Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar–jul 2018. godine iznosi:

26.281,3 miliona dolara – porast od 22,3% u odnosu na isti period prethodne godine;

21.821,5 miliona evra – porast od 10,8% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 11.368,9 mil. dolara, što čini rast od 19,7% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 14.912,4 mil. dolara, što je za 24,4% više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 9.442,1 miliona, i to je povećanje od 8,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 12.379,4 miliona, što predstavlja povećanje od 12,7% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 3.543,5 mil. dolara, što čini povećanje od 42,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 2.937,3 miliona, što je povećanje od 28,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 76,2% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,2%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,9%); slede Beogradski region (26,8/%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (23,4%), Region Južne i Istočne Srbije (15,8%), a oko 0,1% izvoza nerazvrstano je po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (46,0%); slede Region Vojvodine (28,4%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (15,7%), Region Južne i Istočne Srbije (9,2%), a oko 0,7% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom obuhvataju Region Vojvodine i Beogradski region, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 58,0% (6.593,0 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju – 31,1% (3.539,7) i oprema – 10,9% (1.235,7). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,5 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 57,2% (8.531,1 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju – 18,5% (2.753,7) i oprema – 12,6% (1.879,5). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 11,7% (1.748,2 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,4% ukupne razmene.

 

Glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno su bili:

 

Izvoz

mil. USD

mil. EUR

Uvoz

mil. USD

mil. EUR

 

 

 

 

 

 

Italija

1521.4

1261.4

Nemačka

2025.0

1682.1

Nemačka

1387.5

1152.2

Italija

1484.0

1232.2

Bosna i Hercegovina

889.3

738.5

Kina

1204.1

999.0

Ruska Federacija

634.0

526.2

Ruska Federacija

1135.9

941.2

Rumunija

628.0

523.6

Mađarska

759.1

629.7

 

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1.332,0 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđa i čelika, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata. Izvoz Srbije iznosi 1.935,1, a uvoz 603,1 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 320,9%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 1.608,2, a uvoz 501,3 mil. evra (suficit je 1106,9 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 320,8%).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i kukuruz, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i čelika), Crnom Gorom (lekovi i rude olova i koncentrati, a uvoze se najviše aluminijum, sirovi i električna energija) i Makedonijom (izvoz toplovaljanih traka u koturovima i električne energije, a uvoze se najviše lekovi za maloprodaju i valjani proizvodi, prevučeni plastikom). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Slovačkom, Hrvatskom, Italijom, Velikom Britanijom, Švedskom i Slovenijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Nemačkom. Sledi deficit sa: Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa), Turskom, Mađarskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Irakom, Belgijom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i koncentrata), Korejom, SAD-om, Francuskom itd.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 33,3% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 27,3% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 11,7%.

 

Izvoz

mil. USD

mil. EUR

Uvoz

mil. USD

mil. EUR

 

 

 

 

 

 

Električne mašine i aparati

1179.5

978.8

Drumska vozila

1111.4

921.8

Drumska vozila

871.6

722.1

Nafta i naftni derivati

983.4

818.8

Gvožđe i čelik

669.3

555.5

Električne mašine i aparati

878.8

729.0

Obojeni metali

535.7

444.8

Industrijske mašine za opštu upotrebu

593.2

492.2

Proizvodi od kaučuka, nn

531.7

440.8

Medicinski i farmaceutski proizvodi

506.8

420.8

 

 

U julu 2018. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.633,1 miliona dolara, što čini povećanje od 15,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 2.155,7 miliona dolara, što je povećanje od 20,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 1.400,0 miliona evra, što čini povećanje od 13,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.848,1 miliona evra, što čini povećanje od 18,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine

Računato u dolarima, desezonirani indeks jul 2018/jun 2018. godine pokazuje rast izvoza za 0,4% i pad uvoza za 0,7%. Računato u evrima, desezonirani indeks jul 2018/jun 2018. godine pokazuje pad izvoza za 0,3% i pad uvoza za 0,4%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec jul:

Na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (70 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima (47 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz novih spoljnih guma za automobile sa 45 mil. dolara; izvoz rafinisanog bakra bio je 32 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3, sa 29 mil. dolara.

Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (120 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju su delovi i pribor za motorna vozila (61 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste su lekovi za maloprodaju (56 mil. dolara). Prirodni gas smo uvezli za 38 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz koksa i polukoksa od kamenog uglja, sa 30 mil. dolara.

 

Saopštenje za javnost Republičkog zavoda za statistiku od 31. 8. 2018. godine

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).