Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar–mart 2017. godine iznosi:

8.632,9 miliona dolara – porast od 10,4% u odnosu na isti period prethodne godine;

8.100,6 miliona evra – porast od 14,7% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 3.740,5 mil. dolara, što čini rast od 9,4% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 4.892,4 mil. dolara, što je za 11,3% više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 3.510,2 miliona, i to je povećanje od 13,6% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 4.590,4 miliona, što predstavlja povećanje od 15,5% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 1.151,9 mil. dolara, što čini povećanje od 17,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 1.080,3 miliona, što je povećanje od 22,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 76,5% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 77,8%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,3%); sledi Beogradski region (26,2%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (26,0%), zatim Region Južne i Istočne Srbije (14,4%), a oko 0,1% izvoza nerazvrstano je po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (46,1%); slede Region Vojvodine (27,4%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (16,8%), zatim Region Južne i Istočne Srbije (8,8%), a oko 0,7% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe po carinskom zakonu mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom obuhvataju Region Vojvodine i Beogradski region, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 55,5% (2.075,3 mil. dolara), a slede roba za široku potrošnju – 34,5% (1.289,6) i oprema – 10,0% (375,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,4 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 56,3% (2.754,0 mil. dolara), a slede roba za široku potrošnju – 18,5% (905,5) i oprema – 10,4% (510,9). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 14,8% (721,8 mil. dolara).

U izvozu su glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno bili: Italija (575,6 mil. dolara), Nemačka (493,5), Bosna i Hercegovina (282,7), Ruska Federacija (223,0) i Rumunija (177,8).

U uvozu su glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno bili: Nemačka (610,2 mil. dolara), Italija (490,2), Ruska Federacija (436,5), Kina (398,6) i Mađarska (223,7).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 65,1% ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA sa kojima imamo suficit u razmeni od 403,7 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 586,6 mil. dolara, a uvoz 182,9 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 320,7%.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Slovačkom, Velikom Britanijom, SAD i Moldavijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i lap-topova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa). Sledi deficit sa Nemačkom, Turskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom, Irakom, Belgijom i Austrijom.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (384,7 mil. dolara), električne mašine i aparati (329,8), povrće i voće (179,5), žitarice i proizvodi od njih (173,1) i obojeni metali (168,9). Izvoz ovih pet odseka čini 33,0% ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (410,6 mil. dolara), nafta i naftni derivati (299,1), električne mašine i aparati (243,6), medicinski i farmaceutski proizvodi (183,8) i prirodni gas (155,9), a njihov uvoz čini 26,4% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu od 14,9%.

U martu 2017. godine je izvezeno robe u vrednosti od 1.524,3 miliona dolara, što čini povećanje od 16,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.994,0 miliona dolara, što je povećanje od 16,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 1.430,6 miliona evra, što čini povećanje od 21,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.871,2 miliona evra, što čini povećanje od 21,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks za mart 2017/februar 2017. godine pokazuje rast izvoza za 1,2% i rast uvoza za 2,8%. Računato u evrima, desezonirani indeks za mart 2017/februar 2017. godine pokazuje rast izvoza za 0,2% i rast uvoza za 0,2%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST), za mesec mart:

na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3 (67 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (63 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz kukuruza u vrednosti od 55 mil. dolara; izvoz novih spoljnih guma za automobile iznosio je 33 mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000 ali ispod 1500 cm3, iznosio je 24 mil. dolara, koliko je bio i izvoz rafinisanog bakra; sledi izvoz automobila, dizel, preko 1500 ali ispod 2500 cm3,  sa 23 mil. dolara; izvoz cigareta koje sadrže duvan vredeo je takođe 23 mil. dolara; izvoz smrznute maline iznosio je 22 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu delova za rotacione mašine, sa 21 mil. dolara.

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (103 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju je uvoz delova i pribor za motorna vozila (83 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste je prirodni gas (44 mil. dolara). Na uvoz rude gvožđa, aglomerisane, potrošeno je 42 mil. dolara. Uvoz lekova za maloprodaju vredeo je takođe 42 mil. dolara. Uvoz automobila, dizel, preko 1500 ali ispod 2500 cm3, iznosio je 27 mil. dolara. Gasna ulja smo uvezli za 22 mil. dolara. Koks i polukoks od kamenog uglja uvezli smo za 17 mil. dolara. Na uvoz ostalih električnih provodnika, za napon <1000V, potrošeno je 16 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz telefona za mrežu stanica, sa 15 mil. dolara.

 

 

                                                            Saopštenje za javnost Republičkog  zavoda za statistiku od 28. 4. 2017. godine

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).