Spoljnotrgovinska robna razmena, jun 2018. godine

Ukupna
spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar–jun 2018. godine iznosi:

– 22.476,8 miliona dolara – porast od 23,0% u odnosu na isti period
prethodne godine;

– 18.560,0 miliona evra – porast od 9,9% u odnosu na isti period
prethodne godine.

Izvezeno
je robe u vrednosti od 9.725,1mil.
dolara, što čini rast od 20,4% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno
je robe u vrednosti od 12.751,7bold;“> mil. dolara, što je za 25,0% više
nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz
robe,
izražen u evrimabold;“>, imao je
vrednost od 8.033,0bold;“> miliona, i to je povećanje od 7,6%
u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je
vrednost od 10.527,0bold;“> miliona, što predstavlja povećanje
od 11,7% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 3.026,5 mil. dolara,
što čini povećanje od 42,7% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit
bold;“>iznosi 2.494,0 miliona, što je povećanje
od 27,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost
uvoza izvozom je 76,3bold;“>% i manja je od
pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,2%.

Posmatrano
regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je
bold;“>Region Vojvodine (33,7%); slede
bold;“>Beogradski region (26,6/%), Region
bold;“>Šumadije i Zapadne Srbije (23,8%), Region Južne i Istočne Srbije
(15,8%), bold;“>a oko 0,1% izvoza nerazvrstano
je po teritorijama.

Najveće
učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (46,0%); slede Region Vojvodine
(28,5%), bold;“>Region Šumadije i Zapadne
Srbije (15,8%), Region Južne i Istočne Srbije (9,2%), bold;“>a oko 0,5% uvoza nije razvrstano po
teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i
uvoz po regionima dat je prema
sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači
da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici,
izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja
podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom je obuhvaćen
u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu
teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda
(princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 58,0%
(5.635,8 mil. dolara), a slede roba za široku potrošnju – 31,3% (3.046,4) i
oprema – 10,7% (1.042,4). bold;“>Neklasifikovana
roba po nameni iznosi 0,0% (0,5 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvodabold;“> najviše su zastupljeni proizvodi za
reprodukciju – 57,3% (7.303,6 mil. dolara), a slede roba za široku potrošnju –
18,7% (2.382,7) i oprema – 12,6% (1.612,2). Neklasifikovana roba po nameni
iznosi 11,4% (1.453,2 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima
Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske
unije čine 64,7% ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno
subold;“> bili:

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit
u razmeni od 1.122,8 mil. dolara, koji je uglavnom rezultat izvoza
poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića),
gvožđa i čelika, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata. Izvoz Srbije iznosi
1.635,7 a uvoz 512,9 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza
izvozom je 318,9%. Izraženo u evrima
bold;“>, izvoz iznosi 1.351,5bold;“> a uvoz 424,0 mil. evra (suficit je 927,5 mil. evra, a pokrivenost
uvoza izvozom 318,8%).

Posmatrano pojedinačno
po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja:
Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i kukuruz, a uvozi se koks i
polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i čelika), Crnom Gorom (izvoze se lekovi
i rude olova i koncentrati, a uvoze se najviše aluminijum, sirovi, i električna
energija) i Makedonijom (izvoze se toplovaljane trake u koturovima i električna
energija, a uvoze se najviše lekovi za maloprodaju i valjani proizvodi,
prevučeni plastikom). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom,
Bugarskom, Italijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Velikom Britanijom i
Slovenijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona
za mrežu stanica i laptopova) i Nemačkom. Sledi deficit sa Ruskom Federacijom
(zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa), Turskom, Mađarskom, Poljskom
(uvoz delova za motorna vozila), Irakom, Belgijom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa
i koncentrata), Korejom, Francuskom, SAD-om itd.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske
klasifikacije (SMTK), izvoz prvih
pet odseka čini 34,2% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 27,4% ukupnog
uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u
koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima
učešće u ukupnom uvozu 11,3%.

U junu 2018. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.739,9bold;“> miliona dolara,
što čini povećanje od 14,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je
iznosio 2.196,5 miliona dolara, što je povećanje od 16,6% u odnosu na
isti mesec prethodne godine.

Izraženo u
evrima, izvezeno je robe u vrednosti
od 1.491,2 miliona evra, što čini
povećanje od 9,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.881,2
miliona evra, što čini povećanje od 11,7% u odnosu na isti mesec prethodne
godine.

Računato u
dolarima, desezonirani indeks jun 2018/maj 2018. godine pokazuje pad izvoza za
0,4% i rast uvoza za 4,9%. Računato u evrima, desezonirani indeks jun 2018/maj
2018. godine pokazuje rast izvoza za 1,0% i rast uvoza za 4,5%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec jun:

na listi
prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo
mesto zauzima izvoz setova provodnika za
avione, vozila i brodove (100 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu toplo
valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima (51 mil.
dolara); na trećem mestu je izvoz automobila,
paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm³, sa 44 mil.
dolara; izvoz novih spoljnih guma za automobile bio je 40 mil dolara; poslednje
mesto pripada izvozu rafinisanog bakra, sa
31 mil. dolara.

Lista prvih
5 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (122 mil. dolara) naš prvi
uvozni proizvod. Drugi po značaju su delovi
i pribor za motorna vozila (72 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste nalaze se lekovi za maloprodaju (56 mil. dolara). Prirodni gas smo uvezli
za 37 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz ostalih električnih provodnika za napon < 1000V, sa 28 mil.
dolara.

Saopštenje za javnost Republičkog zavoda za
statistiku od 31. 7. 2018. godine

Napomena:
Republički
zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i
Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju
(ukupno).