Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar–februar 2017. godine iznosi:
– 5.108,5 miliona dolara – porast od 6,7% u odnosu na isti period prethodne godine;
– 4.793,2 miliona evra – porast od 10,3% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 2.211,9mil. dolara, što čini rast od 4,9% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 2.896,6 mil. dolara, što je za 8,1% više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 2.075,6 miliona, i to je povećanje od 8,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 2.717,6 miliona, što predstavlja povećanje od 11,7% u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 684,6 mil. dolara, što čini povećanje od 19,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 642,0 miliona, što je povećanje od 23,7% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 76,4% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,7%.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,6%); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (26,5%), Beogradski region (26,1%), Region Južne i Istočne Srbije (14,6%), dok je oko 0,2% izvoza nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,9%); slede Region Vojvodine (27,7%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,1%), Region Južne i Istočne Srbije (8,7%), dok oko 0,6% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe po carinskom zakonu mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom sprovode Region Vojvodine i Beogradski region, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 55,2% (1.220,0 mil. dolara), a slede roba za široku potrošnju – 34,9% (772,1 mil. dolara) i oprema – 9,9% (219,5 mil. dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,3 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 54,3% (1.574,3 mil. dolara), a slede roba za široku potrošnju – 18,2% (527,3) i oprema – 10,2% (295,9). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 17,2% (499,1 mil. dolara).
U izvozu suglavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno bili: Italija (350,8 mil. dolara), Nemačka (297,3), Bosna i Hercegovina (162,0), Ruska Federacija (132,5) i Rumunija (90,9).
U uvozusu glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno bili: Nemačka (367,5 mil. dolara), Italija (283,0), Kina (252,2), Ruska Federacija (229,9) i Mađarska (132,7).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 65,7% ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 221,8 mil. dolara, koji je rezultat izvoza uglavnom poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, i medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 331,6, a uvoz 109,8 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 302,0%.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Bugarskom, Slovačkom, Hrvatskom, Rumunijom, Velikom Britanijom i SAD. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa). Sledi deficit sa Nemačkom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Mađarskom, Belgijom i Irakom.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (230,9 mil. dolara), električne mašine i aparati (201,1), povrće i voće (114,3), obojeni metali (103,9) i pogonske mašine i uređaji (99,7). Izvoz ovih pet odseka čini 33,9% ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (237,6 mil. dolara), električne mašine i aparati (150,7), nafta i naftni derivati (150,2), medicinski i farmaceutski proizvodi (122,0) i prirodni gas (105,1), a njihov uvoz čini 26,4% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu od 17,3%.
U februaru 2017. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.213,4 miliona dolara, što čini povećanje od 2,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.579,3 miliona dolara, što je povećanje od 4,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 1.136,1 miliona evra, što čini povećanje od 6,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.478,8 miliona evra, što čini povećanje od 8,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks februar 2017/januar 2017. godine pokazuje rast izvoza za 6,3% i rast uvoza za 3,9%. Računato u evrima, desezonirani indeks februar 2017/januar 2017. godine pokazuje rast izvoza za 7,1% i rast uvoza za 7,8%.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec februar:
na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3 (56 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (54 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz novih spoljnih guma za automobile u vrednosti od 25 mil. dolara; sledi izvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 sa 23 mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3, iznosio je takođe 23 mil. dolara; izvoz kukuruza iznosio je 22 mil. dolara; izvoz sveže jabuke vredeo je 19 mil. dolara; poslednje mesto dele: rafinisani bakar, delovi za sedišta i smrznute maline, sa po 18 mil. dolara.
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor za motorna vozila (68 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (58 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste je prirodni gas (48 mil. dolara). Uvoz sirove nafte vredeo je takođe 48 mil. dolara. Na uvoz telefona za mrežu stanica potrošeno je 21 mil. dolara. Koks i polukoks od kamenog uglja uvezli smo za 18 mil. dolara. Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3, iznosio je 16 mil. dolara. Gasna ulja smo uvezli za 15 mil. dolara. Na uvoz ostalih električnih provodnika, za napon <1000V, potrošeno je 13 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz žice od rafinisanog bakra sa 9 mil. dolara.
Saopštenje za javnost Republičkog
zavoda za statistiku od 3. 4. 2017. godine
Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).