Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar–maj 2018. godine iznosi:
– 18.488,3 miliona dolara – porast od 24,3% u odnosu na isti period prethodne godine;
– 15.143,6 miliona evra – porast od 9,3% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 7.977,1 mil. dolara, što čini rast od 21,7% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 10.511,2 mil. dolara, što je za 26,4% više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 6.535,0 miliona, i to je povećanje od 7,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 8.608,6 miliona, što predstavlja povećanje od 11,1% u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 2.534,1 mil. dolara, što čini povećanje od 43,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 2.073,6 miliona, što je povećanje od 26,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 75,9% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,8%.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,6%); slede Beogradski region (26,5/%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (23,8%) i Region Južne i Istočne Srbije (16,0%), a oko 0,1% izvoza nerazvrstano je po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,1%); slede Region Vojvodine (28,1%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (16,0%) i Region Južne i Istočne Srbije (9,3%), a oko 0,5% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom obuhvataju Region Vojvodine i Beogradski region, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 58,1% (4.636,5 mil. dolara), a slede roba za široku potrošnju – 31,3% (2.494,0) i oprema – 10,6% (846,2). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,3 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 56,4% (5.932,0 mil. dolara), a slede roba za široku potrošnju – 18,9% (1.985,0) i oprema – 12,2% (1.283,3). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,5% (1.310,8 mil. dolara).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,6% ukupne razmene.
Glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno su bili:
| Izvoz | mil. USD | mil. EUR | Uvoz | mil. USD | mil. EUR |
| Italija | 1121.7 | 918.9 | Nemačka | 1420.8 | 1164.1 |
| Nemačka | 971.6 | 795.6 | Italija | 1040.1 | 851.7 |
| Bosna i Hercegovina | 629.0 | 515.3 | Kina | 865.8 | 709.2 |
| Ruska Federacija | 453.1 | 371.1 | Ruska Federacija | 805.0 | 658.5 |
| Rumunija | 398.8 | 327.1 | Mađarska | 550.5 | 451.0 |
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 910,3 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđa i čelika, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata. Izvoz Srbije iznosi 1.330,8 a uvoz 420,5 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 316,5%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 1.090,3 a uvoz 344,8 mil. evra (suficit je 745,5 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 316,2%).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i kukuruz, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i čelika), Crnom Gorom (izvoze se lekovi i rude olova i koncentrati, a uvoze se najviše aluminijum, sirovi i električna energija) i Makedonijom (izvoze se toplovaljane trake u koturovima i električna energija, a uvoze se najviše lekovi za maloprodaju i toplovaljani proizvodi). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Rumunijom, Italijom, Slovačkom, Hrvatskom, Velikom Britanijom, Švedskom i Slovenijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Nemačkom. Sledi deficit sa: Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa), Turskom, Mađarskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Irakom, Belgijom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i koncentrata), Korejom, Francuskom, SAD itd.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 34,5% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 26,8% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 12,4%.
| Izvoz | mil. USD | mil. EUR | Uvoz | mil. USD | mil. EUR |
| Električne mašine i aparati | 849.2 | 695.6 | Drumska vozila | 800.3 | 655.3 |
| Drumska vozila | 656.1 | 537.6 | Električne mašine i aparati | 635.7 | 520.7 |
| Gvožđe i čelik | 482.4 | 395.3 | Nafta i naftni derivati | 611.3 | 500.9 |
| Proizvodi od kaučuka | 385.8 | 315.8 | Industrijske mašine za opštu upotrebu | 413.0 | 338.1 |
| Obojeni metali | 380.4 | 311.6 | Medicinski i farmaceutski proizvodi | 359.0 | 294.1 |
U maju 2018. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.669,7 miliona dolara, što čini povećanje od 13,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 2.119,0 miliona dolara, što je povećanje od 11,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 1.404,3 miliona evra, što čini povećanje od 5,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.781,7 miliona evra, što čini povećanje od 2,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks maj 2018/april 2018. godine pokazuje rast izvoza za 2,1% i pad uvoza za 6,2%. Računato u evrima, desezonirani indeks maj 2018/april 2018. godine pokazuje rast izvoza za 6,5% i pad uvoza za 1,0%.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec maj:
na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (91 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima (47 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3, sa 41 mil. dolara; izvoz dizel-automobila do 1500 cm3 bio je 38 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile, sa 37 mil. dolara.
Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor za motorna vozila (84 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju su lekovi za maloprodaju (55 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste je sirova nafta (40 mil. dolara). Prirodni gas smo uvezli za 30 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz dizel-automobila preko 1500, ali ispod 2500 cm3, sa takođe 30 mil. dolara.
Saopštenje za javnost Republičkog zavoda za statistiku od 29. 6. 2018. godine
Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).