Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar – maj 2017. godine iznosi:
– 15.018,9 miliona dolara – porast od 9,6% u odnosu na isti period prethodne godine;
– 13.987,2 miliona evra – porast od 14,0% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 6.547,8 mil. dolara, što čini rast od 9,0% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 8.471,1 mil. dolara, što je za 10,0% više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 6.098,4 miliona, i to je povećanje od 13,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 7.888,8 miliona, što predstavlja povećanje od 14,4% u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 1.923,3 mil. dolara, što čini povećanje od 13,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 1.790,4 miliona, što je povećanje od 18,0% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 77,3% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,0%.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,9%); sledi Beogradski region (26,8%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (25,6%), Region Južne i Istočne Srbije (14,6%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (46,0%); slede Region Vojvodine (27,0%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,0%), Region Južne i Istočne Srbije (9,3%), a oko 0,7% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 56,3%(3.683,8 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 33,5% (2.194,3) i oprema, 10,2 (669,2). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,4 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 56,3% (4.768,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,6% (1.573,9), i oprema, 10,9% (924,2). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 14,2% (1.204,2 mil. dolara).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (975,8 mil. dolara), Nemačka (826,5), Bosna i Hercegovina (500,7), Ruska Federacija (368,8) i Rumunija (330,5).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (1.061,9 mil. dolara), Italija (867,4), Ruska Federacija (715,3), Kina (674,6) i Mađarska (394,9).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,9% ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 760,5 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđe i čelik, drumska vozila, proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su kameni ugalj, koks i briketi, gvožđe i čelik, povrće i voće, električna energija. Izvoz Srbije iznosi 1087,6 a uvoz 327,1 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 332,5%.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom (izvozi se najviše ulje od suncokreta i pšenica, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja), Crnom Gorom (izvoz toplovaljanih traka u koturovima i dizel automobili, a uvozi se najviše svinjsko meso, dimljeno ili sušeno) i Makedonijom (izvoz toplovaljanih traka u koturovima i ulja od suncokreta, a uvozi se najviše električna energija). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Bugarskom, Rumunijom, Saudijskom Arabijom, Slovačkom, Hrvatskom i Velikom Britanijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa: Nemačkom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Mađarskom, Belgijom, Irakom, Austrijom, Ukrajinom.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (652,9 mil. dolara), električne mašine i aparati (564,3), žitarice i proizvodi od njih (318,0), obojeni metali (309,4) i povrće i voće (305,1). Izvoz ovih pet odseka čini 32,8% ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (769,0 mil. dolara), nafta i naftni derivati (519,0), električne mašine i aparati (420,7), medicinski i farmaceutski proizvodi (304,4) i industrijske mašine za opštu upotrebu (284,8), a njihov uvoz čini 27,1% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 14,3%.
U maju 2017. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.465,2 miliona dolara, što čini povećanje od 15,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.939,1 miliona dolara,što je povećanje od 15,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1.332,0 miliona evra, što čini povećanje od 18,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.763,4 miliona evra, što čini povećanje od 19,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks maj 2017/ pril 2017. godine pokazuje rast izvoza za 5,2% i rast uvoza za 13,1%. Računato u evrima, desezonirani indeks maj 2017/april 2017. godine pokazuje rast izvoza za 1,9% i rast uvoza za 9,2%.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec maj:
Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (62 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu kukuruza (46 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 dizel automobila, u vrednosti od 41 mil. dolara; izvoz automobila, snage do 1500 cm3 iznosio je 35 mil. dolara; sledi izvoz rafinisanog bakra sa 34 mil. dolara; izvoz novih spoljnih guma za automobile iznosio je 32 mil. dolara; izvoz toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima iznosio je 29 mil. dolara; sledi izvoz cigareta koje sadrže duvan, sa 20 mil. dolara; izvoz smrznute maline iznosio je takođe 20 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu delova sedišta, sa 19 mil. dolara.
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor za motorna vozila (99 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju je uvoz sirove nafte (83 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste su lekovi za maloprodaju (47 mil. dolara). Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3, iznosio je 29 mil. dolara. Gasna ulja smo uvezli za 28 mil. dolara, koliko je bio i uvoz prirodnog gasa. Na uvoz rude gvožđa, aglomerisane potrošeno je 26 mil. dolara. Na uvoz telefona za mrežu stanica, potrošeno je 25 mil. dolara. Ostale električne provodnike, za napon <1000 V, smo uvezli za 18 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz koksa i polukoksa od kamenog uglja sa 16 mil. dolara.
Saopštenje za javnost Republičkog zavoda za statistiku od 30. 6. 2017. godine
Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).