Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar–jun 2017. godine iznosi:
– 18.465,1 miliona dolara – porast od 9,6% u odnosu na isti period prethodne godine;
– 17.067,9 miliona evra – porast od 13,2% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 8.072,7mil. dolara, što čini rast od 10,0% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 10.392,4 mil. dolara, što je za 9,3% više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 7.461,5 miliona, i to je povećanje od 13,6% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 9.606,4 miliona, što predstavlja povećanje od 12,9% u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 2.319,8 mil. dolara, što čini povećanje od 6,9% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 2.145,0 miliona, što je povećanje od 10,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 77,7% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 77,2%.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,9%); slede Beogradski region (26,6%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (25,5%), Region Južne i Istočne Srbije (14,9%), a oko 0,1% izvoza nerazvrstano je po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,8%); slede Region Vojvodine (26,9%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,2%), Region Južne i Istočne Srbije (9,4%), a oko 0,7% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom obuhvata Region Vojvodine i Beogradski region, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 55,9% (4.511,0 mil. dolara), a slede roba za široku potrošnju – 33,9% (2.733,1) i oprema – 10,3 (828,0). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,5 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 56,3% (5.852,0 mil. dolara), a slede roba za široku potrošnju – 18,4% (1.912,3) i oprema – 11,2% (1.163,0). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 14,1% (1.465,2 mil. dolara).
U izvozu su glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno bili: Italija (1.179,7 mil. dolara), Nemačka (1.022,3), Bosna i Hercegovina (615,3), Ruska Federacija (470,8) i Rumunija (415,6).
U uvozu suglavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno bili: Nemačka (1.317,1 mil. dolara), Italija (1.068,2), Ruska Federacija (827,1), Kina (809,4) i Mađarska (480,8).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,9% ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 943,0 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđa i čelika, drumskih vozila, proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su kameni ugalj, koks i briketi, gvožđe i čelik, povrće i voće, električna energija. Izvoz Srbije iznosi 1.349,1 a uvoz 406,1 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 332,2%.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom (izvozi se najviše ulje od suncokreta i pšenica, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja), Crnom Gorom (izvoze se toplovaljane trake u koturovima i dizel–
-automobili, a uvozi se najviše svinjsko meso, dimljeno ili sušeno) i Makedonijom (izvoze se toplovaljane trake u koturovima i ulja od suncokreta, a uvoze se najviše zavarene cevi od gvožđa i čelika). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Slovačkom, Hrvatskom i Velikom Britanijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa). Sledi deficit sa: Nemačkom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Mađarskom, Irakom, Belgijom, Austrijom, Ukrajinom.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (792,0 mil. dolara), električne mašine i aparati (697,0), povrće i voće (403,8), obojeni metali (385,6) i žitarice i proizvodi od njih (380,4). Izvoz ovih pet odseka čini 32,9% ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (934,9 mil. dolara), nafta i naftni derivati (632,2), električne mašine i aparati (518,3), medicinski i farmaceutski proizvodi (368,0) i industrijske mašine za opštu upotrebu (359,4), a njihov uvoz čini 27,1% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 14,2%.
U junu 2017. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.521,0 miliona dolara, što čini povećanje od 14,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.918,5 miliona dolara, što je povećanje od 6,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 1.359,5 miliona evra, što čini povećanje od 14,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.714,9 miliona evra, što čini povećanje od 5,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks jun 2017/maj 2017. godine pokazuje pad izvoza za 0,1% i pad uvoza za 2,4%. Računato u evrima, desezonirani indeks jun 2017/maj 2017. godine pokazuje pad izvoza za 0,9% i pad uvoza za 3,7%.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec jun:
Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (67 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu automobila, dizel, snage do 1500 cm3 (46 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz novih spoljnih guma za automobile, u vrednosti od 37 mil. dolara; izvoz kukuruza iznosio je 36 mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000 ali ispod 1500 cm3, iznosio je 32 mil. dolara; sledi izvoz rafinisanog bakra sa 30 mil. dolara; izvoz toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima iznosio je 23 mil. dolara; izvoz automobila, dizel, preko 1500 ali ispod 2500 cm3, iznosio je takođe 23 mil. dolara; sledi izvoz delova za rotacione električne mašine sa 22 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu cigareta koje sadrže duvan, sa 21 mil. dolara.
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor za motorna vozila (85 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju je uvoz sirove nafte (70 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste su lekovi za maloprodaju (50 mil. dolara). Prirodni gas smo uvezli za 32 mil. dolara, a uvoz gasnih ulja je iznosio 22 mil. dolara. Uvoz automobila, dizel, preko 1500 ali ispod 2500 cm3, iznosio je 17 mil. dolara. Ostale električne provodnike za napon <1000V, uvezli smo za takođe 17 mil. dolara. Na uvoz rude bakra i koncentrate potrošeno je 16 mil. dolara, koliko je iznosio i uvoz telefona za mrežu stanica. Poslednje mesto zauzima uvoz žice od rafinisanog bakra sa 14 mil. dolara.
Saopštenje za javnost Republičkog zavoda za statistiku od 31. 7. 2017. godine
Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).