Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar–mart 2018. godine iznosi:

10.918,6 miliona dolara – porast od 27,7% u odnosu na isti period prethodne godine;

8.885,6 miliona evra – porast od 10,7% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 4.695,3 mil. dolara, što čini rast od 25,3% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 6.223,3 mil. dolara, što je za 29,5% više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 3.821,0 miliona, i to je povećanje od 8,7% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 5.064,6 miliona, što predstavlja povećanje od 12,3% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 1.528,0 mil. dolara, što čini povećanje od 44,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 1.243,6 miliona, što je povećanje od 25,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 75,4% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,0%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,4%); slede Beogradski region (26,4/%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (23,5%), Region Južne i Istočne Srbije (16,5%), a oko 0,2% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,8%); slede Region Vojvodine (28,8%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (15,6%), Region Južne i Istočne Srbije (9,3%), a oko 0,5% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po Carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom je obuhvaćen u Regionu Vojvodine i u Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 58,2% (2.734,3 mil. dolara), a slede roba za široku potrošnju – 31,2% (1.462,9) i oprema – 10,6% (497,8). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,2 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 56,8% (3.534,3 mil. dolara), a slede roba za široku potrošnju – 18,6% (1.159,2) i oprema – 12,1% (753,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,5% (776,6 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,5% ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno su bili:

 

Izvoz

mil. USD

mil. EUR

Uvoz

mil. USD

mil. EUR

 

 

 

 

 

 

Italija

676.5

550.5

Nemačka

822.8

668.9

Nemačka

590.6

480.8

Italija

589.6

479.3

Bosna i Hercegovina

361.3

293.9

Ruska federacija

554.4

453.0

Ruska federacija

280.4

228.1

Kina

529.7

431.2

Rumunija

209.0

170.0

Mađarska

331.8

270.3

 

 

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 507,7 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđa i čelika, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata. Izvoz Srbije iznosi 739,5 a uvoz 231,8 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 319,0%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 601,5 a uvoz 188,6 mil. evra (suficit je 412,9 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 318,9%). Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: sa Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i pšenica, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i čelika), Crnom Gorom (izvoze se lekovi i rude olova i koncentrati, a uvoze se najviše aluminijum, sirovi i električna energija), kao i sa Makedonijom (izvoze se toplovaljane trake u koturovima i otpaci od gvožđa i čelika, a uvoze se najviše toplovaljani proizvodi i lekovi za maloprodaju). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Bugarskom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Hrvatskom, Rumunijom, Švedskom i Slovenijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa), a zatim sledi deficit sa: Nemačkom, Turskom, Mađarskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Belgijom, Irakom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i koncentrata), Francuskom, SAD …

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 35,3% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 26,0% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 12,5%.

 

Izvoz

mil. USD

mil. EUR

Uvoz

mil. USD

mil. EUR

 

 

 

 

 

 

Električne mašine i aparati

505.3

411.3

Drumska vizila

423.9

344.6

Drumska vozila

385.6

313.8

Električne mašine i aparati

377.2

306.9

Gvožđe i čelik

291.1

237.0

Nafta i naftni derivati

367.6

300.2

Proizvodi od kaučuka, nn

239.9

195.2

Industrijske mašine za opštu upotrebu

235.9

191.8

Obojeni metali

236.6

192.7

Medicinski i farmaceutski proizvodi

214.5

174.5

 

 

U martu 2018. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.790,7 miliona dolara, što čini povećanje od 17,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 2.410,2 miliona dolara, što je povećanje od 22,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 1.454,5 miliona evra, što čini povećanje od 1,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.957,5 miliona evra, što čini povećanje od 6,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks mart 2018/februar 2018. godine pokazuje rast izvoza za 1,8% i rast uvoza za 2,0%. Računato u evrima, desezonirani indeks mart 2018/februar 2018. godine pokazuje rast izvoza za 1,1% i rast uvoza za 1,7%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec mart: na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (102 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile (55 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz toplovaljanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima, sa 43 mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3, bio je 39 mil dolara; poslednje mesto pripada izvozu dizel automobila, do 1500 cm3, sa 38 mil. dolara.

Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (107 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju su delovi i pribor za motorna vozila (84 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste su lekovi za maloprodaju (67 mil. dolara). Prirodni gas smo uvezli za 58 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz dizel automobila, preko 1500, ali ispod 2500 cm3, sa 28 mil. dolara.

 Saopštenje za javnost Republičkog zavoda za statistiku od 30. 4. 2018. godine

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).