Спољнотрговинска робна размена, октобар 2017. године

< <

Укупна
спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–октобар 2017. године
износи:

– 31.885,1 милион долара – пораст од 14,1% у односу на исти период
претходне године;

– 28.476,0 милиона евра – пораст од 13,7% у односу на исти период
претходне године.

Извезено
је робе у вредности од 14.059,1 мил.
долара, што чини раст од 13,8% у односу на исти период претходне године, а увезено
је робе у вредности од 17.826,0bold;“> мил. долара, што је за 14,3% више
него у истом периоду претходне године.

Извоз
робе,
изражен у евримаbold;“>, имао је
вредност од 12.556,3bold;“> милиона, и то је повећање од
13,5% у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је
вредност од 15.919,7bold;“> милиона, што представља повећање
од 13,9% у односу на исти период прошле године.

Дефицит износи 3.766,9 мил. долара,
што чини повећање од 15,9% у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит
bold;“>износи 3.363,4 милиона, што је повећање
од 15,4% у поређењу са истим периодом претходне године.

Покривеност
увоза извозом је 78,9bold;“>% и мања је од
покривености у истом периоду претходне године, када је износила 79,2%.

Посматрано
регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је
bold;“>Регион Војводине (32,8%); следи
bold;“>Београдски регион (26,3%), Регион
bold;“>Шумадије и Западне Србије (25,0%), Регион Јужне и Источне Србије
(15,8%), bold;“>а око 0,1% извоза неразврстано
је по територијама.

Највеће
учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (46,1%); следе Регион Војводине
(27,2%), bold;“>Регион Шумадије и Западне Србије
(16,5%), Регион Јужне и Источне Србије (9,5%),
bold;“>а око 0,7% увоза није разврстано по територијама. Не располаже се
подацима за Регион Косово и Метохија.

Извоз и
увоз по регионима дат је према
седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи
да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници,
извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења
података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом се обухвата
у Региону Војводине и Београдском региону, а то су енергенти за укупну
територију Србије.

У структури
извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени
производи за репродукцију – 55,6% (7.815,9 мил. долара), следе роба за
широку потрошњу – 33,7% (4.738,2) и опрема – 10,7% (1.504,1). bold;“>Некласификована роба по намени износи 0,0%
(1,0 мил. долара).

У структури увоза по намени
производаbold;“> највише су заступљени
производи за репродукцију – 57,3% (10.220,6 мил. долара), следе роба за широку
потрошњу – 18,7% (3.327,9) и опрема – 12,1% (2.156,0). Некласификована роба по
намени износи 11,9% (2.121,5 мил. долара).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима
Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске
уније чине 64,2% укупне размене.

Главни спољнотрговински партнери, појединачно,
bold;“> били су:

Наш други по важности партнер јесу земље CEFTA, са којима имамо суфицит
у размени од 1.686,1 мил. долара, који је резултат углавном извоза
пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића),
затим гвожђа и челика, производа од метала и друмских возила. Када је реч о
увозу, најзаступљенији су гвожђе и челик, камени угаљ, кокс и брикети, поврће и
воће, плута и дрво. Извоз Србије износи 2.437,9 а увоз 751,8 мил. долара за
посматрани период. Покривеност увоза извозом је 324,3%. Изражено у евримаbold;“>, извоз износи 2.173,1bold;“> а увоз 669,3 мил. евра (суфицит је 1.503.8 мил. евра, а покривеност
увоза извозом 324,7%).

Посматрано појединачно
по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења:
Босном и Херцеговином (извозе се највише гасна уља и уље од сунцокрета, а увози
се кокс и полукокс од каменог угља и жица од гвожђа и челика), Црном Гором
(извозе се топловаљани производи у котуровима и дизел-аутомобили, а увози се
највише лигнит и свињско месо, димљено или сушено) и Македонијом (извозе се
топловаљане траке у котуровима и уља од сунцокрета, а увозе се највише вина и
лекови). Од осталих земаља истиче се и
суфицит са Румунијом, Бугарском, Италијом, Хрватском, Словачком, Великом
Британијом и Молдавијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због
увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Немачком. Следи дефицит са:
Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега нафте и гаса), Пољском
(увоз делова за моторна возила), Турском, Ираком, Мађарском, Белгијом,
Аустријом, Чешком, Украјином (увоз руде гвожђа и концентрати).

Према
одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), извоз првих пет одсека чини 32,1% укупног извоза. Увоз првих пет
одсека чини 26,7% укупног увоза. Одсек неразврстана
роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту и у слободној
зони, има учешће у укупном увозу 12,0%.

У октобру 2017. године извезено је робе у вредности од 1.535,4
bold;“> милиона долара, што чини повећање од 21,3% у односу на исти
месец претходне године. Увоз је износио 2.084,1
милион долара, што је повећање
од 28,0% у односу на исти месец претходне године.

Изражено у
еврима, извезено је робе у вредности
од 1.303,9 милиона евра, што чини
повећање од 14,0% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.770,1
милион евра, што чини повећање од 20,2% у односу на исти месец претходне
године.

Рачунато у
доларима, десезонирани индекс октобар 2017/септембар 2017. године показује пад
извоза за 2,1% и раст увоза за 0,7%. Рачунато у еврима, десезонирани индекс
октобар 2017/септембар 2017. године показује пад извоза за 1,0% и раст увоза за
2,1%.

Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за месец октобар:

На листи
првих 5 производа у извозу, прво
место заузима извоз сетова проводника за
авионе, возила и бродове (84 мил. долара); друго место припада извозу нових
спољних гума за аутомобиле (48 мил. долара); на трећем месту је извоз рафинисаног бакра са 37 мил. долара, колико износи и извоз аутомобила, паљење свећицом, преко 1000
али испод 1500 cm³; последње место припада извозу аутомобила, дизел, снаге до 1500 cm³, са 32 мил. долара.

Листа првих
5 производа у увозу показује да је сирова нафта (76 мил. долара) наш први
увозни производ. Други по значају су делови
и прибор за моторна возила (57 мил. долара). На трећем месту увозне листе су лекови за малопродају (53 мил. долара). Телефоне за мрежу станица увезли смо за 30 мил. долара. Последње
место заузима увоз природног гаса, са 28 мил. долара.

   Саопштење за
јавност Републичког завода за статистику од 30. 11. 2017. године

Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже
подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података
за Републику Србију (укупно).