Prema Saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, od 31. 8. 2016. godine, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar–jul 2016. godine iznosi:

– 19.635,4 miliona dolara – porast od 6,9% u odnosu na isti period prethodne godine;

– 17.595,8 miliona evra – porast od 6,8% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 8.583,7 mil. dolara, što čini rast od 9,0% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 11.051,7 mil. dolara, što je za 5,2% više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 7.691,8 miliona, i to je povećanje od 8,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 9.904,0 miliona, što predstavlja povećanje od 5,2% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 2.468,0 mil. dolara, što čini smanjenje od 6,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 2.212,2 miliona, što je smanjenje od 6,0% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,7% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 75,0%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (30,9%); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (27,9%), Beogradski region (24,5%), Region Južne i Istočne Srbije (16,5%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,6%); slede Region Vojvodine (26,1%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (18,3%), Region Južne i Istočne Srbije (10,1%), a oko 0,9% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 51,1%(4.385,1 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 38,3% (3.284,7) i oprema, 10,6% (913,3). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,5 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,1% (5.872,4 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,0% (2.102,7), i oprema, 11,7% (1.288,4). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 16,2% (1.786,2 mil. dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (1.382,8 mil. dolara), Nemačka (1.133,7), Bosna i Hercegovina (696,4), Rumunija (471,0) i Ruska Federacija (451,5).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (1.424,0 mil. dolara), Italija (1.199,5), Ruska Federacija (895,4), Kina (893,7) i Mađarska (514,9).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 65,2% ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1.100,4 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 1.507,5 a uvoz 407,1 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 370,3%.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom, Slovačkom, Velikom Britanijom i Hrvatskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa: Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Nemačkom, Mađarskom, Turskom, Belgijom, Francuskom.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1.033,5 mil. dolara), električne mašine i aparati (685,4), povrće i voće (475,4), žitarice i proizvodi od njih (402,6) i pogonske mašine i uređaji (374,9). Izvoz ovih pet odseka čini 34,6% ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka s najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1.191,7 mil. dolara), nafta i naftni derivati (599,4), električne mašine i aparati (477,1), industrijske mašine za opštu upotrebu (380,5) i medicinski i farmaceutski proizvodi (369,2), a njihov uvoz čini 27,3% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 16,2%.

U julu 2016. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.233,8 miliona dolara, što čini povećanje od 2,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.534,1 miliona dolara,što je povećanje od 0,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1.113,7 miliona evra, što čini povećanje od 1,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.384,6 miliona evra, što je povećanje od 0,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks jul 2016 / jun 2016. godine pokazuje pad izvoza za 2,9% i pad uvoza za 7,8%. Računato u evrima, desezonirani jul 2016 / jun 2016. godine pokazuje pad izvoza za 1,9% i pad uvoza za 8,0%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec jul:

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3 (48 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (34 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz cigareta koje sadrže duvan u vrednosti od 25 mil. dolara; sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile sa takođe 25 mil. dolara, koliko je iznosio i izvoz pšenice; izvoz toplovaljanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima iznosio je 22 mil. dolara; sledi izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 sa 20 mil. dolara; izvoz smrznutih malina vredeo je 19 mil. dolara; na pretposlednjem mestu je izvoz generatora naizmenične struje, snage preko 750 kVA, sa 16 mil. dolara, a poslednje mesto zauzima rafinisani bakar sa takođe 16 mil. dolara.

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor za motorna vozila (66 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju je uvoz sirove nafte (53 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste su lekovi za maloprodaju (40 mil. dolara). Uvoz automobila, dizel, preko 1.500, ali ispod 2.500 cm3 iznosio je 22 mil. dolara. Na uvoz telefona za mrežu stanica potrošeno je 19 mil. dolara. Uvoz koksa i polukoksa od kamenog uglja bio je 17 mil. dolara. Uvoz gasnih ulja vredeo je 15 mil. dolara. Železničke i tramvajske vagone smo uvezli za 14 mil. dolara. Uvoz prirodnog gasa vredeo je 13 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz rude gvožđa, aglomerisane sa 11 mil. dolara.

 

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.

 

                                                                   Saopštenje za javnost Republičkog zavoda za statistiku od 31. 8. 2016.