Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar–decembar 2016. godine iznosi:
– 34.136,2 miliona dolara – porast od 8,1% u odnosu na isti period prethodne godine;
– 30.819,3 miliona evra – porast od 8,4% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 14.880,7mil. dolara, što čini rast od 11,2% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 19.255,5 mil. dolara, što je za 5,7% više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 13.429,7 miliona, i to je povećanje od 11,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 17.389,6 miliona, što predstavlja povećanje od 6,1% u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 4.374,8 mil. dolara, što čini smanjenje od 9,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 3.959,9 miliona, što je smanjenje od 8,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 77,3% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 73,5%.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,1%); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (26,3%), Beogradski region (25,8%), Region Južne i Istočne Srbije (15,8%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (46,0%); slede Region Vojvodine (26,1%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,2%), Region Južne i Istočne Srbije (9,9%), a oko 0,8% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe po carinskom zakonu mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom pripada Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 51,9% (7.719,9 mil. dolara), a slede roba za široku potrošnju – 37,0% (5.505,5) i oprema – 11,1% (1.654,4). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (1,0 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 53,2% (10.242,5 mil. dolara), a slede roba za široku potrošnju – 19,2% (3.689,9) i oprema – 11,8% (2.267,2). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 15,9% (3.052,1 mil. dolara).
U izvozu suglavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno bili: Italija (2.168,8 mil. dolara), Nemačka (1.940,4), Bosna i Hercegovina (1.239,7), Rumunija (851,5) i Ruska Federacija (795,1).
U uvozu suglavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno bili: Nemačka (2.476,1 mil. dolara), Italija (1.986,3), Kina (1.603,9), Ruska Federacija (1.511,2) i Mađarska (887,0).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,4% ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA sa kojima imamo suficit u razmeni od 1.895,3 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, i medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 2.668,0 a uvoz 772,7 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 345,3%.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Slovačkom i Hrvatskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa: Nemačkom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Mađarskom, Belgijom, Austrijom, Francuskom i Irakom.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1.527,9 mil. dolara), električne mašine i aparati (1.241,5), povrće i voće (806,4), žitarice i proizvodi od njih (699,9) i pogonske mašine i uređaji (669,2). Izvoz ovih pet odseka čini 33,2% ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1.847,9 mil. dolara), nafta i naftni derivati (1.064,8), električne mašine i aparati (895,2), industrijske mašine za opštu upotrebu (663,3) i medicinski i farmaceutski proizvodi (647,9), a njihov uvoz čini 26,6% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu od 15,9%.
U decembru 2016. godine je izvezeno robe u vrednosti od 1.236,8 miliona dolara, što čini povećanje od 15,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.751,2 miliona dolara, što je povećanje od 8,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 1.170,6 miliona evra, što čini povećanje od 18,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.658,7 miliona evra, što je povećanje od 11,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks decembar 2016/novembar 2016. godine pokazuje rast izvoza za 0,6% i rast uvoza za 4,0%. Računato u evrima, desezonirani indeks decembar 2016/novembar 2016. godine pokazuje rast izvoza za 3,2% i rast uvoza za 9,1%.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec decembar:
na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz kukuruza (46 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (45 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz dizel-automobila snage do 1500 cm3 (41 mil. dolara); sledi izvoz toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima sa 29 mil. dolara; zatim izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000 ali ispod 1500 cm3, koji je iznosio 26 mil. dolara; potom izvoz rafinisanog bakra vredan 22 mil. dolara; sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile sa 21 mil. dolara; a poslednja tri mesta dele hartija i karton premazani plastikom, smrznute maline i sveže jabuke sa po 19 mil. dolara.
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuju da je sirova nafta (89 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju je uvoz delova i pribor za motorna vozila (48 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste su lekovi za maloprodaju (40 mil. dolara). Uvoz prirodnog gasa vredeo je 32 mil. dolara. Na uvoz automobila, dizel, preko 1500 ali ispod 2500 cm3, potrošeno je 29 mil. dolara. Gasna ulja smo uvezli za 24 mil. dolara. Uvoz električne energije iznosio je 22 mil. dolara. Na uvoz telefona za mrežu stanica potrošeno je takođe 22 mil. dolara, dok smo koks i polukoks od kamenog uglja uvezli za 16 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz duvana sa 14 mil. dolara.
Saopštenje za javnost Republičkog
zavoda za statistiku od 31. 1. 2017. godine
Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.