< <

Ukupna
spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar–oktobar 2017. godine
iznosi:

31.885,1 milion dolara – porast od 14,1% u odnosu na isti period
prethodne godine;

28.476,0 miliona evra – porast od 13,7% u odnosu na isti period
prethodne godine.

Izvezeno
je robe u vrednosti od 14.059,1 mil.
dolara
, što čini rast od 13,8% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno
je robe
u vrednosti od 17.826,0bold;“> mil. dolara, što je za 14,3% više
nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz
robe
,
izražen u evrimabold;“>, imao je
vrednost od 12.556,3bold;“> miliona, i to je povećanje od
13,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je
vrednost od 15.919,7bold;“> miliona, što predstavlja povećanje
od 13,9% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 3.766,9 mil. dolara,
što čini povećanje od 15,9% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit
bold;“>iznosi 3.363,4 miliona, što je povećanje
od 15,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost
uvoza izvozom
je 78,9bold;“>% i manja je od
pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,2%.

Posmatrano
regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je
bold;“>Region Vojvodine (32,8%); sledi
bold;“>Beogradski region (26,3%), Region
bold;“>Šumadije i Zapadne Srbije (25,0%), Region Južne i Istočne Srbije
(15,8%), bold;“>a oko 0,1% izvoza nerazvrstano
je po teritorijama.

Najveće
učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (46,1%); slede Region Vojvodine
(27,2%), bold;“>Region Šumadije i Zapadne Srbije
(16,5%), Region Južne i Istočne Srbije (9,5%),
bold;“>a oko 0,7% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se
podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i
uvoz po regionima dat je prema
sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije
. To znači
da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici,
izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja
podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata
u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu
teritoriju Srbije.

U strukturi
izvoza po nameni proizvoda
(princip pretežnosti) najviše su zastupljeni
proizvodi za reprodukciju – 55,6% (7.815,9 mil. dolara), slede roba za
široku potrošnju – 33,7% (4.738,2) i oprema – 10,7% (1.504,1). bold;“>Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0%
(1,0 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni
proizvoda
bold;“> najviše su zastupljeni
proizvodi za reprodukciju – 57,3% (10.220,6 mil. dolara), slede roba za široku
potrošnju – 18,7% (3.327,9) i oprema – 12,1% (2.156,0). Neklasifikovana roba po
nameni iznosi 11,9% (2.121,5 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima
Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske
unije čine 64,2% ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno,
bold;“> bili su:

 

Izvoz

mil. USD

mil. EUR

Uvoz

mil. USD

mil. EUR

 

 

 

 

 

 

Italija                   

1897.1

1701.6

Nemačka                   

2271.0

2027.4

Nemačka                   

1776.3

1587.0

Italija                   

1773.8

1586.7

Bosna i Hercegovina       

1125.2

1002.6

Kina                      

1430.6

1274.7

Ruska Federacija          

832.0

742.4

Ruska Federacija          

1265.8

1138.2

Rumunija                  

692.8

620.2

Mađarska                  

844.2

753.5

 

 

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit
u razmeni od 1.686,1 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza
poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića),
zatim gvožđa i čelika, proizvoda od metala i drumskih vozila. Kada je reč o
uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj, koks i briketi, povrće i
voće, pluta i drvo. Izvoz Srbije iznosi 2.437,9 a uvoz 751,8 mil. dolara za
posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 324,3%. Izraženo u evrimabold;“>, izvoz iznosi 2.173,1bold;“> a uvoz 669,3 mil. evra (suficit je 1.503.8 mil. evra, a pokrivenost
uvoza izvozom 324,7%).

Posmatrano pojedinačno
po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja:
Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i ulje od suncokreta, a uvozi
se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i čelika), Crnom Gorom
(izvoze se toplovaljani proizvodi u koturovima i dizel-automobili, a uvozi se
najviše lignit i svinjsko meso, dimljeno ili sušeno) i Makedonijom (izvoze se
toplovaljane trake u koturovima i ulja od suncokreta, a uvoze se najviše vina i
lekovi). Od ostalih zemalja ističe se i
suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Italijom, Hrvatskom, Slovačkom, Velikom
Britanijom i Moldavijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog
uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Nemačkom. Sledi deficit sa:
Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa), Poljskom
(uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Irakom, Mađarskom, Belgijom,
Austrijom, Češkom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i koncentrati).

Prema
odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK)
, izvoz prvih pet odseka čini 32,1% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet
odseka čini 26,7% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana
roba
, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj
zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 12,0%.

 

Izvoz

mil. USD

mil. EUR

Uvoz

mil. USD

mil. EUR

 

 

 

 

 

 

Električne mašine i aparati

1250.0

1114.4

Drumska vozila

1445.9

1299.2

Drumska vozila

1203.0

1081.5

Nafta i naftni derivati

1111.5

991.1

Povrće i voće

745.5

663.9

Električne mašine i aparati

932.0

830.6

Obojeni metali

673.2

601.1

Industr. mašine za opštu upotrebu

654.5

582.9

Proizvodi od kaučuka, nigde pomenuti

636.7

565.4

Medicinski i farmaceutski proizvodi

615.7

550.6

 

 

U oktobru 2017. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.535,4
bold;“> miliona dolara
, što čini povećanje od 21,3% u odnosu na isti
mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 2.084,1
milion dolara
, što je povećanje
od 28,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u
evrima, izvezeno je robe u vrednosti
od 1.303,9 miliona evra, što čini
povećanje od 14,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.770,1
milion evra
, što čini povećanje od 20,2% u odnosu na isti mesec prethodne
godine.

Računato u
dolarima, desezonirani indeks oktobar 2017/septembar 2017. godine pokazuje pad
izvoza za 2,1% i rast uvoza za 0,7%. Računato u evrima, desezonirani indeks
oktobar 2017/septembar 2017. godine pokazuje pad izvoza za 1,0% i rast uvoza za
2,1%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec oktobar:

Na listi
prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo
mesto zauzima izvoz setova provodnika za
avione, vozila i brodove
(84 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu novih
spoljnih guma za automobile
(48 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz rafinisanog bakra sa 37 mil. dolara, koliko iznosi i izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000
ali ispod 1500 cm3
; poslednje mesto pripada izvozu automobila, dizel, snage do 1500 cm3, sa 32 mil. dolara.

Lista prvih
5 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (76 mil. dolara) naš prvi
uvozni proizvod. Drugi po značaju su delovi
i pribor za motorna vozila
(57 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste su lekovi za maloprodaju (53 mil. dolara). Telefone za mrežu stanica uvezli smo za 30 mil. dolara. Poslednje
mesto zauzima uvoz prirodnog gasa, sa 28 mil. dolara.

 

   Saopštenje za
javnost Republičkog zavoda za statistiku od 30. 11. 2017. godine

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže
podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka
za Republiku Srbiju (ukupno).