Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-april 2016. godine iznosi:

10.763,0 miliona dolara – porast od  6,8% u odnosu na isti period prethodne godine;

– 9.668,4 miliona evra – porast od  7,0% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 4.732,8 mil. dolara, što čini rast od 11,8% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 6.030,2 mil. dolara, što je za 3,2% više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 4.251,2 miliona, i to je povećanje od 11,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 5.417,2 miliona, što predstavlja povećanje od 3,4% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 1.297,4 mil. dolara, što čini smanjenje od 19,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 1.166,1 milion, što je smanjenje od 19,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 78,5% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,5%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (30,3%); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (28,1%), Beogradski region (24,7%), Region Južne i Istočne Srbije (16,8%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,0%); slede Region Vojvodine (26,1%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (18,6%), Region Južne i Istočne Srbije (10,3%), a oko 0,9% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se  podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 51,5%(2.438,2 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 38,0% (1.796,8) i oprema, 10,5% (497,5). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,3 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 52,5% (3.168,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,5% (1.174,9), i oprema, 11,3% (684,2). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 16,6% (1.001,1 mil. dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (767,8 mil. dolara), Nemačka (645,9), Bosna i Hercegovina (387,5), Rumunija (250,8) i Ruska Federacija (243,7).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (769,9 mil. dolara), Italija (655,7), Ruska Federacija (508,9), Kina (495,9) i Mađarska (280,2).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 65,5% ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 591,1 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi,  povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 798,7 a uvoz 207,6 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 384,7%.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Bugarskom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Hrvatskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom,Turskom, Nemačkom, Belgijom, Francuskom i dr. zemljama.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (600,6 mil. dolara), električne mašine i aparati (374,8), povrće i voće (248,2), žitarice i proizvodi od njih (228,0) i obojeni metali (206,7). Izvoz ovih pet odseka čini 35,0% ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (667,1 mil. dolara), nafta i naftni derivati (262,1), električne mašine i aparati (257,4), medicinski i farmaceutski proizvodi (196,9) i industrijske mašine za opštu upotrebu (196,6), a njihov uvoz čini 26,2% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 16,6%.

U aprilu 2016. godine je izvezeno je  robe u vrednosti od 1.317,2 miliona dolara, što čini povećanje od 19,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.628,1 miliona dolara,što je povećanje od  10,4%  u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1.163,8 miliona evra, što čini povećanje od 13,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.438,4 miliona evra, što je povećanje od  5,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks april 2016 / mart 2016. godine pokazuje porast izvoza za 3,8% i porast  uvoza za 5,2%. Računato u evrima, desezonirani indeks april 2016 / mart 2016. godine pokazuje porast izvoza za 4,3% i porast  uvoza za 6,5%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec  april:

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3(58 mil. dolara);  drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (50 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3u vrednosti od 34 mil. dolara; sledi izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 od 32 mil. dolara; izvoz kukuruza iznosio je 31 mil. dolara;  sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile sa 26  mil. dolara;  izvoz  cigareta koje sadrže duvan bio je 25 mil. dolara;  izvoz smrznutih malina vredeo je 24 mil. dolara;  na pretposlednjem mestu je izvoz generatora naizmenične struje, snage preko 750 kVA,  sa 21mil. dolara, a poslednje mesto zauzimaju delovi za rotacione mašine sa 20 mil. dolara.

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor  za motorna vozila (93 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod.  Drugi po značaju su lekovi za maloprodaju (44 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste je sirova nafta (40 mil. dolara). Uvoz prirodnog gasa vredeo je  28 mil. dolara. Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 iznosio je 27 mil. dolara.  Gasna ulja smo uvezli za 15 mil. dolara. Automobile, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 smo uvezli za 14 mil. dolara. Na uvoz turbomlaznih motora  potrošeno je 12  mil. dolara. Poslednje mesto zauzimaju uvoz telefone za mrežu stanica  i  rude bakra i koncentrati sa po 11 mil. dolara.

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.

 

  Saopštenje za javnost Republičkog zavoda za statistiku od 31.05.2016. godine