miliona, i to je povećanje od 11,0% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 15.733,2 miliona, što predstavlja povećanje od 5,6% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 3.852,8 mil. dolara, što čini smanjenje od 10,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 3.465,0 miliona, što je smanjenje od 10,0% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,0% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,1%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (31,8%); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (26,6%), Beogradski region (25,5%), Region Južne i Istočne Srbije (15,9%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,8%); slede Region Vojvodine (26,0%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,4%), Region Južne i Istočne Srbije (9,9%), a oko 0,9% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 51,9% (7.080,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 37,2% (5.075,2) i oprema, 11,0% (1.497,8). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,8 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,2% (9.322,5 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,6% (3.258,4), i oprema, 11,7% (2.047,3). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 16,4% (2.875,8 mil. dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (2.006,8 mil. dolara), Nemačka (1.801,9), Bosna i Hercegovina (1.141,1), Rumunija (771,4) i Ruska Federacija (729,9).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (2.259,8 mil. dolara), Italija (1.826,2), Kina (1.457,1), Ruska Federacija (1.354,1) i Mađarska (798,2).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,7% ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1.751,6 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi,  povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 2.448,6 a uvoz 697,0 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 351,3%.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Slovačkom i Hrvatskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa: Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Nemačkom, Turskom, Mađarskom, Belgijom, Austrijom, Irakom, Francuskom.

 Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1.420,7 mil. dolara), električne mašine i aparati (1.146,6), povrće i voće (742,3), žitarice i proizvodi od njih (627,3) i pogonske mašine i uređaji (619,5). Izvoz ovih pet odseka čini 33,4% ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1.719,8 mil. dolara), nafta i naftni derivati (938,1), električne mašine i aparati (814,3), industrijske mašine za opštu upotrebu (606,6) i predivo, tkanine i tekstilni proizvodi (501,9), a njihov uvoz čini 26,2% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 16,5%.

U novembru 2016. godine je izvezeno je  robe u vrednosti od 1.288,0 miliona dolara, što čini povećanje od 19,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.608,5 miliona dolara, što je povećanje od  9,1%  u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1.188,7 miliona evra, što čini povećanje od 19,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.485,2 miliona evra, što je povećanje od  9,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks novembar 2016 /oktobar 2016. godine pokazuje rast izvoza za 2,8% i pad  uvoza za 2,0%. Računato u evrima, desezonirani indeks novembar 2016 /oktobar 2016. godine pokazuje rast izvoza za 2,9% i pad  uvoza za 1,8%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec  novembar:

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (58 mil. dolara);  drugo mesto pripada izvozu kukuruza (52 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3 u vrednosti od 32 mil. dolara; sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile sa 23mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 iznosio je takođe 23 mil. dolara; izvoz rafinisanog bakra vredeo je 21 mil. dolara; izvoz smrznute maline  vredeo je 19 mil. dolara;  sledi izvoz cigareta koje sadrže duvan sa takođe 19 mil. dolara; poslednje mesto dele toplo valjani proizvodi (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima, kao i sveže jabuke sa po 18 mil. dolara.

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (60 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod.  Drugi po značaju je uvoz delova i pribor  za motorna vozila (49 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste su telefoni za mrežu stanica (29 mil. dolara). Na uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 potrošeno je 28 mil. dolara. Uvoz prirodnog gasa vredeo je 26 mil. dolara. Uvoz lekova za maloprodaju, iznosio je 22 mil. dolara. Gasna ulja smo uvezli za 21 mil. dolara. Na uvoz rude gvožđa, aglomerisane,  potrošeno je 17 mil. dolara, dok smo električne provodnike, za napon=<1000 V uvezli za 14 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz koksa i polukoksa od kamenog uglja, sa 13 mil. dolara.

 

                                                                 Saopštenje za javnost Republičkog       

                                                            zavoda za statistiku od 29. 12. 2016. godine

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.