Према Саопштењу за јавност Републичког завода за статистику, од 15. 7. 2016. године, укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за јануар–децембар 2015. године износи:
– 31.589,1 милион долара – пад од 10,9% у односу на исти период претходне године;
– 28.428,5 милиона евра – пораст од 6,7% у односу на исти период претходне године.
Извезено је робе у вредности од 13.378,9 мил. долара, што чини пад од 9,9% у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 18.210,2 мил. долара, што је за 11,6% мање него у истом периоду претходне године. Пад извоза и увоза, као и укупне спољнотрговинске размене, изражено у доларима, резултат је јачања ове валуте, како у односу на динар, тако и у односу на евро.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 12.041,0 милиона, и то је повећање од 7,9% у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 16.387,5 милиона, што представља повећање од 5,8% у односу на исти период прошле године.
Дефицит износи 4.831,3 мил. долара, што чини смањење од 16,1% у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит износи 4.346,4 милиона, што је повећање од 0,3% у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је 73,5% и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 72,1%.
Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (32,2%); следи Регион Шумадије и Западне Србије (28,9%), Београдски регион (22,8%), Регион Јужне и Источне Србије (16,1%), а око 0,1% извоза је неразврстано по територијама.
Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (43,6%); следе Регион Војводине (28,2%), Регион Шумадије и Западне Србије (17,2%), Регион Јужне и Источне Србије (10,2%), а око 0,8% увоза није разврстано по територијама. Нема података за Регион Косово и Метохија.
Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом се обухвата у Региону Војводине и Београдском региону, а то су енергенти за укупну територију Србије.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију, 52,8% (7.058,4 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 38,1% (5.097,6) и опрема, 9,1% (1.222,1). Некласификована роба по намени износи 0,0% (1,0 мил. долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 58,7% (10.694,9 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 20,2% (3.679,2), и опрема, 12,8% (2.327,6). Некласификована роба по намени износи 8,3% (1.503,8 мил. долара).
У извозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Италија (2.163,0 мил. долара), Немачка (1.672,6), Босна и Херцеговина (1.172,1), Румунија (745,6) и Руска Федерација (724,8).
У увозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Немачка (2.256,3), Италија (1.922,4 мил. долара), Руска Федерација (1.748,5), Кина (1.540,2) и Мађарска (866,9).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 63,8% укупне размене.
Наш други по важности партнер јесу земље CEFTA, с којима имамо суфицит у размени од 1.737,0 мил. долара, што је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), производа од метала, као и извоза разних готових производа. Када је реч о увозу, најзаступљенији су гвожђе и челик, камени угаљ и брикети, поврће и воће, медицински и фармацеутски производи. Извоз Србије износи 2.487,5 а увоз 750,5 мил. долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 331,4%.
Посматрано појединачно по земљама, суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама: Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Од осталих земаља истиче се и суфицит са Италијом, Румунијом, Бугарском. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса). Следи дефицит са, Немачком, Мађарском, Пољском (увоз делова за моторна возила), Турском, Швајцарском, Белгијом, Аустријом.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају: друмска возила (1.568,6 мил. долара), електричне машине и апарати (1.031,4), поврће и воће (764,0), житарице и производи од њих (639,6) и обојени метали (563,1). Извоз ових пет одсека чини 34,1% укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: друмска возила (1.929,0 мил. долара), нафта и нафтни деривати (1.206,9), електричне машине и апарати (781,4), индустријске машине за општу употребу (719,2), и медицински и фармацеутски производи (639,0), а њихов увоз чини 29,0% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту, има учешће у укупном увозу 8,3%.
Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију.